Марио Геце

С Википедије, слободне енциклопедије
Марио Геце
Геце у дресу Бајерна 2015. године
Лични подаци
Датум рођења (1992-06-03)3. јун 1992. (31 год.)
Место рођења Меминген, Немачка
Висина 1,76 m
Позиција офанзивни везни
Клупске информације
Тренутни клуб
 Ајнтрахт Франкфурт
Број 11
Јуниорска каријера
1995—1998
1998—2001
2001—2009		 СЦ Ронсберг
Ајнтрахт Хомбрух
Борусија Дортмунд
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2009—2013
2013—2016
2016—2020
2020—2022
2022—		 Борусија Дортмунд
Бајерн Минхен
Борусија Дортмунд
ПСВ Ајндховен
Ајнтрахт Франкфурт		 83
73
75
47
0		 (22)
(22)
(13)
(9)
(0)
Репрезентативна каријера
2007
2007—2008
2008—2009
2009
2010—2017		 Немачка до 15
Немачка до 16
Немачка до 17
Немачка до 21
Немачка		 2
8
13
2
63		 (0)
(3)
(5)
(0)
(17)
Награде
Фудбал
Светско првенство
Златна медаља — прво место Бразил 2014. Немачка
* Датум актуелизовања: 15. мај 2022.

Марио Геце (нем. Mario Götze; Меминген, 3. јун 1992) професионални је немачки фудбалер који тренутно наступа у Бундеслиги за Ајнтрахт Франкфурт на позицији офанзивног везног.[1]

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Борусија Дортмунд[уреди | уреди извор]

Геце је прошао омладинску школу Борусије из Дортмунда, а у клуб је дошао као осмогодишњак. Свој деби у Бундеслиги имао је 21. новембра 2009, у ремију 0:0 са Мајнцом, ушавши као замена у 88. минуту за Јакуба Блашчиковског.[2] Током зимске паузе у сезони 2009/10, тренер Борусије Јирген Клоп га је уврстио у први тим. Геце је искористио своју шансу и био важан играч тима који је освојио Бундеслигу у сезони 2010/11.

У јануару 2012. је доживео повреду препона због које је одсуствовао два месеца са терена.[3] Дана 27. марта 2012. Геце је продужио уговор са Борусијом до 2016. године. Његов уговор је имао клаузулу по којој може да оде ако неки тим понуди 37. милиона евра.[4] У априлу 2012. Геце је на мечу са Шалкеом први пут био у саставу тима од повреде препона, али није улазио у игру. Свој повратак на терен је имао на мечу са Борусијом из Менхенгладбаха.

Првог дана сезоне 2012/13, Геце је ушао као замена и дао гол за победу од 2:1 над Вердером. Дана 19. децембра 2012. постигао је хет-трик, у победи свог тима од 5:1 над Хановером у трећој рунди немачког купа.[5]

Геце је пружао добре партије у Лиги шампиона 2012/13. али се повредио у другом мечу полуфинала против Реал Мадрида, па је морао да пропусти финале.[6] Његов тим је поражен у финалу од Бајерна са 2:1. Геце је у својој последњој сезони у клубу постигао 16. голова и имао 13. асистенција у свим такмичењима.[7]

Бајерн Минхен[уреди | уреди извор]

Дана 23. априла 2013. објављено је да ће се Геце придружити Бајерну из Минхена 1. јула 2013, након што је овај тим платио клазулу од 37. милиона евра.[8][9][10] Тај трансфер је у том моменту направио Гецеа најскупљим немачким играчем свих времена.[11][12] Месут Езил је тај рекорд оборио након што је у септембру 2013. отишао у Арсенал за 50 милиона евра.[13] Тренер Дортумнда Клоп је рекао да је Геце отишао у Бајерн због тренера Гвардиоле који је преузео тим тог лета.[14] Клоп је признао да је био бесан након што је трансфер Гецеа објављен само 36 сати пре полуфиналне утакмице Лиге шампиона са Реалом.[15] Клоп је касније рекао да није било никакве шансе да задржи Гецеа јер је он био велика жеља Гвардиоле.[16]

