Давид Ферер

С Википедије, слободне енциклопедије
Давид Ферер
Давид Ферер на ОП САД 2016.
Лични подаци
Датум рођења(1982-04-02)2. април 1982.(41 год.)
Место рођењаХавеа, Шпанија
ДржављанствоШпанија
Висина1,75 m
Маса73 kg
ПребивалиштеВаленсија, Шпанија
Информације о каријери
Про. каријера2000—2019
ИграДесном руком; дворучни бекхенд
ТренерХавијер Пилес (2000–2013)[1]
Хозе Франциско Алтур (2014)[2]
Франциско Фогес (2014–)[3]
Зарада31.483.911 $
АТП профилwww.atpworldtour.com/en/players/david-ferrer/f401/overview
Појединачно
Победе—порази734—377 (66,07% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири27 (6 челенџера, 2 фјучерса)
Изгубљена финала25
Најбољи пласманБр. 3 (8. јул 2013)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеПФ (2011, 2013)
Ролан ГаросФ (2013)
ВимблдонЧФ (2012, 2013)
ОП САДПФ (2007, 2012)
Остали турнири
Мастерс купФ (2007)
Олимпијске игре3К (2012)
Парови
Победе—порази77—113 (40,53% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и на Летњим олимпијским играма)
Освојени турнири2 (1 фјучерс)
Изгубљена финала1
Најбољи пласманБр. 42 (24. октобар 2005)
Успех на гренд слем турнирима — парови
ОП Аустралије3К (2005)
Ролан Гарос2К (2009)
Вимблдон1К (2003, 2004, 2005, 2006, 2009, 2018)
ОП САД2К (2004, 2006)
Остали турнири — парови
Олимпијске игреПФ – 4. место (2012)
Мешовити парови
Победе—порази0—4 (0% на Летњим олимпијским играма и Хопман купу)
Успех на гренд слем турнирима — мешовити парови
ОП Аустралије
Ролан Гарос
Вимблдон
ОП САД
Остали турнири — мешовити парови
Олимпијске игре1К (2016)
Тимска такмичења
Светско екипно првенствоГФ (2005, 2006, 2007, 2008)
Дејвис купП (2008, 2009, 2011)
Хопман купГФ (2019)
Ажурирано: 20. април 2020..

Давид Ферер Ерн (шп. David Ferrer Ern; рођен 2. априла 1982) је бивши тенисер из Шпаније. Рођен је у Јави (Шпанија), а тренутно живи у Валенсији. Дебитовао је на професионалним турнирима 2000. године. Највећи успех на гренд слем турнирима му је финале на Ролан Гаросу 2013. и три полуфинала, једном на Аустралијан Опену, док на УС Опену то чини два пута 2007. и 2012. године.[4] Ферер је освојио мастерс у Паризу 2012. године, победивши у финалу пољског тенисера Јежија Јановича.[5] 2007. је стигао до финала завршног турнира сезоне, а има и шест финала на турнирима серије 1000. Тениску каријеру је завршио 8. маја 2019. године у другом колу Мастерса у Мадриду.[6]

Гренд слем финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 1 (0–1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2013. Ролан Гарос Шљака Шпанија Рафаел Надал 3–6, 2–6, 3–6

Финала завршног првенства сезоне[уреди | уреди извор]

Појединачно: 1 (0–1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2007. Шангај Тврда (д) Швајцарска Роџер Федерер 2–6, 3–6, 2–6

Финала АТП мастерс 1000 серије[уреди | уреди извор]

Појединачно: 7 (1–6)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 2010. Рим Шљака Шпанија Рафаел Надал 5–7, 2–6
Финалиста 2. 2011. Монте Карло Шљака Шпанија Рафаел Надал 4–6, 5–7
Финалиста 3. 2011. Шангај Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 5–7, 4–6
Победник 1. 2012. Париз Тврда (д) Пољска Јежи Јанович 6–4, 6–3
Финалиста 4. 2013. Мајами Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6–2, 4–6, 6–7(1–7)
Финалиста 5. 2013. Париз Тврда (д) Србија Новак Ђоковић 5–7, 5–7
Финалиста 6. 2014. Синсинати Тврда Швајцарска Роџер Федерер 3–6, 6–1, 2–6

