Pređi na sadržaj

Evropska vozačka dozvola

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Evropska vozačka dozvola
Primeri evropske vozačke dozvole izdate u Nemačkoj i Norveškoj. Dozvole izdate na Islandu, Lihtenštajnu i Norveškoj ne sadrže zastavu EU.
IzdajeDržave članice EU i države članice Evropskog ekonomskog prostora
Datum prvog
izdavanja		29. jul 1991.
SvrhaPristup jedinstvenoj vozačkoj dozvoli u bilo kojoj od država članica EEP

Evropska vozačka dozvola je vozačka dozvola koju izdaju države članice Evropskog ekonomskog prostora (EEP); svih 27 država članica EU i tri države članice EFTA, Island , Lihtenštajn i Norveška , koji daju zajedničke karakteristike različitim stilovima vozačkih dozvola koji su ranije bili u upotrebi. U stilu kreditne kartice sa fotografijom. One su uvedene da zamene 110 različitih plastičnih i papirnih vozačkih dozvola za 300 miliona vozača u Evropskom ekonomskom prostoru. Glavni cilj licence je smanjenje rizika od prevare.

Vozačka dozvola koju je izdala država članica EEP priznata je u celom EEP i može se koristiti sve dok je važeća, dok je vozač dovoljno star da upravlja vozilom ekvivalentne kategorije, a dozvola nije suspendovana ili ograničena i nije opozvano u zemlji izdavaoca. Ako se vlasnik EEP vozačke dozvole preseli u drugu zemlju EEP, dozvola se može zameniti za vozačku dozvolu iz nove zemlje EEP. Međutim, pošto su sve EEP vozačke dozvole priznate u celom EEP, obično nije potrebno da ih menjate. [1]

Izuzetak je za one koji poseduju vozačke dozvole EEP izdate u zamenu za dozvolu koja nije iz EEP. Kada posedujete konvertovanu dozvolu, ne treba pretpostaviti da se dozvola priznaje prilikom preseljenja u drugu zemlju EEP, što bi moglo zahtevati da se vozačka dozvola ponovo pretvori u dozvolu koju je izdala ta zemlja. [2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

1980–1996[uredi | uredi izvor]

Prvi korak ka evropskoj vozačkoj dozvoli napravljen je 4. decembra 1980. godine, kada je Savet ministara usvojio Direktivu Saveta 80/1263/EEC o uvođenju vozačke dozvole Zajednice, kojom je uspostavljen model nacionalne dozvole Zajednice koji je garantovao međusobno priznavanje od strane države članice nacionalnih licenci. Takođe je uspostavila praksu razmene dozvola od strane nosilaca koji se sele iz jedne države članice u drugu.

1996–2013[uredi | uredi izvor]

Veće ministara je 29. jula 1991. usvojilo Direktivu Veća Evropske unije 91/439/EEC o vozačkim dozvolama. Direktiva je zahtevala od država članica EU da usvoje zakone za sprovođenje direktive pre 1. jula 1994. godine, koja je stupila na snagu 1. jula 1996. Direktiva 80/1263/EEC je stavljena van snage istog dana.

Direktiva 91/439/EEC je inkorporirana u Sporazum o EGP kroz Odluku Zajedničkog komiteta EEP br. 7/94 od 21. marta 1994. i precizira vozačku dozvolu u Evropskoj uniji i Evropskom ekonomskom prostoru do njenog ukidanja 19. januara 2013.[3]

Primeri modela papirnih i plastičnih kartica u 91/439/EEC

Dozvola[uredi | uredi izvor]

Direktiva Saveta Evropske unije 91/439/EEC je usaglasila kategorije vozačkih dozvola među državama članicama i uspostavila dva modela

vozačkih dozvola Zajednice, jednu papirnu verziju i jednu verziju sa plastičnom karticom. Takođe je uspostavljena obavezna provera znanja (teorija) i provera veština i ponašanja (praktična) koje je trebalo uspešno položiti pre nego što se pojedincu ponudi vozačka dozvola. Takođe je zahtevalo od kandidata da ispuni minimalne standarde fizičke i mentalne sposobnosti za vožnju. Direktiva je precizirala minimalne uzraste za vožnju različitih tipova vozila i uspostavila progresivni pristup kategorijama A, C i D, od lakih vozila do većih ili snažnijih vozila. Direktiva je propisivala da je obavezno imati uobičajeno prebivalište u državi članici koja izdaje dozvolu.[4]

2013- danas[uredi | uredi izvor]

