Dizelgejt

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Folksvagen skandal emisije štetnih gasova
Folksvagen Golf TDI iz 2010. sa uređajem za uništavanje koji promoviše „Čist dizel“ na Severnoameričkom međunarodnom sajmu automobila u Detroitu
Druga imenaDizelgejt, Emišngejt
Trajanje2008 - 2015.
LokacijaSAD, Nemačka, Evropska unija, širom sveta
UzrokUključivanje pune kontrole emisije štetnih gasova samo tokom testiranja vozila
UčesniciFolksvagen grupa, Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država,Kalifornijski odbor za vazdušne resurse, Međunarodni savet za čist transport, Opšti nemački automobilski klub
IshodSuđenje, novčana nadoknada, troškovi reklamacije i prepravke vozila
OptuženiFolksvagen grupa, Martin Vinterkorn, Hajnc-Jakob Nojser, Ulrih Hakenberg, Volfgang Hac

Folksvagen skandal emisije gasa, ponekad poznat kao Dizelgejt[1] (engl. Dieselgate) ili Emišngejt[2] (engl. Emissionsgate) započeo je u septembru 2015. godine, kada je Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država (engl. United States Environmental Protection Agency ili EPA) izdala obaveštenje o kršenju Zakona o čistom vazduhu nemačkom proizvođaču automobila Folksvagen grupa. Agencija je otkrila da je Folksvagen namerno programirao dizel motore sa turbo punjenjem i direktnim ubrizgavanjem goriva (engl. turbocharged direct injection ili TDI) da aktiviraju kontrolu emisije samo tokom laboratorijskog testiranja emisija, što je dovelo do toga da ispuštanje NOx (azot-oksida) iz  vozila zadovolji američke standarde tokom regulatornog testiranja, dok su motori zapravo emitovali do 40 puta više azot-oksida u stvarnoj vožnji. Folksvagen je primenio ovaj softver u oko 11 miliona automobila širom sveta, uključujući 500.000 automobila u Sjedinjenim Državama, sa modelima iz perioda od 2009. do 2015. godine.[3][4]

Splet događaja[uredi | uredi izvor]

Uvod[uredi | uredi izvor]

U 2014. godini, Kalifornijski odbor za vazdušne resurse (engl. California Air Resources Board, CARB) zatražio je od Međunarodnog saveta za čist transport (engl. International Council on Clean Transportation, ICCT) rezultate proučavanja o razlikama u emisiji između evropskih i američkih modela vozila, koji je sadržao podatke o 15 vozila iz tri izvora. Među onima koji su angažovani za ovaj zadatak bila je grupa od pet naučnika iz Centra za alternativna goriva i emisije Univerziteta Zapadne Virdžinije, koji su koristili japanski sistem za testiranje emisija u vozilu i otkrili dodatne emisije tokom testiranja uživo na svaka dva od tri dizel automobila.[5] Međunarodni savet za čist transport je takođe kupio podatke iz dva druga izvora. Novi podaci o istraživanju na putu i kupljeni podaci su spojeni korišćenjem Prenosivih sistema za merenje emisija (engl. Portable emissions measurement system, PEMS) koji su razvijeni od strane više pojedinaca sredinom kasnih 1990-ih i objavljeni u maju 2014. godine.[6][7]

Istraživači u više zemalja počeli su da istražuju[8] Folksvagen, i njegove akcije su pale za trećinu u danima neposredno nakon vesti. Generalni direktor Folksvagen grupe Martin Vinterkorn podneo je ostavku, a šef razvoja brenda Hajnc-Jakob Nojser, šef istraživanja i razvoja Audija Ulrih Hakenberg i šef istraživanja i razvoja Poršea Volfgang Hac su suspendovani. Folksvagen je u aprilu 2016. objavio planove da potroši 16,2 milijarde evra (18,32 milijarde dolara po kursu iz aprila 2016. godine)[9] na otklanjanje problema sa emisijama i planira da prepravi ugrožena vozila kao deo ponovljene kampanje. U januaru 2017, Folksvagen je priznao krivicu po krivičnim optužbama i potpisao usaglašenu Izjavu o činjenicama, koja se oslanjala na rezultate istrage koju je sam Folksvagen zatražio od američke advokatske firme Džons Dej. U saopštenju se navodi kako su inženjeri razvili uređaje za uništavanje,[10] jer dizel modeli ne bi mogli da prođu testove emisije izduvnih gasova u SAD bez njih, i namerno su nastojali da prikriju njihovu upotrebu.[11] Uređaj za uništavanje je bilo koji hardver, softver ili dizajn motornog vozila koji ometa ili onemogućava kontrolu emisije u uslovima vožnje u stvarnom svetu, čak i ako vozilo prođe formalno testiranje emisija. U aprilu 2017, američki savezni sudija odredio je Folksvagenu da plati krivičnu kaznu od 2,8 milijardi dolara za „nepravilno opremanje vozila na dizel motor u cilju varanja na vladinim testovima emisije izduvnih gasova“. Nakon prvobitnog priznanja krivice formalizovana je kazna na koju je Folksvagen pristao.[12] Vinterkorn je u Sjedinjenim Državama optužen za obmanu i zaveru 3. maja 2018. godine.[13] Počevši od 1. juna 2020. skandal je koštao Folksvagen 33,3 milijarde dolara kazni, finansijskih poravnanja i troškova prepravki[14] i reklamacije vozila. Različite vladine i građanske akcije su trenutno u toku u SAD, kao i u Evropskoj uniji, gde se nalazi većina ovih vozila. I u Evropi vozila ostaju legalna za vožnju, grupe potrošača i vlade nastoje da se uvere da je Folksvagen na odgovarajući način novčano nadoknadio vlasnike vozila, kao što su morali da urade u Sjedinjenim Državama.

Skandal je podigao svest o višim nivoima zagađenja koje emituju vozila sa dizel pogonom brojnih proizvođača automobila, a koja su u stvarnim uslovima vožnje premašila zakonske granice emisije. Istraživanje sprovedeno od strane Međunarodnog saveta za čist transport i Opšteg nemačkog automobilskog kluba (nem. Allgemeiner Deutscher Automobil-Club, ADAC) pokazalo je najveća odstupanja stvarne količine emisija i emisija zabeleženih testovima kod marki automobila Volvo, Reno, Džip, Hjundai, Sitroen i Fijat.[15][16][17][18] Ovo je rezultovalo pokretanjem istraga o drugim skandalima sa emisijom dizel goriva. Pokrenuta je diskusija na temu softverski kontrolisanih mašina koje su uopšteno pogodne za prevare, a rešenje bi bilo davanje softvera na javan uvid.[19][20]

Folksvagen dizel sistem protiv zagađenja[uredi | uredi izvor]

Tehnologija trosmernog katalitičkog pretvarača bila je veoma efikasna od ranih 1980-ih u smanjenju azot-oksida ( NOx) u izduvnim gasovima benzinskih motora. Međutim ova tehnologija ne funkcioniše dobro za dizel vozila, koja bez dodatnih prepravki emituju 20 puta više  NOx .

Da bi rešili ovaj problem, 2005. godine neki menadžeri u Folksvagenu su nameravali da kupe prava na Mercedes-ovu glomazanu, skupu i tešku za održavanje Selektivnu katalitičku redukciju, Blutek (engl. BlueTEC) sistem za tretman izduvnih gasova na bazi uree za smanjenje zagađenja izduvnim gasovima dizel motora.[21] Drugi menadžeri u Folksvagenu su odbili Blutek, i odlučili da razviju sopstveni, jeftiniji sistem NOx zamki (engl.  NOx adsorber, Lean NOx  trap system).[22]

Tim NOx zamki je pobedio, ali njihovo rešenje zapravo nije bilo funkcionalno. Stvarna primena je veoma izazovna – od 2016. godine, 38 od 40 dizel automobila svih marki koje je Opšti nemački automobilski klub testirao nije prošlo NOx  testove na osnovu državnih standarda.

Bez obzira, Folksvagen je promovisao tehnološko čudo brzih, jeftinih i ekološki prihvatljivih dizel vozila - što nije bilo stvarno stanje.[23] U stvarnosti, sistem nije uspeo da kombinuje nižu potrošnju goriva sa usaglašenim emisijama NOx , i Folksvagen je oko 2006.[24] izabrao da reprogramira Kontrolnu jedinicu motora. Umesto manje potrošnje goriva i visokih emisija NOx  motor bi se prebacio na režim sa niskim emisijama kada detektuje da je u toku test emisije gasova. Ovo se posebno odnosi na model motora EA 189. Drugim rečima, motor emituje nivoe  azot-oksida iznad dozvoljenih granica u svakodnevnom radu, ali je u skladu sa američkim standardima prilikom testiranja, ovo predstavlja takozvani uređaj za uništavanje.[25] 2015. godine novinski magazin Špigel objavio je da je najmanje 30 ljudi na nivou menadžmenta u Folksvagenu godinama znalo za prevaru, što je Folksvagen negirao.[26]

Počevši od 2009. godine, Folksvagen grupa je počela da svoje dizel motore sa direktnim ubrizgavanjem za laka putnička vozila menja sa komon rejl[27][28] sistemom ubrizgavanja goriva. Ovaj sistem omogućava veću preciznost isporuke goriva korišćenjem elektronski kontrolisanih ubrizgivača/injektora za gorivo i većeg pritiska ubrizgavanja, što teoretski dovodi do bolje atomizacije goriva, bolje kontrole odnosa vazduh-gorivo i dodatno, bolje kontrole emisija.

Folksvagen je opisao dizel motore kao dovoljno čiste ili čak čistije od SAD i Kalifornijskih standarda, uz ekonomičnost goriva i dobre performanse. Zahvaljujući odličnoj uštedi goriva koju obezbeđuje njegova dizel flota, 2014. godine Folksvagen je zabeležio impresivan rezultat sa korporativnom prosečnom potrošnjom goriva od 6,9 l/100 km (34 milje po gramu).[29] Niski nivoi emisija Folksvagen vozila testiranih sa uređajem za uništavanje omogućili su kompaniji da dobije subvencije za zelene automobile i oslobođenja od poreza u SAD.[30]

  • Folksvagen džeta dizel sedan (engl. Volkswagen Jetta Diesel Sedan), model iz 2009. je nagrađen za Zeleni automobil godine. Nagrada je ukinuta početkom oktobra 2015.
    Folksvagen džeta dizel sedan (engl. Volkswagen Jetta Diesel Sedan), model iz 2009. je nagrađen za Zeleni automobil godine. Nagrada je ukinuta početkom oktobra 2015.
  • Kampanja Folksvagen TDI motora sa Čistim dizelom reklamirana modelom Folksvagen Golf TDI na sajmu automobila u Vašingtonu 2010. godine.
    Kampanja Folksvagen TDI motora sa Čistim dizelom reklamirana modelom Folksvagen Golf TDI na sajmu automobila u Vašingtonu 2010. godine.
  • Zgrada Folksvagen-a za istraživanje i razvoj u Volfsburg-u.
    Zgrada Folksvagen-a za istraživanje i razvoj u Volfsburg-u.
  • Dizel izduvna tečnost poznata kao Blutek tehnologija.
    Dizel izduvna tečnost poznata kao Blutek tehnologija.

Rani znaci upozorenja 1998–[uredi | uredi izvor]

Švedski istraživač je 1998. godine kritikovao Novi evropski standard voznog ciklusa jer dozvoljava velike razlike između stvarnosti i emisija zabeleženih u toku testova. Vašington post je takođe izvestio da su krajem 1990-ih, inženjeri EPA u laboratoriji za testiranje u Virdžiniji izgradili sistem pod nazivom Lutalica (engl. ROVER), dizajniran da testira emisiju izduvnih gasova automobila u vožnji na putu. Projekat je zatvoren 2001. godine, uprkos preliminarnim testovima koji su ukazivali na razlike između emisija iz laboratorijskih testova i testova u stvarnom svetu od oko 10 do 20 procenata.[31]

2011. godine, Zajednički istraživački centar Evropske komisije objavio je izveštaj kako je utvrđeno da su sva testirana dizel vozila emitovala 0,93 ± 0,39 g/km azot-oksida. Euro 3 - 5 granice emisije su Evropske ekološke norme motornih vozila. Testirana Euro 5 dizel vozila (norma za laka putnička i komercijalna vozila) emitovala je 0,62 ± 0,19 g/km, što je znatno premašilo odgovarajuće Euro 3 - 5 granice emisije.

Testiranje emisije, SAD 2014. godina[uredi | uredi izvor]

Grupa naučnika sa Univerziteta Zapadna Virdžinija podnela je predlog ICCT-u i Džon German im je dodelio 50.000 dolara za sprovođenje testova na tri dizel automobila: Folksvagen Pasat, Folksvagen Džeta i BMW X5. [32][33] ICCT je takođe kupio podatke od Analize emisija, konsultantske kuće sa sedištem u Velikoj Britaniji, i od zainteresovanih pojedinaca u radnoj grupi „Stvarne emisije u vožnji za laka teretna vozila“ zadužene za izmene i dopune Euro 6 propisa. Početkom 2014. godine, dva profesora i dva studenta počeli su da testiraju emisije iz tri vozila u uslovima na putu, koristeći Prenosni sistem za merenje emisija, što je omogućilo prikupljanje podataka o stvarnoj emisiji korišćenim za poređenje sa rezultatima testiranja na laboratorijskom dinamometru.[34]

Sva tri vozila su bila sertifikovana u CARB-u da zadovoljavaju uslove emisije u laboratorijskom ispitivanju. Prešli su 2.400 km na Džeti i BMW x5. Za svoj poslednji test, želeli su da pređu još veću kilometražu na Pasat-u i vozili ga od Los Anđelesa do Sijetla i nazad, praktično čitavom zapadnom obalom Sjedinjenih Država, ukupno preko 3.200 km. BMW je bio u okviru ili ispod standarda sa izuzetkom uslova vožnje u ruralnim predelima uzbrdo/nizbrdo. Međutim, istraživači su otkrili da je u stvarnim uslovima vožnje Džeta premašila američke granice emisije „faktorom od 15 do 35“, dok je Pasat premašio granicu „faktorom od 5 do 20“.

Emisije su daleko premašile zakonske granice postavljene i evropskim i američkim standardima. Jedan od naučnika je izjavio: „Uradili smo toliko testova, nemoguće je da smo ponavljali istu grešku iznova i iznova.“[35] Džon German je rekao da je obmana zahtevala više truda od samo dodavanja nekog koda softveru motora, pošto bi kod takođe morao da bude proveren. Rezultati američkih testova potvrdili su pronalaske ICCT-a u Evropi. Naučnici iz Zapadne Virdžinije nisu identifikovali uređaj za uništavanje, ali su svoja otkrića predstavili EPA-i i CARB-u u maju 2014. godine. U isto vreme, RapidScreen testovi emisija u stvarnom svetu u Koloradu su potvrdili sumnjive abnormalno visoke nivoe emisija. Posle jednogodišnje istrage, međunarodni tim istraživača identifikovao je uređaj za uništavanje kao deo koda označen sa „akustično stanje“ koji aktivira sisteme za smanjenje emisije kada kompjuter automobila prepozna da je podvrgnut testu.

Količine emitovanog NOx za modele Pasat i Džeta
Automobil EPA (SAD) Euro 5 standard Euro 6 standard Komentar
Ograničenje Dinamometar Istraživanje Univerziteta u Virdžiniji Ograničenje Registar Merenje 2011. godine Ograničenje Registar Merenje 201x
Vozilo A

Folksvagen Džeta

0.043 g/km 0.022 g/km 0.61–1.5 g/km 0.18 g/km[36] 0.62 ± 0.19 g/km 0.08 g/km[36] sistem NOx zamki
Vozilo B

Folksvagen Pasat

0.043 g/km 0.016 g/km 0.34–0.67 g/km 0.62 ± 0.19 g/km selektivna katalitička redukcija, sistem na bazi uree

EPA, Obaveštenje o prekršaju[uredi | uredi izvor]

Dana 18. septembra 2015. godine, EPA je poslala Obaveštenje o prekršaju Folksvagen grupi navodeći da je oko 480.000 automobila Folksvagen i Audi opremljenih sa 2-litarskim TDI motorima, prodatih u SAD između 2009. i 2015. godine, imalo instaliran uređaj za uništavanje, mehanizam za usklađivanje količine emisija. Obaveštenje o kršenju je naznaka da EPA veruje da je Folksvagen počinio prekršaje, ali nije konačna odluka o odgovornosti.[37][38][39]

Folksvagenov uređaj za uništavanje je specijalno napisan firmver jedinice za upravljanje motorom koji detektuje „položaj volana, brzinu vozila, trajanje rada motora i barometarski pritisak“ kada se postavi na dinamometar korišćen od strane FTP-75 EPA testa. Ovi kriterijumi se poklapaju sa EPA zahtevanim protokolom za ispitivanje emisija. Ovo je omogućilo vozilu da bude u skladu sa propisima o emisiji ispravnim aktiviranjem svih kontrola emisija tokom testiranja. EPA Obaveštenje o prekršaju navodi da je u normalnim uslovima vožnje softver potisnuo kontrolu emisija, omogućavajući bolju ekonomičnost goriva, ali na račun emitovanja do 40 puta više azot-oksida nego što je dozvoljeno zakonom.

Folksvagenova reakcija[uredi | uredi izvor]

Prvobitna reakcija u avgustu i septembru 2015.[uredi | uredi izvor]

Prema navodima EPA, Folksvagen je godinu dana pre obelodanjenja kvarova insistirao kako su upitanju samo tehnički bagovi. Folksvagen je tek nakon što je bio suočen sa uređajem za uništavanje, priznao da jeste bila u pitanju zloupotreba rezultata testiranja emsija.[40]

Prvi znak priznanja od strane anonimnog visokog funkcionera Folksvagena je bio zabeležen 21. avgusta 2015. u Pacifik Grouvu, Kaliforniji gde je, prilikom konferencije o zelenom transportu, on prišao Kristoferu Grundleru, direktoru EPA-ovog departmana za transport i kvalitet vazduha, i neformalno mu priznao da se radi o prevari propisanih standarda.[41]

Zvanično priznanje je došlo ubrzo nakon, tačnije već 3. septembra 2015., kada su u toku konferencijskog video-poziva, visoki funkcioneri Folksvagena iz Nemačke i SAD pojasnili zvaničnim predstavnicima EPA i savezne države Kalifornije, preko prethodno dobijenih dokumenata, da se radilo o jednom pokušaju zaobilaženja propisanih dozvoljenih emisija od strane dizel motora. Ovo priznanje je usledilo nakon što je EPA zapretila da neće odobriti Folksvagenove i Audijeve dizel modele za godinu 2016.[42]

Bivši izvršni direktor Folksvagen AG Martin Vinterkorn, mart 2015.

Rečima tadašnjeg izvršnog direktora Martina Vinterkorn: „Lično mi je veoma žao što smo uništili poverenje naših mušterija i javnosti.“ Pripisao je prevaru „velikim greškama nekolicine ljudi“. Inicijalno je Vinterkorn odbijao da se povuče sa svoje pozicije, da bi se ipak povukao sa nje 23. septembra.[43]

Izvršni direktor „Folksvagen grupe Amerika“ Majkl Horn je bio malo direktniji: „Sasvim smo uprskali“[44]. Olaf Lis, član visokog odbora Folksvagena i ministar ekonomije Donje Saksonije, je kasnije rekao BBC-u da ljudi „koji su dozvolili da do ovoga dođe ili doneli odluku da se instalira ovakav softver“ su se ponašali kriminalno i da će morati lično da odgovaraju. Takođe je dodao da je visoki odbor Folksvagena saznao za probleme „neposredno pre medija“ i izrazio bojazan kroz pitanje „zašto visoki odbor nije bio obavešten o ovome iako je problem bio prisutan u SAD već godinu dana“.[45]

Folksvagen je objavio da je 11 miliona vozila bilo uključeno u lažnim emisionim izveštajima i da će preko sedam milijardi dolara biti namenjeno za ispravljanje softvera koji se nalazio u centru skandala.[46]Novi izvršni direktor Folksvagena Matijas Miler je izjavio da je softver bio aktivan samo u delu od celokupnog broja od 11 miliona automobila. Nemački tabloid Bild je tvdio da su visoki funkcioneri bili upućeni u softversku manipulaciju izduvnih podešavanja još od početka 2007. Boš je dopremio softver za testiranje sa upozorenjem Folksvagenu da može doći do nezakonitog korišćenja.[47]

Dana 28. septembra 2015. je bilo obelodanjeno da je Folksvagen suspendovao Hajinca-Jakoba Nojsera, načelnika departmana za razvoj brenda u Folksvagenu, Ulriha Hakenberga, načelnika departmana za istraživanje i razvoj u Audiju (koji je takođe nadgledao sve tehničke razvoje širom Folksvagen grupe), Volfganga Haca, šefa istraživanja i razvoja sportskog brenda Porše.[48] Istog dana je javljeno da je osim unutrašnje istrage incidenta, supervizorni odbor unajmio američku pravnu firmu Džouns Dej kako bi i oni sproveli nezavisnu istragu.[49] U februaru 2016. Folksvagen je takođe unajmio tri firme za odnose sa javnošću (Kekst u SAD, Hering Šupener u Nemačkoj i Finsberi u Ujedinjenom Kraljevstvu), zajedno sa svojim stalnim američkim partnerom Edelman.[50] Da bi dodatno se izvukli iz skandala, Folksvagen je unajmio i bivšeg direktora FBI-ja Luisa Friha, zajedno sa bivšim nemačkim ustavnim sudijom Kristin Homan-Denhart, prethodno upošljena u Dajmleru i od 2016., u Folksvagenovom odboru kao direktor departmana za integritet i unutrašnje poslove.[51]

Ostale neregularnosti, novembar 2015.[uredi | uredi izvor]

SO2 emisije[uredi | uredi izvor]

Dana 3. novembra 2015. Folksvagen je obelodanio da je njegova unutrašnja istraga otkrila da SO2 emisije i konzumacija goriva su takođe bile pod uticajem neregularnosti. Ovi novi problemi, na početku ocenjeni do 2 milijarde evra za popravku, su uglavnom podrazumevali dizel modele, sa inicijalnim ocenama da je zahvaćeno oko 800.000 vozila opremljenih sa 1.4, 1.6 i 2.0 litarnim motorima.[52] 9. decembra 2015. godine je Folksvagen revidirao ove ocene i došao do brojke od 36.000 zahvaćenih vozila ovim neregularnostima, kao i da su ipak greške u merenju SO2 emisije bile neosnovane.[53]

Novembra 2016. kalifornijski regulatori su tvrdili da su otkrili softver instaliran u neke modele Audija koji je dozvoljavao proizvođaču da zaobiđe testove SO2 emisije.[54]

Emisije 3.0 litarnih TDI motora[uredi | uredi izvor]

