Džesi Ovens

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Džesi Ovens
Džesi Ovens
Lični podaci
Puno imeDžejms Klivlend Ovens
Izvorno imeJesse Owens
Datum rođenja(1913-09-12)12. septembar 1913.
Mesto rođenjaOkvil, SAD
Datum smrti31. mart 1980.(1980-03-31) (66 god.)
Mesto smrtiTuson, SAD
DržavljanstvoSAD
Visina5 ft 11 in (180 cm)[1]
Sportske informacije
Sportskok udalj
sprint
Nagrade i medalje
Atletika sprint
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1936. Berlin 100 m
Zlatna medalja — prvo mesto 1936. Berlin 200 m
Zlatna medalja — prvo mesto 1936. Berlin 4 x 100 m
Zlatna medalja — prvo mesto 1936. Berlin skok udalj
www.jesseowens.com

Džejms Klivlend „Džesi“ Ovens (engl. Jesse Owens; Okvil, 12. septembar 1913 — Tuson, 31. mart 1980) bio je američki atletičar koji je ostao upamćen po svom četvorostrukom trijumfu na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine, gde je bio prva zvezda igara.[2]

Ovens se specijalizovao za sprintove i skok u dalj i za života je bio priznat kao „možda najveći i najpoznatiji sportista u istoriji atletike“.[3] Postavio je tri svetska rekorda i izjednačio još jedan, sve za manje od sat vremena, na stazi Big Ten 1935. godine u En Arboru u Mičigenu — podvig kojem nikada nije bilo ravnog i nazvan je „najvećih 45 minuta ikada u sportu“.[4]

Međunarodnu slavu je postigao na Letnjim olimpijskim igrama 1936. u Berlinu, Nemačka, osvojivši četiri zlatne medalje: 100 metara, skok u dalj, 200 metara i štafetu 4 × 100 metara. On je bio najuspešniji sportista na Igrama i, kao crni Amerikanac, bio je zaslužan za „samostalno razbijanje Hitlerovog mita o arijevskoj nadmoći”.[5]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Okvilu, Alabama, a odrastao je u Klivlendu, Ohajo. Ime Džesi dao mu je učitelj u školi u Klivlendu, koji nije razumeo izgovor malog Džejmsa. Kada je Džejms rekao da ga svi oslovljavaju sa J. C. (Džej Si) učitelj je razumeo da je rekao Džesi, pa je taj nadimak nosio do kraja života.

Atletikom je počeo da se bavi u osnovnoj školi, na nagovor trenera Čarlsa Rajlija. On ga je uvrstio u školski tim i omogućio mu da trenira samostalno pre škole, dok je ostatak tima trenirao posle škole. Džesi je posle škole morao da radi u obućarskoj radionici.

Na sebe je skrenuo pažnju sportske javnosti na Državnom prvenstvu srednjih škola 1933. godine u Čikagu, kada je nastupajući za svoju školu Ist tehnikal, izjednačio svetski rekord na 100 jardi (91 m) u vremenu 9,4 s i pobedio u skoku udalj sa rezultatom 7,56 m.

Koledž[uredi | uredi izvor]

Ovens je pohađao Ohajo stejt univerzitet i trenirao je u njihovom atletskom timu. Osvojio je ukupno osam zlatnih medalja u četiri discipline na takmičenjima univerziteta 1935. i 1936. godine (na svakom od ovih takmičenja je osvojio po četiri zlatne medalje). Njegov rekord po broju osvojenih medalja na jednom takmičenju je 2006. godine izjednačio Havijer Karter.

Podvig koji je ušao u istoriju atletike izveo je 25. maja 1935. godine na atletskom mitingu u En Arboru, Mičigen. Tada je oborio tri svetska rekorda u skoku udalj (8,13 m), na 220 jardi (201 m na ravnoj stazi) rezultatom od 20,7 s i na 220 jardi s preponama na ravnoj stazi rezultatom od 22,6 s i izjednačio je svetski rekord na 100 jardi (91 m) rezultatom od 9,4 s.

Najneverovatnije u svemu tome je to što je on te rezultate ostvario u intervalu od 45 minuta.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Državni univerzitet Ohajo[uredi | uredi izvor]

Ovens je pohađao Državni univerzitet u Ohaju nakon što je njegov otac našao zaposlenje, što je omogućilo izdržavanje porodice.[6] Od milja poznat kao „Bakaj bulet” i pod trenerskim vodstvom Larija Snajdera, Ovens je osvojio rekordnih osam pojedinačnih NCAA šampionata, po četiri 1935. i 1936. godine.[4] (Rekord od četiri zlatne medalje na NCAA izjednačio je samo Ksejvijer Karter 2006. godine, iako su njegove brojne titule uključivale i štafetne medalje).[7] Iako je Ovens uživao u atletskom uspehu, morao je da živi van kampusa sa drugim afroameričkim sportistima. Kada je putovao sa timom, Ovens je bio ograničen na naručivanje obroka za iznošenje ili ručavanje u restoranima „samo za crnce”. Slično tome, morao je da odseda u hotelima „samo za crnce”. Ovens nije dobio stipendiju za svoj trud, te je nastavio da radi honorarne poslove da bi platio školarinu.[8]

