Hronologija FNRJ i KPJ mart 1946.

Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji (DFJ) i delovanje Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku marta meseca 1946. godine.

← februar · Hronologija FNRJ i KPJ tokom 1946. godine · april →

3. mart[uredi | uredi izvor]

Građani Rijeke se na izborima, na kojima je glasalo 94,9% glasača, izjasnili za priključenje njihovog grada Jugoslaviji. Odlukom Pariske mirovne konferencije, koja je stupila na snagu februra 1947. Rijeka, kao i cela Istra, ušle su u sastav NR Hrvatske.^[1]
Predsednik Vlade FNRJ Josip Broz Tito izdao naredbu da se iz zarobljeničkih logora puste sva lica jugoslovenskih narodnosti — koja su zarobljena kao pripadnici neprijateljskih vojnih formacija, a protiv kojih se nije vodio krivični postupak.^[1]^[2]

8. mart[uredi | uredi izvor]

Narodno sobranje Makedonije donelo Zakon o imenovanju Narodne Republike Makedonije kojim je Demokratska Federalna Makedonija promenila naziv u Narodna Republika Makedonija, Narodno sobranje Makedonije u Sobranje NR Makedonije, Predsedništvo Narodnog sobranja Makedonije u Prezidijum Sobranja NR Makedonije i Narodna vlada Makedonije u Vlada NR Makedonije.^[1]

12. mart[uredi | uredi izvor]

U okolini Višegrada, operativci Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA), predvođeni Svetolikom Lazarevićem Lazom i Milovanom Batom Pejanovićem, prerušeni u četnike i uz pomoć Nikole Kalabića (koji je uhapšen decembra 1945), uspeli da pronađu i uhapse Dragoljuba Dražu Mihailovića, bivšeg armijskog generala Jugoslovnske vojske, ministra vojske u izbegličkoj vladi i načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini. Vest o hapšenju Mihailovića ostala je u tajnosti sve do 24. marta, kada je na zasedanju Narodne skupštine FNRJ, ministar unutrašnjih poslova FNRJ Aleksandar Ranković objavio ovu tada senzacionalnu vest.
Predsednik Vlade FNRJ maršal Josip Broz Tito otputovao u službenu posetu Republici Poljskoj, u kojoj je boravio od 14. do 19. marta. Tokom posete, susreo sa predsednikom Vlade narodnog jedinstva Poljske Edvardom Osupka-Moravskim, kao i potpredsednicima — Vladislavom Gomulkom i maršalom Mihalom Žimjerskim. Na kraju posete, 18. marta Tito je sa poljskim rukovodstvom potpisao Ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći između FNRJ i Poljske, koji je raskinut 1948, nakon donošenja Rezolucije Informbiroa.^[3]^[2]

14. mart[uredi | uredi izvor]

U Skoplju, zbog neslaganja sa jugoslovenskim rukovodstvom oko pitanja ekonomsko-političke nezavisnosti Makedonije, Metodije Andonov Čento podneo ostavku na mesto predsednika Predsedništva Narodnog sobranja Makedonije. Na ovoj funkciji, privremeno ga je zamenio Dmitar Vlahov, potpredsednik Predsedništva Narodnog sobranja, a 17. juna za predsednika Predsedništva izabran je Blagoja Fotev.

18. mart[uredi | uredi izvor]

U Beogradu, 18. i 19. marta, održan Prvi kongres španskih dobrovoljaca, koji su se u toku Španskog građanskog rata, od 1936. do 1939, borili na strani Španske republikanske armije. Pored španskih dobrovoljaca iz Jugoslavije, Kongresu su prisustvovale i delegacije španskih dobrovoljaca iz Poljske, Čehoslovačke, Mađarske, Bugarske, Albanije, Rumunije i Austrije. Nekoliko meseci kasnije, u Beogradu je osnovano Udruženje jugoslovenskih dobrovoljaca španske republikanske vojske 1936-1939.^[3]

20. mart[uredi | uredi izvor]

