Разговор:Срби/Архива 1

Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.

Архива 1

Архива 2

Бољи чланак...

Eво, покушао сам да унапредим претходни чланак о Србима, тако што ми је узор био енглески чланак.И даље заслужујемо бољи чланак, али и опширнији од овога... Поздрав, Pokrajac

Мислим, спортисти - а дали "допринос човечанству" ?! Прилично неприкладно. Сматрам да би за спортисте требало направити пододељак или их ставити под списак познатих Срба или сл. Голија

Панонац, хајде то мало умереније са Сарматијом :)

"Прво помињање" и сличне ствари су у реду. Остало што се тиче могућег порекла треба тако и да пише: "то је могуће", а не "то је било". Стварно ме мрзи да гледам где се све то налази. Не спорим ни да је то и истина, али то није општеприхваћено у научним круговима. Зато треба назначити да је "класично мишљење то и то", да је неко друго мишљење "ово и ово", а да потоји и то о Ирану. Ако ништа друго, онда увек прво назначи "класично мишљење", па тек онда неку савремену претпоставку. --Милош Ранчић (разговор) 6 јул 2005 18:35 (CEST)

De Administrando Imperio

Молио бих познаваоце овог документа да се мало потруде и представе га у целости на засебној страни. То нам је важно зато што бисмо тиме добили праву слику о томе шта је тај (најстарији) документ писао (и то често о једном догађају опречно) о историји Срба у Средњем веку. Дакле, Панонац, Доматриос, Голија...? --Милош Ранчић (разговор) 06:25, 12 јул 2005 (CEST)

Биће, биће, само неће писати да је најстрији, јер далеко било то и није ;) --ангелина марковић 02:13, 13 јул 2005 (CEST)

А, да. Има ту и Константина Порфирогенита. Али је овај документ, изгледа, значајан :) Успут, на тебе сам у горњем списку заборавио... Али, добро нам се вратила :) --Милош Ранчић (разговор) 05:26, 13 јул 2005 (CEST)

Кинези и остали

А ја сма био убеђен да макар са Кинезима никада нисмо ратовали. Замислите колико би Кинеза данас било да их нисмо напали 30 пута. Нека неко ово среди и унормали. По мени је ово једна провокација. Вандал Б 08:39, 5 август 2005 (CEST) Ја сам вратио на стару верзију због глупости типа Tračani, Skiti, Vendi, Tribali i Iliri su Srbi. Вандал Б 08:44, 5 август 2005 (CEST)

Бројеви

Хоће ли се икад расправа о бројевима овде и на ХР.Вики ичим завршити, или је то мртва петља? --ВКокијелов 07:15, 8. септембар 2005. (CEST)[одговори]

Уколико мислиш на расправу о броју Срба, и ономе што са hr: Вики неки тврде да је њихов број знатно мањи него што стоји у одређеним наводима... Упућујем на просту аритметику: Српска православна црква има 11 милиона чланова (они воде прилично прецизну евиденцију). Може се рећи да су мање-више сви они Срби, осим врло ретких изузетака типа - дошао Немац у Хиландар, свидело му се, и крстио се :) Додуше, треба проверити шта је са Македонцима, јер је могуће да су они сврстани у СПЦ, јер њихова црква тада није постојала (ако сада и постоји). Е, али то није све, јер се у чланове СПЦ могу сврстати само људи које је иста црква крстила. Током комунизма велики број људи није крштен, иако су Срби, и они су тако остали ван овог црквиног списка. Ја сам такав пример јер јесам Србин, али нисам крштен, а међу мојим друговима који су моје годиште - по слободној процени 30 - 40 процената није крштено... тако да би број требао да буде и знатно већи од 11 милиона. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:37, 8. септембар 2005. (CEST)[одговори]

Hrvatska Vikipedija procjenila 12-15 M srba na svjetu.

Бука око Андрића

Ево, ово морам питати. Да ли је Андрић самог себе икад називао Србином? Или...--ВКокијелов 05:18, 19 октобар 2005 (CEST)

Да. Имаш на енглеској Википедији и мој разговор са ХориРоман... на Џојевој страни за разговор, а потом и Џојеву потврду на страни за разговор ХолиРоман... (Успут, ту информацију нам је дао Мир Харвен :) ) --Милош Ранчић (разговор) 12:56, 19 октобар 2005 (CEST)

Етничка карта из Хрватске и Македоније - 1981 године

Недостају мапе (етничке карте) из Хрватске, Македоније па и из Словеније. Ако неко може да их нађе нека их пошаље. Овако испада да су Срби живјели и живе само на подручију Србије и Црне Горе и Босне и Херцеговине. Прво што неко ко дође на ову страницу погледа јесу управо те слике, односно мапе, једна слика вриједи хиљаду ријечи. --Славен Косановић 20:52, 4. фебруар 2006. (CET)[одговори]

У Словенији су Срби 2 посто, има их више у Бечу него у читавој Словенији. У Македонији, они Срби који живе тамо себе углавном сматрају Македонцима, како би били уједињени против Албанаца. Гледао сам обе етничке карте, и Словеније и Македоније, нигде Срби нису већина, ни у једној јединој општини. -- Борис Малагурски ^бре! 20:52, 23. јун 2006. (CEST)[одговори]

Биле су карте Хрватске, Санџака, СФРЈ из 1981. године, али их је неко обрисао. Кога занимају може их наћи на сајту www.rastko.org.rs у делу за етнологију.

Srbi u SAD i Australiji

Ovde pise, da ima samo 165.000 Srba u Americi, to nije tacno! Ta cifra vazi samo za one, koje poseduju srpsko drzavljanstvo ali ne one koje zive u SAD. Predpostavlja se da ima SAD-drzavljani sa potomcima i srpski drzavljani oko 1.200.000 Srba u Americi a u Australiji ih ima oko 700.000 (takodje sa srpsko potomstvo i australijsko drzavljanstvo).

Волео бих видети неки линк, мада се слажем да их има сигурно више од 165.000. Да ли их има више него у Немачкој, то баш и нисам сигуран, али опет, линк линк линк линк, и мењамо. -- Борис Малагурски ^бре! 20:45, 23. јун 2006. (CEST)[одговори]

Ја сам исто чуо да срба у Америци има преко милион. Има она прича да је Чикаго други српски град по величини (одмах после БГ-а) --Јованвб 23:38, 23. јун 2006. (CEST)[одговори]

Не знам. Ја сам нашао линк да их има 600.000, покушаћу да нађем још информација о томе. -- Борис Малагурски ^бре! 00:02, 24. јун 2006. (CEST)[одговори]

Dobro bi bilo da se nadje tacnija brojka. Zeza nas ona stara "dobra" vremena jer se tad sve umalovazilo sta je srpsko! Takodje u Kanadi ima ih vise!

Конститутивност

Пише како су Срби констутитивни на нивоу БиХ и на нивоу РС. Али зар најновијим амандманима није конститутивност све 3 нације распоређена на сва 3 дела како нико не би могао да каже како има свој део БиХ?

Ako su konstitutivni u BiH, onda su i u RS i u FBiH. U oba entiteta svi narodi imaju ista građanska prava (kao nekada u SiCG). To treba da stoji u članku, jer tako piše u svim dokumentima. Za sve ostale konstatacije treba napisati valjan izvor. --Поки |разговор| 00:10, 24. јун 2006. (CEST)[одговори]

Чланак је исправан само мислим да лако може навести неопрезног читаоца да закључи (посебно ако је уштекан у националиста мод функционисања као многи) да су Срби су конститутини само у РС, или да су констутитивни само у БиХ и РС. У стварности постоје 3 устава. Раније су све 3 нације биле конституитвне у Уставу БиХ, Срби у Уставу РС а Бошњаци и Хрвати у Уставу Федерације БиХ. Сада је то промењено и то треба јасно да стоји. Кладим се да се направи анкета са питањем ко је конститутиван у РС или у ФБиХ да би било више погрешних одговора него на питање колико је султанија дала Србија или да ли је Вук Бранковић издајник.

Бројност

Анонимном кориснику: Ревертујем твоје измене јер стари подаци имају извор.. мораћеш да пружиш неки нови извор уколико желиш да их демантујеш. -- Обрадовић Горан (разговор) 10:59, 4. октобар 2006. (CEST)[одговори]

Заступљеност жена

и чланака о њима на нашој википедији је јако мала. Волео бих пуно ако би неко, ко то уме, могао да састави један колаж од 5 најзначајнијих и да га једноставно додамо испод ове петорице изнад. Са категорије 100 најзнаменитијих или може се неко гласање направити. Помислио би човек да су Срби само мушког рода. А и страница ће изгледати лепше;) Не видим какве би приговоре ко имао против таквог нечега.--Владада 02:13, 28. јануар 2007. (CET)[одговори]

~~Којих жена? Жена уопште, Српкиња, или нека одређена професија?--Maduixa kaži 20:46, 20. јул 2007. (CEST)~~[одговори]

Грешка. Сметнула сам с ума где сам... Мислила сам да сам на Тргу. Сори.--Maduixa kaži 20:48, 20. јул 2007. (CEST)[одговори]

Наравно Српкиња, о томе је и страница. Несхватљиво је да то никоме још није пало на памет. Није могуће да је Дивац знаменитији од нпр. Књегиње Милице, Десанке Максимовић или Надежде Петровић? --Владада 14:22, 25. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Етногенеза

Део чланка о етногенези је једностран. У суштини представља пре политички него историјско/биолошки поглед на порекло Срба. Нисам сигуран да постоји иједна научна студија која проверава порекло српског народа, зато предлажем да се избаци секција. Такође, многа истраживања о словенима [1], [2] (као и друга која се лако могу наћи на Интернету) показују баш супротно од онога реченог у том поглављу.

Пре доношења суда о политичком карактеру текста било би добро прочитати књиге "Српски народ и његов језик" Павла Ивића и "Срби међу европским народима" Симе Ћирковића. У њима су неки наводи који потврђују претежно балканско порекло савремених Срба. Треба имати на уму да је на етногенезу савремених Срба највећи утицај имала миграција изазвана турским освајањен југоистока. Највећи део тих миграната чинили су мање или више језички асимилирани Власи. Срби пре те историјске епохе вероватно јесу били претежно словенског порекла, али је за време од 16. века надаље то већ прилично смела тврдња. Краљеви лозе Немањића били су углавном црвенокоси, што је северњачка карактеристика, али колико је данас међу Србима оних са таквим особинама, светле косе и очију као код Руса и Пољака. Живот на сунчаном словенском југу то није могао изменити тако темељно као што је могло мешање становништва. Наши суседу Бугари су још бољи пример тог процеса. Наравно, језик којим Срби данас говоре је несумљиво словенски, али језик не треба мешати са пореклом. Ирци претежно говере енглески, али нису енглеског порекла. Интернет стране препоручене у претходном натпису баве се пореклом хрватског становништвом далматинских острва, а не Србима. У њима се такође наводи да постоји снажна генетска веза тих Хрвата са староседелачким популацијама јадранске обале.

Обрисане карте

Биле су карте Хрватске, Санџака, СФРЈ из 1981. године, али их је неко обрисао. Кога занимају може их наћи на сајту www.rastko.org.rs у делу за етнологију.

Србија матица

Постављам питање: да ли онај који је писао овај чланк зна шта значи кад се каже да је Србија матица осталим Србима? Прихватање тезе да је Србија матица свим Србима је јако погубна а пре свега нетачна. То би значило да су Срби остале земље населили из Србије те да су они тамо национална мањина, то је правно објашњење. А Срби постоје многе пре Србије, и Срби нису добили име по Србији, како се изводи ако прихватимо тезу матичне државе, већ је Србија добила име по Србима. А Срби у Цг, БиХ, Македонији и Хрватској су на тој земљи исто колико су и Срби у Србији, и они нису населили те земље већ ту вековима постоје, тако да Србија може само да буде матична земља Србима у иностранству, САд,ЕУ...а не никако и Србима у ЦГ, БиХ, Хрв, Макед.

Србу у Цг, Мак, Бих, и Хрв, треба да буду конститутивни народ јер им то припада, а не национална мањина. Зашто да идемо на руку свима онима који то желе. У правним системима национална мањина има своју матичну државу, и не може да буде конститутивни народ у држави која јој није матична.--Стојан Мићовић 14:12, 22. мај 2007. (CEST)[одговори]

То слободно кажи нашим политичарима. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:50, 22. мај 2007. (CEST)[одговори]

Па ако они греше и не знају, не морамо ми--Стојан Мићовић 09:26, 23. мај 2007. (CEST)[одговори]

Kako na engleskoj wiki na ovom clanku pisu nezvanicne teorije o poreklu Srba, a ne pisu kod nas. Mozda u neku od njih ne verujete (trebali biste),ali stavite bar starosedelacku jer je u nasem interesu.

Подржавам ову иницијативу--Стојан Мићовић 16:35, 16. јул 2007. (CEST)[одговори]

Tema oko Srbije matice... Upravo je u tome problem. Dakle, pogodio si sustinu Stojane. Cesto likovi koji imaju obicaj da se deklarisu nacionalisti, zbog svog neznanja i neobrazovanosti, nanose vise stete nego koristi guranjem nekih svojih teorija u ozbiljne stvari, jer pretpostavlja se da o srpskim temama ma kako slozene bile svi sve znaju. Sto se tice raznih teorija o porijeklu Srba, treba koristiti samo one zvanicno prizanate izvore i literaturu, jer ovo nije projekat gdje se mogu plasirati nepotvrdjene i nove teorije, bez naucne i akademske potpore. ---Славен Косановић- {разговор} 14:07, 18. јул 2007. (CEST)[одговори]

Српски настао из српскохрватског!!???

Мислим стварно, дајте људи који се не разумијете у тему, немојте ни писати у воим чанцима. Има милион ствари у којима можете допринијети Википедији. Ако баш желите да пишете о овим стварима, макар прочитајте нешто од литературе. За почетак ову [1] обавезно. ---Славен Косановић- {разговор} 13:38, 18. јул 2007. (CEST)[одговори]

Морам и овде да констатујем да је Википедија тотално промашила што се тиче националних тема, језика, нација....прво неки политичари вештачки створе некакве нације а онда ми лепо наседнемо као и увек, па нам је после неко други крив--Стојан Мићовић 14:11, 18. јул 2007. (CEST)[одговори]

Савремени стандардни српски језик уистину се раслојио из некадашњег заједничког српскохрватског. То је тачно. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:47, 18. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ђорђе, ја сам познавао и старије људе који су учили српски у школама босанске православне цркве, прије и послије 1. св. рата и ништа другачије нису причали него што ја сад причам. Друго у чланку се не спомиње савремени, битна разлика, мада је и то веома дискутабилно. ---Славен Косановић- {разговор} 00:08, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

То је зато што је српскохрватски постојао од средине деветнаестог до краја двадесетог вијека. :) Друго је то што је он просто називан српским. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 01:54, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Видиш, битна је разлика између народног и стандардног језика. Наш народни језик онај је дијалекатски континуум који се простире од југа и истока Србије до сјевера и запада Хрватске и њему припадају штокавско, чакавско и кајкавско нарјечје са својим дијалектима. Током читаве историје српског језика, није било књижевног језика који је био заснован на српском дијелу овог народног језика све до 19. вијека. Срби су као књижевне језике употребљавали старословенски, српскословенски, рускословенски и славјаносербски. Тек у 19. вијеку из тог народног језика развио се књижевни језик - то је онај језик за који се борио Вук. Вук и његови сарадници су заједно са сарадницима хрватског Илирског покрета 1850. године потписали Бечки књижевни договор, у којем су се сложили да књижевни језик Срба и Хрвата, онај који је требало коначно први пут у историји да буде нормиран према том народном језику, буде заједнички, тј. да Срби и Хрвати имају заједнички књижевни језик. Тако почиње историја српскохрватског, који је такође називан и српским или хрватским, односно хрватским или српским, и он се од 19. вијека до распада СФРЈ развијао као заједнички књижевни језик Срба и Хрвата. Распадом СФРЈ, тај се језик раслојио на садашњи српски, хрватски и бошњачки стандардни језик. То не значи да српског језика није било прије 1990-их, али српски стандардни језик је тек настао из заједничког српскохрватског. Онај народни језик је нешто друго, и он је одувијек постојао сам по себи. Њега Срби природно зову српским, али термин за њега у науци је српско-хрватски народни језик, или централнојужнословенски ако се жели избјећи било која национална одредница у називу, а неки језикословци изгледа очигледно желе да је избјегну. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 01:54, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Хвала на сажетом присећању. :) --Поки |разговор| 08:36, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Језици не настају нормирањем и стандардима, познајем још неколико страних језика, љубитељ сам теорија Ноама Чомског, много ми је природније објашњење Предрага Пипера у „Уводу у славистику 1“. Дакле, једно је нормирање и стандардизовање, а друго је постојање или непостојање неког језика. Српскохрватски није нормиран на бази неког вангалактичког језика, него на основу српског народног језика. Неки теоретичари језика имају обичај да поједноставе ствари на моменте стандардизације, што никако не одговара реалности, не само код нас него иначе у другим културама. У сваком случају новонастали језици 90 година 20. вијека су искључиво политичке творевине и никако се не може рећи да је српски настао из српскохрватског, него само да је промјенио име и то тек овим посљедњим Уставом од прошле године. Много тога треба појаснити у чланку ако се већ нешто пише ту о српском језику, пошто је садашња верзија катастрофална (нарочито тај дио). Затим већина вас има обичај та теоретише на страницам за разговор у недоглед, али мало је оних који узму званичну литературу као референцу и покушају да сроче нешто смислено у самим чланцима. ---Славен Косановић- {разговор} 11:10, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Гријешиш у једном, а бојим се да је то једна од кључних зачкољица када се дискутује о нашој лингвистици. Наш народни језик није српски, него централнојужнословенски (српско-хрватски), што значи и српски и хрватски и бошњачки и црногорски подједнако. ;) Он је једна цјелина, један дијалекатски континуум који се не може тако олако разбити на српски или хрватски. Српскохрватски је нормиран на источнохерцеговачкој основици, а тим дијалектом говоре и Срби и Хрвати и Бошњаци и Црногорци. Дакле, српски језик као књижевни језик постоји једино од 1990-их, јер је ранији књижевни језик био заједнички српскохрватски. (Осим ако рачунамо и српску редакцију старословенског језика у средњем вијеку, и у извјесној мјери славјаносербски.) Наравно, и српскохрватски је често називан српским од стране Срба, а то је управо и други вид „постојања“ српског језика: он постоји као назив којим се користе Срби да означе како свој књижевни тако и онај заједнички народни језик; без обзира на то што он није само српски, Срби ће га природно звати српским. (Тиме се бави грана лингвистике која се зове социолингвистика.) Стога, ако успијеш да разлучиш сам језик као стандард и средство комуникације од назива језика (а то је вјероватно оно на шта мислиш кад кажеш „постојање или непостојање неког језика“), сигурно ћеш схватити о чему је ријеч. Као, уосталом, и народни језик од књижевног. Е, као стандард српски језик се јесте раслојио из српскохрватског, што не значи, опет кажем, да он није и раније постојао као, по дефиницији, „језик којим се користе Срби“, у оквиру централнојужнословенског дијасистема, дакле један уопштенији појам. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:35, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Друго, српскохрватски није промијенио име у српски. Заборављаш да се он раслојио и на српски и на хрватски и на бошњачки (тренутно толико). Значи, он се раслојио и престао је да постоји, а почели су да постоје ови одвојени стандарди. Упутно је погледати чланак Идеологија хрватско-српских језичких спорова. Ту су, при дну, изнијете тврдње наших лингвиста по овом питању. Видјећеш да ова моја отприлике одговара оној која је тамо представљена као „струја Милке Ивић“. Не бих хтио да звучим ауторитативно, али Милка Ивић је ипак једна од наших највећих лингвисткиња, а Предраг Пипер прије свега слависта (више окренут, дакле, другим словенским језицима) него србиста. Он је просто умјесто „српскохрватски“ почео писати „српски“. Није да имам нешто против тога, али управо написах да је то погрешно јер српскохрватски није просто промијенио име у српски. (Јесте у Србији, је ли...) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:35, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ах, а литература... Огромна је! Почевши, рецимо, од средњошколске граматике: „Граматика српскога језика“ Ж. Станојчића и Љ. Поповића (моје издање је из 2004. године, стр. 6-20): „Народни српскохрватски језик чине три наречја...“ (стр. 6; дакле не: „народни српски језик“), затим табела 1. на страни 11: „Српскохрватски језик, његова наречја и српски књижевни језик“ (јако ми је жао што не могу да дочарам саму табелу, али у њој стрелице јасно показују да је српски настао од српскохрватског ;)), „Српскохрватски књижевни језик у XIX и XX веку је један исти језик свугде где се њиме говори и пише.“ (стр. 19; обрати пажњу на 19. вијек - примијетио сам да је честа грешка у чланцима и странама за разговор на Википедији схватање да је српскохрватски постојао само за вријеме СФРЈ!) И тако даље, скоро је бесмислено да овако набрајам кад највјероватније само ја имам ту граматику испред себе, али мислим да је довољно да се добије увид у оно што је писац хтио да каже. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 12:52, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Није се бре језик раслојио, него се само другачије зове, по мени сасвим природно српски код нас, као што се шпански у свијету зове шпански, а настао је (нормиран је) у Кастиљи. Затим српска књижевност не постоји само од друге половине 19. вијека, што би се дало наслутити из теорија које помињеш горе. Не постоји спскохрватска књижевност нигдје у литератури. Постоји српска књижевност на српскохрватском и хрватска књижевност на хрватскосрпском с краја 19. и током 20. вијека. Наша специфична ситуација између Истока (Византије) и Запада (Рима) је учинила да се кроз историју српски и хрватски књижевни језици одвојено развијају. Интересовања су нам различита, културне основе такође, иако имамо сродне словенске корјене. Ако се у српском и хрватском кроз историју може говорити о различитим, али ипак донекле сродним књижевно-дијалектско-језичким ентитетима, црногорски и бошњачки су чисто политичке творевине, без икакве дилеме. У Шпанији се може навести сличан примјер са каталонским и валенсијанским, оба призната као посебни језици, из чисто политичких разлога. ---Славен Косановић- {разговор} 13:06, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

„Граматика српскога језика“ Ж. Станојчића и Љ. Поповића (моје издање је из 2004. године, стр. 6-20): „Народни српскохрватски језик чине три наречја...“ (стр. 6; дакле не: „народни српски језик“)

Јасно је да народни српски језик не чине три нарјечја, зато и не може писати „Народни српски језик чине три нарјечја“. У томе и јесте поента. ---Славен Косановић- {разговор} 13:15, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Пошто се по тадашњем здоговору српскохрватски базира на новоштокавском дијалекту (званично као из политичких разлога ту су и кајкавски и чакавски), Хрвати су цијело вријем кукали како губе идентитет „свог језика“... Неки дан у Барселони налетим на неког Хрвата из Загреба у једној радњи и чује ме да причам српски, те ми се одједном обрати са „одакле сте“, те на крају „јао, никада нисам чуо да се тако прича наш језик“... Који ли је то „наш“, ако га он никада није чуо... :)))) ---Славен Косановић- {разговор} 13:38, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Дакле, по Ђорђевој теорији, српски је настао 1991, раслојавањем српскохрватског језика? А којим је језиком говорио цар Душан или свети Сава? Тунгузијским? Молим вас, проблем је што се овај језик који говоримо на скоро целом простору бивше СФРЈ (изузев Словеније и Македоније) назива у различитим областима различитим именима. Хрватски, српскохрватски, хрватскосрпски, српски.... Па хајд, и босански, бошњачки, а богами биће и црногорски... Све је то један језик који се различито развијао у зависности од поднебља где се говорио, али је ипак остао један те исти језик. Исто као и шпански (који се говори на и енглески, и једна и други се говоре на више континената, од стране људи са дијаметрално различитим културама, па се нису "раслојили" на милион језика, него су и даље остала два - енглески и шпански. Тако да изјаве типа српски је настао од српскохрватског, хрватски је настао од српског или обратно, или српскохрватски је настао од хрватског/српског, су да извинете, ал за мене чисте будалаштине.--Maduixa kaži 13:36, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Управо тако, чиста будалаштина. Те теорије развијају наши лингвисти јер немају паметнијег посла колико ја видим. Такмиче се ко ће од њих направити глупљу теорију, умјесто да раде на проблемима савремног српског језика. ---Славен Косановић- {разговор} 13:49, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Да, савремени српски стандардни језик јесте настао 1990-их година, наравно у великој мјери темељећи се на ранијој језичкој традицији, оној која сеже до у 18. и 19. стољеће и раније. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:03, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Цар Душан и свети Сава говорили су, можда, тадашњим српским језиком (који се у науци зове српскословенски), што ја не спорим, али опет опомињем на разлику између говорног (народног) и књижевног језика. Рекох да наш народни језик постоји како год окренеш, све ове вијекове, а књижевни језик је друга стварчица. Српски језик постојао је, дакле, у то вријеме, и то као назив који, по своме осјећању, Срби употребљавају за оно парченце словенског језичког сустава којим се користе. Као, уосталом, и дан-данас. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:03, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Читава мудрост лежи у томе да покушате да посматрате језик не као једну просту дату величину, него као прилично слојевиту творевину која има, и мора имати, и своје дијалекатске и социолингвистичке и историјске и политичке и етнографске компоненте... Кад будете успјели да сагледате српски језик из свих тих углова и спознате све те његове чиниоце, ласно ћете схватити и ову будалаштину. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:03, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

У Шпанији се може навести сличан примјер са каталонским и валенсијанским, оба призната као посебни језици, из чисто политичких разлога.

Не постоји језик који није признат из политичких разлога. И српски је једном морао да замијени словенски кад су Срби тако пожељели, и то је био чисто политички разлог, па и сад Црногорци рецимо то желе. То није ништа чудновато и тиме се такође бави социолингвистика. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:03, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Јасно је да народни српски језик не чине три нарјечја, зато и не може писати „Народни српски језик чине три нарјечја“. У томе и јесте поента.

Може бити, али кроз читаво поглавље посвећено развоју српског језика провлачи се једино назив „српскохрватски народни говор“. И управо је поента баш у томе што си написао. Српском не припадају сва три нарјечја, али сва три нарјечја припадају том народном говору и не могу се олако подијелити. Зато се и тај народни говор не може звати само српским именом, него српско-хрватским или средњејужнословенским. ;) Но, то и није био предмет дискусије, зар не? --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:03, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Sva ta retorika „negativne dijalektike“ se zasniva na nicemu i sluzi samo za mlacenje prazne slame u strucnim i nestrucnim krugovima. Uzgred, sad ispada da ja ne govorim srpski, jer jos nisam naucio taj „srpski savremeni standardni“ iz 90-ih. Ma daj, bre Djordje!!!

Previse buljite u te knjige sa po meni vrlo sumnjivim informacijama. Da je nas reformator jezika Vuk Karadzic sjedio u sobi samo sa knjigama, ne bi nista napravio u svom zivotu. Vecina tih knjiga je izdavana u vremenu kada se politika mjesala u sve pore zivota, u stvari vecina ih je „partijska indoktrinacija“, koja nema apsolutno nikakve veze sa realnoscu. ---Славен Косановић- {разговор} 16:44, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Гле, „савремени стандардни“ српски није, што рече Јагода, неки вангалактички језик који је просто „упао“ у ову нашу црну рупу послије српскохрватског. Српскохрватски се раслојио на српски, хрватски и бошњачки, и они и даље остају у овом дијасистему. То је нешто слично оној пукој промјени имена коју ти заговараш, али не баш тако јер данашњи српски нема само име другојачије, него и читаву норму (иако се она ослања на ону српскохрватску из које се раслојила, али ипак српски има нови правопис, доносе се нова правила итд.). „Савремени стандардни“ српски и јесте управо нова фаза у развоју нашег језика, али та је фаза настала из раније српскохрватске фазе... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:53, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Морам да кажем да размишљате баш као математичари. Имамо непознату x, имамо y; ово је лијево, ово је десно; или је минус или плус и трећег нема. Размишљајте више као... биолози: данашњи српски је био ларва у Вуково време, а лутка у време српскохрватског. :D Он је заиста „еволуирао“ из српскохрватског, дакле, Славене, не испада тако. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:03, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Koja je to citava nova norma bogati. Ja nikako da dodjem do tih informacija o novim normama koje tako drasticno mjenjaju srpski da je prosto nerazumljiv za smrtnike. Srpski mjenja ime u srpskohrvatski krajem 19. vijeka, ili nesto kasnije. Skoro vijek poslije, krajem 20. vijeka mijenja ime opet u srpski. I to je sve, nema tu neke posebne mudrolije. U Britanici je takodje tako zabiljezeno u clanku srpski jezik (dakle rijec je samo o promjeni imena i nema neke temeljne reforme, niti smo mi smrtnici poceli da pricamo nekim vangalaktickim jezikom). Kako Hrvati i Bosnjaci zovu jezik kojim govore, je njihov problem.. ---Славен Косановић- {разговор} 17:07, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Нико није рекао да је неразумљив. Српскохрватски је имао своју норму. Српски, хрватски и бошњачки данас се развијају одвојено и самостално, одвојено једни од других и одвојено од те српскохрватске норме, од које данас нимало не зависе. Дакле, норма се мијења. У хрватском је, рецимо, тај развој након раслојавања из српскохрватског кренуо брже него у српском. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:22, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Никако није српски промијенио име у српскохрватски! Јесте, да, у... како да кажем, „свијести говорника“, тако што су Срби почели свој матерњи језик умјесто српским звати српскохрватским именом, и то тек од времена СФРЈ. У науци, пак, не постоји српски књижевни језик прије 18. и 19. вијека − постоји као српска редакција старословенског у средњем вијеку, а у то вријеме постоји само славјаносербски као књижевни и онај народни језик као говорни, а за који смо ваљда установили да није српски (иако га Срби, природно, својим етничким именом зову - то је социолингвистика - али у науци је централнојужнословенски - то је дијалектологија). Опет одбијаш да посматраш сам језик одвојено од назива за језик који народ користи. Сигурно ти неће нико рећи да је његов матерњи језик централнојужнословенски - иако то де факто јесте, али централнојужнословенски остаје термин у науци, а Срби ће свој језик звати српским. То, међутим, нема везе са овим о чему расправљамо. Само сам хтио да укажем на то да српски није промијенио име у српскохрватски. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:22, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Opet ti sa tom „negativnom dijalektikom“... :) Nas problem je sto se mi ne bavimo srpskim jezikom kako treba, nego jos uvijek preovladavaju neke glupe teorije, o diskonuitetu srpskog jezika, te raslojio se iz srpskohrvatskog, te ovo ono. Srpski jezik je Vuk normirao na srpskom novostokavskom dijalektu (srpskom narodnom govoru) i nigdje ga ne zove srpskohrvatski. Kovanica srpskohrvatski je kasnije uvedena pokusajem stvaranja zajednickog jezika, dakle srpskohrvatskog. ---Славен Косановић- {разговор} 17:44, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Она је касније уведена, свакако, кад је наша дијалектологија почела да се развија. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:53, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

У сваком случају, она реченица која је стајала у чланку (сад кад сам видио), како Срби говоре српским језиком, који је настао од српскохрватског, ипак и није била тачна на крају крајева, због онога „говоре“. Тачно је да је савремени српски стандардни језик (само чекам да чујем неког врапца да и он ово отцвркуће, под условом да може да прочита дискусију, је ли ;)) настао из српскохрватскога, а што не укључује и народни и говорни језик и штошта још. Онда, чини се да смо џабе све ово расправљали... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:53, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ама Ђорђе...

Ма све је то исти језик, побогу!!! И онај који се говорио у Средњем веку и онај који се говорио 1991. и овај који се говори данас. Језици се развијају и сигурно ни један језик на овом свету не личи на исти тај језик који се говорио у Средњем веку, па је ипак то све један те исти језик! Мислим стваарно... Дајте, стварно је срамота да на срепској википедији не може да се нађе ни један иоле пристојан чланак ни о Србима ни о српском језику.... А све због неких надри теоретичара и надри лингивиста који, како Славен каже, немају паметнија посла. Беспослен поп и јариће крсти! Нека онда иду да крсте јариће ако немају шта да раде, а не да уносе пометњу у народ.--Maduixa kaži 16:22, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

---

Е па Maduixa, исто тако је срамота да на српској википедији браниш Цпц, да се говори да је Србија матична држава, да се каже да је Митрополија црногорско приморска била аутокефална, да се каже да су Црногорци посебан народ, да је 4с на црногорској капи уведено 1918.....и још милион тотално промашених чланака само зато што је неко умислио да нешто зна, а да не говоримо о томе да то заговарају црногорски сепаратисти. Ајмо једном да се договоримо да историјске текстове пишу историчари, језичке лингвисти, правне правници....а не кад свака шуша да помисли да је паметна побрљави по овој Википедији.

Иначе нема потребе да се препирете кад сте обоје у праву, постоји са једне стране народни, а са друге књижевни језик, само што то треба да се лепо уклопи у чланак.--Стојан Мићовић 16:33, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ma daj Stojane, idi malo pa oladi. Otvori zamrzivač pa turi tu tvoju srpsku glavu u crngortski frižider, da vidimo hoće li uspeti da je oladi. Ja ne branim ni srpsku ni crnogorsku crkvu, i veruj mi, savršeno mi je svejedno da li postoje ili ne postoje, dal će da se slažu ili će da skaču jedni drugima i da kopaju oči. Takođe mi je savršeno svejedno da li su Crnogorci poseban narod ili su Srbi, sve te prepirke su meni totalno besmislene i pre svega OPASNE, jer zbog takvih budalaština mojih 10 godina života mi je oduzeto i provela sam ih onako kako ni u snu nisam mogla očekivati.