U martu 2006. godine, Veće ministara je usvojilo Direktivu koju je predložila Evropska komisija za stvaranje jedinstvene evropske vozačke dozvole koja će zamijeniti 110 različitih modela koji su postojali širom EU/EEP u to vreme.  Evropski parlament je usvojio Direktivu u decembru 2006.  Direktiva 2006/126/EC je objavljena u Službenom listu Evropske unije 30. decembra 2006.  Njene odredbe su stupile na snagu 19. januara 2013, Direktiva 91/439/EEC je tada istovremeno ukinuta.[5][6][7][8]

Dozvola[uredi | uredi izvor]

Licenca je u stilu kreditne kartice, jedan dokument presvučen plastikom, koji se veoma teško falsifikuje. Dokument se može obnoviti svakih 10 ili 15 godina u zavisnosti od države članice. Nekoliko država članica ima mogućnost da na karticu uključi mikročip koji sadrži informacije o vlasniku kartice.

Neke kategorije poput C i D izdaju se samo na pet godina. Nakon isteka, neophodan je lekarski pregled da bi se licenca obnovila na još pet godina.

EEP[uredi | uredi izvor]

EEP (plavo i zeleno)

Odredbe Direktive 2006/126/EZ pominju da je ona relevantna za Evropski ekonomski prostor (EEP), što znači da se njene odredbe primenjuju na svih 27 država članica EU, kao i na Island, Lihtenštajn i Norvešku, kroz inkorporaciju u sporazum o EEP.[9]

Direktiva je inkorporirana u EEP sporazum kroz Odluku Zajedničkog odbora EEP br. 29/2008 od 14. marta 2008. o izmeni Aneksa XIII (Transport) Sporazuma o EGP. Odluka je donela neke izmene direktive, a posebno znak razlikovanja kojim se izdaje dozvola zaokružen je elipsom umesto da bude odštampan na evropskoj zastavi, dodate su reči „vozačka dozvola“ na islandskom i norveškom jeziku, a reči „model

evropskih zajednica” zamenjene su sa „model EEP”.

Švajcarska[uredi | uredi izvor]

Iako je Švajcarska država članica EFTA , ona nije ugovorna strana Sporazuma o EGP. Umesto toga, Švajcarska je povezana sa EU nizom bilateralnih sporazuma i generalno je usvojila veći deo usklađenog zakonodavstva EU u vezi sa vozačkim dozvolama. Švajcarska koristi kategorije slične sistemu kategorija vozila EU od 2000-ih, a švajcarske vozačke dozvole podsećaju na dozvole za kreditne kartice u stilu EEP, uporedive sa drugim evropskim zemljama koje nisu članice EU/EEP.

Francuski prekomorski kolektivi i teritorije[uredi | uredi izvor]

Isto tako, francuski prekomorski kolektivi i teritorije nisu u EEP iako su deo Francuske republike. Međutim, sa izuzetkom Sen Pjera i Mikelona (koji koristi „standardne” francuske vozačke dozvole) i Valisa i Futune  (koja je poslednja preostala francuska teritorija koja još uvek izdaje dozvole veličine nekreditne kartice), svi prekomorski kolektivi Francuske sledili su EU standarde harmonizacije, kao i 'EEP model'.

Implementacija[uredi | uredi izvor]

Direktiva je propisivala da (tada) svih 31 država članica EEP mora usvojiti zakone za implementaciju direktive najkasnije do 19. januara 2011. Ti zakoni su stupili na snagu u svim državama članicama EEP 19. januara 2013. Sve dozvole izdate prije tog datuma postaće nevažeće do 2033.

Bregzit[uredi | uredi izvor]

Direktiva 2006/126/EC se primenjivala na Ujedinjeno Kraljevstvo sve dok se prelazni period nakon što se Ujedinjeno Kraljevstvo povuklo iz EU nije okončan 31. decembra 2020, pošto je pravo EU nastavilo da se primenjuje na Ujedinjeno Kraljevstvo tokom ovog perioda.[10]

Od 1. januara 2021. godine, UK priznaje evropske dozvole ako je vozački ispit položen u zemlji EU/EEP i mogu se koristiti i ako je vlasnik u poseti ili ako boravi u UK. Takođe se mogu zameniti za vozačku dozvolu UK . [11][12]