Мечеви за олимпијске медаље[уреди | уреди извор]

Парови: 1 (0–1)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
4. место 2012. ОИ у Лондону Трава Шпанија Фелисијано Лопез Француска Жилијен Бенето
Француска Ришар Гаске
6–7(4–7), 2–6

АТП финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 52 (27–25)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0–1)
Завршно првенство сезоне (0–1)
АТП мастерс 1000 (1–6)
АТП 500 (10–9)
АТП 250 (16–8)
Финала по подлози
Тврда (12–10)
Шљака (13–15)
Трава (2–0)
Финала по локацији
Отворено (22–20)
Дворана (5–5)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 21. јул 2002. Умаг, Хрватска Шљака Шпанија Карлос Моја 2–6, 3–6
Победник 1. 15. септембар 2002. Букурешт, Румунија Шљака Аргентина Хосе Акасусо 6–3, 6–2
Финалиста 2. 3. август 2003. Сопот, Пољска Шљака Аргентина Гиљермо Корија 5–7, 1–6
Финалиста 3. 10. април 2005. Валенсија, Шпанија Шљака Русија Игор Андрејев 3–6, 7–5, 3–6
Победник 2. 23. јул 2006. Штутгарт, Немачка Шљака Аргентина Хосе Акасусо 6–4, 3–6, 6–7(3–7), 7–5, 6–4
Победник 3. 13. јануар 2007. Окланд, Нови Зеланд Тврда Шпанија Томи Робредо 6–4, 6–2
Победник 4. 15. јул 2007. Бостад, Шведска Шљака Шпанија Николас Алмагро 6–1, 6–2
Победник 5. 7. октобар 2007. Токио, Јапан Тврда Француска Ришар Гаске 6–1, 6–2
Финалиста 4. 18. новембар 2007. Шангај, Кина Тврда (д) Швајцарска Роџер Федерер 2–6, 3–6, 2–6
Победник 6. 20. април 2008. Валенсија, Шпанија Шљака Шпанија Николас Алмагро 4–6, 6–2, 7–6(7–2)
Финалиста 5. 4. мај 2008. Барселона, Шпанија Шљака Шпанија Рафаел Надал 1–6, 6–4, 1–6
Победник 7. 21. јун 2008. Хертогенбос, Холандија Трава Француска Марк Жикел 6–4, 6–2
Финалиста 6. 28. фебруар 2009. Дубаи, УАЕ Тврда Србија Новак Ђоковић 5–7, 3–6
Финалиста 7. 26. април 2009. Барселона, Шпанија (2) Шљака Шпанија Рафаел Надал 2–6, 5–7
Финалиста 8. 21. фебруар 2010. Буенос Ајрес, Аргентина Шљака Шпанија Хуан Карлос Фереро 7–5, 4–6, 3–6
Победник 8. 28. фебруар 2010. Акапулко, Мексико Шљака Шпанија Хуан Карлос Фереро 6–3, 3–6, 6–1
Финалиста 9. 2. мај 2010. Рим, Италија Шљака Шпанија Рафаел Надал 5–7, 2–6
Финалиста 10. 11. октобар 2010. Пекинг, Кина Тврда Србија Новак Ђоковић 2–6, 4–6
Победник 9. 7. новембар 2010. Валенсија, Шпанија (2) Тврда (д) Шпанија Марсел Гранољерс 7–5, 6–3
Победник 10. 15. јануар 2011. Окланд, Нови Зеланд (2) Тврда Аргентина Давид Налбандијан 6–3, 6–2
Победник 11. 27. фебруар 2011. Акапулко, Мексико (2) Шљака Шпанија Николас Алмагро 7–6(7–4), 6–7(2–7), 6–2
Финалиста 11. 17. април 2011. Монте Карло, Монако Шљака Шпанија Рафаел Надал 4–6, 5–7
Финалиста 12. 24. април 2011. Барселона, Шпанија (3) Шљака Шпанија Рафаел Надал 2–6, 4–6
