BAE системс хок

Из Википедије, слободне енциклопедије
BAE системс хок
Bae hawk t1 xx245 inflight arp.jpg
Опште
Намена Летачка и борбена обука
Посада 2
Земља порекла Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Произвођач BAE системс / HAL (Индија)
Први лет 21. август 1974. година
Уведен у употребу 1976. година
Статус активан
Први корисник Британско ратно ваздухопловство
Број примерака 900+
Димензије
Дужина 11,17 m
Размах крила 9,39 m
Висина 3,98 m
Површина крила 16,70 m²
Маса
Празан 3.647 kg
Нормална полетна 7.750 kg
Макс. тежина при узлетању 9.100 kg
Макс. спољни терет 1.370 kg
Погон
Турбо-млазни мотор Двопроточни турбомлазни мотор Адур Mk151-01/02
Потисак ТММ 25,1 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 1.028 km/h
Долет 2.520 km
Плафон лета 13.565 m
Брзина пењања 2.834[a] m/min
Портал:Ваздухопловство

BAE системс хок је британски једномоторни, напредни млазни авион за обуку пилота. Први пут је летео у 1974. години, као Хокер сидли хок, а потом је преименован у духу ново наслеђеног ауторског предузећа, BAE системс. Основна намена му је обука пилота, а секундарна као јефтинији борбени авион.

Користи га Краљевско ратно ваздухопловство, као и знатан број иностраних ваздухопловстава, укупно преко 18 корисника. „Хок“ је још увек у производњи у Уједињеном Краљевству и по лиценци у Индији. До 2012. године је укупно произведено преко 900 примерака, у великом броју варијанти.[1][5]

Између осталих, користи га и америчка морнарица у варијанти Т-45 гошек.[6]

BAE системс хок у акробацијама.

Развој[уреди]

Почетак[уреди]

Британско ратно ваздухопловство је поставило захтев 1964. године (АСТ 362), за развој и производњу новог брзог млазног школског авиона, ради замене Фоланд гната. Првобитно је за ту улогу био намењен Јагуар, али је убрзо закључено да ће то бити сувише сложен авион за обуку, па су само мали број купили његових двоседиа. Сходно томе, у 1968. години, Хокер сидли авијација (HSA) је започела студије за једноставнији авион, у почетку као интерни пројекат (SP 117). Тај пројектански тим је предводио Ралф Хупер (енгл. Ralph Hooper).[7][8][9]

Avhawk 0201.PNG
Хок T1

Овај пројекат је финансиран интерно од саме компаније, у очекивању могућег интереса британског ваздухопловства. Пројекат је замишљен као авион двосед, са тандем седиштима и са борбеним способностима, поред обуке, посебно због повећања извозног потенцијала. До краја године, (HSA) је поднела оформљен комплетан предлог Министарству одбране, на основу направљеног концепта пројекта, а почетком 1970. је ваздухопловство дефинисало тактичко-техничке захтеве под ознаком (AST 397). Са тиме је формализована дефиниција новог школског авиона и за обуку пилота. Ваздухопловство је поставило свој захтев HS.1182 1. октобра 1971. године, а главни уговор, потписан је за 175 примерака авиона у марту 1972.[9][10]

Британски Хок T1.

Прототип авиона, полетео је 21. августа 1974. године. Све активности развоја авиона су се одвијале без кашњења. Програм се комплетно одвијао по плану, у складу са намењеним буџетом. Хок T1 је уведен у оперативну употребу британског ваздухопловства крајем 1976. године. Први авион, за извоз Хавк 50, полетео је 17. маја 1976. године. Ова варијанта је специјално пројектована за двоструку намену, лаке борбене задатке и напредни „тренер“. Повећан му је капацитет и асортиман наоружања, у односу на варијанту Хок T1.[7][11][12]

