Пица
| Пица | ||
Пица |
||
| Порекло | ||
| Национална кухиња | Италијанска кухиња | |
| Место порекла | ||
| Регија/Држава | ||
| Детаљи | ||
| Врста јела | пециво | |
| Температура јела | топло и хладно | |
| Главни састојци | тесто, парадајз, разни додаци | |
| Варијације | Врсте пица | |
Пица (итал. pizza) је специјалитет италијанске кухиње, најчешће направљен од танког, округлог теста на коме се поред парадајз соса могу наћи разне врсте сира, меса, поврћа, воћа, зачина и других састојака према укусу. Инвентивност укуса се може надопунити и инвентивношћу распореда самих састојака на пици, који могу бити распоређени у облику орнамената или других интересантних фигура. Иначе, ово јело се сматра посебно карактеристичним за наполитанску кухињу.
Данас је пица веома популарно јело у свету, пре свега због јефтиних и лако доступних састојака и једноставности припреме.
Садржај |
Историја[уреди]
За војнике персијског цара Дарија Великог, навикнутим на дуге маршеве, је речено да су на својим штитовима пекли неку врсту хлеба и на то додавали сир и урме. Рисмки историчар Марко Порције Катон је у 3. веку пре нове ере описао „округло тесто преливено маслиновим уљем, биљем и медом испечено на камену“. Вергилије је у својој „Енедиди“ описао колаче или округли хлеб.
Из ископина Помпеје коју је Везув затрпао 79. године, пронађени су остаци округлог пецива. У кувару Марка Гавија Апија пописани су састојци који се додају на подлогу од пецива: пилеће месо, ананас, сир, бели лук, мента, бибер и уље, што су састојци данашњих пица.
У средњем веку слуге су јеле остатке хране својих господара, што је било уобичајено. Те остатке би ставили на парче хлеба, прелили неким сосом, зачинили оним што би имали при руци и ставили у пећницу да се подгреје. Парадајз је донет у Европу из Перуа у 16. веку. Сиромашно становништва из Напуља је додало парадајз свом јелу и створило пицу какву данас познајемо.
Сама реч пица (pizza) први пут се појавила 997. године у рукопису из Гаете (Gaete), града на југу Италије.
Припрема[уреди]
Као подлога за пицу користи се обично хлебно тесто од класичног брашна (тип 500). Тесто се справља од брашна, свежег или сувог квасца, млаке воде, соли, шећера и маслиновог уља. Након мешења тесто се оставља да одстоји најмање 3-4 сата и онда се развија оклагијом на дебљину 0,5-1cm. На припремљену подлогу ређају се остали састојци пице: парадајз-сос, свеж парадајз, сир (најбоље моцарела), шунка, шампињони и сл. Многи састојци се на пицу стављају након печења, како би сачували укус и форму (пршута, јаја, маслине, пермезан, зачини итд). Такође, неке намирнице се спремају посебно и додају на готову пицу, као нпр. разне врсте поврћа и плодови мора. Када је све спремно пица се ставља на печење. Рерна мора бити максимално загрејана, како би тесто одмах почело да се пече и како не би упило састојке који су на њему. Када се сир растопи и тесто промени боју, пица је готова.[1]
Врсте пица[уреди]
Следе називи и описи неких од многобројних врста пица:
- Каприћоза — парадајз-пире, гауда, шунка, шампињони, маслине,
- Маргарита — ољуштени парадајз, моцарела, маслиново уље, босиљак,
- Четири годишња доба — парадајз, моцарела, печурке, шкољке, рачићи, паприка, шунка, црне маслине, маслиново уље, лимунов сок,
- Наполитана — парадајз, свеж сир, салама, маслиново уље,
- Сицилијана — умак од парадајза, моцарела, паприка, суве кобасице, шампињони,
- Фунђи — умак од парадајза, качкаваљ, шампињони, љуте папричице,
- Везувио — умак од парадајза, качкаваљ, шунка,
- Партенопе — парадајз, моцарела, свеж сир, пикантна салама, капар, маслиново уље,
- Сорпреса — умак од парадајза, качкаваљ, сланина, печурке, јаје, лук, фефероне.[1]
Извори[уреди]
- ^ а б Кнежевић, Сандра; Пелапрат Велики Кувар; 2004. ISBN 86-7710-049-0 COBISS.SR-ID 117422604