Да Винчијев код

Из Википедије, слободне енциклопедије
Погледајте и чланак о филму „Да Винчијев код“.
Да Винчијев код
Da Vinčijev kod - knjiga.jpg
Соларисово издање из 2004.
Писац Ден Браун
Преводилац Нина Ивановић
Земља САД Сједињене Америчке Државе
Језик енглески
Издавач Србија Соларис
Датум објављивања 2004.
Датум премијерног објављивања 2003.
Тип медија тврд повез
Број страна 401
ISBN ISBN 86-7560-022-4 Србија
Претходна књига Тачка преваре
Наредна књига Изгубљени симбол
Подаци преузетиса са solaris-ns.com. Могуће разлике међу издавачима.

Да Винчијев код“ (енгл. The Da Vinci Code) је роман који је написао амерички писац Ден Браун (енгл. Dan Brown). Роман је издат 2003. године. Био је светски бестселер са преко 80 милиона продатих примерака (до2009. године) и преведен је на 44 језика, укључујући и српски.

Спајањем елемената детективског романа, трилера и романа о завери, прича је заинтересовала многе људе. Наиме, ради се о објашњавању разних теорија о легенди о „Светом гралу“ − пехару тајне вечере и улози Марије Магдалене у историји хришћанства - теорије које хришћани сматрају јеретичким и које су критиковане као историјски нетачне.

Књига је други део трилогије књига која је почела Брауновим романом из 2000. године који се зове „Анђели и Демони“ (енгл. Angels and Demons) у којем се читаоци упознају са главним јунаком Робертом Лангдоном. Новембра 2004. године, „Рендом Хаус“ (енгл. Random House) је издао специјално илустровано издање књиге са преко 160 илустрација.

У књизи се тврди да је Римокатоличка црква била умешана у заверу да се сакрије истинита прича о Исусу Христу. Под овим се подразумева да Ватикан функционише на основу лажи, али ништа не признаје како би били на власти. Присталице књиге тврде да је књига врло креативна, узбудљива и подстиче на размишљање, док критичари нападају књигу због наводне историјске нетачности.

[уреди] Судски процеси

Од момента појављивања је књига изазвала многе реакције, али кад је тираж почео да се приближава броју од 40 милиона примерака многи су осетили да су закинути за свој део.

Прво је писац Луис Пердју тужио Брауна да се у "Да Винчијевом коду" налазе елементи из његових романа „Божја ћерка“ и „Да Винчијева заоставштина“. Тражио је 150 милиона долара одштете, прекид дистрибуције књиге и снимања филма са Том Хенксом у главној улози. У августу 2005. се тужба одбацује.

Следећа тужба се покреће 27. јануара 2006. године када Мајкл Бејџент и Ричард Ли туже Брауна да је плагирао њихов хит „Света крв свети грал“ из 1982. године.

[уреди] Спољашње везе


Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Да Винчијев код

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици