Дизелгејт

С Википедије, слободне енциклопедије
Фолксваген скандал емисије штетних гасова
Фолксваген Голф ТДИ из 2010. са уређајем за уништавање који промовише „Чист дизел“ на Северноамеричком међународном сајму аутомобила у Детроиту
Друга именаДизелгејт, Емишнгејт
Трајање2008 - 2015.
ЛокацијаСАД, Немачка, Европска унија, широм света
УзрокУкључивање пуне контроле емисије штетних гасова само током тестирања возила
УчеснициФолксваген група, Агенција за заштиту животне средине Сједињених Држава,Калифорнијски одбор за ваздушне ресурсе, Међународни савет за чист транспорт, Општи немачки аутомобилски клуб
ИсходСуђење, новчана надокнада, трошкови рекламације и преправке возила
ОптужениФолксваген група, Мартин Винтеркорн, Хајнц-Јакоб Нојсер, Улрих Хакенберг, Волфганг Хац

Фолксваген скандал емисије гаса, понекад познат као Дизелгејт[1] (енгл. Dieselgate) или Емишнгејт[2] (енгл. Emissionsgate) започео је у септембру 2015. године, када је Агенција за заштиту животне средине Сједињених Држава (енгл. United States Environmental Protection Agency или ЕПА) издала обавештење о кршењу Закона о чистом ваздуху немачком произвођачу аутомобила Фолксваген група. Агенција је открила да је Фолксваген намерно програмирао дизел моторе са турбо пуњењем и директним убризгавањем горива (енгл. turbocharged direct injection или ТДИ) да активирају контролу емисије само током лабораторијског тестирања емисија, што је довело до тога да испуштање NOx (азот-оксида) из  возила задовољи америчке стандарде током регулаторног тестирања, док су мотори заправо емитовали до 40 пута више азот-оксида у стварној вожњи. Фолксваген је применио овај софтвер у око 11 милиона аутомобила широм света, укључујући 500.000 аутомобила у Сједињеним Државама, са моделима из периода од 2009. до 2015. године.[3][4]

Сплет догађаја[уреди | уреди извор]

Увод[уреди | уреди извор]

У 2014. години, Калифорнијски одбор за ваздушне ресурсе (енгл. California Air Resources Board, ЦАРБ) затражио је од Међународног савета за чист транспорт (енгл. International Council on Clean Transportation, ИЦЦТ) резултате проучавања о разликама у емисији између европских и америчких модела возила, који је садржао податке о 15 возила из три извора. Међу онима који су ангажовани за овај задатак била је група од пет научника из Центра за алтернативна горива и емисије Универзитета Западне Вирџиније, који су користили јапански систем за тестирање емисија у возилу и открили додатне емисије током тестирања уживо на свака два од три дизел аутомобила.[5] Међународни савет за чист транспорт је такође купио податке из два друга извора. Нови подаци о истраживању на путу и купљени подаци су спојени коришћењем Преносивих система за мерење емисија (енгл. Portable emissions measurement system, ПЕМС) који су развијени од стране више појединаца средином касних 1990-их и објављени у мају 2014. године.[6][7]

Истраживачи у више земаља почели су да истражују[8] Фолксваген, и његове акције су пале за трећину у данима непосредно након вести. Генерални директор Фолксваген групе Мартин Винтеркорн поднео је оставку, а шеф развоја бренда Хајнц-Јакоб Нојсер, шеф истраживања и развоја Аудија Улрих Хакенберг и шеф истраживања и развоја Поршеа Волфганг Хац су суспендовани. Фолксваген је у априлу 2016. објавио планове да потроши 16,2 милијарде евра (18,32 милијарде долара по курсу из априла 2016. године)[9] на отклањање проблема са емисијама и планира да преправи угрожена возила као део поновљене кампање. У јануару 2017, Фолксваген је признао кривицу по кривичним оптужбама и потписао усаглашену Изјаву о чињеницама, која се ослањала на резултате истраге коју је сам Фолксваген затражио од америчке адвокатске фирме Џонс Деј. У саопштењу се наводи како су инжењери развили уређаје за уништавање,[10] јер дизел модели не би могли да прођу тестове емисије издувних гасова у САД без њих, и намерно су настојали да прикрију њихову употребу.[11] Уређај за уништавање је било који хардвер, софтвер или дизајн моторног возила који омета или онемогућава контролу емисије у условима вожње у стварном свету, чак и ако возило прође формално тестирање емисија. У априлу 2017, амерички савезни судија одредио је Фолксвагену да плати кривичну казну од 2,8 милијарди долара за „неправилно опремање возила на дизел мотор у циљу варања на владиним тестовима емисије издувних гасова“. Након првобитног признања кривице формализована је казна на коју је Фолксваген пристао.[12] Винтеркорн је у Сједињеним Државама оптужен за обману и заверу 3. маја 2018. године.[13] Почевши од 1. јуна 2020. скандал је коштао Фолксваген 33,3 милијарде долара казни, финансијских поравнања и трошкова преправки[14] и рекламације возила. Различите владине и грађанске акције су тренутно у току у САД, као и у Европској унији, где се налази већина ових возила. И у Европи возила остају легална за вожњу, групе потрошача и владе настоје да се увере да је Фолксваген на одговарајући начин новчано надокнадио власнике возила, као што су морали да ураде у Сједињеним Државама.

Скандал је подигао свест о вишим нивоима загађења које емитују возила са дизел погоном бројних произвођача аутомобила, а која су у стварним условима вожње премашила законске границе емисије. Истраживање спроведено од стране Међународног савета за чист транспорт и Општег немачког аутомобилског клуба (нем. Allgemeiner Deutscher Automobil-Club, АДАЦ) показало је највећа одступања стварне количине емисија и емисија забележених тестовима код марки аутомобила Волво, Рено, Џип, Хјундаи, Ситроен и Фијат.[15][16][17][18] Ово је резултовало покретањем истрага о другим скандалима са емисијом дизел горива. Покренута је дискусија на тему софтверски контролисаних машина које су уопштено погодне за преваре, а решење би било давање софтвера на јаван увид.[19][20]

Фолксваген дизел систем против загађења[уреди | уреди извор]

Tехнологија тросмерног каталитичког претварача била је веома ефикасна од раних 1980-их у смањењу азот-оксида ( NOx) у издувним гасовима бензинских мотора. Међутим ова технологија не функционише добро за дизел возила, која без додатних преправки емитују 20 пута више  NOx .

Да би решили овај проблем, 2005. године неки менаџери у Фолксвагену су намеравали да купе права на Мерцедес-ову гломазану, скупу и тешку за одржавање Селективну каталитичку редукцију, Блутек (енгл. BlueTEC) систем за третман издувних гасова на бази урее за смањење загађења издувним гасовима дизел мотора.[21] Други менаџери у Фолксвагену су одбили Блутек, и одлучили да развију сопствени, јефтинији систем NOx замки (енгл.  NOx adsorber, Lean NOx  trap system).[22]

Тим NOx замки је победио, али њихово решење заправо није било функционално. Стварна примена је веома изазовна – од 2016. године, 38 од 40 дизел аутомобила свих марки које је Општи немачки аутомобилски клуб тестирао није прошло NOx  тестове на основу државних стандарда.

Без обзира, Фолксваген је промовисао технолошко чудо брзих, јефтиних и еколошки прихватљивих дизел возила - што није било стварно стање.[23] У стварности, систем није успео да комбинује нижу потрошњу горива са усаглашеним емисијама NOx , и Фолксваген је око 2006.[24] изабрао да репрограмира Контролну јединицу мотора. Уместо мање потрошње горива и високих емисија NOx  мотор би се пребацио на режим са ниским емисијама када детектује да је у току тест емисије гасова. Ово се посебно односи на модел мотора ЕА 189. Другим речима, мотор емитује нивое  азот-оксида изнад дозвољених граница у свакодневном раду, али је у складу са америчким стандардима приликом тестирања, ово представља такозвани уређај за уништавање.[25] 2015. године новински магазин Шпигел објавио је да је најмање 30 људи на нивоу менаџмента у Фолксвагену годинама знало за превару, што је Фолксваген негирао.[26]

Почевши од 2009. године, Фолксваген група је почела да своје дизел моторе са директним убризгавањем за лака путничка возила мења са комон рејл[27][28] системом убризгавања горива. Овај систем омогућава већу прецизност испоруке горива коришћењем електронски контролисаних убризгивача/ињектора за гориво и већег притиска убризгавања, што теоретски доводи до боље атомизације горива, боље контроле односа ваздух-гориво и додатно, боље контроле емисија.

Фолксваген је описао дизел моторе као довољно чисте или чак чистије од САД и Калифорнијских стандарда, уз економичност горива и добре перформансе. Захваљујући одличној уштеди горива коју обезбеђује његова дизел флота, 2014. године Фолксваген је забележио импресиван резултат са корпоративном просечном потрошњом горива од 6,9 l/100 km (34 миље по граму).[29] Ниски нивои емисија Фолксваген возила тестираних са уређајем за уништавање омогућили су компанији да добије субвенције за зелене аутомобиле и ослобођења од пореза у САД.[30]

  • Фолксваген џета дизел седан (енгл. Volkswagen Jetta Diesel Sedan), модел из 2009. је награђен за Зелени аутомобил године. Награда је укинута почетком октобра 2015.
    Фолксваген џета дизел седан (енгл. Volkswagen Jetta Diesel Sedan), модел из 2009. је награђен за Зелени аутомобил године. Награда је укинута почетком октобра 2015.
  • Кампања Фолксваген ТДИ мотора са Чистим дизелом рекламирана моделом Фолксваген Голф ТДИ на сајму аутомобила у Вашингтону 2010. године.
    Кампања Фолксваген ТДИ мотора са Чистим дизелом рекламирана моделом Фолксваген Голф ТДИ на сајму аутомобила у Вашингтону 2010. године.
  • Зграда Фолксваген-а за истраживање и развој у Волфсбург-у.
    Зграда Фолксваген-а за истраживање и развој у Волфсбург-у.
  • Дизел издувна течност позната као Блутек технологија.
    Дизел издувна течност позната као Блутек технологија.