Dana 20. novembra 2015. EPA je izašla sa izjavom da su zvaničnici iz Folksvagena rekli agenciji da svi 3.0-litarni TDI dizel motori prodati u SAD od 2009. do 2015. su takođe bili opremljeni sa softverom koji zaobilazi testove za propisane standarde u obliku „alternativnog kontrolnog uređaja za izduvne gasove“. Ovaj softver je nezakonit u SAD, dok jeste zakonit u Evropi.[55] Folksvagen je priznao postojanje ovakvih vozila, ali stoje iza toga da softver nije bio instaliran zbog „zabranjenih namera“.[56] 4. januara 2016. Ministarstvo pravde SAD je podnelo tužbu federalnom sudu protiv Folksvagena, tvrdeći da 3.0-litarni TDI dizel motori su ispunjavali propisane standarde samo u režimu „temperaturnog kondicioniranja“ koji se automatski pali u toku testiranja, dok svo ostalo vreme, kao i u toku normalnih radnji vozila, vozila rade u „normalnom režimu“ koji dozvoljava emisije NOx i do devet puta više od federalnih standarda“.[57] Tužba je obuhvatala oko 85.000 3.0-litarnih dizel vozila prodatih u SAD od 2009., uključujući Folksvagen Tuareg, Porše Kajen, Audi A6 Kvatro, Audi A7 Kvatro, Audi A8, Audi A8L, Audi Q5 i Audi Q8 modele.[57]

Zahvaćena vozila Folksvagena i Audi TDI modela[uredi | uredi izvor]

Lista zahvaćenih vozila i generacija motora[58][59]
Marka Model Godine modela Generacija motora
Audi A1 2010–2014 1
A3 2009–2013
Folksvagen Buba 2013–2014
Buba Kabriolet
Golf 2-vratni 2010–2013
Golf 4-vratni 2010–2014
Džeta 2009–2014
Džeta Sportvagen
Pasat 2012–2015
Audi A3 2015 3*
Folksvagen Buba
Buba Kabriolet
Golf 4-vratni
Golf Sportvagen
Džeta
Pasat
Audi A3 2015 3**
Folksvagen Buba
Buba Kabriolet
Golf 4-vratni
Golf Sportvagen
Džeta
Pasat
Tuareg 2009–2012 3
Audi Q7 2009–2015
Folksvagen Tuareg 2013–2016 3
Audi A6 2014–2016
A7
A8
A8L
Q5
Q7 2013–2015

*Početne izmene

**Kasnije izmene

Opoziv vozila i posledice[uredi | uredi izvor]

Dana 29. septembra 2015. Folksvagen je izašao sa planom da dopremi 11 miliona zahvaćenih vozila, opremljenih sa Folksvagenovim EA 189 dizelnim motorima, i to 5 miliona Folksvagenovih vozila, 2,1 milion Audijevih, 1,2 miliona Škodinih i 1,8 miliona lakih komercijalnih vozila. Seat je ocenio da je 700.000 njihovih dizel modela bilo zahvaćeno. Samo u Evropi je bilo oko 8 miliona zahvaćenih vozila.[60] U Nemačkoj je bilo opozvano 2,8 miliona vozila, ispraćeno sa 1,2 miliona u UK-u.[61] U Francuskoj 984.064, Austriji oko 360.000, dok u Češkoj je bilo zahvaćeno 148.000 (od toga 101.000 Škodinih). Prema tvrdnjama Folksvagena, u Portugalu je prodato 94.400 vozila sa ovim softverom. Za popravku možda nije bilo neophodan totalni opoziv vozila; na primer u UK-u je Folksvagen ponudio da samo napravi izmene bez ikakve doplate korisnika vodeći se rečenicom da je opoziv neohodan samo u slučaju da se nađe kvar koji bi mogao razultirati ozbiljnim povredama. Kako kršenje pravila uključuje da uređaji za kontrolu emisije rade u toku testiranja, a da se ugase u toku normalne vožnje kako bi se unapredile performanse vozila, ocenjeno je da bi softverski apdejt mogao da učini vozila manje efikasnim i ošteti ekonomičnost korišćenja goriva; Folksvagen je demantovao ove tvrdnje, predlažući rešenje kojim bi zadovoljili neophodne EU standarde bez umanjenja performansi i efikasnosti vozila.[62]

Od septembra 2015. nije bilo razjašnjeno da li će biti uključene izmene i u hardveru, poput selektivne katalitične redukcije (SKR).[63] Opoziv je bio planiran da počne u januaru 2016., tako da sva zahvaćena vozila budu popravljena do kraja godine. Kompanija je objavila pregled svih brendova i modela, uključujući i superautomobile marke Bugati.[64]

Dana 8. oktobra 2015. izvršni direktor Folksvagena SAD, Majkl Horn je u svedočenju pred američkim kongresom rekao da će biti neophodne godine da se sva vozila poprave, pogotovo stariji modeli, usled kompleksnosti neophodnih hardverskih i softverskih izmena. Dodao je da će izmene najverovatnije očuvati ocene ekonomičnosti korišćenja goriva ali da „će verovatno biti blagog udara na performanse“. [65][66]

Dana 12. oktobra 2015. Pol Vilis direktor menadžeringa Folksvagena UK je izjavio ispred Transportnog komiteta da će trebati ubrizgivača goriva za oko 400.000 Folksvagenovih automobila kao i softverskih popravki.[67] Vozila koja su zahtevala hardversku popravku su bila 1.6 litarni dizel modeli. 1.2 litarni i 2.0 litarni dizel modeli su zahtevali samo softversku popravku.[68] Istog dana Folksvagen je objavio da će izmeniti celokupnu dizel strategiju, tvrdeći da će u Evropi i SAD će primeniti „koliko je brzo moguće“ upotrebu selektivne katalitične redukcije da bi poboljšali emisije dizela. Takođe je bio objavljen plan da se ubrza razvoj električnih vozila i hibrida, kao i benzinskih, umesto dizel motora, na manjim vozilima.[69]

12-13. oktobra 2015. korisnici vozila Folksvagen Grupe u UK-u su počeli da dobijaju pisma upozorenja, da bi se „rešio problem“.[70][71] Folksvagen je kasnije objavio vremensku agendu za opoziv dizel vozile u UK-u, 2.0 litarne u martu 2016., 1.2 litarne u junu 2016. i 1.6 litarne u oktobru 2016.[68]

Na početku oktobra 2015. Folksvagen je predložio da dozvoli korisnicima njihovih vozila da odaberu da li žele da im se vozilo popravlja ili ne.[72][73] Uprkos tome, Nemačka Federalna Moto-transportna Agencija (nem. Kraftfahrt-Bundesamt ili KBA) je videla softver kao nezakonit i naredila potpuni opoziv svih zahvaćenih vozila u Nemačkoj[74]. Folksvagen je u tom trenutku odlučio da će opozvati oko 8,5 miliona vozila u Evropi, oko trećine njihovih kupljenih vozila od 2009.[75] KBA je očekivala od Folksvagena da im pošalje plan opoziva 2.0-litarnih vozila pre kraja oktobra i 1.2 i 1.6 litarnih vozila pre kraja novembra. Folksvagen je mogao da sprovede plan u delo tek nakon što im KBA njega i odobri. Nemački zvaničnici su zahtevali od Folksvagena da ukloni oštećeni softver i da osigura da su zakoni o emisiji ispunjeni. Mediji su ocenili da KBA-ove procedure su postavile primer kako bi se ovakvi problemi mogli kasnije rešavati od strane državnih funkcionera u ostalim državama.[76]

Dana 18. novembra 2015. Autoblog je zabeležio da je KBA pratila Folksvagenove ispravke na zahvaćenim 1.6 litarnim dizel motorima.[77] 25. novembra 2015. Folksvagen je izjavio da je popravka uključivala i malu hardversku izmenu pored softverskog apdejta.[78] Ova niskobuddžetna izmena je stajala u kontradikciji sa ranijim ocenama po pitanju mogućih novih krajeva ubrizgivača i katalitičkih konvertera. Decembra 2015. Folksvagen je izašao sa izjavom da zahvaćenim 1.2 i 2.0 litarnim automobilima je neophodna samo softverska izmena. [79] Od novembra 2015. KBA je odobrila popravke, očekujući prve opozive automobila u januaru 2016. Prema navodima Folksvagena, ciljana merenja će biti zadovoljena bez uticaja na konjsku snagu, upotrebu goriva i ostale performanse. Obična ispravka sa jeftinim delovima i softverom je bila moguća, ali ne i dostupna dok su motori bili u razvoju jer tehnologije razvoja motora i simulacije vuče vazduha su se u međuvremenu razvile.[80] Od decembra 2015., usled strožih zakona vezanih za prirodnu okolinu, za popravke vozila u SAD se očekivalo da bi duže potrajale i da bi bile tehnički kompleksnije.

Od februara 2016. bilo je 3 veličine zahvaćenih dizel motora i više od deset varijacija popravki je postojalo, navodeći Folksvagen da krene sa opozivima vozila u talasima za svaki skup vozila; prvi model koji je bio popravljan je Folksvagen Amarok.[81] Klasifikovan kao lako komercijalno vozilo, Amarok pikap je imao višu Euro 5 NOx granicu nego putnička vozila, koja još nisu imala odobrenu metodu popravke. Nemački moto časopis Auto Motor und Sport je testirao dva Amarok TDI pikapa pre i posle softverskog apdejta i otkrio da iako je konjska snaga ostala ista, potrošnja goriva je bila uvećana za 0,5 litara/100 km.[82] Veruje se da zbog ovoga su odloženi naredni softverski apdejtovi za modele sa većom zapreminom poput Pasata, čije popravke su bile očekivane da počnu od 29. februara 2016. zbog daljih testiranja apdejta od strane KBA.[83] Folksvagen je 11. aprila 2016. potvrdio da će opoziv Pasata biti odložen zbog rezultata testiranja, koji su pokazali veću potrošnju goriva.[84] 2017. godine švedski auto časopis Svet tehnologije (šved. Tekinkens Värld) je izveo testove na 10 različitih modela i mnogi od njih su pokazali umanjenje u konjskoj snazi i uvećanje u potrošnji goriva nakon softverskog apdejta.[85]

Reklamiranje, 2015.[uredi | uredi izvor]

U Francuskoj MediaCom medijska agencija, koja vrši reklamiranje Folksvagena, je upozorila francuske novine 22. septembra 2015. da će otkazati planiranu kampanju Folksvagena i Audija u slučaju da one obuhvataju i emisiona kršenja. Kako je veličina skandala već uzela maha, ova pretnja je imala malo efekta.

Na dan nemačkog jedinstva Folksvagen je pokrenuo reklamnu kampanju u nemačkim nedeljnim novinama kako želi da istakne svoju radost povodom 25-togodišnjice nemačkog ujedinjenja, njegov ponos u udelu oblikovanja zemlje zajedno sa narodom u poslednjih 25 godina, da se zahvali za poverenje koje su mu mušterije pružile kao i da se zahvalim svojim trgovinskim partnerima uz obećanje da će odraditi sve što je moguće da vrate poverenje svojih mušterija.[86]

Nova pravila, septembar 2015.[uredi | uredi izvor]

U septembru 2015. Folksvagenov uvoznik za belgijsko tržište, Dleteren, je objavio da će omogućiti besplatna unapređenja motora za 800 kupaca koji su naručili vozilo sa dizel motorom koje je najverovatnije imalo nezakoniti softver.[87]

Od oktobra 2015. prodaja vozila sa EA 189 motorima je bila obustavljena u nekim od evropskih zemalja poput Španije, Švajcarske, Italije, Holandije, Belgije i Ujedinjenog Kraljevstva.[88][89]

U SAD, Folksvagen je povukao aplikaciju za emisioni sertifikat za njihove dizel motore iz 2016., ostavljajući hiljade vozila napuštenih u lukama u oktobru 2015., za koja je kompanija rekla da imaju nezakoniti softver.[90] EPA je neke modele iz 2016. stavio pod karantin dok im se rezultati testiranja ne poklope na putu i u testiranju.