Ono što je meni bitno je da se ovde piše objektivno, a očigledno je da naš narod (uključujući i tebe) nije sposoban još uvek kad govorimo o nama samima. --Maduixa kaži 16:43, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Надам се да вам неће сметати ако се вратимо на ону причицу о језику. Елем, ја не мислим да је то пометња. Напротив. :) Молим те, Јагода, пробај само за један мали тренутак да покушаш да разумеш само ово: У праву си кад кажеш то за српски језик. Али српски језик као уопштени појам, просто − језик којим се користе Срби. Али савремени српски стандардни језик тек је почео самостално да се развија 1990-их година, и то тако што је „еволуирао“ из ранијег заједничког српскохрватског. (Кажем „самостално“, јер се он развијао и одраније у оквиру српскохрватског. Стандардни језик.) Океј, тренутак прошао. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 16:46, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Razumem ja to Đorđe što ti pričaš. Međutim, ja mislim da se ovde vodi razgovor o srpskom jeziku generalno, a ne o standardnom književnom jeziku....--Maduixa kaži 17:07, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

--- Ја о објективности и причам. Ако те нешто не интересује и ако о нечему појма немаш, немој да се правиш паметна и мислиш да знаш. Ћути и преводи те текстове са шпанског и у ове теме се не мешај. Наравно да ти је чудно то што прича Ђорђе, али ти си лаик за те ствари и то је потпуно нормално, не можемо сви све да знамо али треба да поштујемо оне који нешто о томе више знају.--Стојан Мићовић 16:56, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Немојте тим тоном. На Википедији смо сви лаици. Предосећам страховиту буру кад Јагода види како си је ућуткао... :( Свађа нам понајмање треба. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:09, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Slušaj bre! Ko si ti da sebi dozvoljavaš da mi govoriš na taj način i da mi određuješ šta ja "treba" a šta "ne treba" da radim? Ućutkuj svoju mamu koja te tako naučila da se ponašaš a ne mene, niti bilo koga ovde, sram te bilo! I da ti bude jasno, ni ti, niti bilo ko drugi ovde ne može i ne sme da zabranjuje ni meni niti bilo kom drugom da da svoje mišljenje o nečemu. S druge strane, možda jesi neki "stručnjak" za prava jer studiraš prava, mada je i to diskuptabilno, jer stručnjak se postaje tek nakon debelog niza godina prakse u bilo kom zanimanju - ali sigurno nisi stručnjak u religijskim stvarima, ni istoriji, prema tome, i ja bih tebi glatko mogla da kažem isto - ćuti i piši te tvoje nerazumljive članke iz prava i ne turaj nos tamo gde ti nije mesto. Ko kaže da si ti stručnjak za bilo šta? Dovoljno je da neko pročita par rečenica na razgovoru o crnogorskoj crkvi koje si napisao i da mu bude sasvim jasno ko si i šta si ti, i da je nemoguće da ti napišeš iole objektivan (o stručnosti da i ne govorim) članak o bilo čemu što se tiče Srba i Crnogoraca. Zato molim te, pokrij se ušima i ćuti. Deluješ pametnije.--Maduixa kaži 17:06, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Иначе, за оне који можда не знају, јер су се касније појавили, само да упозорим да иако изгледа да се Ђорђе Божовић разуме у лингвистику, све шта он каже се мора узети са великом резервом, јер се он дебело дискредитовао тражећи оснивање златиборске Википедије, износећи гомилу лажних података (како је златиборски засебан језик), и вероватно служећи се сокпапетима. Све ово је ескалирало у готово дипломатски инцидент, пре него што смо успели да објаснимо овима са мете да Срби једноставно не држе Златибор под окупацијом, и не тлаче поносни златоборски народ (чак су се били чули и повици за ослобађањем Златибора од Срба). Елем, ја нисам ишчитао све шта је Ђорђе овде изнео, тако да не кажем да јесте или није тачно, већ само упозоравам остале кориснике да се ради о особи која је јавно показала да је спремна да у стручној расправи свесно лаже како би истерала своје интересе, и стога иако има некакву врсту лингвистичког образовања, и нама лаицима може изгледати да су његови аргументи ваљани, без потврде некога ко се у лингвистику разуме, а није компромитован, не треба узимати његове речи здраво за готово. Ово не схватите као ад хоминем напад, већ само као упозорење лаицима - значи не тврдим да је све шта Ђорђе каже априорно нетачно. Толико. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:27, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Хехе. Занимљиви аргументи. Од Википедије писане ужичким народним говором ја и даље нисам одустао. Ради се о једном српскохрватском народном говору који одумире, али на коме је у прошлости настајала и усмена и писана књижевност. Авај, у свом првом покушају тражења ове Википедије, ја сам језик представио као Zlatiborian language и као да је засебан језик. Тако је; то је наравно погрешно, али ја сам веровао да ћу једино тако моћи да добијем сагласност. Ето, стидим се тога, али тако је било. А све то о окупацији баљезгао је други један корисник, кога ти Горане знаш, а не ја. Толико од мене компромитованог. ;) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 17:36, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Djordje je svjestan da njegovi argumenti ovdje imaju debele aporije i da se te aporije vide na km. Pazite, jedan dio nase literature o srpskom jeziku narocito onaj koji je nastao u eri SFRJ, treba uzimati sa debelom rezervom generalno. U njoj ima krupnih aporija koje nemaju veze ni sa sociolingvistikom, ni sa lingvistikom pa ni sa jezikom uopste. Osim toga sociolinguistika se ne bavi gorenavedenim stvarima, nego je ona studija socioloskih aspekata jezika i razmatra ulogu jezika u odrzavanju raznih drustvenih rolova u zajednici/ama. ---Славен Косановић- {разговор} 18:06, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

То кажеш ти из Шпаније? А то што се баш та литература употребљава у школама и на факултетима на којима се предаје српски језик то је вјероватно зато што наши лингвисти немају везе ни са чим... Стварно! --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:21, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Шта је социолошки аспекат језика ако не појава да Хрвати користе хрватски, а Срби српски назив за доскора исти језик? Осјећам да не вриједи више разговарати, након очитих предрасуда које си сигурно морао добити након Горановог „упозорења“. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:21, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ово је списак уџбеника на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету Универзитета у Београду. (Можда ћеш, ако погледаш, ту пронаћи и граматику на коју сам се ја изнад позвао.) Судећи по годинама издања тих књига, вјерујем да би можда хтио да им упутиш опомену да припазе на оне уџбенике који немају везе са лингвистиком, јер мислим да би вољели да их склоне из програма. И шта би јадни наши лингвисти, аутори апоријама напуњених уџбеника, без нас лаика који све знамо... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:30, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Znas ti bre o cemu govorim. Jedno je „tehnologija jezika“ , a drugo mjesanje politike u jezik. Nije to samo slucaj kod nas. Bez obzira sto mogu da cijenim jednog lingvistu zbog njegove strucnosti iz „tehnologije jezika“, isto tako mogu sa velikom rezervom da uzimam stvari u kojima pokusava da mi proturi „neke svoje teorije“, ma kako on priznat bio, pa nek bude i clan SANU. Znam za tu cijelu pricu o Zlatiboru Djordje, ja sam na Vikipediji duze nego sto ti mislis. :) U nasim skolama se predaje stosta, sto ce u narednom periodu biti temeljno preradjivano, ali naravno prvo ce trebati sacekati da neki nekompetentni „autoriteti“ odu u penzije ili „na drugi svijet“. ---Славен Косановић- {разговор} 18:38, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Ја немам ријечи. Ти кажеш да оно што се предаје по нашим школама и факултетима није тачно јер се теби не свиђа? Ужасно је што то причам, али највећи ауторитети Стевановић и Павле Ивић су одавно под земљом, па ипак Ивићева „Дијалектологија српскохрватског језика“ и Стевановићева четворотомна граматика немају замјене... Мени је доста било нервирања за данас. Извини, повући ћу се из дискусије. Макар док се наша лингвистика темељно не преради, па да све буде онолико красно колико се само пожељети може... :( --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 18:45, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Pa nemaju zamjene zato sto smo 15. godina proveli u haosu i niko (od ovih novih teoreticara) se nije naucno i temeljno bavio srpskim jezikom. Imaj u vidu da su ti ljudi pisali te knjige u sasvim drugim drustveno-politickim okolnostima. Htjeli mi to ili ne politicke okolnosti uticu itekako na zvanicne verzije stvari koje se ticu jezika i kulture. Ovdje nije rijec o strucnosti tih knjiga za objasnjenje „tehnologije jezika“. I nadji mi nekog strucnjaka srpskog jezika koji ce osporiti da je Vuk Karadzic normirao srpski jezik na osnovu srpskog novostokavskog dijalekta i da se srpski zvao srpski dok nije uvedena ta nesrecna politicka kovanica "srpskohrvatski". ---Славен Косановић- {разговор} 19:02, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Срби у Албанији

Одакле нам 10.000 Срба у Албанији? Јел то тачан податак? На ен.вики се не спомиње. -- Обрадовић Горан (разговор) 17:11, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Има их један недефинисан број, али не вјерујем да се ради о 10.000. Немам извор за ово што тврдим, јер то знам по причама наших људи који су били у Албанији прије 90-их. ---Славен Косановић- {разговор} 17:18, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Заби ту твоју српску главу у црногорски фрижидер, тиме си ме испровоцирала. То што ти не знаш о ЦПЦ, о њеним активностима, то је твоја ствар само немој мени да говориш да сам ја пристрасан што износим чињенице. О мојој правној стручности нећу са тобом да разговарам, а о цркви стицајем околности много више знам него ти и зато се ти покриј ушима и преводи та шпанска села, о високоумним стварима најбоље је да не проговараш јел из тебе излази незнање. На овој расправи о језику си такође показала да немаш појма, лепо ти Ђорђе објасни ти опет...шта ти сад није јасно. У породици имам једног професора српског језика и исто ми прича као Ђорђе зато га и не нападам. А што се тиче Срба у Албанији, не знам тачно колико нас сада има тамо, али на читавом простору северне Албаније су живели Срби, који су сада поарбанашени, а о томе јасно говори податак да је прије 45. год. у Албанији живело око 100 хиљада Срба, а у Албанији су забрањене српске школе од 1933. год. , док се терор наставио за вријеме Енвера Хоџе. Извини Јагода нисам нашао прикладнији назив за оно што је радио Енвер Хоџа, па ако ти имаш неки слободно реци а да није терор, можда ће бити мање пристрасан--Стојан Мићовић 17:22, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

-- Заборавио сам да се извиним што сам неког ко је силовао болесну жену (као што је то урадио припадник ЦПЦ) назвао сексуалним манијаком, не знам стручан термин за тако нешто па сам употребио лаички--Стојан Мићовић 18:01, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

Hehe... Samo pokazujes koliko nemas veze s mozgom. Kakve molim te imaju veze silovane babe u Crnoj Gori sa poreklom srpskog jezika i terorisanim Srbima u Albaniji? Tvoj problem je sto mislis na stari iskljucivi titoisticki nacin - ako nisi sa mnom onda si protiv mene, i sto tumacis tudje reci onako kako se to tebi cefne. A i taj tvoj profesor srpskog, ako je isti kao ti, nista njemu ne vrede skole, zatucan je u mozak na najgori moguci nacionalisticki nacin isto kao i ti, sto se da videti iz prilozenog. Zapamti da nije neophodno imati skole da bi se bio covek, nego srce. A da bi se bio nacionalista i sovinista, nije potrebno imati nista osim mrznje, koju ti, vidim imas u izobilju.