Britanske vozačke dozvole mogu se koristiti prilikom posete zemljama EU/EEP sa nekim izuzecima. Međunarodne vozačke dozvole mogu biti potrebne u nekim slučajevima. U zavisnosti od toga koju konvenciju je dotična zemlja ratifikovala, IDP iz 1949. ( Ženevska konvencija o drumskom saobraćaju ) može biti potrebna u nekim zemljama EEP, a IDP iz 1968. ( Bečka konvencija o drumskom saobraćaju ) u drugim. Međutim, nijedna od zemalja EEP trenutno ne zahteva interno raseljena lica za posetioce koji borave kraće od 12 meseci.[13][14][15]

Predložene izmene[uredi | uredi izvor]

Evropska komisija je 1. marta 2023. objavila predlog za modernizaciju pravnog okvira koji se odnosi na obuku vozača, ispite, dozvole i prekogranično sprovođenje prekršaja u vožnji. [16]

Konkretno u vezi sa vozačkim dozvolama, predstavljene mere su uključivale:

  • Izrada evropske digitalne vozačke dozvole, koja važi u celoj EU,
  • Digitalizacija svih postupaka obnove, zamene i zamene licence, i
  • Smanjenje minimalne starosne granice za dobijanje vozačke dozvole za automobile i teretna vozila na 17 godina.

Ovi predlozi bi morali da se razmotre kroz uobičajenu zakonodavnu proceduru EU pre nego što stupe na snagu.

Digitalne (mobilne) vozačke dozvole[uredi | uredi izvor]

U julu 2019. Norveška je bila prva zemlja EU/EEP koja je izdala mobilnu verziju svoje vozačke dozvole koristeći vlasničke aplikacije na nacionalnoj osnovi. Ovome je prethodilo ograničeno suđenje u Finskoj od 2018-2020. Od tada su mobilne vozačke dozvole dostupne u Danskoj, Nemačkoj, Španiji, Grčkoj, Poljskoj, Portugalu i na Islandu. Sve ove digitalne/mobilne vozačke dozvole imaju vlasničke implementacije i ne važe van zemlje koja ih je izdala. Ovo je zbog promene uvođenjem standardizovane evropske digitalne vozačke dozvole , prema novom „Predlogu za reviziju Direktive o vozačkim dozvolama“ od 1. marta 2023. godine, koja bi bila u skladu sa standardom ISO 18013-5.

Standardno označavanje polja podataka[uredi | uredi izvor]

Da bi se pomoglo korisnicima na različitim jezicima da razumeju šta sadrži svako od polja podataka na licenci, svako je označeno brojem. Legenda na poleđini kartice identifikuje svako polje na jeziku organa koji je izdao karticu.

  1. prezimena
  2. druga imena
  3. datum rođenja, mesto rođenja
  4. a) datum izdavanja, b) datum isteka, c) organ koji je izdao, d) drugi broj od onog u poglavlju 5, za administrativne svrhe
  5. broj licence (može se preneti)
  6. fotografija korisnika
  7. potpis nosioca
  8. adresa (neke zemlje EU)
  9. kategorije licence
  10. datum prvog izdavanja kategorije
  11. datum isteka kategorije
  12. ograničenja (kodirani brojevima)
  13. prostor rezervisan za mogući unos informacija od strane države članice domaćina bitnih za upravljanje licencom
  14. prostor rezervisan za mogući ulazak države članice koja izdaje licencu informacija bitnih za upravljanje licencom ili u vezi sa bezbednošću na putevima (opciono).

Kategorije važeće u svim državama članicama EEP[uredi | uredi izvor]

Kategorije evropske vozačke dozvole.[17][18] Napomena: Gornja grafika je zastarela od 19. januara 2013.
Klasa Opis Starosni uslovi Zahteva Uključuje Primedbe
Mopedi
AM Vozila na dva točka ili vozila na tri točka sa maksimalnom projektovanom brzinom ne većom od 45 kilometara na sat i sa zapreminom cilindra koja ne prelazi 50 kubnih centimetara. 16 godina ( 18 godina u Danskoj i Malti; 15 godina u Austriji, Litvaniji, Češkoj, Finskoj, Nemačkoj, Sloveniji, Španiji i Švedskoj; 14 godina u Estoniji, Letoniji, Francuskoj, Italiji, Poljskoj i Mađarskoj ). Do 19. januara 2013. ovaj razred je bio nacionalni razred pod nazivom „M“ u Bugarskoj, Finskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Islandu, Irskoj i Norveškoj.

Na svakoj državi članici je da prihvati strane licence koje su mlađe od lokalnog minimalnog uzrasta za sticanje.