Већи број варијанти „хока“ је уследило, заједничким побољшањима основног пројекта, најчешће са захтевом повећања долета, интеграције јачег мотора, репројектовања крила и стајног трапа, додавањем радара и система FLIR, GPS навигације, и опреме за ноћно осматрање.[5] Касније су варијанте развијене и произведиле су се, са великим избором опција опреме и компатибилних система у односу на индивидуалне захтеве купаца, функционалност кабине је често преуређивана и програмирана да задовољи више заједничких захева за главну намену обуке пилота и повећање њеног квалитета.[7][13]

Америчка морнарица је изабрала варијанту насталу из извозне варијанте Хока 60 1981. године, за свој нови школски авион. Носилац развоја и производње те варијанте је америчка фирма Даглас, а авион је добио ознаку Т-45 гошек. Пројектом је ојачан стајни трап, за услове слетања на палубу носача авиона, са већом вертикалном брзином пропадања.[14] Авион Т-45 гошек је ушао у оперативну употребу 1994. године, а први испоручени имају аналогне показиваче у кабини, а касније се прешло на електронске дигиталне (енгл. Glass cockpit). Планирано је да се све летилице ретроактивно доведу на тај исти савремен стандард опремања.[14]

Наставак развоја[уреди]

Главни конкурент „хоку“ за извоз је Алфа џет, што је ваздухопловни експерт Џон Тејлор (енгл. John W. R. Taylor) прокоментарисао:

Европа мора да избегне непотребну конкуренцију, коју има BAE системс хок и Алфа џет, да се међусобно не боре на светском тржишту.[15]

До почетка 1998. године, укупно је продато 734 примерака „хока“, од чега више од 550 за иностране купце.[16] Војни купци су често „хока“ наменили за замену старијих борбених авиона, као што су BAC стрикместер, Хокер хантер и A-4 скајхок.[13][17]

Британски Хок 128 (Хок T2), 2009. године.

Током осамдесетих и деведесетих година прошлог века, Бритиш аероспејс, наследник компаније Хакер сидли, покушавао је да закључи уговоре са иностраним купцима за авион Панавија торнадо, међутим земље као што су Тајланд и Индонезија, показале су већи интерес за „хока“ у односу на „торнадо“. Сматрали су да је „хок“ погоднији и бољи авион за њихове потребе.[18] Малезија и Оман су отказали своје уговорене поруџбине „торнада“, почетком 1990. године, како би уместо њих набавили „хока“.[19] Ваздухопловни експерти Норман Полмар (енгл. Norman Polmar) и Дан Бел (енгл. Dana Bell) изјавили су за „хока“:

Од многих сличних пројеката који се надмећу за престиж на светском тржишту, „хок“ је без премца у перформансама, као и у реализованој продаји.[13][20]

Министарство одбране, склопило је уговор са фирмом BAE системс, 22. децембра 2004. године, за развој напредне варијанте „хока“ за британско ваздухопловство.[21] Модернизована варијанта је означена Хок 128, или као Хок Т2, код које су замењени конвенционални инструменти са електронским дигиталним приказивачима (енгл. Glass cockpit), тако да више личи на модерни борбени авион, као што је Јурофајтер тајфун. У октобру 2006. године, потписан је уговор у висини од 450 милиона британских £ (фунти), за производњу 28 примерака Хок 128.[7][22][23] Први лет авиона Хок 128 догодио се 27. јула 2005. године, на сопственом аеродрому BAE системс, Вортон аеродром.[24][25][26]

Према саопштењу фирме BAE системс, до јула 2012. године, продали су скоро 1.000 примерака авиона хок, што је настављено. У јулу 2012. године, аустралијски министар одбране, Стивен Смит је потврдио да ће њихови авиони Хок 127 бити надограђени на стандард, сличан као што је код британског Хок 128.[27] Америчко ратно ваздухопловство, такође намерава да замени своје надзвучне авионе за обуку Нортроп T-38 талон, са британском варијантом Хок 128.[28][29][30]

Пројекат[уреди]

Британски Хок Т1, 1984. године.