Dan dana[uredi | uredi izvor]

Dan 25. maj 1935. je upamćen kao dan kada je Džesi Ovens postavio 4 svetska rekorda u atletici.[9] Tog dana, Ovens je postigao „besmrtnost” u atletici u rasponu od 45 minuta tokom susreta Big Ten na Feri Fildu u En Arboru u Mičigenu, gde je postavio tri svetska rekorda i izjednačio četvrti. On je izjednačio svetski rekord u trci na 100 jardi (9,4 sekunde) (što ne treba poistovećivati sa trčanjem na 100 metara) i postavio svetske rekorde u skoku u dalj (26 ft 8 1⁄4 in or 8,13 m, svetski rekord koji je trajao 25 godina); 220 yd (201,2 m) sprint (20,3 sekunde); i 220 jardi niske prepone (22,6 sekundi, postavši prvi koji je prekinuo 23 sekunde). Oba rekorda na 220 jardi su verovatno pobedila i metričke rekorde na 200 metara (ravno i prepone), što bi se računalo kao dva dodatna svetska rekorda iz istih nastupa.[5] Godine 2005, profesor istorije sporta na Univerzitetu Centralne Floride Ričard K. Krepo izabrao je ove pobede u jednom danu kao najimpresivnije atletsko dostignuće od 1850. godine.[10]

Olimpijske igre[uredi | uredi izvor]

Na Olimpijskim igrama u Berlinu, 1936. godine osvaja četiri zlatne medalje: 3. avgusta pobeđuje na 100 m, 4. avgusta u skoku udalj, 5. avgusta na 200 m, a 9. avgusta 1936, kao član štafete (Džesi Ovens, Ralf Metkalf, Foj Drejper i Frank Vikof) trijumfuje na 4 x 100 m.

Taj podvig ostao je nenadmašen tokom 48 godina, do 1984. godine i Olimpijskih igara u Los Anđelesu, gde njegov podvig ponavlja Karl Luis.

Mit o Džesi Ovensu narastao je do neslućenih visina ne samo zbog njegovih sjajnih sportskih rezultata, nego i zbog odnosa Hitlera prema njemu i njegovim pobedama. Hitler je nameravao da iskoristi Olimpijske igre kao promociju nacističkog režima i demonstraciju „arijevske superiornosti“ nad ostatkom sveta. Činjenica je da je Nemačka bila najuspešnija država na igrama u Berlinu, ali je taj nemački uspeh bio bačen u senku jednog nearijevca, Afroamerikanca, koji je superiorno trijumfovao nad nemačkim sportistima. Hitler, navodno, nije hteo da čestita Ovensu na njegovim veličanstvenim pobjedama, ali sam Ovens, u svojoj autobiografiji „The Jesse Owens Story“, navodi:

Kad sam prošao pored Kancelara on je ustao, mahnuo mi je rukom, a ja sam mu odmahnuo. Mislim da su hroničari preterali u lošem prikazivanju nemačkog Firera. (Džesi Ovens u „The Jesse Owens Story“, 1970).

Hitlera je, a i celu nemačku naciju (prve Igre koje su kako-tako „prenošene“ putem TV-a), najviše je rastužila Ovensova pobeda nad nemačkim atletičarem, skakačem udalj, Lucom Longom koji je bio najveći favorit za pobedu (osvojio srebrnu medalju). Long je Džesiju čestitao na pobedi i postali su prijatelji. Luc Long je kasnije, nažalost, kao vojnik Vermahta preminuo od posledica ranjavanja 1943. godine.

OI 1936: Tadžima, Ovens, Long

Da ironija bude veća, tadašnji američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt, u to vreme zaokupljen predstojećim izborima i predsedničkom kampanjom, želeći reizbor, a bojeći se reakcije u južnim državama SAD, odbio je da primi Ovensa u Beloj kući. Ovens je kasnije isticao da je Ruzvelt bio taj koji ga je ponizio, a ne Hitler.

Jedna od zlatnih medalja prodata je na aukciji za 1,4 miliona dolara.[11]

Period posle Olimpijskih igara[uredi | uredi izvor]

Posle berlinskih Igara Ovens nije ništa lakše živio. Ostao je u sportu, ali ne više tako ozbiljno. Snimao je reklame i po raznim takmičenjima je izazivao lokalne trkače te ih pobeđivao na 100 jardi, dajući im prednost od 10 do 20 jardi. Izazivao je čak, pa i pobeđivao, rasne trkaće konje, ali je kasnije priznao da to i nije tako teško jer bi konj bio strašno uplašen startnim pucnjem, pa je to njemu davalo odlučujuću prednost.