Рани знаци упозорења 1998–[уреди | уреди извор]

Шведски истраживач је 1998. године критиковао Нови европски стандард возног циклуса јер дозвољава велике разлике између стварности и емисија забележених у току тестова. Вашингтон пост је такође известио да су крајем 1990-их, инжењери ЕПА у лабораторији за тестирање у Вирџинији изградили систем под називом Луталица (енгл. ROVER), дизајниран да тестира емисију издувних гасова аутомобила у вожњи на путу. Пројекат је затворен 2001. године, упркос прелиминарним тестовима који су указивали на разлике између емисија из лабораторијских тестова и тестова у стварном свету од око 10 до 20 процената.[31]

2011. године, Заједнички истраживачки центар Европске комисије објавио је извештај како је утврђено да су сва тестирана дизел возила емитовала 0,93 ± 0,39 g/km азот-оксида. Еуро 3 - 5 границе емисије су Европске еколошке норме моторних возила. Тестирана Еуро 5 дизел возила (норма за лака путничка и комерцијална возила) емитовала је 0,62 ± 0,19 g/km, што је знатно премашило одговарајуће Еуро 3 - 5 границе емисије.

Тестирање емисије, САД 2014. година[уреди | уреди извор]

Група научника са Универзитета Западна Вирџинија поднела је предлог ИЦЦТ-у и Џон Герман им је доделио 50.000 долара за спровођење тестова на три дизел аутомобила: Фолксваген Пасат, Фолксваген Џета и BMW X5. [32][33] ИЦЦТ је такође купио податке од Анализе емисија, консултантске куће са седиштем у Великој Британији, и од заинтересованих појединаца у радној групи „Стварне емисије у вожњи за лака теретна возила“ задужене за измене и допуне Еуро 6 прописа. Почетком 2014. године, два професора и два студента почели су да тестирају емисије из три возила у условима на путу, користећи Преносни систем за мерење емисија, што је омогућило прикупљање података о стварној емисији коришћеним за поређење са резултатима тестирања на лабораторијском динамометру.[34]

Сва три возила су била сертификована у ЦАРБ-у да задовољавају услове емисије у лабораторијском испитивању. Прешли су 2.400 km на Џети и BMW x5. За свој последњи тест, желели су да пређу још већу километражу на Пасат-у и возили га од Лос Анђелеса до Сијетла и назад, практично читавом западном обалом Сједињених Држава, укупно преко 3.200 km. BMW је био у оквиру или испод стандарда са изузетком услова вожње у руралним пределима узбрдо/низбрдо. Међутим, истраживачи су открили да је у стварним условима вожње Џета премашила америчке границе емисије „фактором од 15 до 35“, док је Пасат премашио границу „фактором од 5 до 20“.

Емисије су далеко премашиле законске границе постављене и европским и америчким стандардима. Један од научника је изјавио: „Урадили смо толико тестова, немогуће је да смо понављали исту грешку изнова и изнова.“[35] Џон Герман је рекао да је обмана захтевала више труда од само додавања неког кода софтверу мотора, пошто би код такође морао да буде проверен. Резултати америчких тестова потврдили су проналаске ИЦЦТ-а у Европи. Научници из Западне Вирџиније нису идентификовали уређај за уништавање, али су своја открића представили ЕПА-и и ЦАРБ-у у мају 2014. године. У исто време, RapidScreen тестови емисија у стварном свету у Колораду су потврдили сумњиве абнормално високе нивое емисија. После једногодишње истраге, међународни тим истраживача идентификовао је уређај за уништавање као део кода означен са „акустично стање“ који активира системе за смањење емисије када компјутер аутомобила препозна да је подвргнут тесту.

Количине емитованог NOx за моделе Пасат и Џета
Аутомобил ЕПА (САД) Еуро 5 стандард Еуро 6 стандард Коментар
Ограничење Динамометар Истраживање Универзитета у Вирџинији Ограничење Регистар Мерење 2011. године Ограничење Регистар Мерење 201x
Возило А

Фолксваген Џета

0.043 g/km 0.022 g/km 0.61–1.5 g/km 0.18 g/km[36] 0.62 ± 0.19 g/km 0.08 g/km[36] систем NOx замки
Возило Б

Фолксваген Пасат

0.043 g/km 0.016 g/km 0.34–0.67 g/km 0.62 ± 0.19 g/km селективна каталитичка редукција, систем на бази урее

ЕПА, Обавештење о прекршају[уреди | уреди извор]

Дана 18. септембра 2015. године, ЕПА је послала Обавештење о прекршају Фолксваген групи наводећи да је око 480.000 аутомобила Фолксваген и Ауди опремљених са 2-литарским ТДИ моторима, продатих у САД између 2009. и 2015. године, имало инсталиран уређај за уништавање, механизам за усклађивање количине емисија. Обавештење о кршењу је назнака да ЕПА верује да је Фолксваген починио прекршаје, али није коначна одлука о одговорности.[37][38][39]

Фолксвагенов уређај за уништавање је специјално написан фирмвер јединице за управљање мотором који детектује „положај волана, брзину возила, трајање рада мотора и барометарски притисак“ када се постави на динамометар коришћен од стране FTP-75 ЕПА теста. Ови критеријуми се поклапају са ЕПА захтеваним протоколом за испитивање емисија. Ово је омогућило возилу да буде у складу са прописима о емисији исправним активирањем свих контрола емисија током тестирања. ЕПА Обавештење о прекршају наводи да је у нормалним условима вожње софтвер потиснуо контролу емисија, омогућавајући бољу економичност горива, али на рачун емитовања до 40 пута више азот-оксида него што је дозвољено законом.

Фолксвагенова реакција[уреди | уреди извор]

Првобитна реакција у августу и септембру 2015.[уреди | уреди извор]

Према наводима ЕПА, Фолксваген је годину дана пре обелодањења кварова инсистирао како су упитању само технички багови. Фолксваген је тек након што је био суочен са уређајем за уништавање, признао да јесте била у питању злоупотреба резултата тестирања емсија.[40]

Први знак признања од стране анонимног високог функционера Фолксвагена је био забележен 21. августа 2015. у Пацифик Гроуву, Калифорнији где је, приликом конференције о зеленом транспорту, он пришао Кристоферу Грундлеру, директору ЕПА-овог департмана за транспорт и квалитет ваздуха, и неформално му признао да се ради о превари прописаних стандарда.[41]

Званично признање је дошло убрзо након, тачније већ 3. септембра 2015., када су у току конференцијског видео-позива, високи функционери Фолксвагена из Немачке и САД појаснили званичним представницима ЕПА и савезне државе Калифорније, преко претходно добијених докумената, да се радило о једном покушају заобилажења прописаних дозвољених емисија од стране дизел мотора. Ово признање је уследило након што је ЕПА запретила да неће одобрити Фолксвагенове и Аудијеве дизел моделе за годину 2016.[42]

Бивши извршни директор Фолксваген АГ Мартин Винтеркорн, март 2015.

Речима тадашњег извршног директора Мартина Винтеркорн: „Лично ми је веома жао што смо уништили поверење наших муштерија и јавности.“ Приписао је превару „великим грешкама неколицине људи“. Иницијално је Винтеркорн одбијао да се повуче са своје позиције, да би се ипак повукао са ње 23. септембра.[43]

Извршни директор „Фолксваген групе Америка“ Мајкл Хорн је био мало директнији: „Сасвим смо упрскали“[44]. Олаф Лис, члан високог одбора Фолксвагена и министар економије Доње Саксоније, је касније рекао BBC-у да људи „који су дозволили да до овога дође или донели одлуку да се инсталира овакав софтвер“ су се понашали криминално и да ће морати лично да одговарају. Такође је додао да је високи одбор Фолксвагена сазнао за проблеме „непосредно пре медија“ и изразио бојазан кроз питање „зашто високи одбор није био обавештен о овоме иако је проблем био присутан у САД већ годину дана“.[45]

Фолксваген је објавио да је 11 милиона возила било укључено у лажним емисионим извештајима и да ће преко седам милијарди долара бити намењено за исправљање софтвера који се налазио у центру скандала.[46]Нови извршни директор Фолксвагена Матијас Милер је изјавио да је софтвер био активан само у делу од целокупног броја од 11 милиона аутомобила. Немачки таблоид Билд је твдио да су високи функционери били упућени у софтверску манипулацију издувних подешавања још од почетка 2007. Бош је допремио софтвер за тестирање са упозорењем Фолксвагену да може доћи до незаконитог коришћења.[47]

Дана 28. септембра 2015. је било обелодањено да је Фолксваген суспендовао Хајинца-Јакоба Нојсера, начелника департмана за развој бренда у Фолксвагену, Улриха Хакенберга, начелника департмана за истраживање и развој у Аудију (који је такође надгледао све техничке развоје широм Фолксваген групе), Волфганга Хаца, шефа истраживања и развоја спортског бренда Порше.[48] Истог дана је јављено да је осим унутрашње истраге инцидента, супервизорни одбор унајмио америчку правну фирму Џоунс Деј како би и они спровели независну истрагу.[49] У фебруару 2016. Фолксваген је такође унајмио три фирме за односе са јавношћу (Кекст у САД, Херинг Шупенер у Немачкој и Финсбери у Уједињеном Краљевству), заједно са својим сталним америчким партнером Еделман.[50] Да би додатно се извукли из скандала, Фолксваген је унајмио и бившег директора ФБИ-ја Луиса Фриха, заједно са бившим немачким уставним судијом Кристин Хоман-Денхарт, претходно упошљена у Дајмлеру и од 2016., у Фолксвагеновом одбору као директор департмана за интегритет и унутрашње послове.[51]

Остале нерегуларности, новембар 2015.[уреди | уреди извор]

СО2 емисије[уреди | уреди извор]

Дана 3. новембра 2015. Фолксваген је обелоданио да је његова унутрашња истрага открила да СО2 емисије и конзумација горива су такође биле под утицајем нерегуларности. Ови нови проблеми, на почетку оцењени до 2 милијарде евра за поправку, су углавном подразумевали дизел моделе, са иницијалним оценама да је захваћено око 800.000 возила опремљених са 1.4, 1.6 и 2.0 литарним моторима.[52] 9. децембра 2015. године је Фолксваген ревидирао ове оцене и дошао до бројке од 36.000 захваћених возила овим нерегуларностима, као и да су ипак грешке у мерењу СО2 емисије биле неосноване.[53]

Новембра 2016. калифорнијски регулатори су тврдили да су открили софтвер инсталиран у неке моделе Аудија који је дозвољавао произвођачу да заобиђе тестове СО2 емисије.[54]

Емисије 3.0 литарних ТДИ мотора[уреди | уреди извор]