„Хок“ је напредни авион за обуку пилота, двосед са тандем седиштима у кабини, нискокрилац и са једним двопроточним турбомлазним мотором. За разлику од многих претходних авиона за обуку, у оперативној употреби британског ратног ваздухопловства, „хок“ је посебно пројектован за ту намену.[7][31] BAE системс је развио авион са високим употребним капацитетом, као и мањим набавним и оперативним трошковима, у односу на претходне авионе из те категорије, попут Џет провост (енгл. Jet Provost.[7][32] Пилоти хвале „хока“, за његову агилност, лако руковање и одличне перформансе.[1][11][33]

Конструкција трупа му обезбеђује значајно надвишење између два седишта у кабини, због добре прегледности из задње, за ефикасност инструктора. Ово је веома важна карактеристика за школски авион, због потребе за добру видљивост инструктора, из положаја на задњем седишту.[1][5][34] Оба седишта су Мартин-Бејкер Mk.10, избацива су ракетним лансирањем и у условима нулте бузине и висине лета.[34] Бочни усисници су изнад кореног дела крила, снабдевају ваздухом двопроточни турбомлазни мотор Адур. Током развоја авиона, BAE системс је блиско сарађивао са Ролс-Ројсом, на проблема смањуја потрошње горива мотора и за постизање високог нивоа његове поузданости.[1][7][11][32]

Чак и у оквиру фаза развоја, предвиђала се варијанта једноседа „хока“, са наменом за дејства ваздух-земља. Обе варијанте (за обуку и борбена, развијене су за извозно тржиште. Код једноседа Хок 200, простор предњег седишта је искоришћен за смештај допунске опреме и система, укључујући и рачунар за управљање ватром. Интегисани су вишенаменски радар, ласерски даљиномер и FLIR великог домета.[31][35] Неки купци, као што су Малезија, имали су велике измене у свом авиону, укључујући и систем за пуњење горивом у лету.[36][37]

Avhawk 0702.PNG
Хок 200, једносед.
Јужноафрички хок, при слетању.

„Хок“ је пројектован тако да буде покретан и да може постићи брзине еквивалента Маховом броју од 0.88 у хоризанталном лету, а у понирању Махов број од 1,15, чиме ученицима омогућује искуство лета у крозвочној облати брзина, пре преласка на надзвучни „тренер“ (двосед).[7][38][39] Структура „хока“ је веома издржљива и робусна, подноси нормална убрзања од +9 / -4 g, док је уобичајена граница у британском ваздухопловству +7,5 / -4 g.[1][7][40] Поседује двоструки, истоветан хидраулични систем, чије пумпе погони мотор. Ови системи снабдевају хидропокретаче, за погон закрилаца, аеродинамичке кочнице и стајног трапа, заједно са командама лета. Помоћни (трећи систем) снабдева хидро пумпа погоњена ваздушном турбином, која се извлачи у случају потребе из контуре трупа. Служи да обезбеди резервну хидрауличну снагу за снабдевање команди лета, у случају квара мотора или истовременог отказа оба главна хидросистема.[41]

„Хок“ је пројектован тако да носи подтрупни контејнер, или два подкрилна са уграђеним топом, као што је ADEN калибра 30 mm и укупно четири подкрилна носача за опремање наоружањем, резервоарима са горивом и контејнерима са опремом.[5][1][31] Опремљен је са ракетама ваздух-ваздух AIM-9 сајдвиндер. У раним деведесетим годинама прошлог века, „хок“ је наоружан са против-бродском ракетом Си игл, у опцији BAE системса за извоз.[1][4][5][7][42]

Оператвна историја[уреди]

Велика Британија[уреди]

Британски Хок Т1, у акро. групи Ред аровс.

