Кнежевина Трансилванија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кнежевина Трансилванија
Застава Грб
Застава Грб
Central europe 1683.png
Кнежевина Трансилванија 1683. године
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа
Главни град Алба Јулија, Сибињ, Клуж
Друштво
Званични језици латински, говорни језици: румунски, мађарски, немачки, српски
Религија Православље, Католицизам, Протестантизам
Владавина
Облик владавине Кнежевина
Титула владара Кнез
Историјско доба Нови век
Оснивање 1570.
Престанак 1867.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg Војводство Трансилванија (Краљевина Угарска) Земље круне Светог Стефана (Аустроугарска) Flag of Hungary (1867-1918).svg
Овај чланак је део серије о
историји Румуније, Мађарске:

Кнежевина Трансилванија је назив за вазалну државу Османског царства (1570-1699) и крунску област Хабзбуршке монархије (1699-1867). Вазалном Трансилванијом је управљала мађарска владајућа елита, док су становништво ове земље чинили Румуни, Мађари, Секељи, Саси, Срби, итд. Кнежевина је настала у време османског освајања Угарске у 16. веку, а формирана је од источних делова територије Угарске. Карловачким миром из 1699. године, кнежевина долази под управу Хабзбуршке монархије, која 1711. године кнеза замењује гувернером. Кнежевина је укинута 1867. године и прикључена угарском делу Аустроугарске.