Šargarepa

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Šargarepa
CarrotRoots.jpg
Status ugroženosti:
Domestifikovana
Sistematika
carstvo: Biljke
razdeo: Skrivenosemenice
klasa: Dikotiledone biljke
red: Apiales
porodica: Apiaceae
rod: Daucus
podvrsta: sativus
Binomijalna nomenklatura
Daucus carota
L.
Ekologija taksona
Životna forma:
TH (terofita/hamefita)

Šargarepa ili mrkva (nepravilno šangarepa), (lat. Daucus carota, domaća podvrsta sativus) dvogodišnja je povrtna biljka iz porodice Apiaceae, čiji se koren koristi u ishrani.

Opis[uredi]

Šargarepe raznih boja

Koren šargarepe je vretenastog oblika narandžaste boje. Stablo domaćih vrsta obično raste do 20-40 centimetara. Cvetovi su joj beli i skupljeni u štitaste cvasti. Seju se u rano proleće, te tokom leta i jeseni dostižu svoju punu visinu, a cvetaju tek naredne godine. Divlji oblici imaju beo i žilav koren iz kojeg izbija do 1 metar visoka i razgranata stabljika. Pripadnici roda imaju pretežno dvopolne cvetove.

Rod kojem pripada obuhvata oko 60 vrsta, a najpoznatija je upravo obična šargarepa (D. carota), koja u prirodi i uzgoju ima veliki broj podvrsta. Obična šargarepa je od svih vrsta iz svog roda i globalno najrasprostranjenija. Šargarepe koje nisu narandžaste, nego purpurne, žute ili bele boje, obično nastaju veštačkim uzgajanjem u cilju prodaje.

U ishrani[uredi]

Šargarepa se koristi u svežem stanju, kuvana, konzervirana (kisela), seckana suva (kao začin) itd. Karakterističnu narandžastu boju šargarepe uzrokuje beta-karoten, koji se u organizmu ljudi metaboliše u vitamin A, ali samo kad su u crevima prisutne žučne kiseline.[1] Pored toga, šargarepe sadrže i vitamine B i C, alkaloide, eterična i masna ulja i organske kiseline. Takođe su bogate vlaknima, antioksidansima i mineralima.

Izvori[uredi]

  1. ^ Mitovi i istine o vegetarijanizmu (Pristupljeno: 21. septembar 2009)

Spoljašnje veze[uredi]

Šablon:Wikispecis