„Хок“ је уведен у оперативну употребу британског ваздухопловства, у априлу 1976. године, замењујући Фоланд гнат и Хокер хантер за школовање и борбену обуку пилота. Хок Т1 је основна верзија коју користи британско ваздухопловство, чије су испоруке почеле у новембру 1976. године. Најпознатији корисници „хока“ је акробатска група Ред аровс (енгл. Red Arrows), где је уведен у употребу, 1979. године.[43][44]

Од 1983. до 1986. године, неки су авиони „хок“ опремљени као пресретачи малог долета. Модификована су 88 примерка Хок Т1, да носе по две ракете ваздух-ваздух AIM-9L сајдвиндер, поред топа ADEN, калибра од 30 mm, у подтрупном контејнеру. Ови репројектовани авиони су обележени као Хок Т1А.[45] У ратним условима, они би имали намену да сарађују са Торнадом F3, у задацима пресретања. Торнадо F3 би им помагао са својим радарским претраживањем и подацима, као и софистицираним навигационим системима, за навођење против непријатељских циљева.[46]

Британски Хок Т1, припада школи за летачку обуку бр 4, прослава поводом 85. годишњице
британског ваздухопловства.

„Хок“ је заменио британски авион Канбера, на задацима подршке. Британска морнарица је преузела десетак примерака Хока Т1/Т1А из ваздухопловства, они се такође користе у задацима подршке, често се с њима спроводе симулирана борбена обука напада бродова на мору.[47]

Током последње две деценије двадесетог века, модификовани су трупови 80 примерака авиона Хок Т1/1А. Делови централног и задњег сегмента трупа су у потпуности замењени, па је укупно авиону повећан оперативни век.[48] Побољшани авиони, под ознаком Хок Т2, испоручени су ваздухопловству У 2009. години и са њим су замењени старији Хок Т1.[49] Обука на Хоку Т2 је почела у априлу 2012. године.[50]

У августу 2011. године, пилот Ред аровса је погинуо, при паду његовог „хока“.[51] Испитани и прегледани су сви авиони Хок Т1, као мера предострожности, а враћен им је летни татус, после неколико дана.[52]

Финска[уреди]

Фински Хок 51. године.

У јануару 1978. године, Британија и Финска најавиле су договор, у коме је финско ваздухопловство требало да набави 50 примерака авиона Хок 50, у 1980.[53][54] Ови авиони су произведени по лиценци у Финској. Финском ваздухопловству је забрањено по финско-совјетском споразуму из 1948. године, да поседује више од 60 примерака ловачких авиона из прве линије. Набавком „хокова“, који нису у категорији ловаца већ се рачунају као школски авиони, оперативни капацитет се могао повећати, док се споразум поштује. Ови услови су поништени при распаду Совјетског Савеза.[55]

Седам додатних примерака Хок 51А је испоручено у периоду 1993—1994. године, у функцији надокнаде губитака. У јуну 2007. године, Финска се договорила да купи још 18 примерака Хок 66 од швајцарског ваздухопловства, за 41 милион евра, који су испоручени у периоду 2009—2010. године.[56] Фински су „хокови“ наводно наоружани са руским ракетама ваздух-ваздух Р-60.[57][58] Финско ваздухопловство користи „хокове“ и за групу акробатског летења.[59]

Због пораста нивоа замора материјала структуре, 41 од укупно 67 примерака „хока“ Финске флоте биће повучено из службе, између 2012.-2016. године. Преостали авиони су млађи и самим тим очекује се да ће летети до 2030. године.[60][61] У 2011. години, фински авиони Хок 51 и Хок 66, надограђени су, укључујући и нове дигиталне приказиваче у кабини и нови софтвер.[62]

Индија[уреди]

Индијски „хок“ изложен 2009. године.

Хок 132 је формално уведен у оперативну употребу индијског ратног ваздухопловства 23. фебруара 2008. године.[63] То је била једна од најзначајнијих дуготрајних набавки у историји Индије, пошто је две деценије прошло између почетног интересовања и потписивања уговора, 26. марта 2004. године. Индијско ваздухопловство је добило 24 авиона директно из производње BAE системса, са испорукама које су почеле у новембру 2007. године. Наредна 42 примерка авиона „хок“ произведена су по лиценци, у њиховој ваздухопловној индустрији, у периоду од 2008. до 2011. године.[64] У фебруару 2008. године, Индија је поручила још 57 примерака авиона „хок“, 40 за ваздухопловство, а преосталих 17 за морнарицу.[65][66] На тај начин је Индија, после Британије, постала највећи корисник авиона „хок“.[67]

