Тврђава Рам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Рам.


Координате: 44° 48′ 46" СГ Ш, 21° 19′ 48" ИГД

Тврђава Рам
Тврђава Рам
Тврђава Рам
Опште информације
Место Рам
Општина Општина Велико Градиште
Држава Застава Србије Србија
Врста споменика тврђава
Време настанка XII век
Тип споменика Споменик културе од великог значаја
Степен заштите II степен заштите
Власник Република Србија
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Смедерево
Надлежна институција
Седиште Велико Градиште
Адреса Житни трг 1 12220 Велико Градиште
Телефон (012) 62-122
Факс (012) 62-128
Интернет страна Званични сајт
Електронска пошта [1]

Рам је тврђава на обали Дунава у истоименом селу, удаљена 25 km од Пожаревца односно 15 km од Великог Градишта. Смештен је на стени која се са североисточне стране спушта ка Дунаву, а претпоставља се да је град подигнут насупрот тврђави Харам која се налазила на другој страни реке од које данас није ништа остало. Данас су остаци града у доста добром стању.[1][2][3][4]

Прошлост Рама[уреди]

Није познато када је Рам подигнут, али он сигурно спада међу најстарије утврде на овим просторима. Најстарији запис о њему датиран је у 1128. годину када су у његовој близини Византинци потукли Мађаре. Након што су Турци овладали нашим крајевима, окренули су се краљевини Мађарској и освајању Панонске низије. У циљу заштите десне обале Дунава турски султан Бајазит II (1480—1512) је прерадио и ојачао постојећу утврду за потребу борбе ватреним оружјем, тако да Рам представља једну од најстаријих артиљеријских утврда у Србији.[1]

Изглед Рама[уреди]

Рам има основу неправилног петоугла, највеће дужине 34m и ширине 26m. Град чини 5 кула сличних по архитектонској концепцији, али различитих основа распоређених на четири нивоа (3 спрата и приземље), по једна у сваком од темена односно 3 на источном и 2 на западном бедему. Све куле су имале приземље и три спрата, док је на сваком спрату био по једна отвор за топ. У град се улази кроз Донжон кулу смештену у југозападном темену утврде. Шетна стаза са бедема и кулом је са спољне стране имала парапет са зупцима за заклон војника-стражара. Тврђава је грађена као типично војничко артиљеријско утврђење од ломљеног камена у добром кречном малтеру, а коришћена је и опека за сводове. Она је опкољена са два мања спољна бедема и широким сувим шанцем. Шанац се прелази мостом смештеним код куле у југоисточном темену, којим се улази у простор између тврђаве и ниског бедема око ње. Ширина и дебљина бедема је различита од 1,87 m до 3,35 m., а свим бедемима (осим на западном, који је окренут ка Дунаву) се на истом растојању од кула налазе посебни отвори за топове. У централном делу тврђаве налазе се остаци старе џамије. [1][5]

Тврђава

Рам данас[уреди]

Рам је данас доста добро очуван. Куле су у добром стању, изузев југоисточне чији је предњи део скоро у потпуности уништен. Бедеми тврђаве су такође у солидном стању, док је мали бедем присутан у траговима. Унутар тврђаве, уз западни бедем има остатака грађевине са основом правилног осмоугла са страницама дужине 3m. Недалеко од утврде су Турци подигли караван сарај око кога се временом развило данашње место. Цео простор тврђаве је археолошки испитан током 1980. године. У некадашњем караван сарају је тренутно (септембар 2008) у изградњи православна црква. Током 2013. изнет је план о реконструкцији Рамске тврђаве.[6]

Инфраструктурни радови на уређењу Тврђаве[уреди]

Под покровитељством Републичког завода за заштиту споменика културе у Београд и Регионални завод за заштиту споменика културе из Смедерева, као вршиоца надзора током спровођења радова, у периоду од 21.10.2013. до 19.11.2013. године обављени су инфраструктурни радови на уређењу Тврђаве Рам. Радови су обухватали поред уређења терена и израду надстрешнице око Донжон куле, ради безбедности посетилаца и постављање информационе табле. Највећи обим послова је сконцентрисан на нивелисању површина терена и уклањање крупног растиња са прикупљањем камена.[7]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs Приступљено 16. 6. 2014
  2. ^ http://www.cooperation.rs Приступљено 16. 6. 2014
  3. ^ http://virtuelnimuzejdunava.rsПриступљено 16. 6. 2014
  4. ^ http://srpska.etleboro.com Приступљено 16. 6. 2014
  5. ^ http://www.velikogradiste.org.rs приступљено 16.6.2014. године
  6. ^ Рамска тврђава може да привуче туристе Приступљено 25. 4. 2013.
  7. ^ http://spomenicikulture.org.rsПриступљено 16. 6. 2014


Спољашње везе[уреди]