Svedočenje u kongresu SAD, oktobar 2015.[uredi | uredi izvor]

Dana 8. oktobra 2015. izvršni direktor Folksvagena SAD je svedočio ispred Komiteta za Energiju i Trgovinu SAD ističući: „Ovo nije bila odluka sa vrha, iz moje tačke gledišta i sa mojim saznanjem. Ovo je bio samo mali broj softverskih inženjera koji su ovo ugradili iz nepoznatih razloga... neki ljudi su doneli pogrešne odluke kako bi se izvukli sa nečim što je neminovno bilo oktriveno.“[91][92] Ova izjava je naišla na ismevanje u javnosti.[93][66]

Nadoknada, novembar 2015.[uredi | uredi izvor]

Dana 9. novembra 2015 Folksvagen je objavio da, zajedno sa 2.000 dolara koje je nudio trenutnim vlasnicima Folksvagena za zamene, će još 482.000 vlasnika Audi i Folksvagen dizel vozila u SAD dobiti i vaučer u veličini od 1000 dolara.[94] 18. novembra 2015. Folksvagen je izjavio da oko jedne četvrtine vlasnika zahvaćenih vozila su iskoristili svoje pravo na program nadoknade, koji se ocenio sa 120 miliona u odšteti. Folksvagen je potvrdio da ponuda vaučera uključuje korisnike iz Kanade.[95] Folksvagen Amerika je rekao da prihvatanje vaučera ne sprečava mušterije da ih tuže.[96] Folksvagen je takođe otvorio fond za tvrdnje, koji je vodio poznati pravnik Kenet Fajnberg, koji bi nudio potpune nadoknade paketa 600.000 korisnika Folksvagena u SAD zahvaćenih skandalom.[97] Iako ranijih sugestija ka suprotnom, u decembru 2015. izvršni direktor Folksvagena Matijas Miler je rekao da mušterije van SAD i Kanade bi trebalo da očekuju neki vid paketa nadoknade: Mmi radimo na atraktivnom paketu, nazovimo ga nadoknadom zbog opadanja dugotrajne vrednosti naših automobila“.[68][98] Bilo kako bilo, 11. januara 2016. predstavnik Folksvagena je izašao sa izjavom da „neće biti nadoknade. Sve indicije govore kako dugotrajna vrednost vozila nije na “;[68] kompanija, koja je nastavila da trpi pritiske od zvaničnika iz EU da kompenzuje evropske vozače, je objasnila zabunu kao „malu grešku u prevodu“. Komesar EU Elzbieta Bienkovska je rekla da Folksvagen ne poštuje svoje evropske mušterije. Folksvagenov odgovor je da situacija u SAD i Kanadi, gde je poverenje u dizel motore ozbiljno uzdrmano, nije „slična po automatizmu“ sa ostalim tržištima.[99]

Dana 21. aprila 2016. federalni sud severnog okruga u Kaliforniji, koji je bio postavljen u decembru 2015. da nadgleda skoro sve sudske sporove u SAD, uključujući i tvrdnje upućene od vlasnika vozila i državnih institucija, je objavio da će Folksvagen ponuditi svojim mušterijama u SAD veliku nadoknadu kao i da otkupi skoro 500.000 2.0 litarnih vozila kao deo dogovora u Severnoj Americi. Sud je postavio bivšeg FBI direktora Roberta Milera kao medijatora da nadgleda pregovore između oštećenih, regulatora i Folksvagena i da naprave konačni dogovor do kraja juna 2016.[100][101]

Evropske akcije, 2015-2020[uredi | uredi izvor]

Povodom plana opoziva u SAD, Folksvagen je počeo da kroji slične planove u Evropi, gde je ocenjeno da je zahvaćeno oko 8,5 miliona vozila od 11 miliona skandalom. Evropska unija je upozorila Folksvagen u 2018. da ne veruje da dovoljno brzo popravlja greške na opozvanim kolima i da mušterijama pruža neophodne informacije o rešavanju problema kao i informacije o nadoknadama.[102] Folksvagen se obavezao da će platiti kaznu od 1,2 milijarde evra datu od strane Nemačke zbog greške u praćenju svojih zaposlenih u toku popravke softvera u 2018.[103]

U Nemačkoj samo je podneto preko 60.000 ličnih tužbi različitih stepena, predstavljajući 450.000 građana, od 2015. do 2019. od strane vlasnika Folksvagenovih vozila, zahtevajući sličan plan nadoknade kao onaj predočen vozačima u SAD. Slučaj koji je vodila Federacija nemačkih organizacija korisnika (VZBV) je podnet protiv Folksvagena. U Visokom Regionalnom Sudu Braunšvajg Folksvagen je argumentovao kako u slučajevima gde su u SAD zahvaćena vozila bila zabranjena za upotrebu, to nije bio slučaj u ni u jednoj zemlji Evropske unije, samim tim nije bilo razloga za nadoknade. Ipak, sudija Mihael Nif je odbio tadašnje ročište Folksvagenu zakazano za septembar 2019., dopuštajući slučaju da se produži na nekoliko godina, kako je i bilo ocenjeno kao neophodno.[104][105] Folksvagen je došao do dogovora sa VZBV-om za oko 830 miliona evra, što je predstavljalo između 1.350 i 6.257 evra za svakog od oko 260.000 vlasnika Folksvagena.[106] Mnoge mušterije su bile besne povodom dogovora, koji je predstavljao samo deo nadoknade koji je Folksvagen alocirao za svoje američko tržište. Jedan od slučaja koji, nije bio obuhvaćen VZBV-ovim, je stigao i do Federalnog Suda Pravde, nemački najviši sud, i u maju 2020. je određeno da korisnici su morali dobiti nazad nadoknadu u veličini pune tržišne cene automobila, mnogostruko veća odšteta od prethodno ponuđene. Nejasno je koliko će ostati u Folksvagenovim rukama posle zaostalih tužbi.[107][108]

Sličan slučaj protiv Folksvagena je bio u toku u Ujedinjenom Kraljevstvu, predstavljajući više od 91.000 mušterija, tražeći veću nadoknadu zbog toga što je Folksvagen svesno prodao vozila sa kvarom. Visoki Sud Pravde je dao preliminare nalaze o slučaju u aprilu 2020. kao i da postoji velika verovatnoća da je Folksvagen prodao vozila sa „uređajem za uništavanje“ i pokušao da zaobiđe standarde emisije, što je omogućilo da se proces nastavi.

Posledice[uredi | uredi izvor]

Zdravstvene posledice[uredi | uredi izvor]

Smrtnost[uredi | uredi izvor]

Stručnim recenzijama objavljenim u različitim naučnim radovima procenjeno je da će otprilike 59% prevremenih smrti biti uzrokovano prekomernim zagađenjem nastalim između 2008. i 2015. od strane vozila opremljenim "uređajima za uništavanje" u Sjedinjenim Američkim Državama, većinom zbog partikularnog zagađenja (87%) sa ostatkom zbog ozona (13%).

Posledice bezopasne po život[uredi | uredi izvor]

Pošto je NO2 preteča prizemnog ozona, on može izazvati respiratorne probleme uključujući astmu, bronhitis i emfizem.[109] Oksidi azota pojačavaju efekat finih čestica čađi koje uzrokuju probleme sa srcem, oblik zagađenja vazduha za koji se procenjuje da godišnje ubije 50.000 ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama.[110]

Posledice po životnu sredinu[uredi | uredi izvor]

NOx takođe doprinosi kiselim kišama, vidljivo smeđim oblacima ili smogu zbog vidljive prirode NO2, kao i prizemnog ozona koji stvara NO. NO i NO2 nisu gasovi staklene bašte, dok N2O jeste.[111] NO2 je preteča prizemnog ozona.

Pravne i finansijske posledice[uredi | uredi izvor]

Vladini postupci[uredi | uredi izvor]

Australija[uredi | uredi izvor]

U oktobru 2015. godine, Australijska Komisija za Konkurenciju i Potrošače objavila je da neće istraživati Folksvagen zbog mogućih kršenja standarda o emisiji izduvnih gasova, navodeći da razuman potrošač ne bi bio zabrinut za emisiju izduvnih gasova svog vozila i stoga ne bi bio odlučujući faktor za njihovu kupovinu.[112] U martu 2017. Sidni Morning Herald je izvestio da su Audi i Folksvagen dobrovoljno povukli zahvaćene automobile radi ažuriranja softvera i da su u nekim slučajevima ažuriranja hardvera otpočela u decembru 2016. Od januara 2018. godine, pokrenuto je nekoliko grupnih tužbi protiv Folksvagena, Audija i Škode.

Kanada[uredi | uredi izvor]

U septembru 2015. godine, Envajronment Kanada je objavila da je započela istragu kako bi utvrdila da li su uređaji za uništavanje ugrađeni u Folksvagen vozila kako bi se zaobišli testovi kontrole emisije u Kanadi.[113] Dana 15. decembra 2016. postignut je sporazum koji je dozvolio otkupe ili zamene na osnovu tržišne vrednosti 18. septembra 2015. ili prilagođavanje odobrene modifikacije emisija. Sve tri opcije su takođe dodale plaćanje u gotovini između 5 100 i 8 000 kanadskih dolara.[114]

Pokrajinske vlasti Ontarija su 19. septembra 2017. godine izdale nalog za pretres kancelarija Folksvagena u Kanadi u oblasti Toronta[115] u okviru istrage o skandalu sa emisijama koji je potresao kompaniju pre dve godine. Ministarstvo životne sredine i klimatskih promena optužilo je Folksvagen AG za jednu tačku po pokrajinskom Zakonu o zaštiti životne sredine, navodeći da nemačka kompanija nije poštovala standarde o emisiji iz Ontarija. Navodi nisu dokazani na sudu.

Evropska unija[uredi | uredi izvor]

U septembru 2015. vladine regulatorne agencije i istražitelji pokrenuli su postupke u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Španiji, Holandiji, Češkoj i Rumuniji. Nekoliko zemalja pozvalo je na istragu širom Evrope.[116][117] U oktobru 2015. Verner Hojer, predsednik Evropske investicione banke (EIB), rekao je da banka razmatra povlačenje Folksvagenovih kredita i najavio sopstvenu istragu po tom pitanju.[118] Evropski parlament je 27. oktobra 2015. izglasao rezoluciju koja poziva blok da uspostavi savezni organ koji će nadgledati emisiju izduvnih gasova iz automobila, nakon izveštaja u štampi da su najviši zvaničnici EU za zaštitu životne sredine upozoravali, od početka 2013., da proizvođači prilagođavaju vozila kako bi radili bolje u laboratorijama nego na putu. Rezolucija je pozvala da se stroži testovi emisija u potpunosti sprovedu 2017. godine, umesto da se postepeno uvode između 2017. i 2019. godine, kao što je prvobitno planirano.[119] Međutim, Evropska komisija je nastavila sa donošenjem zakona koji su automobilskoj industriji omogućili još godinu dana pre nego što je morala da se pridržava nove uredbe. Takođe, otkriveno je da će novi „realističan“ EU test emisije štetnih gasova i dalje dozvoljavati automobilima da emituju više od dva puta više od zakonske granice azotnih oksida (NOx) od 2019. i do 50 odsto više od 2021.[120] Zakon, kome se protivi samo Holandija, smatran je velikom pobedom za automobilsku industriju i izazvao je oštre kritike drugih poslanika. Holandski poslanik Bas Eikhut nazvao je novi test „lažnim“,[120] dok je liberalni demokrata Evropskog parlamenta Ketrin Birder opisala zakon kao „sramotno zašivanje od strane nacionalnih vlada, koje ponovo stavljaju interese proizvođača automobila ispred javnog zdravlja“.[120] U decembru 2015. godine, Evropski parlament je izglasao osnivanje posebnog komiteta koji će istražiti da li regulatori i izvršni zvaničnici, uključujući Evropsku komisiju, nisu uspeli da nadgledaju automobilsku industriju i njene režime testiranja zagađenja.