Tebi se svadja, a ja necu da se svadjam pa necu dalje nista da ti kazem. Mozes da nastavis da pljujes zuc koliko god hoces(mogu da te zamislim, sav si se uskopistio sada pored kompjutera, samo sipas otrov na sve strane) , nadam se da ces da dobijes cir na zelucu. Aj zdravo. --Maduixa kaži 19:49, 19. јул 2007. (CEST)[одговори]

ОК, идемо поново на тему: Ми у ствари имамо чланак Срби у Албанији, и тамо пише да по званичном попису из 1989, Срба и Црногораца у Албанији има око 100, али да их незванично има много више (10.000 па чак и до 40.000). Дат је и неки линк који би требало да поткрепљује ове тврдње (бројку од 10.000), али када сам ја испратио тај линк, нисам успео да пронађем неки сличан податак. Да ли би још неко могао да провери да ли овај податак постоји на том сајту (или на неком другом), јер ако не постоји треба га уклонити. Лично ми је мало тешко да замислим да сада (2007.) у Албанији живи 10.000 Срба. Ако је то пак стварно тачно, волео бих да знам, да ли они живе у неким хомогеним срединама, или су расути по целој Албанији. Да ли постоје нека српска села, и где. Какав је њихов однос са Републиком Албанијом, и какав је био у прошлости, евентуално нека културна друштва, цркве..? -- Обрадовић Горан (разговор) 19:51, 20. јул 2007. (CEST)[одговори]

Evo uspio sam da nadjem jedan link ovdje o cijeloj problematici utvrdjivanja broja Srba, ali i drugih Slovena na prostoru Albanije. Mislim da prilicno detaljno objasnjava situacijua ~~i prije svega, prica je bazirana na studiji jednog akademika SANU~~. ---Славен Косановић- {разговор} 20:24, 20. јул 2007. (CEST)[одговори]

Pogresno sam konstatovao da je prica bazirana na studiji Antonija Isakovica (akademika), prica je iz vise izvora, uglavnom novina, a na kraju je naveden samo jedan njegov komentar... ---Славен Косановић- {разговор} 20:34, 20. јул 2007. (CEST)[одговори]

Po zakljucku iz ovog clanka u zadnjem pasusu Srbi i Crnogorci u Albaniji „su nestali i asimilirani narod“... Tako da u tom clanku se jedino moze razglabati o istorijskom prisustvu Srba na prostoru Albanije... U 20. vijeku, su unisteni svi tragovi kulture Srba i drugih nealbanskih naroda. Slicna prica se pokusava reprodukovati danas na Kosovu. ---Славен Косановић- {разговор} 20:47, 20. јул 2007. (CEST)[одговори]

Да појасним...

...избачио сам коментар:

(прапостојбина је израз који се користи у славистици за означавање мјеста порекла прије сеоба)

јер је непотребан(име чланка је Срби,а не Прапостојбина).(А кад се већ оглашавам указао бих на то да не треба бркати дијалекте у чланцима(мјеста,прије),ако има оних који су заборавили.)

Толико, Црни Бомбардер!!! (†) 01:40, 20. јул 2007. (CEST)[одговори]

Знам ја која је тема чланка, него видим да људи већином не знају шта значи тај појам, па сам убацио коментар. Уосталом у многим чланцима имамо појашњења неких појмова који неће бити посебан енциклопедијски чланци, јер су за ријечник. Дакле, о појму прапостојбина, као појму неће бити енциклопедијског чланка. ---Славен Косановић- {разговор} 02:21, 20. јул 2007. (CEST)[одговори]

Знам да знаш,него ми је било комично да се тек што најурисмо Крлежу(да ми је знати ко га је уметнуо у заглавље чланка(мрзи ме да копам по историји)) у коментару из чланка,појавило ново појашњење/коментар у њему.

Могли би направити мали патрљак,попут оних из речника социјалног рада.Што да не(од вишка глава не боли). Црни Бомбардер!!! (†) 02:32, 20. јул 2007. (CEST)[одговори]

Пребројавање

Опет неки анонимац мења бројке (ваљда на основу неког свог пописа) те Срба у Француској има 100.000, ау БиХ мање него што је било. Мени је проблем што ни за претхону цифру није постојао наведен извор па не могу да проверим шта је истинито. -- JustUser JustTalk 14:30, 12. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Па у Бих није било пописа од 1991. год., тако да ово остало су све произвољне естимације. За Француску не знам... Знам да у Шпанији има отприллике 3000 држављана Србије са пријављеним боравком (2006. год. извор статистички завод Шпаније, не могу да дам директан линк јер је сајт испрограмиран тако да мораш да вршиш упите у базу по критеријумима да би дошао до података), што не мора да значи да су сви Срби, а могуће је да има један мањи број који су узели шпанско држављанство и наравно сад се рачунају као Шпанци... ---Славен Косановић- {разговор} 15:05, 25. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Заставе без броја

Мак`о сам све заставе земаља испод којих није било икаквог броја(а могли би мало проћаскати и о осталим бројкама без референци),јер је апсурдно ставити их.Зашто не би једноставно уметнули списак свих земаља света,јер Срби су сви у свуда.Аман људи.

Успут,`е л` се мени нешто багује или се уопште не приказује звездица за изабрани на мк.вики(фино су га урадили,морам признати). Црни Бомбардер!!! (†) 19:37, 25. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Ма јасно да не вреде бројеви без референце. Треба неко фино да преузме те податке са енглеског чланка, тамо имају референце за све (сем за Холандију?). -- Обрадовић Горан (разговор) 19:45, 25. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Балканско полуострво и Панонска низија

Није ми цело објашњење стало у опису измене. Срби у великом броју не живе само на Балканском полуострву, него су историјски и тренутно присутни у великом броју и у Панонској низији: Банат, Срем, Бачка, Барања, Славонија, као и београдске општине (и то је условно ван Балкана) Нови Београд, Земун, Сурчин, Палилула. Око два милиона Срба живи у јужној Панонији, а у прошлости је било периода када су чинили једино становништво у данашњим границама Војводине и трећину становништва Славоније. 91.150.98.76 18:41, 29. октобар 2007. (CET)[одговори]

Panoska nizija je u/na Balkanskom poluostrvu.... ---Славен Косановић- {разговор} 18:45, 29. октобар 2007. (CET)[одговори]

Ja ne znam gdje neki od vas ucite sad geografiju, ko va uci, ali u svijetskim atlasima, panosnka nizija je kompletno na Balkanskom poluostrvu. ---Славен Косановић- {разговор} 18:47, 29. октобар 2007. (CET)[одговори]

Славене, као што сам рекао на страници моје ИП-адресе где си оставио идентичну поруку, погледај страницу Балканско полуострво. Јужни део Панонске низије условно јесте на Балкану као регији или геополитичком простору бивше СФРЈ, Румуније, Молдавије, Албаније, Бугарске и Грчке, али није на Балканском полуострву као географској одредници. Северна граница Балканског полуострва су реке Сава и Дунав, и управо тако је наведено у свим географским атласима и школским уџбеницима. Чак је и географски концепт Балканског полуострва као полуострва веома климав, пошто за разлику од осталих полуострва нема земљоуз, и ту чињеницу користе у Хрватској (на пример) како би одбацили да се део њихове територије и географски налази тамо. Ако гледамо и по културно-историјским одликама, територије јужне Паноније нису Балкан - Балкан су једино у контексту модерног говора дневне политике. 91.150.98.76 19:03, 29. октобар 2007. (CET)[одговори]

Pa to sranje sa dnevnom politikom i jeste problematicno... Ja samo znam da kada sam ja učio geografiju kod nas, cijela bivša Juga je bila na Balkanu, pa samim time i Panonska nizija. E sad, sa ovim preturanjima stvaraju se nove raspodjele... S druge strane znam pouzdano da na Zapadu uče i dalje da su i Srbija i Hrvatska i Rumunija na Balkanu (pored ostalih Makedonije, B i H, itd)... Eto izdvoili su Sloveniju, ali ove ostale bivše Republike i dalje stoje na Balkanu. Imam kod sebe i Atlas National Geographic u kojem takođe stoji kako sam rekao... ---Славен Косановић- {разговор} 19:12, 29. октобар 2007. (CET)[одговори]

Не уче баш у школама, то је више Балкан у политичком контексту, који се више помиње у штампи, медијима и политичко-економској литератури, из којег изузимају европски део Турске, а често и Грчку, а подразумевају само бивше комунистичке земље целе југоисточне Европе тренутно "у транзицији". Као полуострво, као географски појам, Балкан сеже само до Саве и Дунава, и тиме су само Албанија, Бугарска, БиХ и Црна Гора у целини на Балкану, Србија, Хрватска и Грчка већим делом, а Словенија, Румунија и Турска мањим. А Панонска низија дефинитивно не спада у Балкан, јер би тиме и цела Мађарска била балканска земља - јужнословенски је само југ Панонске низије: Славонија, Барања, Срем, Бачка, Банат. Не знам са чиме бих упоредио, можда са Америком, где слично постоји подвајање значења у географском смислу и у свакодневној употреби, јер се углавном подразумева да означава Сједињене Америчке Државе и Канаду, док су Америка такође и Мексико или Перу. Балкан такође има и метафоричко, пежоративно значење, које означава неспособност за државност и разумну политику, што се очитава и у значењу речи "балканизација" које је ушло у употребу у страним језицима, а означава уситњавање и цепање држава праћено крвавим сукобима. Но, да не смарам, ако говоримо о географској раширености српског народа у уводном делу текста, предлажем да поред Балканског полуострва обавезно стоји и Панонска низија, јер и ту живи и живео је значајан проценат српског народа. Мада уместо оба може да стоји и само "Југоисточна Европа", свеједно. Поздрав. 91.150.98.76 21:56, 29. октобар 2007. (CET)[одговори]

Na Vikipedijama na raznim jezicima je druga prica... Imas tu sliku iz clanka Balkansko poluostrvo koja je i kod nas, ali u tekstu obicno pise drugacije. Sad bas gledam spansku Vikipediju. U tekstu je onaka kako oni uce u skolama, tj. kako sam rekao gore, ali drze tu mapu sa granicom Sava i Dunav. Na engleskoj paradoksalno imas takodje tu sliku, a odmah ispod ovu... Image:Balkan peninsula line.jpg... Dakle, haos. ---Славен Косановић- {разговор} 19:24, 29. октобар 2007. (CET)[одговори]

Britanika u svom clanku o Balkanu, ukljucuje i Sloveniju, iako priznaje da je ta granica na sjeveru u geografskom smislu nedefinisana. Dakle, u provjerljivim izvorima na Zapadu, nigdje neces naci takve iskljucive konstatacije, tj. da je geografska granica Balkana na Savi i Dunavu. Po meni to je totalni apsurd i politicko prepucavanje, ograniciti Balkan na sjeveru na zavrsetak Dinarskog alpskog masiva i dolinu tih rijeka. Sto se tice pojma "balkanizacija", i konteksta u kojem se koristi to je obicna glupost i medijski senzacionalizam propagandne masinerije. Mozemo i mi koristiti pojmove baskijizacija, ili katalonizacija, ili bilo koji drugi vezano za problematicne zone u Evropi. A ima ih. Slika koja ilustruje Balkan u Britanici je vrlo slicna ovoj Image:Balkan peninsula line.jpg i ne onoj drugoj koju kristimo mi u nasem clanku o Balkanu, a i druge vikipedije... ---Славен Косановић- {разговор} 22:31, 29. октобар 2007. (CET)[одговори]

Inace, da te ne gnjavim mojima paranojama, za mene je uvijek bila i ostace slika Balkana nalik ovoj - Image:Balkan peninsula line.jpg, bez obzira kako se kod nas ili bilo gdje drugo ucilo. I posto smo izasli iz teme, ja se izvinjavam, navodi kako mislis da je najbolje u ovom konkretnom clanku... ---Славен Косановић- {разговор} 22:56, 29. октобар 2007. (CET)[одговори]

Не знам, ја сам лично Панонац, из Баната и никад нисам себе нити своју регију сматрао делом Балкана, а Србин сам, па ми је само зато стало до тога да се и то напомене - наравно, не у негативном смислу, пошто јужне крајеве (лично) сматрам много лепшим, здравијим и интересантнијим од равнице, већ једноставно не могу тиме да се индентификујем, као што се неки Врањанац, рецимо, не идентификује са Подунављем, иако је Србија и подунавска земља. Ако хоћете, избаците референцу о јужној Панонији, мада мислим да не би било лоше да остане, управо због тога што се најчешће када се говори о Балканском полуострву не подразумева и Панонија. Као на пример у чланку о Балканском полуострву на Википедији на српском језику, на који упућује референца у уводном делу текста. Ако ништа друго, не би било лоше да остане управо због "недефинисаности" северних граница.

