Велимир Шкорпик

Из Википедије, слободне енциклопедије
ВЕЛИМИР ШКОРПИК
Велимир Шкорпик
Велимир Шкорпик
Датум рођења 2. април 1919.
Место рођења Бродарица, код Задра,
Застава Краљевине Југославије Краљевина СХС
Датум смрти 7. новембар 1943. (24 год.)
Место смрти Загорје, код Посушја,
Хрватска НД Хрватска
Професија морнарички официр

Члан КПЈ од 1941.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а командант морнарице НОВЈ
Служба Војска Краљевине Југославије
НОВ и ПО Југославије

Народни херој од 8. септембра 1952.

Велимир Шкорпик (Бродарица, код Задра, 2. април 1919Загорје, код Посушја, 7. новембар 1943), учесник Народноослободилачке борбе, командант партизанске ратне морнарице и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 2. априла 1919. године у Бродарици код Задра. Након средње школе, 1940. године је завршио Поморску војну академију, те постаје активни официр Морнарице краљевине Југославије. Након капитулације Југославије у Априлском рату, затекао се у Шибенику. Да не би пао у заробљеништво, торпедним чамцем је побегао у Дивуље, где потапа чамац и одлази у Сплит, а затим у Загреб. Ту је мобилизован и упућен у Макарску као морнарички официр Независне Државе Хрватске, да би примио дужност лучког заповедника.

Одмах се повезао с комунистима у Макарској и убрзо формирао групу активиста међу официрима и подофицирима у заповедништву. Као активан учесник Народноослободилачког покрета, крајем 1941. године постао је члан Комунистичке партије Југославије.

У условима илегалности, Шкорпик растура пропагандни материјал, прикупља податке о плановима италијанских окупатора и усташа и о свему обавештава руководство Партије у Макарској. По директиви Партије, с двојицом подофицира и оцем Јосипом, пуковником Војске Краљевине Југославије у пензији, 1. децембра 1942. године напустио је Макарску и пребацио се на слободну територију на Биокову. Претходно је написао проглас којим је позвао и остале припаднике Лучког заповједништва да се прикључе партизанима.

После десетак дана стигао је у штаб Четврте оперативне зоне у Гламоч, а 18. децембра у Босанском Петровцу, Шкорпик је водио разговор са Врховним командантом НОВ и ПОЈ Јосипом Брозом Титом о стварању морнарице Народноослободилачке војске Југославије и могућности партизанског ратовања на мору. Истог дана, Врховни штаб је наредбом основао Секцију за ратну морнарицу при Штабу четврте оперативне зоне и за шефа Секције поставио Велимира Шкорпика. Тако је Шкорпик постао први командант партизанске ратне морнарице.

Одмах је приступио оснивању морнаричких станица, а затим и Првог морнаричког партизанског одреда. Посебну пажњу посветио је опремању и наоружавању чамаца и увежбавању кадрова за борбе на мору. Од почетка је тежио да морнарица добије своја обележја и лично је учествовао у изради заставе Ратне морнарице и морнаричке униформе.

Већ у децембру 1942. године, биоковски партизани су извели више успешних акција у Брачком каналу, а 31. децембра су запленили пет бродова. Ове акције присилиле су Италијанску команду да приступи организовању бродова у конвоје, који плове кроз овај канал и да их осигуравају ратни бродови.

Када је средином фебруара 1943. године расформирана Секција за ратну морнарицу, Шкорпик је постављен за команданта Првог морнаричког одреда. Одред је одбио неколико покушаја непријатеља да се искрца на обалу Макарског приморја. Почетком марта, Морнарички одред је преформиран у Биоковски партизански одред, а Шкорпик је постао командант одреда. Половином маја постављен је за начелника штаба Цетинског одреда.

После ослобођења Задварја, у августу 1943. године Шкорпик је постао командант Групе цетинских батаљона. Истакао се у борбама око Триља, Ловреча и Аржана. После капитулације Италије, постављен је за команданта штаба Обалне команде, којој су биле потчињене флотиле наоружаних бродова средње и јужне Далмације и обалска артиљерија.

Крајем септембра, Обална команда је преименована у Команду флоте наоружаних бродова и Шкорпик је постао њен командант. У октобру је имао значајну улогу у организовању и пребацивању јединица Народноослободилачке војске Југославије с копна на средњодалматинска острва. За кратко време успео је да оспособи јединице флотиле за веће акције и да их организационо припреми за веће борбене задатке на мору у борби против немачких снага.

На његову иницијативу, почетком октобра је упућена делегација НОВЈ у Бари на преговоре са Савезницима. Он је у име Четврте оперативне зоне потписао опуномоћење за рад делегације.

Када је, наредбом Врховног штаба, 18. октобра 1943. године, формирана Морнарица НОВ и ПОЈ, Шкорпик је постављен за начелника штаба Морнарице. Ову дужност није примио, јер је у међувремену постављен за начелника штаба Треће далматинске бригаде.

Почетком новембра, Шкорпик је кренуо у штаб Четврте далматинске бригаде због договора о учествовању у предстојећим борбама. Пролазећи поред села Загорја код Посушја, 7. новембра наишао је на усташе. Покушао је да побегне, али је убијен, опљачкан и закопан покрај пута.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 8. септембра 1952. године, проглашен је за народног хероја.

Једна од већих улица у загребачком насељу Трешњевка носи његово име.[1]

Референце[уреди]

Литература[уреди]