Svoju je popularnost iskoristio tako što je dobio posao diskdžokeja u džez klubu u Čikagu.

Džesi Ovens, nije imao sreće da nastavi svoj niz na sledećim Olimpijskim igrama. Naredne igre u Helsinkiju 1940. godine nisu održane zbog Drugog svetskog rata, kao i one 1944. godine koje je trebalo da se održe u Londonu.

Mit[uredi | uredi izvor]

Njegov dotadašnji sportski put, a naročito veliki uspeh na berlinskim Igrama 1936, koji je izazvao snažne političke konotacije i to pred početak Drugog svetskog rata, stvorili su od ovog velikog sportiste, mit.

On je postao simbol prkosa nacizmu i simbol borbe protiv rasizma, sa kojim se suočavao na svakom koraku. Tokom studiranja kada je putovao sa svojom koledž ekipom morao je da putuje u vagonima i spava u hotelima koji su bili samo za crnce. Nije organizovan prijem u njegovu čast u Beloj kući a nije dobio čak ni telegram podrške od američkog predsednika što je svojevrsna tradicija kojom se odaje počast američkim sportistima, osvajačima medalja na važnim takmičenjima. Atletski savez je organizovao prijem u njegovu čast u jednom hotelu, ali je Džesi do sale u kojoj je prijem održan morao da ode teretnim liftom jer lift bio samo za belce.

Najveća priznanja dobio je od publike i to još u Berlinu kada mu je prepun Olimpijski stadion aplaudirao. Druga priznanja je dobio je tek pred sam kraj života ili posthumno.

Predsednik Džerald Ford dodelio mu je 1976. godine Predsedničku medalju slobode, a Džordž Buš ga je, posmrtno, 1990. godine odlikovao Kongresnom zlatnom medaljom.

Stadion univerziteta Ohajo stejt nosi njegovo ime kao i jedna ulica u Berlinu.

Bio je strastveni pušač. Umro je s nepunih 67 godina, od raka pluća, 31. marta 1980. u Tusonu, Arizona, a sahranjen je u Čikagu, u saveznoj državi Ilinois.

Lični rekordi[uredi | uredi izvor]

100 m: 10,2 s (1936. svetski rekord, trajao pet godina)

200 m: 20,7 s (1936. svetski i olimpijski rekord, trajao 15 godina)

skok udalj: 8,13 m (1935. svetski rekord, trajao 25 godina)

4 x 100 m: 39,8 s (svetski i olimpijski rekord, trajao 20 godina)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Edmondson, Jacqueline (2007). Jesse Owens: A Biography. US: Greenwood Publishing Group. str. 29. ISBN 978-0313339882. Pristupljeno 6. 9. 2014. 
  2. ^ Treasure Trove: A Collection of ICSE Poems and Short Stories. Darya Ganj, New Delhi, India: Evergreen Publications Ltd. 2020. str. 103. ISBN 978-9350637005. 
  3. ^ Litsky, Frank (1980), „Jesse Owens Dies of Cancer at 66”, The New York Times, New York, Pristupljeno 23. 3. 2014 
  4. ^ a b Rothschild, Richard (24. 5. 2010). „Greatest 45 minutes ever in sports”. Sports Illustrated. Arhivirano iz originala 9. 8. 2016. g. Pristupljeno 10. 12. 2019. 
  5. ^ a b Schwartz, Larry (2000). „Owens Pierced a Myth”. ESPN Internet Ventures. Arhivirano iz originala 6. 7. 2000. g. 
  6. ^ „Jesse Owens – Willingboro” (PDF). Willingboro School District. Arhivirano (PDF) iz originala 2018-06-14. g. Pristupljeno 14. 6. 2018. 
  7. ^ Ward, Bill (25. 1. 2010). „Track star Xavier Carter arrested in Tampa”. The Tampa Tribune. Arhivirano iz originala 29. 6. 2015. g. Pristupljeno 21. 12. 2019. 
  8. ^ White, Benedict (18. 5. 2016). „How Jesse Owens went from Alabama to Olympic glory”Neophodna novčana pretplata. The Telegraph. Arhivirano iz originala 11. 1. 2022. g. Pristupljeno 14. 6. 2018. 
  9. ^ „The Greatest Day in Track & Field : 50 Years Ago, Jesse Owens Had an Afternoon Like No One Else”. Los Angeles Times. 25. 5. 1985. Pristupljeno 13. 3. 2021. „In the New York Times, Owens' day of days was the No. 4 story, behind crew and horse races, and a golf tournament. Ruth was the No. 11 story on Page 1, at the bottom of the page.” 
  10. ^ Rose, Lacey (18. 11. 2005). „The Single Greatest Athletic Achievement”. Forbes.com. Arhivirano iz originala 24. 11. 2005. g. 
  11. ^ Zlatna olimpijska medalja Džesi Ovensa prodata za 1,4 miliona dolara („Večernje novosti“, 8. decembar 2013)

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џеси_Овенс&oldid=27568032”