Иначе, у Малој Просветиној енциклопедији из 1978, коју имам код куће, за Балканско полуострво стоји да је у питању полуострво на југоистоку Европе, јужно од Саве и Дунава, површина око 520.000 km2, ст. око 40 мил.: Срби, Хрвати, Муслимани, Македонци, Црногорци, Словенци, Бугари, Грци, Албанци, Турци, Румуни, Цинцари, Јевреји, Јермени и др. Границе: на северу Сава и Дунав, на југу Средоземно море, на истоку и југоистоку Црно, Мраморно и Егејско море, на западу и југозападу Јадранско и Јонско море итд.91.150.98.76 23:34, 29. октобар 2007. (CET)[одговори]

:))))))

Видим расправа на страници за разговор је бар 20 пута дужа него сам текст о Србима на википедији која користи језик тог народа, о коме силни мислиоци, лингвисти, философи, акадамици па и лаички појединци на овој Википедији написаше 7,8 реченица. Ццццц, стигло се и до распопа - силоватеља, чира на желуцу, српског језика који је настао 1991. године,а видим да је на помоклу и сензационално откриће преумних појединаца о најновијем Златиборском језику, који је свакао много старији од српског језика, тако кажу...И док 165.000 или 600.000, по некима и милион Срба живи у Чикагу, ово мало јада што је остало у "Србијици" не може да се похвали да је направило добар текст и да се на његовом врху појави нека звездица. Остаје нам да се надамо да ће текст са звездицом о Србима можда имати Осетинска или Ашанти википедија.

--Оњегин (разговор) 06:03, 12. јул 2008. (CEST)[одговори]

Point? I seem to miss it.. -- Обрадовић Горан (разговор) 07:07, 12. јул 2008. (CEST)[одговори]

7,118.411 Srba u Srbiji?

- a 6,212.838 Srba po popisu iz 2002. godine. Nismo se valjda mi Srbi u Srbiji za šest godina umnožili za milion duša?--Carski (разговор) 22:20, 14. септембар 2008. (CEST)[одговори]

Ненад Илић

Извините што не знам, али који је то познати српски научник Ненад Илић...? --Дарко Максимовић (разг.) 09:17, 10. децембар 2008. (CET)[одговори]

А мене занима одакле ових 1.703.415 Срба у Босни? Раде Награисаловић

Срамота

...срамотно кратак чланак :( --Дарко Максимовић (разг.) 00:53, 30. јануар 2009. (CET)[одговори]

Uklonjene karte

Uklonio sam sve karte koje se bave isključivo teritorijama, ili koje se bave teritorijama a da se ne bave isključivo Srbima na toj teritoriji - predmet ovog članka su Srbi kao narod, i karte treba da služe da ilustruju materiju koja se izlaže u članku. Ako imate neku kartu koja se ne bavi Srbima, nego nekom teritorijom, njoj je mesto u članku koji se naziva „Demografija [NAZIV TERITORIJE]“ ili „Istorija [NAZIV TERITORIJE]“, ne ovde. --Cordwainer B. (разговор) 21:15, 13. фебруар 2009. (CET)[одговори]

Уклањање карата, други пут

Поново су уклоњене карте које се баве територијама или које се не баве искључиво Србима на датој територији. Такве карте припадају у чланке о историји и/или демографији одређене територије. --Cordwainer B. (разговор) 21:54, 24. мај 2009. (CEST)[одговори]

Његош

Зашто се Његош не налази међу овим великанима на почетку чланка? --80.242.117.113 (разговор) 20:07, 26. октобар 2009. (CET)[одговори]

Погреших за бошњачки језик

вратио сам измену Баш Челика јер сам видео да бошњаци свој језик зову босански [2] . После сам видео да је код нас назив другачији. --Antidiskriminator (разговор) 16:04, 19. мај 2010. (CEST)[одговори]

Hvala Bojanu sto je vratio moje promjene. U Republici Srpskoj ni u ustavu nema ni bosnjackog a kamoli bosanskog jezika. Priznaje se zvanicno samo "jezik Bosnjaka" i to po odluci suda. --БаШ-ЧелиК (разговор) 19:14, 19. мај 2010. (CEST)[одговори]

Ime jezika ne odreduju politicari vec lingvisti, a nasi su rekli da je u srpskom jeziku pravilno bosnjacki. Koja strana se igra politikanstva nije bitno i nemojmo o tome raspravljati. -- Bojan Razgovor 20:04, 19. мај 2010. (CEST)[одговори]

Предлог

Да ли може да се преведе енглески или македонски чланак о Србима да коначно се добије нешто садржајнији чланак.--Миланче (разговор) 19:53, 5. октобар 2010. (CEST)[одговори]

Statistika !

Broj stanovnika Srbije bez Kosova i Metohije je 7.498.001, a Srbi čine 82,86% stanovništva prema zvaničnom popisu iz 2002.godine !

http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=59 http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=37

Pedja770 (разговор) 21:33, 5. фебруар 2011. (CET)[одговори]

Може ли неко да ми каже који је био број Срба на нивоу Србије (са Војводином и Косовом) на попису 1991. године? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Dante88 (разговор • доприноси) | 22:52, 26. фебруар 2011.‎

ukupan broj srba u svetu

molim vas pomozite mi da nadjemo zajedno ukupan broj srba u svetu .... ako podaci stoje da u SRB živi ~6 miliona srba + 2 milijona u regionu i od 3-4 milijona srba u dijaspori - ond abi broj trebao da bude prkeo 12 milijona .... ali postoji li negde "pravi" izvor koji bi iznosio upravo taj broj? neka enciklopedia ili slično bi jako dobro došlo (Правичност (разговор) 00:58, 6. јануар 2013. (CET))[одговори]

Нажалост, већина енциклопедија говори о демографији држава, ретко која народа. --Lakisan97 (разговор) 01:17, 6. јануар 2013.

Izuzimajući enciklopediju, poznajete li neke linkove, gde su ti brojevi srba u svetu navedeni, a da linkovi imaju i autore, makar neke stručnjake za demografiju itd.... ??? ko god ovo čita, molim da pomogne, jer ću se baš sa tim linkovima truditi i tražiti da se broj srba realno proceni i promeni na engleskoj vikipediji koja je zaštićena. (Правичност (разговор) 09:04, 9. јануар 2013. (CET))[одговори]

S obzirom da su sve ozbiljne države imale popis stanovništva prošle godine najbolje je unijeti podatke s tih popisa tamo gdje postoje podaci o Srbima. Tamo gdje nas nema ne znam šta bi moglo biti rješenje. Mi se ovde često služimo svakakvim procjenama pa dajemo okvirne brojke. Na Vikipediji na engleskom je to malo drugačije i ne znam kako bih ti pomogao. Uostalom, mi se brinemo za naše članke, a oni za svoje.-- Марко Dic,amice! 14:47, 9. јануар 2013. (CET)[одговори]

Хвала на одговору (Правичност (разговор) 23:45, 9. јануар 2013. (CET))[одговори]

Podaci za Nemačku nesavršeni

Podaci za Nemačku vam nisu tačni, ta brojka od skoro dvesta hiljada ne uključuje uopšte Srbe iz BiH, Hrvatske, Crne Gore itd... Niti one Srbe koji su rođeni u Nemačkoj, dakle 2. ili 3. generacije ili čak još starije. Nego već samo ljude koji su uspeli da se izjasne (a veliki broj njih nije) da imaju srpske pasoše itd.... pravilna brojka Srba bila bi između 600.000 i ~800.000 najverovatnije. Molim vas da promenite izvor. (Правичност (разговор) 22:13, 13. јануар 2013. (CET))[одговори]

Дај други извор. Добро је што ти имаш „правилне највероватније бројке“--Drazetad (разговор) 23:18, 13. јануар 2013. (CET)[одговори]

To sam i uradio. "Dobro" što sam jedini ispravio brutalno smanjenu cifru. (Правичност (разговор) 04:09, 14. јануар 2013. (CET))[одговори]

Е баш си правичан. Податак из 2011. заменио си податком из 2006. Могао си узети податак из 1971 тада их је било највише у Немачкој.--Drazetad (разговор) 10:24, 14. јануар 2013. (CET)[одговори]

Hvala na komplimentu, jesam pravičan, neću da brojim ljude koji privremeno rade i žive iz Srbije u Nemačkoj pa da je izvor iz 2013 godine te da ih brojim kao ukupnu populaciju Srba u Nemačkoj. - da li ti je poznato, da su Srbi treća najveća migracijska grupa u Nemačkoj, bilo bi veoma interesantno kad bi nas bilo samo 190.000 nasprem naprimer mnogo više Turaka, Poljaka, Grka, Italijana, Albanaca itd... A gle još sam si spomenuo, da nas je u 1971 bilo tamo najviše, šta znaš možda su svi iz 2003 godine izginuli, 300.000+ nestalih. (Правичност (разговор) 01:35, 15. јануар 2013. (CET))[одговори]

Srbi u Nemačkoj po ZVANIČNOM popisu iz 2011.godine

Srbi rođeni u Nemačkoj 125.765
Srbi (iz Srbije bez Kosova) sa bračnim statusom u Nemačkoj 197.984
Srbi iz Srbije i Crne Gore sa državljanstvom Nemačke 54.944
Radnici iz Srbije i Crne Gore sa radom u Nemačkoj 404.690
Radnici iz bivše Jugoslavije (bez navedene republike) sa radom u Nemačkoj 913.501
Srbi iz drugih republika bivše SFRJ (BiH, Hrvatska...) nisu navedeni u statistici.

Zbog svega gore navedenog, lako je zaključiti da u Nemačkoj trenutno boravi ili živi preko 1.milion Srba. To znači da se neko poigrava podacima o broju Srba u Nemačkoj.

Тачно тако, браво на слаганњу. Ја бих такође замолио администратора нека увиди овај циркус и драстично омаловажавање броја Срба у Немачкој у инфобоксу. Ако саберемо само Србе из СРБ и ЦГ који живе или бораве тј. раде у Немачкој .. добијамо бројку од 783.374 људи + НЕРАЧУНАЈУЋИ СРБЕ ИЗ БИХ и ХРВАТСКЕ ... а и њих има много, добијамо сигруну бројку од око 1 милијон људи (мање или више).

(Правичност (разговор) 16:21, 25. јануар 2013. (CET))[одговори]

Овде се поигравате вас двојица. Нема од приче ништа. Дајте извор (не шта ви мислите) и одмах ће бити исправљено према најновијем извору, а овако то је само нагађање и претпоставка. У делу који је написан изнад о попису за 2011. измешане су бабе и жабе, за личним закључком аутора, који видим и ти подржаваш. Дајте тачан број и званичан извор према задњем попису из 2011. и одмах мењам. --Drazetad (разговор) 16:36, 25. јануар 2013. (CET)[одговори]

Дечко који каже да мијешам бабе и жабе, очито је извукао само једну жабу или њен батак и објавио као ,,укупан податак. Ево објашњења:

Прво: Приликом пописа у Њемачкој 2011, статистичка агенција није пописивала ЕТНИЧКЕ СРБЕ већ популацију са територија из којих долазе. Тако да немамо тачан број Срба у Њемачкој, већ број људи из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине и тако редом.
Друго: Чак ни Србијанци (држављани Србије) нису сврстани у једну категорију под називом Србија, већ су наведени називи државне заједнице из које су долазили. Тако да имамо Југославене (шифра 106), па Србе и Црногорце (шифра 107 за СРЈ и шифра 46 за државу Србија и Црна Гора), па саму Србију (без Косова) (шифра 45).
Треће: Надам се да вам је познато да одређен број Срба у Њемачкој не потиче из Србије већ других територија бивше нам државе, па су ти етнички Срби у попису наведени као 30.Хрвати, 31.Црногорци, 41.Босна и Херцеговина и 42.Косово.
Четврто: Поред свега наведеног, постоје и етнички Срби рођени у Њемачкој , и то прва, друга, трећа итд. генерација наших емиграната, али они НИСУ НАВЕДЕНИ у овим подацима, јер их ,,Statistisches Bundesamt“ сматра Нијемцима.