Дана 20. новембра 2015. ЕПА је изашла са изјавом да су званичници из Фолксвагена рекли агенцији да сви 3.0-литарни ТДИ дизел мотори продати у САД од 2009. до 2015. су такође били опремљени са софтвером који заобилази тестове за прописане стандарде у облику „алтернативног контролног уређаја за издувне гасове“. Овај софтвер је незаконит у САД, док јесте законит у Европи.[55] Фолксваген је признао постојање оваквих возила, али стоје иза тога да софтвер није био инсталиран због „забрањених намера“.[56] 4. јануара 2016. Министарство правде САД је поднело тужбу федералном суду против Фолксвагена, тврдећи да 3.0-литарни ТДИ дизел мотори су испуњавали прописане стандарде само у режиму „температурног кондиционирања“ који се аутоматски пали у току тестирања, док сво остало време, као и у току нормалних радњи возила, возила раде у „нормалном режиму“ који дозвољава емисије NOx и до девет пута више од федералних стандарда“.[57] Тужба је обухватала око 85.000 3.0-литарних дизел возила продатих у САД од 2009., укључујући Фолксваген Туарег, Порше Кајен, Ауди А6 Кватро, Ауди А7 Кватро, Ауди А8, Ауди А8Л, Ауди Q5 и Ауди Q8 моделе.[57]

Захваћена возила Фолксвагена и Ауди ТДИ модела[уреди | уреди извор]

Листа захваћених возила и генерација мотора[58][59]
Марка Модел Године модела Генерација мотора
Ауди А1 2010–2014 1
А3 2009–2013
Фолксваген Буба 2013–2014
Буба Кабриолет
Голф 2-вратни 2010–2013
Голф 4-вратни 2010–2014
Џета 2009–2014
Џета Спортваген
Пасат 2012–2015
Ауди А3 2015 3*
Фолксваген Буба
Буба Кабриолет
Голф 4-вратни
Голф Спортваген
Џета
Пасат
Ауди А3 2015 3**
Фолксваген Буба
Буба Кабриолет
Голф 4-вратни
Голф Спортваген
Џета
Пасат
Туарег 2009–2012 3
Ауди Q7 2009–2015
Фолксваген Туарег 2013–2016 3
Ауди А6 2014–2016
А7
А8
А8Л
Q5
Q7 2013–2015

*Почетне измене

**Касније измене

Опозив возила и последице[уреди | уреди извор]

Дана 29. септембра 2015. Фолксваген је изашао са планом да допреми 11 милиона захваћених возила, опремљених са Фолксвагеновим ЕА 189 дизелним моторима, и то 5 милиона Фолксвагенових возила, 2,1 милион Аудијевих, 1,2 милиона Шкодиних и 1,8 милиона лаких комерцијалних возила. Сеат је оценио да је 700.000 њихових дизел модела било захваћено. Само у Европи је било око 8 милиона захваћених возила.[60] У Немачкој је било опозвано 2,8 милиона возила, испраћено са 1,2 милиона у УК-у.[61] У Француској 984.064, Аустрији око 360.000, док у Чешкој је било захваћено 148.000 (од тога 101.000 Шкодиних). Према тврдњама Фолксвагена, у Португалу је продато 94.400 возила са овим софтвером. За поправку можда није било неопходан тотални опозив возила; на пример у УК-у је Фолксваген понудио да само направи измене без икакве доплате корисника водећи се реченицом да је опозив неоходан само у случају да се нађе квар који би могао разултирати озбиљним повредама. Како кршење правила укључује да уређаји за контролу емисије раде у току тестирања, а да се угасе у току нормалне вожње како би се унапредиле перформансе возила, оцењено је да би софтверски апдејт могао да учини возила мање ефикасним и оштети економичност коришћења горива; Фолксваген је демантовао ове тврдње, предлажући решење којим би задовољили неопходне ЕУ стандарде без умањења перформанси и ефикасности возила.[62]

Од септембра 2015. није било разјашњено да ли ће бити укључене измене и у хардверу, попут селективне каталитичне редукције (СКР).[63] Опозив је био планиран да почне у јануару 2016., тако да сва захваћена возила буду поправљена до краја године. Компанија је објавила преглед свих брендова и модела, укључујући и супераутомобиле марке Бугати.[64]

Дана 8. октобра 2015. извршни директор Фолксвагена САД, Мајкл Хорн је у сведочењу пред америчким конгресом рекао да ће бити неопходне године да се сва возила поправе, поготово старији модели, услед комплексности неопходних хардверских и софтверских измена. Додао је да ће измене највероватније очувати оцене економичности коришћења горива али да „ће вероватно бити благог удара на перформансе“. [65][66]

Дана 12. октобра 2015. Пол Вилис директор менаџеринга Фолксвагена УК је изјавио испред Транспортног комитета да ће требати убризгивача горива за око 400.000 Фолксвагенових аутомобила као и софтверских поправки.[67] Возила која су захтевала хардверску поправку су била 1.6 литарни дизел модели. 1.2 литарни и 2.0 литарни дизел модели су захтевали само софтверску поправку.[68] Истог дана Фолксваген је објавио да ће изменити целокупну дизел стратегију, тврдећи да ће у Европи и САД ће применити „колико је брзо могуће“ употребу селективне каталитичне редукције да би побољшали емисије дизела. Такође је био објављен план да се убрза развој електричних возила и хибрида, као и бензинских, уместо дизел мотора, на мањим возилима.[69]

12-13. октобра 2015. корисници возила Фолксваген Групе у УК-у су почели да добијају писма упозорења, да би се „решио проблем“.[70][71] Фолксваген је касније објавио временску агенду за опозив дизел возиле у УК-у, 2.0 литарне у марту 2016., 1.2 литарне у јуну 2016. и 1.6 литарне у октобру 2016.[68]

На почетку октобра 2015. Фолксваген је предложио да дозволи корисницима њихових возила да одаберу да ли желе да им се возило поправља или не.[72][73] Упркос томе, Немачка Федерална Мото-транспортна Агенција (нем. Kraftfahrt-Bundesamt или КБА) је видела софтвер као незаконит и наредила потпуни опозив свих захваћених возила у Немачкој[74]. Фолксваген је у том тренутку одлучио да ће опозвати око 8,5 милиона возила у Европи, око трећине њихових купљених возила од 2009.[75] КБА је очекивала од Фолксвагена да им пошаље план опозива 2.0-литарних возила пре краја октобра и 1.2 и 1.6 литарних возила пре краја новембра. Фолксваген је могао да спроведе план у дело тек након што им КБА њега и одобри. Немачки званичници су захтевали од Фолксвагена да уклони оштећени софтвер и да осигура да су закони о емисији испуњени. Медији су оценили да КБА-ове процедуре су поставиле пример како би се овакви проблеми могли касније решавати од стране државних функционера у осталим државама.[76]

Дана 18. новембра 2015. Аутоблог је забележио да је КБА пратила Фолксвагенове исправке на захваћеним 1.6 литарним дизел моторима.[77] 25. новембра 2015. Фолксваген је изјавио да је поправка укључивала и малу хардверску измену поред софтверског апдејта.[78] Ова нискобудџетна измена је стајала у контрадикцији са ранијим оценама по питању могућих нових крајева убризгивача и каталитичких конвертера. Децембра 2015. Фолксваген је изашао са изјавом да захваћеним 1.2 и 2.0 литарним аутомобилима је неопходна само софтверска измена. [79] Од новембра 2015. КБА је одобрила поправке, очекујући прве опозиве аутомобила у јануару 2016. Према наводима Фолксвагена, циљана мерења ће бити задовољена без утицаја на коњску снагу, употребу горива и остале перформансе. Обична исправка са јефтиним деловима и софтвером је била могућа, али не и доступна док су мотори били у развоју јер технологије развоја мотора и симулације вуче ваздуха су се у међувремену развиле.[80] Од децембра 2015., услед строжих закона везаних за природну околину, за поправке возила у САД се очекивало да би дуже потрајале и да би биле технички комплексније.

Од фебруара 2016. било је 3 величине захваћених дизел мотора и више од десет варијација поправки је постојало, наводећи Фолксваген да крене са опозивима возила у таласима за сваки скуп возила; први модел који је био поправљан је Фолксваген Амарок.[81] Класификован као лако комерцијално возило, Амарок пикап је имао вишу Еуро 5 NOx границу него путничка возила, која још нису имала одобрену методу поправке. Немачки мото часопис Аuto Motor und Sport је тестирао два Амарок ТДИ пикапа пре и после софтверског апдејта и открио да иако је коњска снага остала иста, потрошња горива је била увећана за 0,5 литара/100 km.[82] Верује се да због овога су одложени наредни софтверски апдејтови за моделе са већом запремином попут Пасата, чије поправке су биле очекиване да почну од 29. фебруара 2016. због даљих тестирања апдејта од стране КБА.[83] Фолксваген је 11. априла 2016. потврдио да ће опозив Пасата бити одложен због резултата тестирања, који су показали већу потрошњу горива.[84] 2017. године шведски ауто часопис Свет технологије (швед. Tekinkens Värld) је извео тестове на 10 различитих модела и многи од њих су показали умањење у коњској снази и увећање у потрошњи горива након софтверског апдејта.[85]

Рекламирање, 2015.[уреди | уреди извор]

У Француској MediaCom медијска агенција, која врши рекламирање Фолксвагена, је упозорила француске новине 22. септембра 2015. да ће отказати планирану кампању Фолксвагена и Аудија у случају да оне обухватају и емисиона кршења. Како је величина скандала већ узела маха, ова претња је имала мало ефекта.

На дан немачког јединства Фолксваген је покренуо рекламну кампању у немачким недељним новинама како жели да истакне своју радост поводом 25-тогодишњице немачког уједињења, његов понос у уделу обликовања земље заједно са народом у последњих 25 година, да се захвали за поверење које су му муштерије пружиле као и да се захвалим својим трговинским партнерима уз обећање да ће одрадити све што је могуће да врате поверење својих муштерија.[86]

Нова правила, септембар 2015.[уреди | уреди извор]

У септембру 2015. Фолксвагенов увозник за белгијско тржиште, Длетерен, је објавио да ће омогућити бесплатна унапређења мотора за 800 купаца који су наручили возило са дизел мотором које је највероватније имало незаконити софтвер.[87]

Од октобра 2015. продаја возила са ЕА 189 моторима је била обустављена у неким од европских земаља попут Шпаније, Швајцарске, Италије, Холандије, Белгије и Уједињеног Краљевства.[88][89]

У САД, Фолксваген је повукао апликацију за емисиони сертификат за њихове дизел моторе из 2016., остављајући хиљаде возила напуштених у лукама у октобру 2015., за која је компанија рекла да имају незаконити софтвер.[90] ЕПА је неке моделе из 2016. ставио под карантин док им се резултати тестирања не поклопе на путу и у тестирању.