Дана 11. августа 2013. Геце је дебитовао за Бајерн ушавши као замена за Мичела Вајзера, на пријатељском мечу са мађарским шампионом Ђером. Постигао је два гола на том мечу у победи свог тима од 4:1.[17] Свој деби у Бундеслиги је имао 24. августа 2013. на мечу са Нирнбергом, који је Бајерн добио са 2:0.[18] Дана 19. октобра 2013. Геце је ушао као замена и наместио две асистенције за победу свог тима од 4:1 над Мајнцом.[19]

Дана 23. октобра 2013, Геце је постигао свој први гол у Лиги Шампиона за Бајерн, у победи од 5:0 над Плзењом на Алијанц арени. Такође је асиститрао Швајнштајгеру за један гол.[20] Дана 26. октобра 2013, Геце је ушао као замена за Тонија Кроса у 25. минуту и постигао свој први гол у Бундеслиги у дресу Бајерна у победи од 3:2 над Хертом.[21]

Повратак у Борусију[уреди | уреди извор]

ПСВ Ајндховен[уреди | уреди извор]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Након што је прошао све млађе селекције, Геце је свој деби у сениорској репрезентацији имао 17. новембра 2010. против Шведске. Ушао је као замена свом некадашњем саиграчу Кевину Гроскројцу у 78. минуту[22] и постао најмлађи немачки репрезентативац после Увеа Зелера.[23]

Свој први гол за репрезентацију је постигао 10. августа 2011. против Бразила. Тада је имао 19 година и 68 дана чиме је у дан изједначио рекорд Клауса Штирмера из 1954, као најмлађи стрелац у историји Немачке.[24] Дана 13. јула 2014, у финалу Светског првенства 2014. постигао је победоносни гол у 113. минуту против Аргентине и донео Немачкој четврту титулу првака света.

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 10. август 2011. Штутгарт, Немачка  Бразил 2-0 3-2 Пријатељска
2. 2. септембар 2011. Гелзенкирхен, Немачка  Аустрија 6-2 6-2 Квалификације за Европско првенство 2012.
3. 7. септембар 2012. Хановер, Немачка  Фарска Острва 1-0 3-0 Квалификације за Светско првенство 2014.
4. 22. март 2013. Астана, Казахстан  Казахстан 2-0 3-0 Квалификације за Светско првенство 2014.
5. 26. март 2013. Нирнберг, Немачка  Казахстан 2-0 4-1 Квалификације за Светско првенство 2014.
6. 15. октобар 2013. Солна, Шведска  Шведска 2-2 5-3 Квалификације за Светско првенство 2014.
7. 5. март 2014. Штутгарт, Немачка  Чиле 1-0 1-0 Пријатељска
8. 6. јун 2014. Мајнц, Немачка  Јерменија 5-1 6-1 Пријатељска
9. 6. јун 2014. Мајнц, Немачка  Јерменија 6-1 6-1 Пријатељска
10. 21. јул 2014. Форталеза, Бразил  Гана 1-0 2-2 Светско првенство 2014.
11. 13. јул 2014. Рио де Жанеиро, Бразил  Аргентина 1-0 1-0 Светско првенство 2014.
12. 3. септембар 2014. Диселдорф, Немачка  Аргентина 2-4 2-4 Пријатељска
13. 14. новембар 2014. Нирнберг, Немачка  Гибралтар 3-0 4-0 Квалификације за Европско првенство 2016.
14. 10. јун 2015. Келн, Немачка  Сједињене Државе 1-0 1-2 Пријатељска
15. 4. септембар 2015. Франкфурт, Немачка  Пољска 2-0 3-1 Квалификације за Европско првенство 2016.
16. 4. септембар 2015. Франкфурт, Немачка  Пољска 3-1 3-1 Квалификације за Европско првенство 2016.
17. 29. март 2016. Минхен, Немачка  Италија 2-0 4-1 Пријатељска

Трофеји[уреди | уреди извор]