Motocikli
A1 Motocikli sa zapreminom cilindra ne većim od 125 kubnih centimetara i snagom koja ne prelazi 11 kilovata (15 KS); i motornih tricikla snage ne veće od 15 kilovata (20 KS). 16 godina. (18 godina u Danskoj, Grčkoj, Belgiji i Holandiji). AM Imaoci B licence u Češkoj (samo motocikli sa automatskim i poluautomatskim menjačem), Italiji, Letoniji, Slovačkoj (posle dve godine i samo motocikli sa automatskim menjačem), Španiji (posle tri godine), Poljskoj (posle tri godine), Portugalu (najmanje 25 godina ili dodatna dozvola za mopede) i Belgiji (nakon dve godine) je dozvoljeno da voze motocikle koji ne prelaze 125 kubnih centimetara unutar odgovarajućih zemalja. U Austriji (posle pet godina, obuka od 6 sati), Francuskoj (posle dve godine, obuka od 7 sati), Nemačkoj (posle 5 godina, obuka 9k1,5 sati, dodatak Kod 196, dakle samo nemačke licence), Grčka (nakon 6 godina, najmanje 27 godina, obuka od 5 sati, dodatak koda 121, dakle samo grčke licence), Luksemburg (nakon 2 godine, obuka od 7 sati) i Malta (obuka od 10 sati), a praktična obuka bez ispita je potrebna za nosioce B licence.
A2 Motocikli snage ne veće od 35 kilovata (47 ks) i sa odnosom snaga/težina ne većim od 0,2 kilovata po kilogramu (0,12 ks/lb) i koji nisu izvedeni iz vozila veće od dvostruke snage. 18 godina. (20 godina u Danskoj, Grčkoj, Belgiji i Holandiji). A1, AM Zamenjena klasa „A“ 19. januara 2013. na Malti.[19]
A Bilo koji motocikl ili motorni tricikl koji nije u kategoriji A1/A2 20 godina. (22 godine u Danskoj, Grčkoj, Belgiji i Holandiji). Međutim, pristup vožnji motocikala ove kategorije zavisi od najmanje dve godine iskustva na motociklima sa A2 dozvolom. Ovaj uslov u vezi sa prethodnim iskustvom može biti odbačen ako kandidat ima najmanje 24 godine. A2, A1, AM Imaocima B dozvole koji imaju najmanje 21 godinu starosti je dozvoljeno da upravljaju motornim triciklima (uključujući motocikle na tri točka snage preko 15 kilovata (20 ks) u sledećim zemljama: Austrija, Češka, Finska, Francuska, Nemačka, Island , Italija, Letonija, Španija i Poljska (nakon tri godine B dozvole, praktična obuka (najmanje 7 sati) bez ispita je potrebna za nosioce B dozvole koji žele da voze samo motorne tricikle, i to). opcija je dostupna samo nakon najmanje dve godine B dozvole U Holandiji je dozvoljeno voziti od najmanje 18 godina, a ako ste imali B dozvolu pre 19. januara 2013.  Zamenjena klasa „A+“ 19. godine. januara 2013. na Malti.
Motorna vozila
B Motorna vozila čija najveća dozvoljena masa (MAM) ne prelazi 3.500 kilograma i projektovana i izrađena za prevoz najviše osam putnika pored vozača; motorna vozila u ovoj kategoriji mogu se kombinovati sa prikolicom čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 750 kilograma . Takođe možete vući teže prikolice ako ukupni MAM vozila i prikolice nije veći od 3.500 kilograma.

Ograničenje u prvom stanju je: 3.500 kilograma + 750 kilograma = 4.250 kilograma.

Ograničenje za drugi uslov je: 2.500 kilograma + 1.000 kilograma = 3.500 kilograma.

18 godina (17 godina u Irskoj, Francuskoj (od 2024) i Mađarskoj) [20][21]

17 godina u Nemačkoj i Holandiji (pod nadzorom, sa 18 godina bez nadzora).

17 godina u Grčkoj sa nadzorom (od nekoga ko ima najmanje 25 godina i ima B licencu 5+ godina  ) i od 18 godina bez nadzora (samo ako nije došlo do nezgoda dok je pod nadzorom) [22]

17 godina u Austriji nakon 3000 km vožnje pod nadzorom.