Сведочење у конгресу САД, октобар 2015.[уреди | уреди извор]

Дана 8. октобра 2015. извршни директор Фолксвагена САД је сведочио испред Комитета за Енергију и Трговину САД истичући: „Ово није била одлука са врха, из моје тачке гледишта и са мојим сазнањем. Ово је био само мали број софтверских инжењера који су ово уградили из непознатих разлога... неки људи су донели погрешне одлуке како би се извукли са нечим што је неминовно било октривено.“[91][92] Ова изјава је наишла на исмевање у јавности.[93][66]

Надокнада, новембар 2015.[уреди | уреди извор]

Дана 9. новембра 2015 Фолксваген је објавио да, заједно са 2.000 долара које је нудио тренутним власницима Фолксвагена за замене, ће још 482.000 власника Ауди и Фолксваген дизел возила у САД добити и ваучер у величини од 1000 долара.[94] 18. новембра 2015. Фолксваген је изјавио да око једне четвртине власника захваћених возила су искористили своје право на програм надокнаде, који се оценио са 120 милиона у одштети. Фолксваген је потврдио да понуда ваучера укључује кориснике из Канаде.[95] Фолксваген Америка је рекао да прихватање ваучера не спречава муштерије да их туже.[96] Фолксваген је такође отворио фонд за тврдње, који је водио познати правник Кенет Фајнберг, који би нудио потпуне надокнаде пакета 600.000 корисника Фолксвагена у САД захваћених скандалом.[97] Иако ранијих сугестија ка супротном, у децембру 2015. извршни директор Фолксвагена Матијас Милер је рекао да муштерије ван САД и Канаде би требало да очекују неки вид пакета надокнаде: Мми радимо на атрактивном пакету, назовимо га надокнадом због опадања дуготрајне вредности наших аутомобила“.[68][98] Било како било, 11. јануара 2016. представник Фолксвагена је изашао са изјавом да „неће бити надокнаде. Све индиције говоре како дуготрајна вредност возила није на “;[68] компанија, која је наставила да трпи притиске од званичника из ЕУ да компензује европске возаче, је објаснила забуну као „малу грешку у преводу“. Комесар ЕУ Елзбиета Биенковска је рекла да Фолксваген не поштује своје европске муштерије. Фолксвагенов одговор је да ситуација у САД и Канади, где је поверење у дизел моторе озбиљно уздрмано, није „слична по аутоматизму“ са осталим тржиштима.[99]

Дана 21. априла 2016. федерални суд северног округа у Калифорнији, који је био постављен у децембру 2015. да надгледа скоро све судске спорове у САД, укључујући и тврдње упућене од власника возила и државних институција, је објавио да ће Фолксваген понудити својим муштеријама у САД велику надокнаду као и да откупи скоро 500.000 2.0 литарних возила као део договора у Северној Америци. Суд је поставио бившег ФБИ директора Роберта Милера као медијатора да надгледа преговоре између оштећених, регулатора и Фолксвагена и да направе коначни договор до краја јуна 2016.[100][101]

Европске акције, 2015-2020[уреди | уреди извор]

Поводом плана опозива у САД, Фолксваген је почео да кроји сличне планове у Европи, где је оцењено да је захваћено око 8,5 милиона возила од 11 милиона скандалом. Европска унија је упозорила Фолксваген у 2018. да не верује да довољно брзо поправља грешке на опозваним колима и да муштеријама пружа неопходне информације о решавању проблема као и информације о надокнадама.[102] Фолксваген се обавезао да ће платити казну од 1,2 милијарде евра дату од стране Немачке због грешке у праћењу својих запослених у току поправке софтвера у 2018.[103]

У Немачкој само је поднето преко 60.000 личних тужби различитих степена, представљајући 450.000 грађана, од 2015. до 2019. од стране власника Фолксвагенових возила, захтевајући сличан план надокнаде као онај предочен возачима у САД. Случај који је водила Федерација немачких организација корисника (ВЗБВ) је поднет против Фолксвагена. У Високом Регионалном Суду Брауншвајг Фолксваген је аргументовао како у случајевима где су у САД захваћена возила била забрањена за употребу, то није био случај у ни у једној земљи Европске уније, самим тим није било разлога за надокнаде. Ипак, судија Михаел Ниф је одбио тадашње рочиште Фолксвагену заказано за септембар 2019., допуштајући случају да се продужи на неколико година, како је и било оцењено као неопходно.[104][105] Фолксваген је дошао до договора са ВЗБВ-ом за око 830 милиона евра, што је представљало између 1.350 и 6.257 евра за сваког од око 260.000 власника Фолксвагена.[106] Многе муштерије су биле бесне поводом договора, који је представљао само део надокнаде који је Фолксваген алоцирао за своје америчко тржиште. Један од случаја који, није био обухваћен ВЗБВ-овим, је стигао и до Федералног Суда Правде, немачки највиши суд, и у мају 2020. је одређено да корисници су морали добити назад надокнаду у величини пуне тржишне цене аутомобила, многоструко већа одштета од претходно понуђене. Нејасно је колико ће остати у Фолксвагеновим рукама после заосталих тужби.[107][108]

Сличан случај против Фолксвагена је био у току у Уједињеном Краљевству, представљајући више од 91.000 муштерија, тражећи већу надокнаду због тога што је Фолксваген свесно продао возила са кваром. Високи Суд Правде је дао прелиминаре налазе о случају у априлу 2020. као и да постоји велика вероватноћа да је Фолксваген продао возила са „уређајем за уништавање“ и покушао да заобиђе стандарде емисије, што је омогућило да се процес настави.

Последице[уреди | уреди извор]

Здравствене последице[уреди | уреди извор]

Смртност[уреди | уреди извор]

Стручним рецензијама објављеним у различитим научним радовима процењено је да ће отприлике 59% превремених смрти бити узроковано прекомерним загађењем насталим између 2008. и 2015. од стране возила опремљеним "уређајима за уништавање" у Сједињеним Америчким Државама, већином због партикуларног загађења (87%) са остатком због озона (13%).

Последице безопасне по живот[уреди | уреди извор]

Пошто је NO2 претеча приземног озона, он може изазвати респираторне проблеме укључујући астму, бронхитис и емфизем.[109] Оксиди азота појачавају ефекат финих честица чађи које узрокују проблеме са срцем, облик загађења ваздуха за који се процењује да годишње убије 50.000 људи у Сједињеним Америчким Државама.[110]

Последице по животну средину[уреди | уреди извор]

NOx такође доприноси киселим кишама, видљиво смеђим облацима или смогу због видљиве природе NO2, као и приземног озона који ствара NO. NO и NO2 нису гасови стаклене баште, док N2О јесте.[111] NO2 је претеча приземног озона.

Правне и финансијске последице[уреди | уреди извор]

Владини поступци[уреди | уреди извор]

Аустралија[уреди | уреди извор]

У октобру 2015. године, Аустралијска Комисија за Конкуренцију и Потрошаче објавила је да неће истраживати Фолксваген због могућих кршења стандарда о емисији издувних гасова, наводећи да разуман потрошач не би био забринут за емисију издувних гасова свог возила и стога не би био одлучујући фактор за њихову куповину.[112] У марту 2017. Сидни Морнинг Хералд је известио да су Ауди и Фолксваген добровољно повукли захваћене аутомобиле ради ажурирања софтвера и да су у неким случајевима ажурирања хардвера отпочела у децембру 2016. Од јануара 2018. године, покренуто је неколико групних тужби против Фолксвагена, Аудија и Шкоде.

Канада[уреди | уреди извор]

У септембру 2015. године, Енвајронмент Канада је објавила да је започела истрагу како би утврдила да ли су уређаји за уништавање уграђени у Фолксваген возила како би се заобишли тестови контроле емисије у Канади.[113] Дана 15. децембра 2016. постигнут је споразум који је дозволио откупе или замене на основу тржишне вредности 18. септембра 2015. или прилагођавање одобрене модификације емисија. Све три опције су такође додале плаћање у готовини између 5 100 и 8 000 канадских долара.[114]

Покрајинске власти Онтарија су 19. септембра 2017. године издале налог за претрес канцеларија Фолксвагена у Канади у области Торонта[115] у оквиру истраге о скандалу са емисијама који је потресао компанију пре две године. Министарство животне средине и климатских промена оптужило је Фолксваген АГ за једну тачку по покрајинском Закону о заштити животне средине, наводећи да немачка компанија није поштовала стандарде о емисији из Онтарија. Наводи нису доказани на суду.

Европска унија[уреди | уреди извор]

У септембру 2015. владине регулаторне агенције и истражитељи покренули су поступке у Француској, Италији, Немачкој, Швајцарској, Шпанији, Холандији, Чешкој и Румунији. Неколико земаља позвало је на истрагу широм Европе.[116][117] У октобру 2015. Вернер Хојер, председник Европске инвестиционе банке (ЕИБ), рекао је да банка разматра повлачење Фолксвагенових кредита и најавио сопствену истрагу по том питању.[118] Европски парламент је 27. октобра 2015. изгласао резолуцију која позива блок да успостави савезни орган који ће надгледати емисију издувних гасова из аутомобила, након извештаја у штампи да су највиши званичници ЕУ за заштиту животне средине упозоравали, од почетка 2013., да произвођачи прилагођавају возила како би радили боље у лабораторијама него на путу. Резолуција је позвала да се строжи тестови емисија у потпуности спроведу 2017. године, уместо да се постепено уводе између 2017. и 2019. године, као што је првобитно планирано.[119] Међутим, Европска комисија је наставила са доношењем закона који су аутомобилској индустрији омогућили још годину дана пре него што је морала да се придржава нове уредбе. Такође, откривено је да ће нови „реалистичан“ ЕУ тест емисије штетних гасова и даље дозвољавати аутомобилима да емитују више од два пута више од законске границе азотних оксида (NOx) од 2019. и до 50 одсто више од 2021.[120] Закон, коме се противи само Холандија, сматран је великом победом за аутомобилску индустрију и изазвао је оштре критике других посланика. Холандски посланик Бас Еикхут назвао је нови тест „лажним“,[120] док је либерални демократа Европског парламента Кетрин Бирдер описала закон као „срамотно зашивање од стране националних влада, које поново стављају интересе произвођача аутомобила испред јавног здравља“.[120] У децембру 2015. године, Европски парламент је изгласао оснивање посебног комитета који ће истражити да ли регулатори и извршни званичници, укључујући Европску комисију, нису успели да надгледају аутомобилску индустрију и њене режиме тестирања загађења.