Борусија Дортмунд

Бајерн Минхен

ПСВ Ајндховен

Немачка

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Mario Götze - Player profile 23/24”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01. 
  2. ^ „Friedliches Wiedersehen zwischen Klopp und Mainz”. kicker.de. 22. 11. 2009. Приступљено 10. 12. 2013. 
  3. ^ „Gece van terena dva meseca”. novosti.rs. 24. 1. 2012. Приступљено 10. 12. 2013. 
  4. ^ „Trotz Ausstiegsklausel: Götze bleibt mindestens bis 2014 in Dortmund”. fussballtransfers.com. 1. 2. 2013. Приступљено 10. 12. 2013. 
  5. ^ „Dortmund cruise through”. ESPN FC. 19. 12. 2012. Приступљено 10. 12. 2013. [мртва веза]
  6. ^ „Borussia Dortmund prepared for Champions League final without Mario Götze — video”. The Guardian. 24. 5. 2013. Приступљено 10. 12. 2013. 
  7. ^ „Mario Götze”. ESPN FC. Приступљено 10. 12. 2013. 
  8. ^ Röckenhaus, Freddie (23. 4. 2013). „Von Guardiola ins Paradies gelockt”. Süddeutsche Zeitung. Приступљено 10. 12. 2013. 
  9. ^ „Götze wechselt für 37 Millionen zum FC Bayern”. Die Welt. 23. 4. 2013. Приступљено 10. 12. 2013. 
  10. ^ „Mario Götze to join Bayern Munich from Borussia Dortmund”. Guardian. 23. 4. 2013. Приступљено 10. 12. 2013. 
  11. ^ „Mario Gotze to join Bayern Munich from Borussia Dortmund”. BBC Sport. 23. 4. 2013. Приступљено 10. 12. 2013. 
  12. ^ „Bayern confirm Gotze signing”. FIFA.com. 23. 4. 2013. Архивирано из оригинала 09. 07. 2014. г. Приступљено 23. 4. 2013. 
  13. ^ „Transfer-Hammer: Özil wechselt zu Arsenal”. Österreich. 2. 9. 2013. Приступљено 10. 12. 2013. 
  14. ^ Maston, Tom (23. 4. 2013). „Klopp: Guardiola signed Gotze”. goal.com. Приступљено 10. 12. 2013. 
  15. ^ „Jürgen Klopp annoyed at timing of Mario Götze's Bayern Munich deal”. Guardian. 23. 4. 2013. Приступљено 10. 12. 2013. 
  16. ^ Uersfeld, Stephan (29. 5. 2013). „Bayern chose Gotze over Neymar”. ESPN FC. Приступљено 10. 12. 2013. 
  17. ^ „Mario Gotze scores twice on debut”. ESPN FC. 11. 8. 2013. Приступљено 10. 12. 2013. 
  18. ^ „Bei Robbery-Show: neuer Rekord für die Bayern”. t-online.de. 25. 8. 2013. Приступљено 10. 12. 2013. 
  19. ^ Schrader, Matthias (19. 10. 2013). „Mario Götze inspires Bayern to comeback win; more Bundesliga”. sportsillustrated.cnn.com. Приступљено 10. 12. 2013. 
  20. ^ „Remorseless Bayern brush Plzeň aside”. UEFA. 23. 10. 2013. Приступљено 10. 12. 2013. 
  21. ^ „Mandzu and Götze inspire winning fightback”. FC Bayern Munich. 26. 10. 2013. Приступљено 10. 12. 2013. 
  22. ^ „Schweden – Deutschland”. kicker.de. 17. 11. 2010. Приступљено 10. 12. 2013. 
  23. ^ „Goldene Aussichten: Mit 18 schon Meister und Nationalspieler”. dfb.de. 25. 5. 2011. Приступљено 10. 12. 2013. 
  24. ^ „Youngest Debutants”. www.schwarzundweiss.co.uk. Архивирано из оригинала 18. 08. 2011. г. Приступљено 10. 12. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марио_Геце&oldid=27329691”