16 godina na Islandu (pod nadzorom posle 10 časova vožnje, sa 17 godina bez nadzora) [23][24]

AM ( neke zemlje ) U nekim zemljama, vlasnici vozačke dozvole B takođe imaju pravo (ponekad sa posebnim uslovima) da voze motocikle <= 125 kubnih centimetara i snage <= 11 kilovata (15 ks) i odnosa snaga/težina <= 0,1 kilovata po kilogramu.
BE Ne dovodeći u pitanje odredbe pravila o homologaciji za dotična vozila, kombinacija vozila koja se sastoji od tegljača kategorije B i bilo kog broja prikolica ili poluprikolica kod kojih je najveća dozvoljena masa prikolice(a) ili poluprikolice prikolica(e) ne prelazi 3.500 kilograma. 18 godina (17 godina u Irskoj) B
B1 Laki Četvorocikl 16 godina AM Ova klasa je opciona, odnosno ne implementiraju je sve zemlje.
Kamioni
C1 Veliko teretno vozilo sa maksimalnom dozvoljenom masom ne većom od 7,5 tona (7,4 duge tone; 8,3 kratke tone); sa ili bez prikolice sa maksimalnom masom manjom od 750 kilograma. 18 godina B
C1E Kombinacije vozila u kojima je tegljač u kategoriji C1 i njegova prikolica(e) ili poluprikolica(e) imaju maksimalnu dozvoljenu masu od preko 750 kilograma, a kombinovanu masu tegljača i prikolice(a) ) ne prelaze 12.000 kilograma. 18 godina C1 BE
C Veliko teretno vozilo sa maksimalnom dozvoljenom masom većom od 3,5 tone (3,4 duge tone; 3,9 kratkih tona) mase i ne više od 8 + 1 sedišta (kamion); sa prikolicom sa maksimalnom masom od 750 kilograma. 21 godina

18 godina u Švedskoj, Finskoj i Irskoj

18 godina u Nemačkoj samo za nekomercijalnu upotrebu osim za šegrtovanje kao profesionalni vozač

18 godina u Belgiji za profesionalne vozače

B na 1 godinu, ne uključujući ograničenu licencu C1
CE Druge kombinacije vozila i prikolica sa kombinovanom maksimalnom dozvoljenom masom većom od 750 kilograma . 21 godina (18 godina u Belgiji za profesionalne vozače) C BE, C1E
Autobusi
D1 Laki autobusi sa maksimalno 16 + 1 sedišta, maksimalne dužine 8 metara. 21 godina (18 godina u Belgiji za profesionalne vozače) B Motorna vozila projektovana i izrađena za prevoz najviše 16 putnika pored vozača; motorna vozila u ovoj kategoriji mogu se kombinovati sa prikolicom čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 750 kilograma.
D1E Kombinacije vozila u kojima je tegljač u kategoriji D1 i njegova prikolica(e) ili poluprikolica(e) imaju maksimalnu dozvoljenu masu od preko 750 kilograma, a kombinovanu masu tegljača i prikolice(a) ) ne prelaze 12.000 kilograma. 21 godina (18 godina u Belgiji za profesionalne vozače) D1
D Vozila sa više od 8+1 sedišta (autobusi). 24 godine (21 godina u Irskoj;  21 godina u Belgiji za profesionalne vozače) B (C 2 godine u Bugarskoj) D1 Motorna vozila projektovana i izrađena za prevoz više od osam putnika pored vozača; motorna vozila koja se mogu voziti sa dozvolom kategorije D mogu se kombinovati sa prikolicom čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 750 kilograma. Uključuje zglobne autobuse (barem u Nemačkoj). [25]
DE Kombinacije vozila u kojima je tegljač u kategoriji D i njegova prikolica ima maksimalnu dozvoljenu masu od preko 750 kilograma. 24 godine (21 godina u Irskoj;  21 godina u Belgiji za profesionalne vozače) D D1E

Nacionalne kategorije u državama članicama EEP[uredi | uredi izvor]

Postoje i druge nacionalne kategorije za traktore, velike motocikle, motorne čamce na točkovima, motorne tricikle (moderni voituret , kategorija B1 ili C) i vojne kategorije kao što je vožnja tenkova. Nacionalne kategorije znače da nisu usklađene i važe samo u zemlji izdavaoca. Tabela ispod daje opšte opise koji ne uključuju sve detalje propisa.