Немачка[уреди | уреди извор]

У септембру 2015. бивши извршни директор Фолксвагена Мартин Винтеркорн поднео је оставку због скандала, рекавши да нема сазнања о манипулацији резултатима емисије штетних гасова. Недељу дана касније немачки тужиоци покренули су истрагу против њега.[121] Дана 1. октобра, немачки тужилац је појаснио да је истраживао наводе о превари од неидентификованих појединаца, али да Винтеркорн није био под формалном истрагом.[122] Полиција је 8. октобра 2015. упала у седиште Фолксвагена. Од 16. октобра 2015, двадесет истражитеља је радило на случају, циљајући на „више од двоје, али много мање од 10“ запослених у Фолксвагену.[123] Од новембра 2015. Kraftfahrt-Bundesamt или КБА је тестирао 50 аутомобила различитих произвођача, како у лабораторији тако и на путу користећи ПЕМС. У мају 2016. немачки министар саобраћаја Александар Добринт рекао је да ће Фолксваген, Ауди, Мерцедес-Бенз, Опел и Порше подесити подешавања која повећавају нивое емисије као што је азот-диоксид у неким дизел аутомобилима.[124] Немачке власти су 16. марта 2017. извршиле рацију у седишту Аудија у Баварској и Фолксвагена у Волфсбургу.

Тадашњи извршни директор Аудија Руперт Штадлер приведен је у јуну 2018. до пуштања на слободу у октобру 2018. године, када је такође смењен са функције генералног директора.[125] У јулу 2019, Штадлер је оптужен за превару у Минхену због скандала.

Јужна Кореја[уреди | уреди извор]

Од 19. јануара 2016. Јужна Кореја, осмо највеће светско тржиште дизел аутомобила, планирала је кривични поступак против руководилаца Фолксвагена.[126] Дана 22. септембра 2015. јужнокорејске власти најавиле су истрагу о контроли загађења у аутомобилима које производи Фолксваген и други европски произвођачи аутомобила. Парк Пан-киу, заменик директора јужнокорејског министарства животне средине, рекао је: „Ако јужнокорејске власти пронађу проблеме у Фолксваген дизел аутомобилима, истрага би се могла проширити на све немачке дизел аутомобиле“.[127]

У новембру 2015, након што су у неким моделима Фолксвагена пронађени уређаји за уништавање, министар животне средине је изрекао казну од 14 100 000 000 вона и наложио да се аутомобили повуку.[128]Од 20. јануара 2016. године, државна агенција за животну средину поднела је кривичну пријаву против Фолксваген-а, тражећи казну до 48 милијарди долара. Јоханес Тамер, генерални директор Аудија Фолксваген Кореја, стављен је под истрагу и суочио се са казном до пет година затвора и новчаном казном до 30.000.000 вона.[129] Власти су одбиле Фолксвагенов план опозива за Јужну Кореју, поднет 6. јануара 2016. године, пошто није испунио низ кључних законских услова.[126] Такође се наводи да су власти одбиле ревидирани план 23. марта 2016. из истих разлога.[130] У мају 2016. године, након шире истраге о 20 аутомобила са дизел мотором, јужнокорејске власти су оптужиле Нисан да користи уређај за уништавање за манипулисање подацима о емисијама за Нисан Кашкај произведен у Британији, што је јапански произвођач аутомобила демантовао.[131]

Уједињено Краљевство[уреди | уреди извор]

Одељење за саобраћај је 24. септембра 2015. објавило да ће започети поновно тестирање аутомобила разних произвођача како би се уверило да употреба уређаја за уништавање није у целој индустрији.[132] Одабрана комисија за транспорт Уједињеног Краљевства је отворила истрагу о кршењу емисија из Фолксвагена са доказима 12. октобра 2015. и 25. јануара 2016. Одабрана комисија је објавила писмо Пола Вилиса, генералног директора Фолксваген Групе УК Лтд од 21. децембра 2015. у којем се наводи: „У веома једноставним терминима, софтвер је изменио карактеристике NOx у тестирању. Возила су испуњавала стандарде[133] ЕУ5, тако да је јасно допринео испуњавању стандарда ЕУ5 у тестирању."[134]

У јануару 2017, акциона група је објавила да има 25 000 власника возила који траже одштету од 3 000 до 4 000 фунти по возилу.

САД[уреди | уреди извор]

Фолксваген је обуставио продају аутомобила опремљених ТДИ моторима у САД 20. септембра 2015. ЕПА је 21. септембра 2015. објавила да би, уколико се оптужбе докажу, Фолксваген група могла да се суочи са казнама до 37 500 долара по возилу (око 18 милијарди долара укупно) .[135] Поред могућих грађанских новчаних казни, Одељење за животну средину и природне ресурсе Министарства правде Сједињених Држава је спроводило кривичну истрагу о понашању Фолксваген АГ.[136] 22. септембар 2015. Енергетски поткомитет за надзор и истраге Представничког дома Сједињених Америчких Држава најавио је да ће одржати саслушање о скандалу Фолксвагена, док је њујоршки државни тужилац Ерик Шнајдерман рекао да је његова истрага већ у току.[137] Од 29. октобра 2015. године, више од 25 државних тужилаца и Федерални истражни биро у Детроиту били су укључени у сличне истраге. Дана 12. новембра 2015, ФБИ је потврдио инжењерском часопису Ingeniøren да је у току истрага,[138] након претходних непотврђених извештаја.

Повучени Фолксваген аутомобили ускладиштени на међународном аеродрому у Чикагу

Дана 4. јануара 2016. године, Министарство правде, у име ЕПА, поднело је тужбу против Фолксваген-а Окружном суду Сједињених Држава за источни округ Мичигена у Детроиту. У жалби, у којој се траже казне до 46 милијарди долара за кршење Закона о чистом ваздуху,[139] наводи се да је Фолксваген опремио одређена возила са дизел мотором од 2,0 и 3,0 литара софтвером за варање емисија, узрокујући да загађење NOx премашује стандарде ЕПА током нормалних услова вожње. Даље је тврдило да су Фолксвагенови ентитети пружили погрешне информације и да су материјални пропусти ометали и опструирали „напоре да се сазна истина о издувним гасовима“.[139] Дана 9. јануара 2016, амерички званичници критиковали су Фолксваген због позивања на немачки закон како би ускратили документе групи држава које истражују акције компаније. Шнајдерман се такође жалио на спорост Фолксвагена у производњи докумената из својих америчких досијеа, тврдећи да је компанија покушала да одложи одговоре док не заврши своју 'независну истрагу' за неколико месеци“.[139]

Девети окружни апелациони суд САД пресудио је 1. јуна 2020. да је Фолксваген одговоран за даље правне тужбе за штету које су покренуле државне и локалне владе у вези са преварама у вези са емисијама. Једногласна пресуда суда отворила је пут за два округа на Флориди и у Јути да наставе са парницама против Фолксвагена, као и потенцијалним даљим случајевима које су покренуле јурисдикције у САД. До јуна 2020. Фолксваген је већ потрошио 33,3 милијарде долара на поравнања и друге трошкове, укључујући откупе прекомерно загађујућих дизел возила. У саопштењу, Фолксваген је рекао да ће затражити од окружног суда да преиспита пресуду и да ће компанија ако буде потребно поднети случај Врховном суду САД.[133]

Оптужбе против инжењеринга/менаџмента Фолксвагена[уреди | уреди извор]

Дана 9. септембра 2016, Џејмс Роберт Лианг, Фолксваген инжењер који ради у Фолксваген-овом постројењу за тестирање у Окснарду у Калифорнији, признао је као део споразума о признању кривице са Министарством правде САД да је уређај за уништавање намерно инсталиран у америчка возила уз знање његов инжењерског тима: „Лианг је признао да су отприлике 2006. године он и његови саучесници почели да дизајнирају нови дизел мотор „ЕА 189“ за продају у Сједињеним Државама. Када су он и његови саучесници схватили да нису могли да дизајнирају дизел мотор који би задовољио строже америчке стандарде о емисији издувних гасова, они су дизајнирали и имплементирали софтвер“.[24]

Дана 3. маја 2018, бивши генерални директор Фолксвагена Мартин Винтеркорн оптужен је за превару и заверу у случају скандала са емисијама. Он је у више наврата негирао било какво сазнање о намештеним тестовима емисија.[13]

Крајња одлука[уреди | уреди извор]

Дана 25. октобра 2016. године, судија је одобрио коначно поравнање. Око 475 000 власника Фолксвагена у САД добило је избор између откупа или бесплатне поправке и компензације, ако поправка постане доступна. Фолксваген ће одмах почети да управља нагодбом, пошто је већ посветио неколико стотина запослених да воде процес. Вредност откупа се креће од 12 475 до 44 176 долара, укључујући исплате реституције, и варира у зависности од километраже. Људи који се одлуче за поправку коју је одобрила Агенција за заштиту животне средине добиће исплате у распону од 5 100 до 9 852 долара, у зависности од књиговодствене вредности њиховог аутомобила.

Монкигејт[уреди | уреди извор]

У јануару 2018. откривено је да је Фолксваген експериментисао на мајмунима у мају 2015. како би доказао да издувни гасови дизела нису штетни за примате. Овај скандал назван је Монкигејт (енгл. Monkeygate).[140] Међутим, аутомобил употребљен за тестове је био Фолксваген Буба опремљена уређајем за уништавање који је производио далеко мање емисија у експерименту него у стварној вожњи на путу. Из овог разлога, главни лобиста Фолксвагена, Томас Стег, суспендован је 23. јануара 2018. године.[141]

Реакције[уреди | уреди извор]

Политичке личности[уреди | уреди извор]

Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да се нада да ће све чињенице о том питању бити одмах објављене, позивајући на „потпуну транспарентност“. Она је додатно напоменула да је немачки министар саобраћаја, Александар Добриндт у сталној комуникацији са Фолксвагеном.[142]

Мишел Сапен, француски министар финансија, позвао је на истрагу о аутомобилима на дизел мотор која би обухватила цео европски континент.