Nemačka[uredi | uredi izvor]

U septembru 2015. bivši izvršni direktor Folksvagena Martin Vinterkorn podneo je ostavku zbog skandala, rekavši da nema saznanja o manipulaciji rezultatima emisije štetnih gasova. Nedelju dana kasnije nemački tužioci pokrenuli su istragu protiv njega.[121] Dana 1. oktobra, nemački tužilac je pojasnio da je istraživao navode o prevari od neidentifikovanih pojedinaca, ali da Vinterkorn nije bio pod formalnom istragom.[122] Policija je 8. oktobra 2015. upala u sedište Folksvagena. Od 16. oktobra 2015, dvadeset istražitelja je radilo na slučaju, ciljajući na „više od dvoje, ali mnogo manje od 10“ zaposlenih u Folksvagenu.[123] Od novembra 2015. Kraftfahrt-Bundesamt ili KBA je testirao 50 automobila različitih proizvođača, kako u laboratoriji tako i na putu koristeći PEMS. U maju 2016. nemački ministar saobraćaja Aleksandar Dobrint rekao je da će Folksvagen, Audi, Mercedes-Benz, Opel i Porše podesiti podešavanja koja povećavaju nivoe emisije kao što je azot-dioksid u nekim dizel automobilima.[124] Nemačke vlasti su 16. marta 2017. izvršile raciju u sedištu Audija u Bavarskoj i Folksvagena u Volfsburgu.

Tadašnji izvršni direktor Audija Rupert Štadler priveden je u junu 2018. do puštanja na slobodu u oktobru 2018. godine, kada je takođe smenjen sa funkcije generalnog direktora.[125] U julu 2019, Štadler je optužen za prevaru u Minhenu zbog skandala.

Južna Koreja[uredi | uredi izvor]

Od 19. januara 2016. Južna Koreja, osmo najveće svetsko tržište dizel automobila, planirala je krivični postupak protiv rukovodilaca Folksvagena.[126] Dana 22. septembra 2015. južnokorejske vlasti najavile su istragu o kontroli zagađenja u automobilima koje proizvodi Folksvagen i drugi evropski proizvođači automobila. Park Pan-kiu, zamenik direktora južnokorejskog ministarstva životne sredine, rekao je: „Ako južnokorejske vlasti pronađu probleme u Folksvagen dizel automobilima, istraga bi se mogla proširiti na sve nemačke dizel automobile“.[127]

U novembru 2015, nakon što su u nekim modelima Folksvagena pronađeni uređaji za uništavanje, ministar životne sredine je izrekao kaznu od 14 100 000 000 vona i naložio da se automobili povuku.[128]Od 20. januara 2016. godine, državna agencija za životnu sredinu podnela je krivičnu prijavu protiv Folksvagen-a, tražeći kaznu do 48 milijardi dolara. Johanes Tamer, generalni direktor Audija Folksvagen Koreja, stavljen je pod istragu i suočio se sa kaznom do pet godina zatvora i novčanom kaznom do 30.000.000 vona.[129] Vlasti su odbile Folksvagenov plan opoziva za Južnu Koreju, podnet 6. januara 2016. godine, pošto nije ispunio niz ključnih zakonskih uslova.[126] Takođe se navodi da su vlasti odbile revidirani plan 23. marta 2016. iz istih razloga.[130] U maju 2016. godine, nakon šire istrage o 20 automobila sa dizel motorom, južnokorejske vlasti su optužile Nisan da koristi uređaj za uništavanje za manipulisanje podacima o emisijama za Nisan Kaškaj proizveden u Britaniji, što je japanski proizvođač automobila demantovao.[131]

Ujedinjeno Kraljevstvo[uredi | uredi izvor]

Odeljenje za saobraćaj je 24. septembra 2015. objavilo da će započeti ponovno testiranje automobila raznih proizvođača kako bi se uverilo da upotreba uređaja za uništavanje nije u celoj industriji.[132] Odabrana komisija za transport Ujedinjenog Kraljevstva je otvorila istragu o kršenju emisija iz Folksvagena sa dokazima 12. oktobra 2015. i 25. januara 2016. Odabrana komisija je objavila pismo Pola Vilisa, generalnog direktora Folksvagen Grupe UK Ltd od 21. decembra 2015. u kojem se navodi: „U veoma jednostavnim terminima, softver je izmenio karakteristike NOx u testiranju. Vozila su ispunjavala standarde[133] EU5, tako da je jasno doprineo ispunjavanju standarda EU5 u testiranju."[134]

U januaru 2017, akciona grupa je objavila da ima 25 000 vlasnika vozila koji traže odštetu od 3 000 do 4 000 funti po vozilu.

SAD[uredi | uredi izvor]

Folksvagen je obustavio prodaju automobila opremljenih TDI motorima u SAD 20. septembra 2015. EPA je 21. septembra 2015. objavila da bi, ukoliko se optužbe dokažu, Folksvagen grupa mogla da se suoči sa kaznama do 37 500 dolara po vozilu (oko 18 milijardi dolara ukupno) .[135] Pored mogućih građanskih novčanih kazni, Odeljenje za životnu sredinu i prirodne resurse Ministarstva pravde Sjedinjenih Država je sprovodilo krivičnu istragu o ponašanju Folksvagen AG.[136] 22. septembar 2015. Energetski potkomitet za nadzor i istrage Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država najavio je da će održati saslušanje o skandalu Folksvagena, dok je njujorški državni tužilac Erik Šnajderman rekao da je njegova istraga već u toku.[137] Od 29. oktobra 2015. godine, više od 25 državnih tužilaca i Federalni istražni biro u Detroitu bili su uključeni u slične istrage. Dana 12. novembra 2015, FBI je potvrdio inženjerskom časopisu Ingeniøren da je u toku istraga,[138] nakon prethodnih nepotvrđenih izveštaja.

Povučeni Folksvagen automobili uskladišteni na međunarodnom aerodromu u Čikagu

Dana 4. januara 2016. godine, Ministarstvo pravde, u ime EPA, podnelo je tužbu protiv Folksvagen-a Okružnom sudu Sjedinjenih Država za istočni okrug Mičigena u Detroitu. U žalbi, u kojoj se traže kazne do 46 milijardi dolara za kršenje Zakona o čistom vazduhu,[139] navodi se da je Folksvagen opremio određena vozila sa dizel motorom od 2,0 i 3,0 litara softverom za varanje emisija, uzrokujući da zagađenje NOx premašuje standarde EPA tokom normalnih uslova vožnje. Dalje je tvrdilo da su Folksvagenovi entiteti pružili pogrešne informacije i da su materijalni propusti ometali i opstruirali „napore da se sazna istina o izduvnim gasovima“.[139] Dana 9. januara 2016, američki zvaničnici kritikovali su Folksvagen zbog pozivanja na nemački zakon kako bi uskratili dokumente grupi država koje istražuju akcije kompanije. Šnajderman se takođe žalio na sporost Folksvagena u proizvodnji dokumenata iz svojih američkih dosijea, tvrdeći da je kompanija pokušala da odloži odgovore dok ne završi svoju 'nezavisnu istragu' za nekoliko meseci“.[139]

Deveti okružni apelacioni sud SAD presudio je 1. juna 2020. da je Folksvagen odgovoran za dalje pravne tužbe za štetu koje su pokrenule državne i lokalne vlade u vezi sa prevarama u vezi sa emisijama. Jednoglasna presuda suda otvorila je put za dva okruga na Floridi i u Juti da nastave sa parnicama protiv Folksvagena, kao i potencijalnim daljim slučajevima koje su pokrenule jurisdikcije u SAD. Do juna 2020. Folksvagen je već potrošio 33,3 milijarde dolara na poravnanja i druge troškove, uključujući otkupe prekomerno zagađujućih dizel vozila. U saopštenju, Folksvagen je rekao da će zatražiti od okružnog suda da preispita presudu i da će kompanija ako bude potrebno podneti slučaj Vrhovnom sudu SAD.[133]

Optužbe protiv inženjeringa/menadžmenta Folksvagena[uredi | uredi izvor]

Dana 9. septembra 2016, Džejms Robert Liang, Folksvagen inženjer koji radi u Folksvagen-ovom postrojenju za testiranje u Oksnardu u Kaliforniji, priznao je kao deo sporazuma o priznanju krivice sa Ministarstvom pravde SAD da je uređaj za uništavanje namerno instaliran u američka vozila uz znanje njegov inženjerskog tima: „Liang je priznao da su otprilike 2006. godine on i njegovi saučesnici počeli da dizajniraju novi dizel motor „EA 189“ za prodaju u Sjedinjenim Državama. Kada su on i njegovi saučesnici shvatili da nisu mogli da dizajniraju dizel motor koji bi zadovoljio strože američke standarde o emisiji izduvnih gasova, oni su dizajnirali i implementirali softver“.[24]

Dana 3. maja 2018, bivši generalni direktor Folksvagena Martin Vinterkorn optužen je za prevaru i zaveru u slučaju skandala sa emisijama. On je u više navrata negirao bilo kakvo saznanje o nameštenim testovima emisija.[13]

Krajnja odluka[uredi | uredi izvor]

Dana 25. oktobra 2016. godine, sudija je odobrio konačno poravnanje. Oko 475 000 vlasnika Folksvagena u SAD dobilo je izbor između otkupa ili besplatne popravke i kompenzacije, ako popravka postane dostupna. Folksvagen će odmah početi da upravlja nagodbom, pošto je već posvetio nekoliko stotina zaposlenih da vode proces. Vrednost otkupa se kreće od 12 475 do 44 176 dolara, uključujući isplate restitucije, i varira u zavisnosti od kilometraže. Ljudi koji se odluče za popravku koju je odobrila Agencija za zaštitu životne sredine dobiće isplate u rasponu od 5 100 do 9 852 dolara, u zavisnosti od knjigovodstvene vrednosti njihovog automobila.

Monkigejt[uredi | uredi izvor]

U januaru 2018. otkriveno je da je Folksvagen eksperimentisao na majmunima u maju 2015. kako bi dokazao da izduvni gasovi dizela nisu štetni za primate. Ovaj skandal nazvan je Monkigejt (engl. Monkeygate).[140] Međutim, automobil upotrebljen za testove je bio Folksvagen Buba opremljena uređajem za uništavanje koji je proizvodio daleko manje emisija u eksperimentu nego u stvarnoj vožnji na putu. Iz ovog razloga, glavni lobista Folksvagena, Tomas Steg, suspendovan je 23. januara 2018. godine.[141]

Reakcije[uredi | uredi izvor]

Političke ličnosti[uredi | uredi izvor]

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da se nada da će sve činjenice o tom pitanju biti odmah objavljene, pozivajući na „potpunu transparentnost“. Ona je dodatno napomenula da je nemački ministar saobraćaja, Aleksandar Dobrindt u stalnoj komunikaciji sa Folksvagenom.[142]

Mišel Sapen, francuski ministar finansija, pozvao je na istragu o automobilima na dizel motor koja bi obuhvatila ceo evropski kontinent.