Позивам се на званични документ Пописа: Ausländische Bevölkerung 2004 bis 2011 nach Staatsangehörigkeit und Geschlecht (превод: Број странаца од 2004 до 2011, по националности) Табеле од 3 до 13. (исти су подаци у свим табелама)

(Уз име територије наведен је и тачан број популације по попису, а ја додајем и проценат Срба (по википедији) у датој територији, те процјену Срба од укупног наведеног броја.)

30. Kroatien ......................................................... 223.014 ...(12%) ... ~ 27.000
31. Montenegro ....................................................... 15.212 ...(28%) ... ~ 5.000
41. Bosnien und Herzegowina ................................ 153.470 ...(37%) ... ~ 60.000
42. Kosovo ............................................................ 136.937 ...(15%) ... ~ 21.000
45. Serbien (mit und ohne Kosovo) ......................... 197.984 ...(83%) ... ~165.000
46. ehem.Serb und Montenegro ............................... 54.557 ...(63%) ... ~ 35.000
106. das ehemaligen Jugoslawien .......................... 913.501 ...(40%) ... ~ 370.000
107. des ehemaligen Serbien und Montenegro ........ 404.690 ...(63%) ... ~ 260.000

Из свега наведеног да се закључити да је само у пар последњих деценија у Њемачку уселило око 950.000 етничких Срба.

Понављам: Ово је податак без Срба који су рођени у Њемачкој (процјена преко 500.000). Осим тога, број Срба под шифром 106. је много већи, јер обухвата све оне Србе који су дошли у Њемачку са југословенским пасошем, у времену 1991-1996, за разлику од Хрвата и Босанаца (не-Срба) који су тад имали своје пасоше. ‎— Претходни непотписани коментар оставио је корисник CarRadovan (разговор • доприноси)

И ја понављам дај извор који каже да у Немачкој према пописау из 2011 има ххххххх Срба, без твојих закључака и твоје приче. Ако постоји податак одма га уносимо у текст и ова прича је завршена, а ако га нема прича је опет завршена, јер твоји закључци су само твоји закључци, а то није битно за енциклопедију и тачност података у њој. --Drazetad (разговор) 01:35, 30. јануар 2013. (CET)[одговори]

У попису није наведен број Срба, тако да треба користити неки други извор. Ово изнад што је написао CarRadovan је Оригинално истраживање. Треба наћи неку поуздану процјену, кад се већ не можемо ослонити на попис. Вратио сам чланак на стање од прије 4. јануара али ми се ни садашњи извор (Блиц) не свиђа јер није о Србима него о држављанима Србије.--В и к и в и н д 01:46, 30. јануар 2013. (CET)[одговори]

Добро су урадио што си вратио измене настале у овом месецу--Drazetad (разговор) 01:50, 30. јануар 2013. (CET).[одговори]

Управо тако, ово што сам објавио су ОРИГИНАЛНИ ПОДАЦИ! И осим процјене на начин на који сам ја урадио, бојим се да све друго би било нагађање. И пријатељу, овај се текст односи на ЕТНИЧКЕ СРБЕ, не само Србијанце и не само Србијанце који су се задњих пар година иселили из ове смањење Србије.--CarRadovan (разговор) 02:02, 30. јануар 2013. (CET)[одговори]

Требаш наћи неку процјену о броју Срба у Њемачкој. Немогуће да нико осим тебе до сада није процјењивао њихов број. Сада немам времена, али ћу сутра и ја покушати нешто пронаћи.--В и к и в и н д 02:06, 30. јануар 2013. (CET)[одговори]

http://www.zentralrat-der-serben.de/index.php?SrbiuNj --CarRadovan (разговор) 14:22, 8. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Користићемо га пошто је то тренутно једини извор који имамо. Ако неко нађе бољи извор можемо промијенити број или га навести у распону типа XXX.XXX — XXX.XXX.--В и к и в и н д 11:22, 30. јануар 2013. (CET)[одговори]

Ово није званичан попис него размишљање Централног савета Срба у Немачкој, који није ништа званичнији од оног што су два корисника дали горе у разговору. --Drazetad (разговор) 15:00, 8. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Познати Срби

Научници: Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Милева Марић (математичарка и прва жена Алберта Ајнштајна), Јован Цвијић, Јосиф Панчић, Јован Жујовић, Руђер Бошковић, Огњеслав Костовић Степановић, Миомир Вукобратовић;

писци: Иво Андрић, Милош Црњански, Меша Селимовић, Владан Десница, Десанка Максимовић, Мира Алечковић, Борислав Пекић, Милан Ракић, Јован Дучић, Радоје Домановић, Јован Јовановић Змај;

сликари: Ђура Јакшић, Сава Шумановић, Паја Јовановић, Надежда Петровић, Милена Павловић-Барили, Петар Лубарда, Оља Ивањицки, Синиша Вуковић, Марко Мурат, Ђорђе Крстић;

фотографи: Димитрије Новаковић, Анастас Јовановић, Милан Јовановић, Риста Марјановић, Драгиша Стојадиновић;

просветитељи: Захарије Орфелин, Доситеј Обрадовић;

лекари: Владан Ђорђевић, Драга Љочић, Михајло Петровић, Ђорђе Нешић, Раденко Станковић;

архитекти: Јован Илкић, Драгиша Брашован, Момир Коруновић;

свештеници: Јефимија, Арсеније III Црнојевић, Гаврил Стефановић Венцловић, Mojsije Zečević, Лукијан Мушицки, Никодим Милаш;

привредници: Миша Анастасијевић, Никола Спасић, Голуб Јанић, Михајло Косовљанин, Владимир Матијевић;

правници: Валтазар Богишић, Слободан Јовановић;

филмски редитељи: Емир Кустурица, Срђан Драгојевић, Желимир Жилник, Душан Макавејев, Горан Марковић, Слободан Шијан;

глумци: Мија Алексић, Миодраг Петровић Чкаља, Зоран Радмиловић, Велимир Бата Живојиновић, Љубиша Самарџић;

музичари: Кир Стефан Србин, Корнелије Станковић, Стеван Стојановић Мокрањац, Властимир Павловић Царевац, Миња Субота, Ђорђе Балашевић, Момчило Бајагић Бајага;

спортисти: Владе Дивац, Александар Ђорђевић, Новак Ђоковић, Јелена Јанковић, Ана Ивановић, Немања Видић, Драган Џајић, Дејан Петковић, Дејан Станковић итд...

178.149.33.53 (разговор) 04:30, 6. август 2013. (CEST) За преглед избаченог дела странице[одговори]

Internetni rat - potrebna pomoć

Engleska verzija ove stranice (koja je i najčitanija) ("Serbs" wiki stranica) https://en.wikipedia.org/wiki/Serbs na konstantnom je udaru i pod opsadom hrvatskih internet ratnika ili bolje rečeno pacijenata, a pridružuju se tu i neki drugi (kao npr. jedan bugarski nacionalista) ... najuporniji je editor pod imenom "Sokac121" - koji već od početka prošle godine editwarre-uje ukupan broj Srba u svetu i još neke brojeve u infoboxu - naravno pokušavajući da ih diskredituje i smanji iako je na "talk-page-u" bio već sto-puta demantovan on i dalje pokušava. ... Tu sam da vas obavestim, da više neću moći braniti tu stranicu i pouzdane izvore naše jer neću biti u mogućnosti baviti se vikipedijom više uskoro. Dosada sam je branio sam i to sam protiv trojice ili čak četvorice bez ikakve pomoći od nijednog srpskog editora.. uspeo ... niko se od Srba ne zauzima...

Dakle ako vam je stalo, da jedan hrvatski nacionalista sa IQ ispod nule (sudeći po njegovim lošim argumentima i lošim engleskim) NE uspedne uz pomoć hrvatske ekipe, da nekim lingvističkim izvorima ili šta ja znam kakvim, svede ukupan broj Srba na svega 9 miliona od sadašnjih 10-12 miliona (sudeći po infoboksu i pouzdanim izvorima na onoj stranici utvrđena je najmanja i veća procena ukupnog broja) i da svedu broj Srba u Nemačkoj sa 700,000 na 200,000 koristeći izvor koji kaže koliko državljana Nemačke nosi najnoviji pasoš Rep. Srbije umesto koliko je etničkih Srba u Nemačkoj. ... ako vam je stalo, da svet ne čita laži, da Hrvata ima umesto 6 mil.+ ... 7,5 -8,5 miliona u svetu (jer su na toliko uspeli napumpati brojs vojih sunarodnika na "Croats" stranici) a da Srba ima skoro isto toliko zbog jednog Hrvatskog internet huligana - iako se zna da Srbi broje jedanput više od Hrvata kroz istoriju demografije.

Dakle zamolio bih sve zainteresovane, da štite tu stranicu, da štite pouzdane izvore, realnost na vikipediji od antisrpskih nacionalista i internet paćenika, koji uporno pokušavaju da nas ponižavaju i "smanjuju našu veličinu" i ugled. Gore imate naveden link - dakle engleska verzija ovog wiki-page-a. Pozdrav svima. (Правичност (разговор) 01:40, 18. март 2014. (CET))[одговори]

Срби у Албанији

Очигледно је нетачан податак да има 297.000 Срба у Албанији. Молим Вас да то исправите.24.135.185.82 (разговор) 19:05, 25. април 2014. (CEST)[одговори]

католици и муслимани

Добро, царе Радоване, можеш ли ми рећи који извор тврди да данас међу Србима постоји знатан број католика или муслимана? Не спорим да можда има таквих појединачних појава, али сигурно не више него што има Срба будиста, следбеника харе кришна и слично. Поред православља, данас су међу Србима, у верском смислу, масовније заступљени једино атеизам и протестантизам. Поменуо си на мојој страни за разговор муслиманске Роме и Горанце и католичке Бокеље као примере. Сматрам да су то лоши примери. Пре свега, Роми сигурно нису Срби, а за католичке Бокеље се зна да се изјашњавају као Хрвати. Питање да ли су Горанци Срби или посебна етничка група је веома комплесно - завод за статистику их, свакако, признаје као посебну етничку групу у резултатима пописа. PANONIAN (разговор) 11:41, 19. јун 2014. (CEST)[одговори]

Панонац, ти често говориш као да имаш озбиљан проблем са властитим етничким порјеклом или бар националним опредјељењем, а осим тога показујеш велику количину неинформисаности око појмова народ-нација-опредјељење. Примјетио сам и да различито реагујеш на поријекло и опредјељење кад су различити народи у питању.

Поријекло и опредјељење су двије категорије. Национално опредјељење (у нашим законодавствима) је приватна ствар - и нико не смије да приморава појединца на његово изјашњавање. Изузетак су само власти Црне Горе и Бошњаци у БиХ... Ја лично познајем на десетине Бокеља, Рома и Горанаца („понаособ“) који се засигурно изјашњавају (национално опредјељени) као Срби. Наравно то не значи да се сви Бокељи, Роми или Горанци тако изјашњавају, али су ти бесмислене реченице „... зна се да су Хрвати“ итд.

Осим тога, познајем неколико етничких Срба који су се (из неког њима знаног протеста) изјаснили у регионалном смислу... и статистички заводи их наводе тако. Позивати се на Завод за статистику ти је лош примјер, јер сам за њих радио годинама, можда још увјек радим... али да те информишем: Код нас је пракса да се свака појава за коју се изјасни више од 100 становника наведи као посебна категорија, а мање од тога су категорија „непознато“. Тако у Црној Гори има око 60 Ескима, 40 Џедаја, 55 Американаца, а у Београду око 20так национално изјашњених Солитера. Да их је којим чудом 101 - ти би им сигурно направио чланак као и за Торлаке и Шопе - још би им нацртао и „етничку мапу“.