Кетрин Бердер, заступница Европског парламента за југоисточну Енглеску, коментарисала је 27. октобра 2015. у Европском парламенту да „сада имамо политички замах за радикалну ревизију која ће обезбедити да произвођачи аутомобила не могу да избегавају правила“, бранећи резолуцију ЕУ која је имала за циљ да „уклони смртоносна загађења дизел возила“. Међутим, када је Европска комисија наставила са доношењем закона који су аутомобилској индустрији обезбедили више времена да се прилагоди новијим одредбама, док су истовремено дозволили аутомобилима, чак и под „реалистичнијим“ тестовима, да емитују више од два пута већу од законске границе азот-оксида из 2019. и до 50 процената више од границе из 2021. године, Бердер је осудила закон као „срамотно мешање националних влада, које поново стављају интересе произвођача аутомобила испред јавног здравља“.[143]

Члан лондонске скупштине Стивен Најт предложио је 1. новембра 2015. да дизел возила треба или забранити у будућности, или да се подвргну строгим тестовима пре него што им буде дозвољено да уђу у зону ниске емисије штетних гасова у Лондону. Заменик председника за животну средину града Лондона, Метју Пенчарц је одговорио да би такве мере могле довести до озбиљних економских проблема.[144]

Аутомобилска индустрија[уреди | уреди извор]

Главни произвођачи аутомобила, укључујући Тојоту, Џенерал Моторс, ПСА Пежо Ситроен, Рено, Мазда, Даимлер (Мерцедес-Бенз) и Хонда, издали су саопштења за штампу у којима потврђују усклађеност њихових возила са свим прописима и законима тржишта на којима послују. Удружење произвођача и трговаца мотора је описало да проблем утиче на само једну компанију, без доказа који би указивали на то да би цела индустрија могла бити погођена.

Генерални директор Рено-Нисана Карлос Гон рекао је да би произвођачу аутомобила било тешко да интерно сакрије покушај фалсификације података о емисији из возила, као што се догодило у Фолксвагену, „Мислим да не можете да урадите овако нешто кријући се у жбуњу“.[145]

Јим Холдер, уреднички директор компаније Haymarket Automotive, који објављује часописе WhatCar и AutoCar, сматра да никада није било скандала ове величине у аутомобилској индустрији.

Алан Браун, председник Националног саветодавног већа трговаца Фолксвагена, прокоментарисао је негативан утицај скандала на америчке трговце, који су се већ борили са прескупим производима и погоршањем односа између компаније и трговаца. Часопис Car and DriverЦар је на сличан начин нагласиo неспособност Фолксвагена да ефикасно ради на америчком тржишту, док су такође сугерисали да је компанија увелико потценила моћ ЕПА-е и необјашњиво није дала јавну изјаву пре него што је прича избила у јавност, упркос томе што је добила довољно упозорења.

Извршни директор Тесла Моторс-а Илон Маск упитан је за мишљење да ли ће скандал ослабити подршку потрошача за зелене технологије. Он је одговорио да очекује да ће се догодити супротно: „Оно што Фолксваген заиста показује јесте да смо достигли границу могућности дизела и бензина. Дошло је време да се пређе на нову генерацију технологије.“[146]

Слично томе, аналитичари Fitch Ratings-а су сугерисали да би криза емисије издувних гасова Фолксвагена могла да утиче на читаву аутомобилску индустрију, при чему би аутомобили на бензин потенцијално „оживели“ у Европи и да би се уложило више новца у електрична возила.[147] Други коментатори су тврдили да ће дизел мотор ипак повратити своје упориште на тржишту.

Дана 29. септембра 2015. године, S&P Dow Jones Indices и RobecoSAM навели су да ће акције Фолксваген АГ-а бити скинуте са листинга Dow Jones Индекси одрживости након прекида трговања 5. октобра 2015. Разлози за укидање листинга су друштвени и етички. RobecoSAM је потврдио да Фолксваген више неће бити идентификован као лидер индустријске групе Аутомобили и компоненте (енгл. Automobiles & Components).[148]

Почетком октобра, Green Car Journal поништио своје награде Зелени аутомобил године, за моделе који „најбоље подижу летвицу у еколошким перформансама“, које су додељене моделима Фолксваген џета ТДИ из 2009. и Ауди А3 ТДИ из 2010. године.[149]

У децембру 2015, група пословних и еколошких лидера, укључујући директора Тесле Илона Маска, обратила се отвореним писмом ЦАРБ-у, позивајући агенцију да ослободи Фолксваген опозива 85.000 дизел возила погођених скандалом у САД, и да би Фолксваген требало уместо тога да преусмери ресурсе на убрзано увођење возила са нултом емисијом („лечи ваздух, а не аутомобиле“). У писму, које укључује правно примењив план од 5 корака, тврди се да би овакав начин деловања могао да доведе до „10 за 1 или веће смањење емисије загађујућих материја у поређењу са загађењем повезаним са преваром дизел флоте“, док се сугерише да погођена возила на путу у Калифорнији „представљају безначајан део укупних емисија возила у држави“ и „не представљају, појединачно, никакав ризик у вези са емисијама за своје власнике или путнике“.[150] Сличне захтеве је изнело и Америчко удружење за плућа, које је поднело петицију ЕПА да одреди Фолксваген-у да промовише возила са нултом емисијом штетних гасова, изгради одрживу транспортну инфраструктуру и надогради старије дизел моделе са супериорном контролом емисија.

Фолксваген је 2016. добио Иг Нобелову награду (сатирична награда за научне радове комичне природе или сумњиве сврхе) за хемију од научног хумористичког часописа Annals of Improbable Research за „решавање проблема прекомерне емисије аутомобилског загађења аутоматским, електро-механичким стварањем мање емисија кад год се аутомобили тестирају“.[151]

Медији[уреди | уреди извор]

Фолксваген ТДИ скандал са емисијом издувних гасова је добио широко распрострањену негативну медијску изложеност, са насловима који се налазе на веб страницама више организација за прикупљање вести и извештавање.[152][153] Ројтерс је рекао да би криза у Фолксвагену могла да представља већу претњу немачкој економији од последица неплаћања државног дуга Грчке 2015. године. Дојче веле, један од немачких медијских кућа, рекао је да се против Фолксвагена спрема „цунами тужби“ и да је скандал задао ударац психи земље и бренду „Произведено у Немачкој“ (енгл. Made in Germany).

Фолксваген скандал емисије штетних гасова придружио се редовима других контроверзних прича и скандала са суфиксима -гејт, а медији су сковали имена Дизелгејт и Емишнгејт да би га описали.

Мишљење јавности[уреди | уреди извор]