Ketrin Berder, zastupnica Evropskog parlamenta za jugoistočnu Englesku, komentarisala je 27. oktobra 2015. u Evropskom parlamentu da „sada imamo politički zamah za radikalnu reviziju koja će obezbediti da proizvođači automobila ne mogu da izbegavaju pravila“, braneći rezoluciju EU koja je imala za cilj da „ukloni smrtonosna zagađenja dizel vozila“. Međutim, kada je Evropska komisija nastavila sa donošenjem zakona koji su automobilskoj industriji obezbedili više vremena da se prilagodi novijim odredbama, dok su istovremeno dozvolili automobilima, čak i pod „realističnijim“ testovima, da emituju više od dva puta veću od zakonske granice azot-oksida iz 2019. i do 50 procenata više od granice iz 2021. godine, Berder je osudila zakon kao „sramotno mešanje nacionalnih vlada, koje ponovo stavljaju interese proizvođača automobila ispred javnog zdravlja“.[143]

Član londonske skupštine Stiven Najt predložio je 1. novembra 2015. da dizel vozila treba ili zabraniti u budućnosti, ili da se podvrgnu strogim testovima pre nego što im bude dozvoljeno da uđu u zonu niske emisije štetnih gasova u Londonu. Zamenik predsednika za životnu sredinu grada Londona, Metju Penčarc je odgovorio da bi takve mere mogle dovesti do ozbiljnih ekonomskih problema.[144]

Automobilska industrija[uredi | uredi izvor]

Glavni proizvođači automobila, uključujući Tojotu, Dženeral Motors, PSA Pežo Sitroen, Reno, Mazda, Daimler (Mercedes-Benz) i Honda, izdali su saopštenja za štampu u kojima potvrđuju usklađenost njihovih vozila sa svim propisima i zakonima tržišta na kojima posluju. Udruženje proizvođača i trgovaca motora je opisalo da problem utiče na samo jednu kompaniju, bez dokaza koji bi ukazivali na to da bi cela industrija mogla biti pogođena.

Generalni direktor Reno-Nisana Karlos Gon rekao je da bi proizvođaču automobila bilo teško da interno sakrije pokušaj falsifikacije podataka o emisiji iz vozila, kao što se dogodilo u Folksvagenu, „Mislim da ne možete da uradite ovako nešto krijući se u žbunju“.[145]

Jim Holder, urednički direktor kompanije Haymarket Automotive, koji objavljuje časopise WhatCar i AutoCar, smatra da nikada nije bilo skandala ove veličine u automobilskoj industriji.

Alan Braun, predsednik Nacionalnog savetodavnog veća trgovaca Folksvagena, prokomentarisao je negativan uticaj skandala na američke trgovce, koji su se već borili sa preskupim proizvodima i pogoršanjem odnosa između kompanije i trgovaca. Časopis Car and DriverCar je na sličan način naglasio nesposobnost Folksvagena da efikasno radi na američkom tržištu, dok su takođe sugerisali da je kompanija uveliko potcenila moć EPA-e i neobjašnjivo nije dala javnu izjavu pre nego što je priča izbila u javnost, uprkos tome što je dobila dovoljno upozorenja.

Izvršni direktor Tesla Motors-a Ilon Mask upitan je za mišljenje da li će skandal oslabiti podršku potrošača za zelene tehnologije. On je odgovorio da očekuje da će se dogoditi suprotno: „Ono što Folksvagen zaista pokazuje jeste da smo dostigli granicu mogućnosti dizela i benzina. Došlo je vreme da se pređe na novu generaciju tehnologije.“[146]

Slično tome, analitičari Fitch Ratings-a su sugerisali da bi kriza emisije izduvnih gasova Folksvagena mogla da utiče na čitavu automobilsku industriju, pri čemu bi automobili na benzin potencijalno „oživeli“ u Evropi i da bi se uložilo više novca u električna vozila.[147] Drugi komentatori su tvrdili da će dizel motor ipak povratiti svoje uporište na tržištu.

Dana 29. septembra 2015. godine, S&P Dow Jones Indices i RobecoSAM naveli su da će akcije Folksvagen AG-a biti skinute sa listinga Dow Jones Indeksi održivosti nakon prekida trgovanja 5. oktobra 2015. Razlozi za ukidanje listinga su društveni i etički. RobecoSAM je potvrdio da Folksvagen više neće biti identifikovan kao lider industrijske grupe Automobili i komponente (engl. Automobiles & Components).[148]

Početkom oktobra, Green Car Journal poništio svoje nagrade Zeleni automobil godine, za modele koji „najbolje podižu letvicu u ekološkim performansama“, koje su dodeljene modelima Folksvagen džeta TDI iz 2009. i Audi A3 TDI iz 2010. godine.[149]

U decembru 2015, grupa poslovnih i ekoloških lidera, uključujući direktora Tesle Ilona Maska, obratila se otvorenim pismom CARB-u, pozivajući agenciju da oslobodi Folksvagen opoziva 85.000 dizel vozila pogođenih skandalom u SAD, i da bi Folksvagen trebalo umesto toga da preusmeri resurse na ubrzano uvođenje vozila sa nultom emisijom („leči vazduh, a ne automobile“). U pismu, koje uključuje pravno primenjiv plan od 5 koraka, tvrdi se da bi ovakav način delovanja mogao da dovede do „10 za 1 ili veće smanjenje emisije zagađujućih materija u poređenju sa zagađenjem povezanim sa prevarom dizel flote“, dok se sugeriše da pogođena vozila na putu u Kaliforniji „predstavljaju beznačajan deo ukupnih emisija vozila u državi“ i „ne predstavljaju, pojedinačno, nikakav rizik u vezi sa emisijama za svoje vlasnike ili putnike“.[150] Slične zahteve je iznelo i Američko udruženje za pluća, koje je podnelo peticiju EPA da odredi Folksvagen-u da promoviše vozila sa nultom emisijom štetnih gasova, izgradi održivu transportnu infrastrukturu i nadogradi starije dizel modele sa superiornom kontrolom emisija.

Folksvagen je 2016. dobio Ig Nobelovu nagradu (satirična nagrada za naučne radove komične prirode ili sumnjive svrhe) za hemiju od naučnog humorističkog časopisa Annals of Improbable Research za „rešavanje problema prekomerne emisije automobilskog zagađenja automatskim, elektro-mehaničkim stvaranjem manje emisija kad god se automobili testiraju“.[151]

Mediji[uredi | uredi izvor]

Folksvagen TDI skandal sa emisijom izduvnih gasova je dobio široko rasprostranjenu negativnu medijsku izloženost, sa naslovima koji se nalaze na veb stranicama više organizacija za prikupljanje vesti i izveštavanje.[152][153] Rojters je rekao da bi kriza u Folksvagenu mogla da predstavlja veću pretnju nemačkoj ekonomiji od posledica neplaćanja državnog duga Grčke 2015. godine. Dojče vele, jedan od nemačkih medijskih kuća, rekao je da se protiv Folksvagena sprema „cunami tužbi“ i da je skandal zadao udarac psihi zemlje i brendu „Proizvedeno u Nemačkoj“ (engl. Made in Germany).

Folksvagen skandal emisije štetnih gasova pridružio se redovima drugih kontroverznih priča i skandala sa sufiksima -gejt, a mediji su skovali imena Dizelgejt i Emišngejt da bi ga opisali.

Mišljenje javnosti[uredi | uredi izvor]