Klasa Opis Starosni uslovi Izdaje Važi u Primedbe
Mopedi
LK Mali moped Danska Danska
Motorne sanke
S Motorne sanke 16 Norveška
  • Norveška
  • Švedska[26]
Motorna vozila
BF17 Vožnja u pratnji 17 Nemačka Vozač sa BF17 licencom mora biti u pratnji nosioca B dozvole starosti 30+
L17 L17-Ovlašćenje za vožnju 17 Austrija
Autobusi
TR Trolejbus 20 Mađarska Mađarska
TROL Trolejbus Letonija Letonija
Ttb Trolejbus 24 Bugarska Bugarska T tb je ukinut i uključen u D kategoriju 2013. Vozači trolejbusa sada moraju da poseduju D dozvolu i da završe dodatnu obuku za trolejbus. Pravo na upravljanje trolejbusom navedeno je u vozačkoj dozvoli šifrom 103.
Tramvaji
H Tramvaj 21 Hrvatska Hrvatska
TRAM Tramvaj Letonija Letonija
Ttm Tramvaj 24 Bugarska Bugarska
V Tramvaj 20 Mađarska Mađarska
Traktori
F Traktor 16 Austrija Austrija
Hrvatska Hrvatska Sa ili bez prikolice, uključeni u B kategoriju
Slovenija Slovenija
T Traktor 17 Češka Češka
16 Nemačka Nemačka
Mađarska Mađarska Maksimum 2 prikolice
Holandija Holandija Uključeno u kategoriju B i C ako je kupljeno pre 1. jula 2015
Norveška Norveška Uključeno u kateogriju BE
Poljska Poljska Uključeno u kateogriju BE
15 Finska Finska Uključeno u kateogriju A1, A2, A i B[29]
TM Traktor 16 Danska Danska
Tkt Traktor 16 Bugarska Bugarska
K Traktor na dva točaka

(motokutivator)

16 Mađarska Mađarska
L Traktor ne prelazi 40 km/h po konstrukciji 16 Nemačka Nemačka Sa prikolicom: mak. 25 km/h; uključeni u kateogriju B
Teška oprema
G Poljoprivredna vozila 16 Belgija Belgija Uključeno u B, B+E, C1, C1+E, C, C+E (samo za poljoprivredna vozila sa istom maksimalnom dozvoljenom masom kao vozila za koja neko ima dozvolu)
G Teške opreme 16 Hrvatska Hrvatska Uključeno u kategoriju B
W Radno vozilo 16 Irska Irska Uključuje traktore sa ili bez prikolice

Vozačke dozvole[uredi | uredi izvor]

Država Prednja strana Zadnja strana Rok važenja Poslednja verzija Mobilna vozačka dozvola
Austrija

Austrija

15 godina 11. februar 2014.
Belgija

Belgija

10 godina 27. decembar 2019.
Bugarska

Bugarska

  • 5 godina za kategorije C1, C, CE, D1, D1E, D, DE
  • 10 godina za kategorije AM, A1, A2, A, B, B1
 19. januar 2013.
Hrvatska

Hrvatska

  • 5 godina za kategorije C1, C1E, C, CE, D1, D1E, D, DE, H
  • 10 godina za kategorije AM, A1, A2, A, B, BE, F, G
 2023.
Kipar

Kipar

  • 5 godina za kategorije C, CΕ, D, DΕ, D1, D1Ε, H, Θ, Ζ
  • 15 godina za kategorije A, A1, A2, B, B1, BE, C1, C1Ε, ΣT, ΙΒ
 1 jul 2013.
Češka

Češka

19. juanuar 2013.
Danska

Danska

15 godina 1.septembar 2017. Da, vlasnička aplikacija, lansirana u novembru 2020. [30][31]
Estonija

Estonija

  • 5 godina za kategorije C, D
  • 10 godina za ostale kategorije
 19. januar 2013.
Finska

Finska

U zavisnosti od kategorije licence, važi od 2 do 15 godina 1. april 2019. Prekinuta probna verzija, vlasnička aplikacija, od 2018-2020.[32]
Finska Olandska Ostrva

Olandska Ostrva (Finska)

U zavisnosti od kategorije licence, važi od 2 do 15 godina 1. april 2019. Prekinuta probna verzija, vlasnička aplikacija, od 2018-2020.[33]
Francuska

Francuska

French driving license 2013.png
French driving license 2013.png
  • 1-5 godina (u zavisnosti od starosti za obavezni lekarski pregled [34] ) za kategorije C1, C, C1E, CE, D1, D, D1E, DE i za neku profesionalnu upotrebu kategorije A, B
  • 15 godina za kategorije AM, A1, A2, A, B1, B, BE
 1. jul 2015.
Njemačka