Predsednik Vlade FNRJ maršal Josip Broz Tito, od 20. do 24. marta, boravio u službenoj poseti Čehoslovačkoj Republici. Tokom posete susreo sa sa najvišim čehoslovačkim zvaničnicima — predsednikom Republike Edvardom Benešom, predsednikom Vlade dr Zdenjekom Firlingerom, predsednikom Privremene narodne skupštine Jozefom Davidom i generalom Ludvikom Svobodom. Pored Praga i Bratislave, posetio je i fabriku „Škoda” u Mlada Boleslavu. Od strane predsednika Čehoslovačke, 22. marta odlikovan je najvišim čehoslovačkim odlikovanjem Orden belog lava prvog reda.^[2]^[4]

27. mart[uredi | uredi izvor]

Centralno veće Narodne omladine Jugoslavije objavilo Proglas u kome je pozvalo omladinu Jugoslavije na izgradnju pruge Brčko-Banovići. Pripreme za izgradnju pruge otpočele su 1. aprila, a izgradnja 1. maja. U izgradnji pruge, duge 92 kilometra, učestvovalo je preko 62.000 omladinaca i omladinki, svečano je otvorio Josip Broz Tito 7. novembra iste godine.^[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b ^v Hronologija 3 1980, str. 28.
^ ^a ^b ^v Hronologija Tito 1978, str. 103.
^ ^a ^b ^v Hronologija 3 1980, str. 29.
^ Hronologija Tito 1978, str. 104.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Institut za izučavanje radničkog pokreta. 1963. COBISS.SR 54157575
Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1978. COBISS.SR 50018311
Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084

[FOOTNOTEHronologija_3198028-1] v Hronologija 3 1980, str. 28.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978103-2] v Hronologija Tito 1978, str. 103.

[FOOTNOTEHronologija_3198029-3] v Hronologija 3 1980, str. 29.

[FOOTNOTEHronologija_Tito1978104-4] Hronologija Tito 1978, str. 104.

[1]

[2]

[3]

[4]

p r u Hronologija KP Jugoslavije, Narodnooslobodilačke borbe i FNR Jugoslavije 1940—1949.
Hronologija Radničkog pokreta i KP Jugoslavije, Narodnooslobodilačke borbe i FNR Jugoslavije od 1940. do 1949. godine.
1940. godina	Januar ’40 Februar ’40 Mart ’40 April ’40 Maj ’40 Jun ’40 Jul ’40 Avgsut ’40 Septembar ’40 Oktobar ’40 Novembar ’40 Decembar ’40
1941 — 1941.	Januar ’41 Februar ’41 Mart ’41 April ’41 Maj ’41 Jun ’41 Jul ’41 Avgust ’41 Septembar ’41 Oktobar ’41 Novembar ’41 Decembar ’41
1942. godina	Januar ’42 Februar ’42 Mart ’42 April ’42 Maj ’42 Jun ’42 Jul ’42 Avgust ’42 Septembar ’42 Oktobar ’42 Novembar ’42 Decembar ’42
1943. godina	Januar ’43 Februar ’43 Mart ’43 April ’43 Maj ’43 Jun ’43 Jul ’43 Avgust ’43 Septembar ’43 Oktobar ’43 Novembar ’43 Decembar ’43
1944. godina	Januar ’44 Februar ’44 Mart ’44 April ’44 Maj ’44 Jun ’44 Jul ’44 Avgust ’44 Septembar ’44 Oktobar ’44 Novembar ’44 Decembar ’44
1945 — 1945.	Januar ’45 Februar ’45 Mart ’45 April ’45 Maj ’45 Jun ’45 Jul ’45 Avgsut ’45 Septembar ’45 Oktobar ’45 Novembar ’45 Decembar ’45
1946. godina	Januar ’46 Februar ’46 Mart ’46 April ’46 Maj ’46 Jun ’46 Jul ’46 Avgust ’46 Septembar ’46 Oktobar ’46 Novembar ’46 Decembar ’46
1947. godina	Januar ’47 Februar ’47 Mart ’47 April ’47 Maj ’47 Jun ’47 Jul ’47 Avgust ’47 Septembar ’47 Oktobar ’47 Novembar ’47 Decembar ’47
1948. godina	Januar ’48 Februar ’48 Mart ’48 April ’48 Maj ’48 Jun ’48 Jul ’48 Avgust ’48 Septembar ’48 Oktobar ’48 Novembar ’48 Decembar ’48
1949. godina	Januar ’49 Februar ’49 Mart ’49 April ’49 Maj ’49 Jun ’49 Jul ’49 Avgust ’49 Septembar ’49 Oktobar ’49 Novembar ’49 Decembar ’49