Uprkos skandalu, jedna anketa sprovedena za nemačke novine Bild sugeriše da većina Nemaca (55%) i dalje ima veliku veru u Folksvagen, a više od tri četvrtine veruje da su i drugi proizvođači automobila podjednako krivi za manipulaciju. Slično tome, anketa koju je sprovela konsultantska kuća za menadžment Prophet u oktobru 2015. godine pokazala je da dve trećine Nemaca veruje da je skandal preuveličan i da i dalje smatraju da je Folksvagen proizvođač odličnih automobila.[154] Istraživanje Kelog škole menadžmenta Severozapadnog univerziteta i kompanije za marketinšku analitiku Apvejv (engl. Upwave) kaže da je skoro 50% američkih potrošača imalo pozitivan ili veoma pozitivan utisak o Folksvagenu, dok je 7,5% imalo veoma negativan utisak.[155] Drugo istraživanje u Americi koje je sproveo istraživač tržišta AutoPacific pokazalo je da 64% vlasnika vozila ne veruje Folksvagenu, a samo 25% njih ima pozitivan stav o Folksvagenu nakon skandala.[156]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „How VW Paid $25 Billion for Dieselgate — and Got Off Easy”. Fortune (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-28. 
  2. ^ Hatch, Patrick; Cormack, Lucy (2016-09-01). „ACCC takes Volkswagen to court over diesel emission claims”. The Sydney Morning Herald (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-28. 
  3. ^ „EPA: Volkswagon Thwarted Pollution Regulations For 7 Years” (na jeziku: engleski). 2015-09-21. Pristupljeno 2022-04-28. 
  4. ^ „Afera Volkswagen: Najskuplje je iznevereno poverenje”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-04-30. 
  5. ^ Author, No (2015-10-02). „Mighty VW was undone by Japanese firm Horiba's portable emissions-gauging systems”. The Japan Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-28. 
  6. ^ Franco, Vicente; Posada Sánchez, Francisco; German, John; Mock, Peter (oktobar 2014). „REAL-WORLD EXHAUST EMISSIONS FROM MODERN DIESEL CARS” (PDF). https://theicct.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-30.  Spoljašnja veza u |website= (pomoć)
  7. ^ Thompson, Dr. Gregory J. (15. 5. 2014). „In-Use Emissions Testing of Light-Duty Diesel Vehicles in the United States” (PDF). Pristupljeno 2022-04-30. 
  8. ^ „VW could face long legal nightmare”. BBC News (na jeziku: engleski). 2015-09-24. Pristupljeno 2022-04-30. 
  9. ^ Boston, William (2016-04-28). „Bad News? What Bad News? Volkswagen Bullish Despite Emissions Costs”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-04-30. 
  10. ^ Chappell, Bill (2015-10-08). „'It Was Installed For This Purpose,' VW's U.S. CEO Tells Congress About Defeat Device”. NPR (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-28. 
  11. ^ „VW papers shed light on emissions scandal”. BBC News (na jeziku: engleski). 2017-01-12. Pristupljeno 2022-04-30. 
  12. ^ Spector, Christina Rogers and Mike (2017-04-21). „Judge Slaps VW With $2.8 Billion Criminal Fine in Emissions Fraud”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-04-30. 
  13. ^ a b Ewing, Jack (2018-05-03). „Ex-Volkswagen C.E.O. Charged With Fraud Over Diesel Emissions”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-04-30. 
  14. ^ „400,000 VW cars in UK need engine modification”. BBC News (na jeziku: engleski). 2015-10-12. Pristupljeno 2022-04-30. 
  15. ^ Yang, Liuhanzi; Franco, Vicente; Campestrini, Alex; German, John; Mock, Peter (3. 9. 2015). „NOx control technologies for Euro 6 Diesel passenger cars” (PDF). Pristupljeno 2022-04-30. 
  16. ^ „More carmakers have been accused as the emissions scandal grows”. The Independent (na jeziku: engleski). 2015-10-02. Pristupljeno 2022-04-30. 
  17. ^ „Wide range of cars emit more pollution in realistic driving tests, data shows”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2015-09-30. Pristupljeno 2022-04-30. 
  18. ^ „Skandal nad skandalima: Nisan varao i više od VW”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-04-30. 
  19. ^ „Volkswagen and Cheating Software - Schneier on Security”. www.schneier.com. Pristupljeno 2022-04-30. 
  20. ^ Finley, Klint. „VW's Cheating Proves We Must Open Up the Internet of Things”. Wired (na jeziku: engleski). ISSN 1059-1028. Pristupljeno 2022-04-30. 
  21. ^ „Mercedes bluetec sistem”. N1 (na jeziku: srpski). 2016-10-18. Pristupljeno 2022-04-30. 
  22. ^ Boston, William (2015-10-05). „Volkswagen Emissions Investigation Zeroes In on Two Engineers”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-04-30. 
  23. ^ Gaim, Medhanie; Clegg, Stewart; Pina e Cunha, Miguel (2021). „Managing impressions rather than emissions: Volkswagen and the false mastery of paradox”. Organization Studies. 42 (6): 949—970. 
  24. ^ a b „Volkswagen Engineer Pleads Guilty for His Role in Conspiracy to Cheat U.S. Emissions Tests”. www.justice.gov (na jeziku: engleski). 2016-09-09. Pristupljeno 2022-04-30. 
  25. ^ Mearian, Lucas (2015-09-24). „EPA details how VW software thwarted emission tests”. Computerworld (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-30. 
  26. ^ Hawranek, Dietmar (2015-10-14). „Volkswagen: Dutzende Manager in VW-Skandal verwickelt”. Der Spiegel (na jeziku: nemački). ISSN 2195-1349. Pristupljeno 2022-04-30. 
  27. ^ „Common Rail Fuel Injection”. dieselnet.com. Pristupljeno 2022-04-30. 
  28. ^ „The Common Rail Diesel Injection System Explained”. SwedeSpeed - Volvo Performance Forum (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-30. 
  29. ^ Hicks, Maurice (decembar 2014). „Summary of Fuel Economy Performance (Public Version)” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 18. 03. 2016. g. Pristupljeno 2022-04-30. 
  30. ^ „Taxpayers Paid $51M in Green Car Subsidies Linked to VW Diesels”. MotorTrend (na jeziku: engleski). 2015-09-23. Pristupljeno 2022-04-30. 
  31. ^ Geuss, Megan (2017-09-24). „Volkswagen’s emissions cheating scandal had a long, complicated history”. Ars Technica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-30. 
  32. ^ „The Study That Started the Volkswagen Scandal”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2015-09-24. Pristupljeno 2022-05-01. 
  33. ^ „Meet John German: the man who helped expose Volkswagen's emissions scandal”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2015-09-26. Pristupljeno 2022-05-01. 
  34. ^ „West Virginia researcher describes how Volkswagen got caught”. Autoblog (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-01. 
  35. ^ „How A Little Lab In West Virginia Caught Volkswagen's Big Cheat”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-01. 
  36. ^ a b „REGULATION (EC) No 715/2007 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL”. An official website of the European Union. 20. 6. 2007. Pristupljeno 2022-05-01. 
  37. ^ „09/18/2015: EPA, California Notify Volkswagen of Clean Air Act Violations”. web.archive.org. 2015-09-19. Arhivirano iz originala 19. 09. 2015. g. Pristupljeno 2022-05-01. 
  38. ^ Geanacopoulos, David (18. 9. 2015). „ARB LETTER TO VW”. Arhivirano iz originala 19. 09. 2015. g. Pristupljeno 2022-05-01. 
  39. ^ „What is a Notice of Violation (NOV)?”. web.archive.org. 2015-09-28. Arhivirano iz originala 28. 09. 2015. g. Pristupljeno 2022-05-01. 
  40. ^ „Volkswagen Drops 23% After Admitting Diesel Emissions Cheat”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2015-09-21. Pristupljeno 2022-05-01. 
  41. ^ Ewing, Jack; Mouawad, Jad (2015-10-24). „Directors Say Volkswagen Delayed Informing Them of Trickery”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-05-01. 
  42. ^ „INSIGHT-After year of stonewalling, VW stunned US regulators with confession”. Reuters (na jeziku: engleski). 2015-09-24. Pristupljeno 2022-05-01. 
  43. ^ „Volkswagen CEO Martin Winterkorn quits over diesel emissions scandal”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2015-09-23. Pristupljeno 2022-05-02. 
  44. ^ „Volkswagen admits it "totally screwed up" as emissions rigging scandal spreads”. euronews (na jeziku: engleski). 2015-09-22. Pristupljeno 2022-05-02. 
  45. ^ „Volkswagen staff acted criminally, says board member”. BBC News (na jeziku: engleski). 2015-09-29. Pristupljeno 2022-05-02. 
  46. ^ Ewing, Jack (2015-09-22). „Volkswagen Says 11 Million Cars Worldwide Are Affected in Diesel Deception”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-05-02. 
  47. ^ „Abgas-Skandal bei VW – Techniker warnte schon 2011 vor Manipulationen”. bild.de (na jeziku: nemački). 2015-09-27. Pristupljeno 2022-05-02. 
  48. ^ „Germany investigates VW's ex-boss over fraud allegations”. Reuters (na jeziku: engleski). 2015-09-28. Pristupljeno 2022-05-02. 
  49. ^ Doll, Nikolaus (2015-09-28). „Abgas-Skandal: Für die Trickser im VW-Konzern wird es eng”. DIE WELT (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-05-02. 
  50. ^ Hakim, Danny (2016-02-26). „VW’s Crisis Strategy: Forward, Reverse, U-Turn”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-05-02. 
  51. ^ „Volkswagen hires compliance manager Christine Hohmann-Dennhardt from rival Daimler to help clean up emissions scandal”. CityAM (na jeziku: engleski). 2015-10-16. Pristupljeno 2022-05-02. 
  52. ^ „Volkswagen says 800,000 cars may have false CO2 levels”. BBC News (na jeziku: engleski). 2015-11-04. Pristupljeno 2022-05-02. 
  53. ^ „VW says CO2 emissions scandal not as bad as feared”. Reuters (na jeziku: engleski). 2015-12-09. Pristupljeno 2022-05-02. 
  54. ^ Boston, William (2016-11-06). „New Discovery Broadens VW Emissions-Cheating Crisis”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-05-02. 
  55. ^ Bomey, Nathan. „VW emission cheating scandal spreads to more vehicles”. USA TODAY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  56. ^ Hungerford, Nancy (2015-12-09). „VW's 'watershed' moment: What to expect”. CNBC (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  57. ^ a b „United States Files Complaint Against Volkswagen, Audi and Porsche for Alleged Clean Air Act Violations”. www.justice.gov (na jeziku: engleski). 2016-01-04. Pristupljeno 2022-05-02. 
  58. ^ „2.0 Models – VW Court Settlement Official Information Site” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-05. 
  59. ^ „3.0 Models – VW Court Settlement Official Information Site” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-05. 
  60. ^ „Volkswagen admits rigging of 8 mln cars in EU -Handelsblatt”. Reuters (na jeziku: engleski). 2015-10-05. Pristupljeno 2022-05-02. 
  61. ^ „1.2m UK vehicles affected in VW scandal”. BBC News (na jeziku: engleski). 2015-09-30. Pristupljeno 2022-05-02. 
  62. ^ Geuss, Megan (2015-12-16). „Germany approves 30-minute software update fix for cheating Volkswagen diesels”. Ars Technica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  63. ^ „What happens if my VW car has emissions cheating software?”. www.telegraph.co.uk. Pristupljeno 2022-05-02. 
  64. ^ „New Volkswagen chairman Poetsch pleads for time”. BBC News (na jeziku: engleski). 2015-10-07. Pristupljeno 2022-05-02. 
  65. ^ Bomey, Nathan. „Volkswagen U.S. CEO: It may take years to fix cars”. USA TODAY (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  66. ^ a b Ivory, Danielle; Bradsher, Keith (2015-10-08). „Regulators Investigating 2nd VW Computer Program on Emissions”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-05-02. 
  67. ^ „400,000 VW cars in UK need engine modification”. BBC News (na jeziku: engleski). 2015-10-12. Pristupljeno 2022-05-02. 
  68. ^ a b v g „VW emissions scandal: VW installed ‘defeat devices’ in thousands of cars, High Court finds”. Auto Express (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  69. ^ Bryant, Chris (2015-10-13). „Volkswagen changes diesel technology plan after emissions scandal”. Financial Times. Pristupljeno 2022-05-02. 
  70. ^ „VW scandal: First look at UK recall letter”. International Business Times UK (na jeziku: engleski). 2015-10-14. Pristupljeno 2022-05-02. 
  71. ^ Collie, Jason (2015-10-13). „First drivers told their Volkswagen is affected by emissions scandal”. Evening Standard (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  72. ^ „VW to recall 8.5m diesel cars across Europe”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2015-10-15. Pristupljeno 2022-05-02. 
  73. ^ Krok, Andrew. „Volkswagen recalls 8.5M European diesels amid global probes”. CNET (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  74. ^ dpa/shz.de. „VW-Abgas-Skandal: Dieselgate: KBA spricht von „illegal“ - und kämpft gegen Kritik | shz.de”. shz. Pristupljeno 2022-05-02. 
  75. ^ „VW Will Recall 8.5 Million Rigged Diesels After German Hard Line”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2015-10-15. Pristupljeno 2022-05-02. 