Упркос скандалу, једна анкета спроведена за немачке новине Bild сугерише да већина Немаца (55%) и даље има велику веру у Фолксваген, а више од три четвртине верује да су и други произвођачи аутомобила подједнако криви за манипулацију. Слично томе, анкета коју је спровела консултантска кућа за менаџмент Prophet у октобру 2015. године показала је да две трећине Немаца верује да је скандал преувеличан и да и даље сматрају да је Фолксваген произвођач одличних аутомобила.[154] Истраживање Келог школе менаџмента Северозападног универзитета и компаније за маркетиншку аналитику Апвејв (енгл. Upwave) каже да је скоро 50% америчких потрошача имало позитиван или веома позитиван утисак о Фолксвагену, док је 7,5% имало веома негативан утисак.[155] Друго истраживање у Америци које је спровео истраживач тржишта AutoPacific показало је да 64% власника возила не верује Фолксвагену, а само 25% њих има позитиван став о Фолксвагену након скандала.[156]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „How VW Paid $25 Billion for Dieselgate — and Got Off Easy”. Fortune (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  2. ^ Hatch, Patrick; Cormack, Lucy (2016-09-01). „ACCC takes Volkswagen to court over diesel emission claims”. The Sydney Morning Herald (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  3. ^ „EPA: Volkswagon Thwarted Pollution Regulations For 7 Years” (на језику: енглески). 2015-09-21. Приступљено 2022-04-28. 
  4. ^ „Afera Volkswagen: Najskuplje je iznevereno poverenje”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-04-30. 
  5. ^ Author, No (2015-10-02). „Mighty VW was undone by Japanese firm Horiba's portable emissions-gauging systems”. The Japan Times (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  6. ^ Franco, Vicente; Posada Sánchez, Francisco; German, John; Mock, Peter (октобар 2014). „REAL-WORLD EXHAUST EMISSIONS FROM MODERN DIESEL CARS” (PDF). https://theicct.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  7. ^ Thompson, Dr. Gregory J. (15. 5. 2014). „In-Use Emissions Testing of Light-Duty Diesel Vehicles in the United States” (PDF). Приступљено 2022-04-30. 
  8. ^ „VW could face long legal nightmare”. BBC News (на језику: енглески). 2015-09-24. Приступљено 2022-04-30. 
  9. ^ Boston, William (2016-04-28). „Bad News? What Bad News? Volkswagen Bullish Despite Emissions Costs”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-04-30. 
  10. ^ Chappell, Bill (2015-10-08). „'It Was Installed For This Purpose,' VW's U.S. CEO Tells Congress About Defeat Device”. NPR (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-28. 
  11. ^ „VW papers shed light on emissions scandal”. BBC News (на језику: енглески). 2017-01-12. Приступљено 2022-04-30. 
  12. ^ Spector, Christina Rogers and Mike (2017-04-21). „Judge Slaps VW With $2.8 Billion Criminal Fine in Emissions Fraud”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-04-30. 
  13. ^ а б Ewing, Jack (2018-05-03). „Ex-Volkswagen C.E.O. Charged With Fraud Over Diesel Emissions”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-04-30. 
  14. ^ „400,000 VW cars in UK need engine modification”. BBC News (на језику: енглески). 2015-10-12. Приступљено 2022-04-30. 
  15. ^ Yang, Liuhanzi; Franco, Vicente; Campestrini, Alex; German, John; Mock, Peter (3. 9. 2015). „NOx control technologies for Euro 6 Diesel passenger cars” (PDF). Приступљено 2022-04-30. 
  16. ^ „More carmakers have been accused as the emissions scandal grows”. The Independent (на језику: енглески). 2015-10-02. Приступљено 2022-04-30. 
  17. ^ „Wide range of cars emit more pollution in realistic driving tests, data shows”. the Guardian (на језику: енглески). 2015-09-30. Приступљено 2022-04-30. 
  18. ^ „Skandal nad skandalima: Nisan varao i više od VW”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-04-30. 
  19. ^ „Volkswagen and Cheating Software - Schneier on Security”. www.schneier.com. Приступљено 2022-04-30. 
  20. ^ Finley, Klint. „VW's Cheating Proves We Must Open Up the Internet of Things”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 2022-04-30. 
  21. ^ „Mercedes bluetec sistem”. N1 (на језику: српски). 2016-10-18. Приступљено 2022-04-30. 
  22. ^ Boston, William (2015-10-05). „Volkswagen Emissions Investigation Zeroes In on Two Engineers”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-04-30. 
  23. ^ Gaim, Medhanie; Clegg, Stewart; Pina e Cunha, Miguel (2021). „Managing impressions rather than emissions: Volkswagen and the false mastery of paradox”. Organization Studies. 42 (6): 949—970. 
  24. ^ а б „Volkswagen Engineer Pleads Guilty for His Role in Conspiracy to Cheat U.S. Emissions Tests”. www.justice.gov (на језику: енглески). 2016-09-09. Приступљено 2022-04-30. 
  25. ^ Mearian, Lucas (2015-09-24). „EPA details how VW software thwarted emission tests”. Computerworld (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30. 
  26. ^ Hawranek, Dietmar (2015-10-14). „Volkswagen: Dutzende Manager in VW-Skandal verwickelt”. Der Spiegel (на језику: немачки). ISSN 2195-1349. Приступљено 2022-04-30. 
  27. ^ „Common Rail Fuel Injection”. dieselnet.com. Приступљено 2022-04-30. 
  28. ^ „The Common Rail Diesel Injection System Explained”. SwedeSpeed - Volvo Performance Forum (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30. 
  29. ^ Hicks, Maurice (децембар 2014). „Summary of Fuel Economy Performance (Public Version)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 03. 2016. г. Приступљено 2022-04-30. 
  30. ^ „Taxpayers Paid $51M in Green Car Subsidies Linked to VW Diesels”. MotorTrend (на језику: енглески). 2015-09-23. Приступљено 2022-04-30. 
  31. ^ Geuss, Megan (2017-09-24). „Volkswagen’s emissions cheating scandal had a long, complicated history”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30. 
  32. ^ „The Study That Started the Volkswagen Scandal”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 2015-09-24. Приступљено 2022-05-01. 
  33. ^ „Meet John German: the man who helped expose Volkswagen's emissions scandal”. the Guardian (на језику: енглески). 2015-09-26. Приступљено 2022-05-01. 
  34. ^ „West Virginia researcher describes how Volkswagen got caught”. Autoblog (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-01. 
  35. ^ „How A Little Lab In West Virginia Caught Volkswagen's Big Cheat”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-01. 
  36. ^ а б „REGULATION (EC) No 715/2007 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL”. An official website of the European Union. 20. 6. 2007. Приступљено 2022-05-01. 
  37. ^ „09/18/2015: EPA, California Notify Volkswagen of Clean Air Act Violations”. web.archive.org. 2015-09-19. Архивирано из оригинала 19. 09. 2015. г. Приступљено 2022-05-01. 
  38. ^ Geanacopoulos, David (18. 9. 2015). „ARB LETTER TO VW”. Архивирано из оригинала 19. 09. 2015. г. Приступљено 2022-05-01. 
  39. ^ „What is a Notice of Violation (NOV)?”. web.archive.org. 2015-09-28. Архивирано из оригинала 28. 09. 2015. г. Приступљено 2022-05-01. 
  40. ^ „Volkswagen Drops 23% After Admitting Diesel Emissions Cheat”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 2015-09-21. Приступљено 2022-05-01. 
  41. ^ Ewing, Jack; Mouawad, Jad (2015-10-24). „Directors Say Volkswagen Delayed Informing Them of Trickery”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-05-01. 
  42. ^ „INSIGHT-After year of stonewalling, VW stunned US regulators with confession”. Reuters (на језику: енглески). 2015-09-24. Приступљено 2022-05-01. 
  43. ^ „Volkswagen CEO Martin Winterkorn quits over diesel emissions scandal”. the Guardian (на језику: енглески). 2015-09-23. Приступљено 2022-05-02. 
  44. ^ „Volkswagen admits it "totally screwed up" as emissions rigging scandal spreads”. euronews (на језику: енглески). 2015-09-22. Приступљено 2022-05-02. 
  45. ^ „Volkswagen staff acted criminally, says board member”. BBC News (на језику: енглески). 2015-09-29. Приступљено 2022-05-02. 
  46. ^ Ewing, Jack (2015-09-22). „Volkswagen Says 11 Million Cars Worldwide Are Affected in Diesel Deception”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-05-02. 
  47. ^ „Abgas-Skandal bei VW – Techniker warnte schon 2011 vor Manipulationen”. bild.de (на језику: немачки). 2015-09-27. Приступљено 2022-05-02. 
  48. ^ „Germany investigates VW's ex-boss over fraud allegations”. Reuters (на језику: енглески). 2015-09-28. Приступљено 2022-05-02. 
  49. ^ Doll, Nikolaus (2015-09-28). „Abgas-Skandal: Für die Trickser im VW-Konzern wird es eng”. DIE WELT (на језику: немачки). Приступљено 2022-05-02. 
  50. ^ Hakim, Danny (2016-02-26). „VW’s Crisis Strategy: Forward, Reverse, U-Turn”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-05-02. 
  51. ^ „Volkswagen hires compliance manager Christine Hohmann-Dennhardt from rival Daimler to help clean up emissions scandal”. CityAM (на језику: енглески). 2015-10-16. Приступљено 2022-05-02. 
  52. ^ „Volkswagen says 800,000 cars may have false CO2 levels”. BBC News (на језику: енглески). 2015-11-04. Приступљено 2022-05-02. 
  53. ^ „VW says CO2 emissions scandal not as bad as feared”. Reuters (на језику: енглески). 2015-12-09. Приступљено 2022-05-02. 
  54. ^ Boston, William (2016-11-06). „New Discovery Broadens VW Emissions-Cheating Crisis”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-05-02. 
  55. ^ Bomey, Nathan. „VW emission cheating scandal spreads to more vehicles”. USA TODAY (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  56. ^ Hungerford, Nancy (2015-12-09). „VW's 'watershed' moment: What to expect”. CNBC (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  57. ^ а б „United States Files Complaint Against Volkswagen, Audi and Porsche for Alleged Clean Air Act Violations”. www.justice.gov (на језику: енглески). 2016-01-04. Приступљено 2022-05-02. 
  58. ^ „2.0 Models – VW Court Settlement Official Information Site” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-05. 
  59. ^ „3.0 Models – VW Court Settlement Official Information Site” (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-05. 
  60. ^ „Volkswagen admits rigging of 8 mln cars in EU -Handelsblatt”. Reuters (на језику: енглески). 2015-10-05. Приступљено 2022-05-02. 
  61. ^ „1.2m UK vehicles affected in VW scandal”. BBC News (на језику: енглески). 2015-09-30. Приступљено 2022-05-02. 
  62. ^ Geuss, Megan (2015-12-16). „Germany approves 30-minute software update fix for cheating Volkswagen diesels”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  63. ^ „What happens if my VW car has emissions cheating software?”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2022-05-02. 
  64. ^ „New Volkswagen chairman Poetsch pleads for time”. BBC News (на језику: енглески). 2015-10-07. Приступљено 2022-05-02. 
  65. ^ Bomey, Nathan. „Volkswagen U.S. CEO: It may take years to fix cars”. USA TODAY (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  66. ^ а б Ivory, Danielle; Bradsher, Keith (2015-10-08). „Regulators Investigating 2nd VW Computer Program on Emissions”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-05-02. 
  67. ^ „400,000 VW cars in UK need engine modification”. BBC News (на језику: енглески). 2015-10-12. Приступљено 2022-05-02. 
  68. ^ а б в г „VW emissions scandal: VW installed ‘defeat devices’ in thousands of cars, High Court finds”. Auto Express (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  69. ^ Bryant, Chris (2015-10-13). „Volkswagen changes diesel technology plan after emissions scandal”. Financial Times. Приступљено 2022-05-02. 
  70. ^ „VW scandal: First look at UK recall letter”. International Business Times UK (на језику: енглески). 2015-10-14. Приступљено 2022-05-02. 
  71. ^ Collie, Jason (2015-10-13). „First drivers told their Volkswagen is affected by emissions scandal”. Evening Standard (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  72. ^ „VW to recall 8.5m diesel cars across Europe”. the Guardian (на језику: енглески). 2015-10-15. Приступљено 2022-05-02. 
  73. ^ Krok, Andrew. „Volkswagen recalls 8.5M European diesels amid global probes”. CNET (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  74. ^ dpa/shz.de. „VW-Abgas-Skandal: Dieselgate: KBA spricht von „illegal“ - und kämpft gegen Kritik | shz.de”. shz. Приступљено 2022-05-02. 
  75. ^ „VW Will Recall 8.5 Million Rigged Diesels After German Hard Line”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 2015-10-15. Приступљено 2022-05-02. 
