Nadbubrežna žlezda

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Velike endokrine žlezde kod čoveka (muškarac levo, žena desno) 1. epifiza 2. hipofiza 3. štitna žlezda 4. grudna žlezda 5. nadbubrežna žlezda 6. gušterača 7. jajnik 8. semenik

Nadbubrežne žlezde se nalaze na gornjim polovima bubrega. Sastoje se iz dva dela, kore i srži, koji se međusobno razlikuju i po poreklu i po funkciji.

Kora luči sledeće grupe hormona:

  • mineralokortikoide: aldosteron, kortikosteron, dezoksikortikosteron, koji regulišu promet minerala (posebno natrijuma i kalijuma) i vode, čime održavaju homeostazu; nazivaju se hormoni koji čuvaju život;Oni takođe smanjuju reapsorpciju kalijuma u bubrežnim kanalićima što dovodi do izlučivanja kalijuma mokraćom i smanjenja koncentracije kalijuma u krvi.
  • glikokortikoide: kortizol, hidrokortizol, kortikosteron. Među njima je najaktivniji kortizol. Oni regulišu promet ugljenih hidrata, proteina i lipida. Ovi hormoni utiču na stvaranje glukoze iz aminokiselina i proteina, povećavaju koncentraciju glukoze u krvi procesom glikoneogeneze. Sprečavaju razvoj zapaljenskih procesa tj. deluju inflamatorno, smanjuju broj limfocita i eozinofila i sprečavaju nastanak vezivnog tkiva.
  • androgene i estrogene hormone (estron, estriol, estradiol) koji utiču na razvoj polnih organa u dečjem uzrastu.

Srž nadbubrežne žlezde luči adrenalin i noradrenalin. Njihovo dejstvo je slično dejstvu simpatičkog nervnog sistema – ubrzavaju rad srca, povećavaju krvni pritisak itd.

Vidi još[uredi]



Anatomija čovjeka

Anatomija i geometrijske proporcije (Albrecht Dürer)