Бистрица (Румунија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Бистрица.
Бистрица
Bistriţa

Bistrita2008.jpg
Центар Бистрице

Грб
Основни подаци
Држава Застава Румуније Румунија
Становништво
Становништво 81 467
Густина становништва 560 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°07′00″N 24°30′00″E / 47.133333, 24.5
Површина 145.47 км²
Бистрица на мапи Румунија
{{{alt}}}
Бистрица
Бистрица на мапи Румунија
Остали подаци
Градоначелник Овидије Крецу
Веб-страна primariabistrita.ro

Бистрица (рум. Bistriţa, мађ. Beszterce, нем. Bistritz, раније Nösen[1]) је град у Румунији. Бистрица се налази у северном делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Град је управно средиште округа Бистица-Насауд.

Географски положај[уреди]

Бистрица се налази на 110km северозападно од града Клужа, и смештено је на обали истоимене реке Бистрица по којој је и добио име.

Порекло имена[уреди]

Град је добио име по реци Бистрици, и води порекло од словенске речи бистро.

Историја[уреди]

Први знаци насељавања потичу из доба Неолита, а касније ту су се насељавали Дачани и Римљани. Саси или Саксонци, рудари, су се ту населили између 1141. и 1162. године и прозвали тај крај Неснерланд (нем. Nösnerland). Убрзо након саског насељавања, Монголи су уништили град прво 1241. године а касније 1284. године.

Бистрица је постала слободан краљевски град 1330. године. 1335. године је добила право да организује вашаре и исте године је добила и право на грб. Јанош Хуњади је 1453. године на брду изнад града саградио утврђење а 1458. године је Михаљ Силађи спалио цео град који се био побунио против његове власти.

Краљ Матија Хуњади је 1464. године одузео Бистрици титулу грофовије, иако је у то време град био културно средиште области

Забележено је да је 1465. године Хуњадијева тврђава, имала 18 кула за одбрану, али да би појачали одбрану самог града, тврђава је срушена и материјал је коришћен да би се појачали градски зидови. Сам град је тада добио 10 одбрамбених кула.

1596. године Бистрица је добила гимназију. 1602. године Бастини (Giorgio Basta) војници су заузели град, 1603. Мојсије Секељ (Székely Mózes), 1661. су град заузели Турци од којих је ослобођен крајем истог века, 1717. године су га опљачкали Татари.

1848. године 31. децембра ту се одиграла прва битка између мађарских револуционара предвођених Јожефом Беном и аустријских царских снага, друга битка се одиграла 21. фебруара 1849. године и мазарски револуционари су извијевали победу над царском војском коју је предводио Карл Фрајхер фон Урбан (Karl Freiherr von Urban). 25. јуна Руска царска армија је избацила Мађарске снаге из града али су је већ наредног дана снаге Јожефа Бена повратиле.

Зидине града су увек служиле као материјал за градњу тако да су данас присутни само трагови зидина и Богнар кула (Bognár-torony). Слика:

Демографија[уреди]

Калуђери манастира Бистрица

Према пописима из:

Познате личности[уреди]

  • Ту се родио 1892- др. Имре Хајнал (Haynal Imre) лекар.
  • Ту се родила 1910. 16. новембра-án Маргит Силваши (Szilvássy Margit) оперска певачица.

Околна насеља[уреди]

  • Алдорф (Aldorf),
  • Бешење (Besenyő),
  • Пинтак (Pinták),
  • Шофалва (Sófalva),
  • Ујеш (Újős),
  • Цегетелке (Cegőtelke),
  • Верешеђхаза (Veresegyháza),
  • Мађардече (Magyardécse),
  • Сентмате (Szentmáté),
  • Арањошмориц (Aranyosmóric),
  • Винда (Vinda).

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Седам утврда Трансилваније

Coat of arms of Transylvania.svg

Interbelic Bistrita CoA.png Бистрица (Bistriţa) Bistritz Interbelic Bistrita CoA.png

Coa Romania Town Brassó.svg Брашов (Braşov) Kronstadt Coa Romania Town Brassó.svg
Stema-Cluj.gif Клуж (Cluj-Napoca) Klausenburg Stema-Cluj.gif
Coa Medias RO.jpg Медијаш (Mediaş) Mediasch Coa Medias RO.jpg
Coa Sebes RO.png Себеш (Sebeş) Mühlbach Coa Sebes RO.png
Coa Romania Town Nagyszeben.svg Сибију (Sibiu) Hermannstadt Coa Romania Town Nagyszeben.svg
Coa Sighisoara RO.png Сегешвар (Sighişoara) Schäßburg Coa Sighisoara RO.png

Coat of arms of Transylvania.svg