Финалиста 13. 17. јул 2011. Бостад, Шведска Шљака Шведска Робин Седерлинг 2–6, 2–6
Финалиста 14. 16. октобар 2011. Шангај, Кина Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 5–7, 4–6
Победник 12. 14. јануар 2012. Окланд, Нови Зеланд (3) Тврда Белгија Оливје Рокус 6–3, 6–4
Победник 13. 26. фебруар 2012. Буенос Ајрес, Аргентина Шљака Шпанија Николас Алмагро 4–6, 6–3, 6–2
Победник 14. 4. март 2012. Акапулко, Мексико (3) Шљака Шпанија Фернандо Вердаско 6–1, 6–2
Финалиста 15. 29. април 2012. Барселона, Шпанија (4) Шљака Шпанија Рафаел Надал 6–7(1–7), 5–7
Победник 15. 23. јун 2012. Хертогенбос, Холандија (2) Трава Њемачка Филип Печнер 6–3, 6–4
Победник 16. 15. јул 2012. Бостад, Шведска (2) Шљака Шпанија Николас Алмагро 6–2, 6–2
Победник 17. 28. октобар 2012. Валенсија, Шпанија (3) Тврда (д) Украјина Александар Долгополов 6–1, 3–6, 6–4
Победник 18. 4. новембар 2012. Париз, Француска Тврда (д) Пољска Јежи Јанович 6–4, 6–3
Победник 19. 12. јануар 2013. Окланд, Нови Зеланд (4) Тврда Њемачка Филип Колшрајбер 7–6(7–5), 6–1
Победник 20. 24. фебруар 2013. Буенос Ајрес, Аргентина (2) Шљака Швајцарска Станислас Вавринка 6–4, 3–6, 6–1
Финалиста 16. 3. март 2013. Акапулко, Мексико Шљака Шпанија Рафаел Надал 0–6, 2–6
Финалиста 17. 31. март 2013. Мајами, САД Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6–2, 4–6, 6–7(1–7)
Финалиста 18. 5. мај 2013. Оеирас, Португал Шљака Швајцарска Станислас Вавринка 1–6, 4–6
Финалиста 19. 9. јун 2013. Ролан Гарос, Француска Шљака Шпанија Рафаел Надал 3–6, 2–6, 3–6
Финалиста 20. 20. октобар 2013. Стокхолм, Шведска Тврда (д) Бугарска Григор Димитров 6–2, 3–6, 4–6
Финалиста 21. 27. октобар 2013. Валенсија, Шпанија (2) Тврда (д) Русија Михаил Јужни 3–6, 5–7
Финалиста 22. 3. новембар 2013. Париз, Француска Тврда (д) Србија Новак Ђоковић 5–7, 5–7
Победник 21. 16. фебруар 2014. Буенос Ајрес, Аргентина (3) Шљака Италија Фабио Фоњини 6–4, 6–3
Финалиста 23. 20. јул 2014. Хамбург, Немачка Шљака Аргентина Леонардо Мајер 7–6(7–3), 1–6, 6–7(4–7)
Финалиста 24. 17. август 2014. Синсинати, САД Тврда Швајцарска Роџер Федерер 3–6, 6–1, 2–6
Финалиста 25. 19. октобар 2014. Беч, Аустрија Тврда (д) Уједињено Краљевство Енди Мари 7–5, 2–6, 5–7
Победник 22. 10. јануар 2015. Доха, Катар Тврда Чешка Томаш Бердих 6–4, 7–5
Победник 23. 22. фебруар 2015. Рио, Бразил Шљака Италија Фабио Фоњини 6–2, 6–3
Победник 24. 1. март 2015. Акапулко, Мексико (4) Тврда Јапан Кеј Нишикори 6–3, 7–5
Победник 25. 4. октобар 2015. Куала Лумпур, Малезија Тврда (д) Шпанија Фелисијано Лопез 7–5, 7–5
Победник 26. 25. октобар 2015. Беч, Аустрија Тврда (д) Сједињене Америчке Државе Стив Џонсон 4–6, 6–4, 7–5
Победник 27. 23. јул 2017. Бостад, Шведска (3) Шљака Украјина Александар Долгополов 6–4, 6–4

