Стеван Стојановић Мокрањац
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
|
|
| Стеван Стојановић Мокрањац | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 9. јануар 1856. |
| Место рођења | Неготин (Османско царство) |
| Датум смрти | 28. септембар 1914. |
| Место смрти | Скопље (Краљевина Србија) |
| Дела | |
Стеван Стојановић Мокрањац (Неготин, 9. јануар 1856 — Скопље, 28. септембар 1914) је био српски композитор и музички педагог, класик српске музике, њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX век, заслужан за увођење српског националног духа у уметничку музику.
Биографија[уреди]
Рођен је 9. јануара 1856. године у Неготину. Завршио је гимназију у Зајечару; уписао се на природно-математички одсек Велике школе. Као гимназијалац био је члан Српског певачког друштва. Уз помоћ Друштва, 1879. године отишао је на музичке студије у Минхен, код Ј. Рајнберга. Привремено је прекинуо студије 1883, али их је наставио 1884. у Риму, код Паризотија, а од 1885. до 1887. на Конзерваторијуму у Лајпцигу.
Године 1884. постаје хоровођа певачког друштва Корнелије Станковић, а 1887. године диригент Београдског певачког друштва. Од 1887. до 1900. радио је и као наставник музике у Првој београдској гимназији и Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ а од 1901. као предавач појања у Богословији. Заједно са Станиславом Биничким и Цветком Манојловићем оснивач је прве сталне музичке школе (1899) – Српска музичка школа у Београду (данашње име „Мокрањац“), чији је директор био до своје смрти. Његовом заслугом основан је први гудачки квартет у Србији.
Године 1906. изабран је за дописног члана Српске краљевске академије (данас: Српска академија наука и уметности).
Најпознатија његова дела су свакако Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније, Бугарске, Приморски напјеви, духовити скерцо Козар, као и музика за православна богослужења: велелепна Литургија, из које је најпознатија Херувимска песма, најзначајније остварење хорске музике у Срба, Опело у фис-молу, Три статије, Тебе Бога хвалим, Величаније светом Сави...
Вредно је радио и као мелограф: познати су његови записи Народних песама и игара са мелодијама из Левча, као и две значајне збирке записа са српским црквеним напевима: Осмогласник и Страно пјеније.
Умро је 28. септембра 1914. у Скопљу.
Спољашње везе[уреди]
- Биографија на сајту САНУ
- Руковети Стевана Мокрањца, Јован Танасијевић, Вечерње новости, фељтон, 10 наставака, 7 - 16. август 2007.
- - Vek i po od rođenja Stevana Stojanovića Mokranjca - U slavu svog naroda - Tekst o Mokranjcu iz magazina Čiode - http://www.ciode.ca/
- Choral Public Domain Library - претраживањем по кључној речи Mokranjac можете наћи нотне записе неких Мокрањчевих дела
- Информација о његовом гробу
- Класик српске музике („Православље“, бр. 949, 1. октобар 2006.)
- Mokranjac na myserbia.net