Да закључим: Статистика не улази у стварно поријекло тих људи, већ само биљежи њихово изјашњење. Због сличних (вјероватно намјерних) манипулација са појмовима етничко-национално поријекло и опредјељење ми данас генерално имамо велику конфузију уопште на Балкану. (шта су Црногорци ?) Осим тога, улазити у релацију национално-вјерски је још већа конфузија. Наравно да је већина Срба православна, а мањи број атеиста и других. Очигледно си неупућен о броју конвертита у својој земљи, а статистика ту ћути. Али поредити број Срба католика и муслимана из мјешовитих бракова са бројем припадника харе-кришна и будиста - је крајње неозбиљно.Тражити доказ да они постоје - је још већа неозбиљност, као нпр. тражити доказ да постоје плавокоси Срби. Надам се да ћеш се уозбиљити - Поздрав!!!--CarRadovan (разговор) 13:08, 19. јун 2014. (CEST)[одговори]

И да, ако овом додам ону твоју извалу о аутономним општинама Бугара и Бошњака у Србији - онда би дио Вождовца ускоро могао постати сједиште Аутономне Општине Солитерија. (не љути се за шалу!) --CarRadovan (разговор) 13:22, 19. јун 2014. (CEST)[одговори]

OK, ajde da suzimo diskusiju na predmet spora. Već sam rekao da ne sporim da Srba katolika i muslimana ima kao pojedinačne pojave. To što ti lično poznaješ neke takve osobe ili što pominješ neke mešovite brakove gde ima takvih osoba nikako ne pokazuje da to nisu pojedinačne pojave. Pitanje je sledeće: da li su ti Srbi katolici i muslimani dovoljno značajni kao društvena pojava, odnosno da li ih ima u toliko značajnom broju ili procentu da zaslužuju da budu pomenuti u šablonu u ovom članku? Ja smatram da ne, jer nisam video bilo kakav izvor koji tako nešto pokazuje. Primera radi, postoje izvori koji pominju Srbe protestante kao značajnu društvenu pojavu. Ovde ću pomenuti knjigu "Protestantizam u Srbiji" autora Branka Bjelajca, a mogu se pozvati i na ovaj pregled verskih objekata u Novom Sadu, gde se vidi da u gradu postoji dosta protestantskih crkvi gde se službe obavljaju na srpskom jeziku: http://ehons.org/download/webemsr.pdf Suprotno tome, u istom izvoru se izričito kaže da se u katoličkim crkvama službe obavljaju na hrvatsakom jeziku, dok se za objekat islamske zajednice kaže da se službe obavljaju na bošnjačkom. Dakle, da su Srbi muslimani i katolici značajna društvena pojava, oni bi imali i službe na svom jeziku u verskim objektima tih verskih zajednica. Naravno, slažem se da je ovde u pitanju samo jedan grad i da se na osnovu toga ne može izvesti zaključak za sva područja nastanjena Srbima, ali si ti kao korisnik vikipedije dužan da za tvrdnju koju unosiš u članak obezbediš upravo ovakav izvor odnosno izvor koji će eksplicitno reći da su Srbi katolici i muslimani značajni kao društvena pojava u 21. veku ili izvor koji će pokazati da za iste postoji negde organizovana verska služba na srpskom jeziku u nekoj katoličkoj crkvi ili džamiji. PANONIAN (разговор) 20:51, 19. јун 2014. (CEST)[одговори]

И колико Срба протестаната има у Србији?--Нимчевић разговор 21:05, 19. јун 2014. (CEST)[одговори]

Тренутно немам те податке, али сигурно довољно да имају верске службе на свом језику у протестантским црквама: http://ehons.org/download/webemsr.pdf PANONIAN (разговор) 06:37, 20. јун 2014. (CEST)[одговори]

Је л тај број двоцифрен или троцифрен?--Нимчевић разговор 06:38, 20. јун 2014. (CEST)[одговори]

Панонац, кад сам и гдје ја то рекао да је њихов број значајан? Предмет спора је твоје непознавање категорија нација-етничка група-статистичка група, као и (твоја) корелација овога са вјерским и језичким групама. Ти од дрвета не видиш шуму! Зато се стално и понављаш и стално гријешиш, а позиваш се на статистику и 21. вијек. Одговор на твоје бесмислено питање: хајде ти (озбиљни корисниче википедије) презентуј нама званични статистички податак из 21.вијека, који показује (бројем или процентом) број православних Срба у Србији! Ја ти гарантујем да ћу се позвати на исти званични документ да потврдим све до сад речено!

Панонац, ти си вриједан и паметан момак, ја искрено вјерујем да теби неће бити тешко да прочиташ моје претходне коментаре, те да научиш разлике између горе поменутих категорија. Сваком се може десити да погрешно протумачи неке податке, али ја вјерујем да ово твоје тумачење (вјера, језика, нација...) као и чланци Шопи и Торлаци - нису били злонамјерни и да ћеш се убрзо кориговати. Уколико будем имао времена, ја сам спреман да ти помогнем око истих... Поздрав! --CarRadovan (разговор) 18:11, 21. јун 2014. (CEST)[одговори]

Кимерани

Cimmerio се не може превести као Кимерани. Могло би, једино ако би место Cimmerio писало Cimmeriis. Cimmerio је вероватно аблатив једнине од Cimmerius Bosphorus, i. e. Керчки пролаз. Стога би превод требало да гласи: „Од Кимеријског Босфора живе једни поред других Меотици, Вали, Серби, Сереји, Скизи и Гниси“.

Тако је преведено и у Zborniku radova posvećenom Jovanu Cvijiću:

Od Kimerija ovamo obitavali su na obali Azovskog mora Meocani (Maeotici), do njih Vali, do Vala Srbi, do Srba Sereji, do Sereja Scizi i na kraju Gnisi.

Узгред, какве везе Плинијеви Serbi имају са данашњим Србима?--Нимчевић разговор 16:03, 28. септембар 2014. (CEST)[одговори]

Сербин

Поред овог антропогеографског податка по коме племе Срба насељава подручје Закавказја у понтском залеђу, он даје још значајнији податак да у Панонији постоји и град-насеље који се назива Сербин). Овај „Српски град“ или „Србица“ убележен је на његовој мапи Доње Паноније или Подунавских регија негде у савском поречју, на месту данашње Градишке, или је могуће чак да иде и северозападније до Сиска и Загреба. Постојање имена места које је свој топоним добило, очигледно према народу који у њему живи, прворазредно је сведочанство како то није могла да оствари нека случајна племенска заједница која се ту затекла, или неки новопридошли елемент у Панонију без одговарајућих карактеристика народа са културним идентитетом, који се пре свега огледа у самосвесном ношењу властитог имена.

Какве везе Сербин (Serbinum) има са данашњим Србима?

Очито, Sérbinon и Срби везе – нити имају нити могу имати. Sapienti sat.

--Нимчевић разговор 16:24, 28. септембар 2014. (CEST)[одговори]

Dobro pametnjakoviću, možeš li ti da nam kažeš kakve veze nema? A pritom da nam objasniš ko je taj narod Serbinum kao i Serbi kod Plinija. Ako ti ne znaš ništa o tom narodu, kako možeš da obrazlažeš kakve veze ima jedan narod sa narodom koji ti je nepoznat? To bi ti, da ti prevedem, bilo kao da kažeš da osoba A ne liči na osobu B - koju ti nikada u životu nisi upoznao. Ajde sad polako.

Makedonski Srbi

Pozdrav Zanima me odakle vam podatak da je 2007 u bjrm bilo 36000 Srba?Ja sam postavio link gde Srbin iz bjrm govori kako tamo ima do 200000 Srba i to je uklonjeno. Mitrale89Mitrale89 (разговор) 22:18, 8. децембар 2014. (CET)[одговори]

Линк који си постави не ради, а можеш проверити у извору у тексту цифру од 36.000. Шта ти није јасно. Дај праве изворе и врати, а не може да стоји од 30.000. до 200.000. како си написао--Drazetad (разговор) 22:26, 8. децембар 2014. (CET)[одговори]

Proradice ce

) ali ta cifra od 36000 je iz 2002 a ne 2007. Mitrale89Mitrale89 (разговор) 22:47, 8. децембар 2014. (CET)[одговори]

Кад проради унећеш, али немој да то буде лична процена оног што говори. Скоро је био попис, па нађи званичне податке, а исправљено је уместо 2007 унето 2002.--Drazetad (разговор) 22:59, 8. децембар 2014. (CET)[одговори]

Нити једна званична статистика не помиње цифру од 200.000 Срба у македонији (чак ни приближну), а једине валдине бројке су оне са пописа становништва. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:11, 8. децембар 2014. (CET)[одговори]

Неодређеним местима никад краја

Каже:

Резултати одређених генетских и антрополошких истраживања показују да су Срби по свом генетском пореклу повезани и са балканским староседоцима.

Одређених... истраживања? Чијих? Данас постоји низ истраживачких тимова.

Руски археолог-слависта Валентин Васиљевич Седов сматра да археолошка грађа не потврђује мишљење да се Бела Србија налазила на западнословенским просторима.

Није прецизирано на коју се археолошку грађу мисли. Узгред, шта то Србе чини специфичним у односу на неке друге Словене који су можда живели у Бојки?

Генерално, одређени степен генетског порекла од старих народа није карактеристичан само за Србе већ и за остале народе у Европи

Другим речима речено, бесмислено је уопште говорити о пореклу Срба, јер су европски народи међу собом повезани - имају исте претке.

У делу литературе се најстарије порекло Срба везује за простор античке Сарматија, где антички аутори помињу племе Серби.

Ово такође није одређено. Превише се даје значај сарматској теорији (читај хистерији). Да сарматска теорија има толики значај какав јој овде придајемо (део литературе - као да пола САНУ историчара дели то мишљење), већ би ушла у уџбенике и у "Историју српског народа" СКЗ.

Мени стварно није јасно зашто се овде поистовећују Лужички Срби са балканским Србима, кад је већ у "Историји српског народа" СКЗ указано на неоснованост такве теорије. Заступник те теорије је Реља Новаковић, који се до пензије држао "званичне историје" (како неки имају обичај да је зову); отишав у пензију, почео је да се инати "званичној историји".--Владимир Нимчевић (разговор) 22:26, 5. март 2015. (CET)[одговори]

Ја сам само покушао да средим део чланка који је заиста био лоше уређен. Мишљење Седова сам навео из његове књиге. Он ту не каже на коју тачно археолошку грађу мисли, мада касније у тексту пише да су истраживане српске некрополе и насеља. Дакле, Седова сам поименце навео, јер је овде у питању његово мишљење. Што се тиче генетских и антрополошких истраживања и иранске теорије о пореклу Срба, та мишљења су заступљена код већег броја различитих аутора, па мислим да је бесмислено све њих поименце наводити. Додуше, мора се признати да је мишљење о иранском пореклу Срба више заступљено код страних аутора него код домаћих, али за разлику од такозване "српске аутохтонистичке школе", ово мишљење заступају кредибилни аутори. PANONIAN (разговор) 23:08, 5. март 2015. (CET)[одговори]

Некрополе и насеља? Где?

Од "већег броја различитих аутора" (међу којима и страних) на крају није наведен ниједан.

Ми немамо чланак посвећен посебно генетском пореклу Срба, па не можемо читаоца упутити на њега да се боље информише.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:38, 5. март 2015. (CET)[одговори]

Ово што си убацио пре би се могло назвати историјском географијом српских држава од средњег века до данас него историјом Срба. Етнолингвистика се помиње само на на почетку, а све после тога је историјска географија.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:44, 5. март 2015. (CET)[одговори]

Кад мало боље размислим, то није ни историјска географија, то је чиста политичка историја српских земаља.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:47, 5. март 2015. (CET)[одговори]