Nemačka

15 godina 4. januar 2021. Da, vlasnička aplikacija, lansirana 2021. Dopuna fizičkoj licenci.[35]
Grčka

Grčka

4. jul 2023. Da, implementacija vlasničke aplikacije i .pkpass , lansirana u julu 2023.[36][37]
Mađarska

Mađarska

  • 10 godina do 50 godina
  • 5 godina sa 50 60 godina
  • 3 godine u 60 70
  • 2 godine iznad 70 godina
 19. januar 2013
Island

Island

  • 15 godina do 70 godina
  • 4 godine sa 70 godina
  • 3 godine u 71. godini
  • 2 godine u dobi od 72–79 godina
  • 1 godina iznad 80 godina
 3. jun 2013. Da, korišćenjem vlasničke implementacije .pkpass pokrenute u julu 2020. [38][39]
Irska

Irska

15 godina 28. februar 2017.
Italija

Italija

  • Vozačke dozvole AM, A1, A2, A, B1, B i BE kategorije važe deset godina
  • 5 godina : Kada se izdaje ili obnavlja za vlasnike između 50 i 69 godina
  • 3 godine: Za vlasnike starije od 70 godina
 19. januar 2013.
Letonija

Letonija

  • 5 godina za kategorije C1, C1E, D1, D1E, C, CE, D, DE
  • 10 godina za ostale kategorije
 2. januar 2013.
Lihtenštajn

Lihtenštajn

1. april 2019.
Litvanija

Litvanija

10 godina 30. jul 2021
Luksemburg

Luksemburg

19. januar 2013.
Malta

Malta

19 . decembar 2003.
Holandija

Holandija

  • 10 godina do 65. godine
  • Do 75 godina ako se obnovi između 65-70 godina
  • 5 godina u 71 godini
 14. novembar 2014.
Norveška

Norveška

15 godina 1. septembar 2018. Da, vlasnička aplikacija, lansirana u oktobru 2019. [40][41]
Poljska

Poljska

15 godina 4. mart 2019.
Portugalija

Portugalija

2. januar 2013.
Rumunija

Rumunija

  • 5 godina za kategorije C1, C1E, C, CE, D1, D1E, D, DE, (Tb), (Tv), (Tr)
  • 10 godina kategorije AM, A1, A, B, B1, B, BE
 19. januar 2013.
Slovačka

Slovačka

15. septembar 2015.
Slovenija

Slovenija

19. januar 2013.
Španija

Španija

  • 10 godina do 65. godine
  • 5 godina starijih od 65 godina
 19. januar 2013.
Švedska