Парови: 3 (2–1)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (1–1)
АТП 250 (1–0)
Финала по подлози
Тврда (0–0)
Шљака (2–1)
Трава (0–0)
Финала по локацији
Отворено (2–1)
Дворана (0–0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2. март 2003. Акапулко, Мексико Шљака Шпанија Фернандо Висенте Бахаме Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
3–6, 3–6
Победник 1. 5. фебруар 2005. Виња дел Мар, Чиле Шљака Шпанија Сантјаго Вентура Аргентина Гастон Етлис
Аргентина Мартин Родригез
6–3, 6–4
Победник 2. 27. фебруар 2005. Акапулко, Мексико Шљака Шпанија Сантјаго Вентура Чешка Јиржи Ванек
Чешка Томаш Зиб
4–6, 6–1, 6–4

Остала финала[уреди | уреди извор]

Тимска такмичења: 4 (3–1)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Победник 1. 21–23. новембар 2008. Дејвис куп, Мар дел Плата, Аргентина Тврда (д) Шпанија Фернандо Вердаско
Шпанија Фелисијано Лопез
Шпанија Марсел Гранољерс
Аргентина Хуан Мартин дел Потро
Аргентина Давид Налбандијан
Аргентина Хосе Акасусо
Аргентина Агустин Каљери
3–1 [7]
Победник 2. 4–6. децембар 2009. Дејвис куп, Барселона, Шпанија Шљака (д) Шпанија Рафаел Надал
Шпанија Фернандо Вердаско
Шпанија Фелисијано Лопез
Чешка Радек Штјепанек
Чешка Томаш Бердих
Чешка Јан Хајек
Чешка Лукаш Длухи
5–0 [8]
Победник 3. 2–4. децембар 2011. Дејвис куп, Севиља, Шпанија Шљака (д) Шпанија Рафаел Надал
Шпанија Фелисијано Лопез
Шпанија Фернандо Вердаско
Аргентина Хуан Мартин дел Потро
Аргентина Хуан Монако
Аргентина Давид Налбандијан
Аргентина Едуардо Шванк
3–1 [9]
Финалиста 1. 16–18. новембар 2012. Дејвис куп, Праг, Чешка Тврда (д) Шпанија Николас Алмагро
Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Марк Лопез
Чешка Томаш Бердих
Чешка Радек Штјепанек
Чешка Лукаш Росол
Чешка Иво Минар
2–3 [10]

Егзибициони турнири: 2 (0–2)[уреди | уреди извор]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат Извор
Финалиста 1. 31. децембар 2011. Абу Даби, УАЕ Тврда Србија Новак Ђоковић 2–6, 1–6 [11]
Финалиста 2. 28. децембар 2013. Абу Даби, УАЕ Тврда Србија Новак Ђоковић 5–7, 2–6 [12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ferrer splits from coach Javier Piles”. Tennis. 22. 12. 2013. Приступљено 23. 11. 2017. 
  2. ^ „David Ferrer: Rompí con José Altur tras el US Open”. Punto de Break. 17. 9. 2014. Приступљено 23. 11. 2017. 
  3. ^ „David Ferrer Hires Former ATP Pro from Spain as his New Coach”. Tennis World. 30. 10. 2014. Приступљено 23. 11. 2017. 
  4. ^ „Blic:Nova Noletova lekcija u Njujorku, Đoković u finalu US opena!”. sport.blic.rs. Архивирано из оригинала 12. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2012. 
  5. ^ „Večernje Novosti:Ferer osvojio turnir u Parizu”. www.novosti.rs. Приступљено 4. 11. 2012. 
  6. ^ „Došao je kraj – Zverev poslao Ferera u penziju”. Приступљено 10. 5. 2019. 
  7. ^ „2008 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 7. 12. 2018. 
  8. ^ „2009 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 7. 12. 2018. 
  9. ^ „2011 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 7. 12. 2018. 
  10. ^ „2012 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 7. 12. 2018. 
  11. ^ „Djokovic beats Ferrer to win Abu Dhabi exhibition tourney”. Amarillo Globe News. 31. 12. 2011. Приступљено 26. 3. 2017. 
  12. ^ „Djokovic takes Abu Dhabi title ahead of Open”. Al Jazeera. 28. 12. 2013. Приступљено 26. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]