  76. ^ Vasagar, Jeevan; Bryant, Chris (2015-10-15). „Germany orders mandatory recall of VW’s scandal-hit cars”. Financial Times. Pristupljeno 2022-05-02. 
  77. ^ „VW demonstrates a fix for the 1.6-liter TDI engine”. Autoblog (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  78. ^ „VW's surreal fix turns diesel scandal into a comedy”. Automotive News (na jeziku: engleski). 2015-11-26. Pristupljeno 2022-05-02. 
  79. ^ Dauer, William Boston and Ulrike (2015-12-16). „Auto-Parts Supplier Robert Bosch Probed Amid Emissions Scandal”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-05-02. 
  80. ^ NDR. „8,2 Millionen VW-Autos können umgerüstet werden”. www.ndr.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-05-02. 
  81. ^ „Your Rigged VW Will Get Fixed Sometime Between Now and 2048”. Bloomberg.com (na jeziku: engleski). 2016-02-19. Pristupljeno 2022-05-02. 
  82. ^ Gulde, Dirk (2016-03-07). „VW-Diesel-Software-Update: VW Amarok: Leistung gleich - Verbrauch leicht erhöht”. auto motor und sport (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-05-02. 
  83. ^ „VW diesel recalls in Germany delayed by weeks: Bild”. Reuters (na jeziku: engleski). 2016-03-16. Pristupljeno 2022-05-02. 
  84. ^ „Volkswagen delays recall of 160,000 cars due to software glitch”. Reuters (na jeziku: engleski). 2016-04-11. Pristupljeno 2022-05-02. 
  85. ^ „Dieselgate: Volkswagen cars lose power after fix”. Teknikens Värld (na jeziku: švedski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  86. ^ Meier, Christian (2015-10-04). „Abgas-Skandal: VW entschuldigt sich per Anzeige bei seinen Kunden”. DIE WELT (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-05-02. 
  87. ^ „Volkswagen to refit cars affected by emissions scandal”. Reuters (na jeziku: engleski). 2015-09-29. Pristupljeno 2022-05-02. 
  88. ^ „Volkswagen plans to refit diesel cars affected by emissions scandal”. Automotive News Europe (na jeziku: engleski). 2015-09-29. Pristupljeno 2022-05-02. 
  89. ^ „VW takes 4,000 cars off the UK market”. BBC News (na jeziku: engleski). 2015-10-02. Pristupljeno 2022-05-02. 
  90. ^ Press, Associated (2015-10-08). „VW dealers in US running out of cars to sell as emissions scandal deepens”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  91. ^ „Volkswagen scandal on the same scale as Enron, say US lawmakers”. www.telegraph.co.uk. Pristupljeno 2022-05-02. 
  92. ^ O'Kane, Sean (2015-10-08). „Volkswagen America's CEO blames software engineers for emissions cheating scandal”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  93. ^ Schrage, Michael (2015-10-15). „VW’s Problem Is Bad Management, Not Rogue Engineers”. Harvard Business Review. ISSN 0017-8012. Pristupljeno 2022-05-02. 
  94. ^ „VW diesel owners to get $1,000 in gift cards and vouchers - Yahoo Finance”. web.archive.org. 2015-11-19. Arhivirano iz originala 19. 11. 2015. g. Pristupljeno 2022-05-02. 
  95. ^ Agencies (2015-11-09). „VW repair bill rises as Germany says 540,000 recalled cars need hardware changes”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  96. ^ „$100m class action lawsuit filed against Volkswagen in Australia”. ABC News (na jeziku: engleski). 2015-11-19. Pristupljeno 2022-05-02. 
  97. ^ „Volkswagen to offer generous compensation for U.S. customers: fund head”. Reuters (na jeziku: engleski). 2016-02-07. Pristupljeno 2022-05-02. 
  98. ^ „VW refuses compensation for European owners of rigged diesels”. Automotive News (na jeziku: engleski). 2015-11-20. Pristupljeno 2022-05-02. 
  99. ^ Brunsden, Jim (2016-01-26). „European Commission to pursue VW over EU consumer compensation”. Financial Times. Pristupljeno 2022-05-02. 
  100. ^ „VW reaches US deal in emissions scandal”. BBC News (na jeziku: engleski). 2016-04-21. Pristupljeno 2022-05-02. 
  101. ^ Geuss, Megan (2016-04-21). „Volkswagen makes it official—it’s buying back 500,000 2.0L diesels”. Ars Technica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  102. ^ „EU says Volkswagen yet to guarantee emission fix does not impair cars”. Reuters (na jeziku: engleski). 2018-07-17. Pristupljeno 2022-05-02. 
  103. ^ Ewing, Jack (2018-06-13). „Volkswagen Agrees to $1.2 Billion German Fine in Emissions-Cheating Scheme”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-05-02. 
  104. ^ „VW rejects judge's plea to settle German diesel case”. BBC News (na jeziku: engleski). 2019-09-30. Pristupljeno 2022-05-02. 
  105. ^ Gislam, Steven (2019-10-01). „Volkswagen faces Germany's biggest ever lawsuit over "dieselgate"”. Industry Europe (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  106. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Dieselgate: Volkswagen to pay €830 million settlement to German consumers | DW | 28.02.2020”. DW.COM (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-02. 
  107. ^ „German court rules against Volkswagen in 'dieselgate' scandal”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2020-05-25. Pristupljeno 2022-05-02. 
  108. ^ „New emissions blow for VW as German court backs damages claims”. Reuters (na jeziku: engleski). 2020-05-25. Pristupljeno 2022-05-02. 
  109. ^ UFAM, Bundesamt für Umwelt BAFU | Office fédéral de l'environnement OFEV | Ufficio federale dell'ambiente. „Thema Luft”. www.bafu.admin.ch (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-04-30. 
  110. ^ „AP analysis: Dozens of deaths likely from VW pollution dodge”. AP NEWS (na jeziku: engleski). 2015-10-04. Pristupljeno 2022-04-30. 
  111. ^ US EPA, OAR (2015-12-23). „Overview of Greenhouse Gases”. www.epa.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-30. 
  112. ^ Commission, Australian Competition and Consumer (2015-10-01). „ACCC update on VW enforcement investigation”. Australian Competition and Consumer Commission (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-30. 
  113. ^ Keenan, Greg (2015-09-22). „Environment Canada opens investigation into VW scandal”. The Globe and Mail (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-30. 
  114. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 01. 2017. g. Pristupljeno 2022-04-30. 
  115. ^ Healing, Dan (2017-09-20). „Ontario government searches Volkswagen offices in emissions scandal investigation”. The Globe and Mail (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-30. 
  116. ^ „Volkswagen: The scandal explained”. BBC News (na jeziku: engleski). 2015-12-10. Pristupljeno 2022-04-30. 
  117. ^ Geiger, Ruth Bender And Friedrich (2015-09-24). „Volkswagen Cars in Europe Affected by Tainted Software”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-04-30. 
  118. ^ „EU bank chief 'could recall VW loans'”. BBC News (na jeziku: engleski). 2015-10-11. Pristupljeno 2022-04-30. 
  119. ^ Oliver, Christian; Brunsden, Jim (2015-10-27). „EU calls for investigation into Brussels’ Volkswagen blunders”. Financial Times. Pristupljeno 2022-04-30. 
  120. ^ a b v „EU caves in to auto industry pressure for weak emissions limits”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2015-10-28. Pristupljeno 2022-04-30. 
  121. ^ „Volkswagen: Ex-boss Winterkorn faces investigation”. BBC News (na jeziku: engleski). 2015-09-28. Pristupljeno 2022-04-30. 
  122. ^ „Volkswagen says emission scandal investigations to take months”. Reuters (na jeziku: engleski). 2015-10-01. Pristupljeno 2022-04-30. 
  123. ^ „VW crisis: 'Fewer than 10' targeted in emissions probe”. BBC News (na jeziku: engleski). 2015-10-16. Pristupljeno 2022-04-30. 
  124. ^ „VW more than doubles emissions bill to €16.2bn”. BBC News (na jeziku: engleski). 2016-05-17. Pristupljeno 2022-04-30. 
  125. ^ „Munich court says former Audi CEO released from custody”. Reuters (na jeziku: engleski). 2018-10-30. Pristupljeno 2022-04-30. 
  126. ^ a b Jung-a, Song (2016-01-19). „South Korea plans criminal case against VW executive”. Financial Times. Pristupljeno 2022-04-30. 
  127. ^ „Pressure builds on Volkswagen CEO as emissions-cheating probe spreads”. Reuters (na jeziku: engleski). 2015-09-22. Pristupljeno 2022-04-30. 
  128. ^ Ji-hye, Shin (2015-11-26). „Korea confirms VW emissions rigging, suspends sales”. The Korea Herald (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-30. 
  129. ^ „VW Hires Former FBI Director To Deal With U.S. Regulators: News Updates”. Green Car Reports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-30. 
  130. ^ „Volkswagen's recall plan rejected again”. koreatimes (na jeziku: engleski). 2016-03-24. Pristupljeno 2022-04-30. 
  131. ^ „Nissan faces fine for emissions cheating in South Korea”. ABC News (na jeziku: engleski). 2016-05-16. Pristupljeno 2022-04-30. 
  132. ^ „VW scandal: Porsche boss 'named new Volkswagen chief executive' - as it happened”. www.telegraph.co.uk. Pristupljeno 2022-04-30. 
  133. ^ a b „U.S. court refuses to shield Volkswagen in diesel scandal lawsuits”. Reuters (na jeziku: engleski). 2020-06-01. Pristupljeno 2022-04-30. 
  134. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 2022-04-30. 
  135. ^ „Volkswagen Stock Falls as Automaker Tries to Contain Fallout”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2015-09-22. Pristupljeno 2022-04-30. 
  136. ^ Ewing, Jack (2015-09-21). „U.S. Conducts Criminal Probe of Volkswagen, Sources Say”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-04-30. 
  137. ^ Viswanatha, Aruna (2015-09-21). „VW chief Martin Winterkorn defiant over emissions cheating scandal”. Wall Street Journal (na jeziku: engleski). ISSN 0099-9660. Pristupljeno 2022-04-30. 
  138. ^ „FBI bekræfter: Efterforskning af Volkswagen i gang”. Ingeniøren (na jeziku: danski). 2015-11-12. Pristupljeno 2022-04-30. 
  139. ^ a b v „VW blasted for shielding emissions documents from U.S. probe”. Reuters (na jeziku: engleski). 2016-01-08. Pristupljeno 2022-04-30. 
  140. ^ „Monkeygate doctor says car firms were not kept in dark”. POLITICO (na jeziku: engleski). 2018-01-31. Pristupljeno 2022-04-30. 
  141. ^ „VW suspends media chief amid scandal over fume tests on monkeys”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2018-01-30. Pristupljeno 2022-04-30. 
  142. ^ „Merkel calls for ‘full transparency’ in Volkswagen emissions scandal”. France 24 (na jeziku: engleski). 2015-09-22. Pristupljeno 2022-05-01. 
  143. ^ „EU caves in to auto industry pressure for weak emissions limits”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2015-10-28. Pristupljeno 2022-05-01. 
  144. ^ „Calls to ban diesel cars from London over VW emissions scandal”. BBC News (na jeziku: engleski). 2015-11-01. Pristupljeno 2022-05-01. 
  145. ^ „Nissan CEO says it would be hard to hide any effort to falsify emissions data”. Reuters (na jeziku: engleski). 2015-09-22. Pristupljeno 2022-05-01. 
  146. ^ „Elon Musk: Dieselgate Proves It's Time to Go Electric”. Gizmodo (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-01. 
  147. ^ „Have diesel cars been unfairly demonised for air pollution?”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2015-03-11. Pristupljeno 2022-05-01. 
  148. ^ Serafino, Phil. „VW’s stock to be removed from Dow Jones indexes”. The Detroit News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-01. 
  149. ^ Journal, Green Car. „VW and Audi Returning Green Car Of The Year® Awards, Vehicles Deemed Ineligible”. www.prnewswire.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-01. 
  150. ^ „Elon Musk Has Some Thoughts On VW's Punishment”. HuffPost (na jeziku: engleski). 2015-12-18. Pristupljeno 2022-05-01. 
  151. ^ „Ig Nobel prizes: trousers for rats and the truthfulness of liars”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2016-09-22. Pristupljeno 2022-05-01. 
  152. ^ „Volkswagen has made a fool of its customers with emissions scandal”. The Globe and Mail (na jeziku: engleski). 2015-09-21. Pristupljeno 2022-05-01. 
  153. ^ „VW scandal threatens 'Made in Germany' brand”. BBC News (na jeziku: engleski). 2015-09-22. Pristupljeno 2022-05-01. 
  154. ^ „Two-thirds of Germans still trust Volkswagen after emissions scandal”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2015-10-20. Pristupljeno 2022-05-01. 
  155. ^ „VW messed up, but the emissions scandal won’t turn off customers”. Fortune (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-05-01. 
  156. ^ „AutoPacific - Volkswagen's Reputation Takes Big Hit with Vehicle Owners; AutoPacific Predicts Tough Road Ahead”. web.archive.org. 2015-10-06. Arhivirano iz originala 06. 10. 2015. g. Pristupljeno 2022-05-01. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дизелгејт&oldid=27694872”