Švedska

  • 10 godina
  • 5 godina za C1, C1E, C, CE, D1, D1E, D, DE
 21. januar 2016.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Driving licence exchange and recognition in the EU”. Your Europe (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-05. 
  2. ^ „Driving licence recognition and validity”. Europa.eu. Pristupljeno 10. 9. 2022. 
  3. ^ „EUR-Lex - 21994D0628(01) - EN - EUR-Lex”. eur-lex.europa.eu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-05. 
  4. ^ https://road-safety.transport.ec.europa.eu/behavior/driving_licence_en.htm.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  5. ^ „SvD: Klartecken för EU-körkort”. web.archive.org. 2006-10-11. Arhivirano iz originala 11. 10. 2006. g. Pristupljeno 2024-05-05. 
  6. ^ „EU backs European driving licence” (na jeziku: engleski). 2006-03-27. Pristupljeno 2024-05-05. 
  7. ^ Directive 2006/126/EC of the European Parliament and of the Council of 20 December 2006 on driving licences (Recast) (Text with EEA relevance) (na jeziku: engleski), 403, 2006-12-20, Pristupljeno 2024-05-05 
  8. ^ „EU announces plans for European driving license”. Workpermit.com (na jeziku: engleski). 2006-12-18. Pristupljeno 2024-05-05. 
  9. ^ „Factsheet - 32006L0126 | European Free Trade Association”. www.efta.int. Pristupljeno 2024-05-05. 
  10. ^ Bennett, Asa (2020-01-31). „How will the Brexit transition period work?”. The Telegraph (na jeziku: engleski). ISSN 0307-1235. Pristupljeno 2024-05-05. 
  11. ^ „You can drive any type of vehicle listed on your full and valid licence - Driving in Great Britain on a non-GB licence - GOV.UK”. www.gov.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-05. 
  12. ^ „Exchanging your foreign driving licence | nidirect”. www.nidirect.gov.uk (na jeziku: engleski). 2015-11-25. Pristupljeno 2024-05-05. 
  13. ^ https://www.gov.uk/guidance/driving-in-the-eu-uk-licence-holders-living-in-the-eu.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  14. ^ „Brexit: What are the rules on driving in the EU?” (na jeziku: engleski). 2019-03-09. Pristupljeno 2024-05-05. 
  15. ^ „Travel or do business in Europe: Brexit guidance”. GOV.UK (na jeziku: engleski). 2020-03-10. Pristupljeno 2024-05-05. 
  16. ^ „Press corner”. European Commission - European Commission. Pristupljeno 2024-05-05. 
  17. ^ „DIRECTIVE 2006/126/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL” (PDF). Official Journal of the European Union. Arhivirano (PDF) iz originala 11. 5. 2013. g. Pristupljeno 22. 1. 2013. 
  18. ^ „asa-ausweise.ch”. 27. 8. 2012. Arhivirano iz originala 27. 8. 2012. g. 
  19. ^ https://www.transport.gov.mt/news/press-release-changes-to-the-minimum-ages-and-test-requirements-to-obtain-a-dri.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  20. ^ „Licence Categories and Codes - National Driver Licence Service”. www.ndls.ie. Pristupljeno 2024-05-05. 
  21. ^ „Kørekort til 17-årige - alt du skal vide”. sikkertrafik.dk (na jeziku: danski). Pristupljeno 2024-05-05. 
  22. ^ „Συνοδευόμενη οδήγηση - Εκδόθηκε η σχετική Υπουργική Απόφαση”. EEA (na jeziku: grčki). 2021-12-20. Pristupljeno 2024-05-05. 
  23. ^ „Accompanied driving - Practice driving with a supervisor | Ísland.is”. island.is (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-05. 
  24. ^ „Driving studies | Ísland.is”. island.is (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-05. 
  25. ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Arhivirano iz originala 24. 10. 2013. g. Pristupljeno 2024-05-05. 
  26. ^ „Hva kan du kjøre med førerkort klasse S?”. Statens vegvesen (na jeziku: norveški bukmol). Pristupljeno 2021-03-10. 
  27. ^ „Ist Begleitetes Fahren mit 17 im Ausland erlaubt?”. Focus.de. Arhivirano iz originala 20. 1. 2016. g. Pristupljeno 20. 1. 2015. 
  28. ^ a b v g d „L17 – Allgemeines (SDG)”. oesterreich.gv.at - Österreichs digitales Amt (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2021-09-09. 
  29. ^ „The vehicles I am allowed to drive”. 17. 10. 2023. 
  30. ^ „Driving Licence App”. en.digst.dk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-07. 
  31. ^ „Denmark introduces mobile driver’s license in latest digital ID push | Biometric Update”. www.biometricupdate.com (na jeziku: engleski). 2020-11-27. Pristupljeno 2024-05-07. 
  32. ^ „Apple suunnittelee digitaalista ajokorttia – Suomessa mobiiliajokortti ehti jo olla käytössä”. Yle Uutiset (na jeziku: finski). 2021-06-24. Pristupljeno 2024-05-07. 
  33. ^ „Apple suunnittelee digitaalista ajokorttia – Suomessa mobiiliajokortti ehti jo olla käytössä”. Yle Uutiset (na jeziku: finski). 2021-06-24. Pristupljeno 2024-05-07. 
  34. ^ „Permis de conduire professionnel : contrôle médical obligatoire”. www.service-public.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2024-05-07. 
  35. ^ „Digital driver's license on the smartphone”. Verimi (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-07. 
  36. ^ Borak, | Masha (2023-09-25). „Greece starts issuing new ID cards as conspiracy theories spread | Biometric Update”. www.biometricupdate.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-17. 
  37. ^ Macdonald, | Ayang (2022-01-04). „Greece to introduce full mobile version of digital ID, driving licenses | Biometric Update”. www.biometricupdate.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-17. 
  38. ^ „Digital Driver's License | Ísland.is”. island.is (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-23. 
  39. ^ „Alfarið hægt að skilja veskið eftir heima”. www.mbl.is (na jeziku: islandski). Pristupljeno 2023-10-23. 
  40. ^ „Digitalt førerkort”. Statens vegvesen (na jeziku: norveški bukmol). Pristupljeno 2023-10-23. 
  41. ^ Nina (2019-10-01). „Digital driver's license crashes”. Norway's News in English — www.newsinenglish.no (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-10-23. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европска_возачка_дозвола&oldid=27831571”