  76. ^ Vasagar, Jeevan; Bryant, Chris (2015-10-15). „Germany orders mandatory recall of VW’s scandal-hit cars”. Financial Times. Приступљено 2022-05-02. 
  77. ^ „VW demonstrates a fix for the 1.6-liter TDI engine”. Autoblog (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  78. ^ „VW's surreal fix turns diesel scandal into a comedy”. Automotive News (на језику: енглески). 2015-11-26. Приступљено 2022-05-02. 
  79. ^ Dauer, William Boston and Ulrike (2015-12-16). „Auto-Parts Supplier Robert Bosch Probed Amid Emissions Scandal”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-05-02. 
  80. ^ NDR. „8,2 Millionen VW-Autos können umgerüstet werden”. www.ndr.de (на језику: немачки). Приступљено 2022-05-02. 
  81. ^ „Your Rigged VW Will Get Fixed Sometime Between Now and 2048”. Bloomberg.com (на језику: енглески). 2016-02-19. Приступљено 2022-05-02. 
  82. ^ Gulde, Dirk (2016-03-07). „VW-Diesel-Software-Update: VW Amarok: Leistung gleich - Verbrauch leicht erhöht”. auto motor und sport (на језику: немачки). Приступљено 2022-05-02. 
  83. ^ „VW diesel recalls in Germany delayed by weeks: Bild”. Reuters (на језику: енглески). 2016-03-16. Приступљено 2022-05-02. 
  84. ^ „Volkswagen delays recall of 160,000 cars due to software glitch”. Reuters (на језику: енглески). 2016-04-11. Приступљено 2022-05-02. 
  85. ^ „Dieselgate: Volkswagen cars lose power after fix”. Teknikens Värld (на језику: шведски). Приступљено 2022-05-02. 
  86. ^ Meier, Christian (2015-10-04). „Abgas-Skandal: VW entschuldigt sich per Anzeige bei seinen Kunden”. DIE WELT (на језику: немачки). Приступљено 2022-05-02. 
  87. ^ „Volkswagen to refit cars affected by emissions scandal”. Reuters (на језику: енглески). 2015-09-29. Приступљено 2022-05-02. 
  88. ^ „Volkswagen plans to refit diesel cars affected by emissions scandal”. Automotive News Europe (на језику: енглески). 2015-09-29. Приступљено 2022-05-02. 
  89. ^ „VW takes 4,000 cars off the UK market”. BBC News (на језику: енглески). 2015-10-02. Приступљено 2022-05-02. 
  90. ^ Press, Associated (2015-10-08). „VW dealers in US running out of cars to sell as emissions scandal deepens”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  91. ^ „Volkswagen scandal on the same scale as Enron, say US lawmakers”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2022-05-02. 
  92. ^ O'Kane, Sean (2015-10-08). „Volkswagen America's CEO blames software engineers for emissions cheating scandal”. The Verge (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  93. ^ Schrage, Michael (2015-10-15). „VW’s Problem Is Bad Management, Not Rogue Engineers”. Harvard Business Review. ISSN 0017-8012. Приступљено 2022-05-02. 
  94. ^ „VW diesel owners to get $1,000 in gift cards and vouchers - Yahoo Finance”. web.archive.org. 2015-11-19. Архивирано из оригинала 19. 11. 2015. г. Приступљено 2022-05-02. 
  95. ^ Agencies (2015-11-09). „VW repair bill rises as Germany says 540,000 recalled cars need hardware changes”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  96. ^ „$100m class action lawsuit filed against Volkswagen in Australia”. ABC News (на језику: енглески). 2015-11-19. Приступљено 2022-05-02. 
  97. ^ „Volkswagen to offer generous compensation for U.S. customers: fund head”. Reuters (на језику: енглески). 2016-02-07. Приступљено 2022-05-02. 
  98. ^ „VW refuses compensation for European owners of rigged diesels”. Automotive News (на језику: енглески). 2015-11-20. Приступљено 2022-05-02. 
  99. ^ Brunsden, Jim (2016-01-26). „European Commission to pursue VW over EU consumer compensation”. Financial Times. Приступљено 2022-05-02. 
  100. ^ „VW reaches US deal in emissions scandal”. BBC News (на језику: енглески). 2016-04-21. Приступљено 2022-05-02. 
  101. ^ Geuss, Megan (2016-04-21). „Volkswagen makes it official—it’s buying back 500,000 2.0L diesels”. Ars Technica (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  102. ^ „EU says Volkswagen yet to guarantee emission fix does not impair cars”. Reuters (на језику: енглески). 2018-07-17. Приступљено 2022-05-02. 
  103. ^ Ewing, Jack (2018-06-13). „Volkswagen Agrees to $1.2 Billion German Fine in Emissions-Cheating Scheme”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-05-02. 
  104. ^ „VW rejects judge's plea to settle German diesel case”. BBC News (на језику: енглески). 2019-09-30. Приступљено 2022-05-02. 
  105. ^ Gislam, Steven (2019-10-01). „Volkswagen faces Germany's biggest ever lawsuit over "dieselgate"”. Industry Europe (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  106. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Dieselgate: Volkswagen to pay €830 million settlement to German consumers | DW | 28.02.2020”. DW.COM (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-02. 
  107. ^ „German court rules against Volkswagen in 'dieselgate' scandal”. the Guardian (на језику: енглески). 2020-05-25. Приступљено 2022-05-02. 
  108. ^ „New emissions blow for VW as German court backs damages claims”. Reuters (на језику: енглески). 2020-05-25. Приступљено 2022-05-02. 
  109. ^ UFAM, Bundesamt für Umwelt BAFU | Office fédéral de l'environnement OFEV | Ufficio federale dell'ambiente. „Thema Luft”. www.bafu.admin.ch (на језику: немачки). Приступљено 2022-04-30. 
  110. ^ „AP analysis: Dozens of deaths likely from VW pollution dodge”. AP NEWS (на језику: енглески). 2015-10-04. Приступљено 2022-04-30. 
  111. ^ US EPA, OAR (2015-12-23). „Overview of Greenhouse Gases”. www.epa.gov (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30. 
  112. ^ Commission, Australian Competition and Consumer (2015-10-01). „ACCC update on VW enforcement investigation”. Australian Competition and Consumer Commission (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30. 
  113. ^ Keenan, Greg (2015-09-22). „Environment Canada opens investigation into VW scandal”. The Globe and Mail (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30. 
  114. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 01. 2017. г. Приступљено 2022-04-30. 
  115. ^ Healing, Dan (2017-09-20). „Ontario government searches Volkswagen offices in emissions scandal investigation”. The Globe and Mail (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30. 
  116. ^ „Volkswagen: The scandal explained”. BBC News (на језику: енглески). 2015-12-10. Приступљено 2022-04-30. 
  117. ^ Geiger, Ruth Bender And Friedrich (2015-09-24). „Volkswagen Cars in Europe Affected by Tainted Software”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-04-30. 
  118. ^ „EU bank chief 'could recall VW loans'”. BBC News (на језику: енглески). 2015-10-11. Приступљено 2022-04-30. 
  119. ^ Oliver, Christian; Brunsden, Jim (2015-10-27). „EU calls for investigation into Brussels’ Volkswagen blunders”. Financial Times. Приступљено 2022-04-30. 
  120. ^ а б в „EU caves in to auto industry pressure for weak emissions limits”. the Guardian (на језику: енглески). 2015-10-28. Приступљено 2022-04-30. 
  121. ^ „Volkswagen: Ex-boss Winterkorn faces investigation”. BBC News (на језику: енглески). 2015-09-28. Приступљено 2022-04-30. 
  122. ^ „Volkswagen says emission scandal investigations to take months”. Reuters (на језику: енглески). 2015-10-01. Приступљено 2022-04-30. 
  123. ^ „VW crisis: 'Fewer than 10' targeted in emissions probe”. BBC News (на језику: енглески). 2015-10-16. Приступљено 2022-04-30. 
  124. ^ „VW more than doubles emissions bill to €16.2bn”. BBC News (на језику: енглески). 2016-05-17. Приступљено 2022-04-30. 
  125. ^ „Munich court says former Audi CEO released from custody”. Reuters (на језику: енглески). 2018-10-30. Приступљено 2022-04-30. 
  126. ^ а б Jung-a, Song (2016-01-19). „South Korea plans criminal case against VW executive”. Financial Times. Приступљено 2022-04-30. 
  127. ^ „Pressure builds on Volkswagen CEO as emissions-cheating probe spreads”. Reuters (на језику: енглески). 2015-09-22. Приступљено 2022-04-30. 
  128. ^ Ji-hye, Shin (2015-11-26). „Korea confirms VW emissions rigging, suspends sales”. The Korea Herald (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30. 
  129. ^ „VW Hires Former FBI Director To Deal With U.S. Regulators: News Updates”. Green Car Reports (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-30. 
  130. ^ „Volkswagen's recall plan rejected again”. koreatimes (на језику: енглески). 2016-03-24. Приступљено 2022-04-30. 
  131. ^ „Nissan faces fine for emissions cheating in South Korea”. ABC News (на језику: енглески). 2016-05-16. Приступљено 2022-04-30. 
  132. ^ „VW scandal: Porsche boss 'named new Volkswagen chief executive' - as it happened”. www.telegraph.co.uk. Приступљено 2022-04-30. 
  133. ^ а б „U.S. court refuses to shield Volkswagen in diesel scandal lawsuits”. Reuters (на језику: енглески). 2020-06-01. Приступљено 2022-04-30. 
  134. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 2022-04-30. 
  135. ^ „Volkswagen Stock Falls as Automaker Tries to Contain Fallout”. the Guardian (на језику: енглески). 2015-09-22. Приступљено 2022-04-30. 
  136. ^ Ewing, Jack (2015-09-21). „U.S. Conducts Criminal Probe of Volkswagen, Sources Say”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2022-04-30. 
  137. ^ Viswanatha, Aruna (2015-09-21). „VW chief Martin Winterkorn defiant over emissions cheating scandal”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 2022-04-30. 
  138. ^ „FBI bekræfter: Efterforskning af Volkswagen i gang”. Ingeniøren (на језику: дански). 2015-11-12. Приступљено 2022-04-30. 
  139. ^ а б в „VW blasted for shielding emissions documents from U.S. probe”. Reuters (на језику: енглески). 2016-01-08. Приступљено 2022-04-30. 
  140. ^ „Monkeygate doctor says car firms were not kept in dark”. POLITICO (на језику: енглески). 2018-01-31. Приступљено 2022-04-30. 
  141. ^ „VW suspends media chief amid scandal over fume tests on monkeys”. the Guardian (на језику: енглески). 2018-01-30. Приступљено 2022-04-30. 
  142. ^ „Merkel calls for ‘full transparency’ in Volkswagen emissions scandal”. France 24 (на језику: енглески). 2015-09-22. Приступљено 2022-05-01. 
  143. ^ „EU caves in to auto industry pressure for weak emissions limits”. the Guardian (на језику: енглески). 2015-10-28. Приступљено 2022-05-01. 
  144. ^ „Calls to ban diesel cars from London over VW emissions scandal”. BBC News (на језику: енглески). 2015-11-01. Приступљено 2022-05-01. 
  145. ^ „Nissan CEO says it would be hard to hide any effort to falsify emissions data”. Reuters (на језику: енглески). 2015-09-22. Приступљено 2022-05-01. 
  146. ^ „Elon Musk: Dieselgate Proves It's Time to Go Electric”. Gizmodo (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-01. 
  147. ^ „Have diesel cars been unfairly demonised for air pollution?”. the Guardian (на језику: енглески). 2015-03-11. Приступљено 2022-05-01. 
  148. ^ Serafino, Phil. „VW’s stock to be removed from Dow Jones indexes”. The Detroit News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-01. 
  149. ^ Journal, Green Car. „VW and Audi Returning Green Car Of The Year® Awards, Vehicles Deemed Ineligible”. www.prnewswire.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-01. 
  150. ^ „Elon Musk Has Some Thoughts On VW's Punishment”. HuffPost (на језику: енглески). 2015-12-18. Приступљено 2022-05-01. 
  151. ^ „Ig Nobel prizes: trousers for rats and the truthfulness of liars”. the Guardian (на језику: енглески). 2016-09-22. Приступљено 2022-05-01. 
  152. ^ „Volkswagen has made a fool of its customers with emissions scandal”. The Globe and Mail (на језику: енглески). 2015-09-21. Приступљено 2022-05-01. 
  153. ^ „VW scandal threatens 'Made in Germany' brand”. BBC News (на језику: енглески). 2015-09-22. Приступљено 2022-05-01. 
  154. ^ „Two-thirds of Germans still trust Volkswagen after emissions scandal”. the Guardian (на језику: енглески). 2015-10-20. Приступљено 2022-05-01. 
  155. ^ „VW messed up, but the emissions scandal won’t turn off customers”. Fortune (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-01. 
  156. ^ „AutoPacific - Volkswagen's Reputation Takes Big Hit with Vehicle Owners; AutoPacific Predicts Tough Road Ahead”. web.archive.org. 2015-10-06. Архивирано из оригинала 06. 10. 2015. г. Приступљено 2022-05-01. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дизелгејт&oldid=27694872”