У јулу 2010. године, било је најављено да ће индијско ваздухопловство и морнарица примити додатних 57 авиона.[68] Планирано је да ти додатни авиони буду произведени у Индији, настављено по освојеној лиценци од BAE системс.[69] Индијска ваздухопловна индустрија и GE авијација, 10. фебруара 2011. године, потписали су уговор, по којем се GE авијација обавезује да у наредних 30 година одржава индијску флоту авиона „хок“.[70] У децембру 2011. године, BAE системс је добио уговор за обезбеђење резервних делова и за подршку на терену, за индијске авионе „хок“.[71]

Индонезија[уреди]

Индонезија, настојећи да повећа своје ваздухопловне снаге и борбене могућности, закључује први од више наредних уговора за набавку авиона типа „хок“, у априлу 1978. године.[72] Индонежанско ваздухопловство се опремило са више од 40 примерака тога типа авиона, у периоду од 1980. до 1990. године.[73] У јуну 1991. године, BAE системс и Индонежанско ваздухопловство, потписали су основни уговор за заједничку производњу „хока“, као и за предвиђену наруџбину.[74] Даљи извоз „хока“ је блокиран због забринутости око људских права у Индонезији, посебно у Источном Тимору.[73]

Током деведесетих година прошлог века, наводи се податак да су авиони „хок“ коришћени у индонежанској окупацији Источног Тимора, вероватно већ 1983. године.[75] Наводни напади тих авиона на цивиле у Тимору, генерише значајну контроверзу у Британији.[73] У јануару 1996. године, четири демонстранта, провалили су у фабрике BAE системса и направили су штету од 1,5 милион британских фунти, везано за протест због испоруке авиона Индонезији. У судском процесу, сва четворица су ослобођени јер је порота прихватила њихов аргумент „да су користили разумну силу, у циљу спречавања злочина“.[76]

Зимбабве[уреди]

У 1980. години, 12 примерака авиона Хок 60/60А, купило је Ратно ваздухопловство Зимбабве. Куповина је подржана кредитом Велике Британије, у висини од 35 милиона фунти.[77] Уговор обухвата и испоруку једног броја половних авиона Хокер хантер.[78] У јулу 1982. године, најмање један „хок“ је уништен на земљи и три су теже оштећена током побуњеничког напада на ваздухопловну базу.[79]

Зимбабвеови „хокови“ су коришћени током Другог конгоанског рата, бројни ваздушни удари су спроведени у подршци конгоанске војске против Руанде, Уганде и побуњеничких снага од 1998. до 2000. године.[80] У 2000. години, контроверза војне интервенције Зимбабвеа у Конгу и лошег стања људских права, довело је да Британија заведе тотални ембарго на све испоруке у обе земље, укључујући и резервне делове за „хок“.[81][82]

Остали[уреди]

Током осамдесетих година прошлог века, продаја 63 примерка „хока“ Ираку, сматрана је приоритетом британске владе.[83] Док је предлог имао своје присталице у ваздухопловној индустрији, у другим сегментима британског друштва је изазвао контроверзе, као начин помагања ирачке политике, у односу на суседе, опозицију и Курде.[84] Постојала је забринутост да би потенцијално ирачани могли „хок“ наоружати хемијским оружјем. Након значајне расправе, продаја је блокирана.[85] У 2010. години, Ирак је ушао преговоре са BAE системсом, о уговору за набавку до 21 примерка авиона „хок“.[86]

Саудијски „хок“, 2011. године.

Саудијска Арабија се договорила о набавци авиона типа „хок“ за наоружавање свога ваздухопловства, укупно 50 примерака у 2011. години. Набавка је реализована са два уговора, закључена у 1985. и 1994. године.[87] У августу 2012. године, уложено је око 800 милиона долара за набавку 22 примерка авиона „хок“. Намера је била да се замене старије варијанте тога типа авиона у Саудијском ратном ваздухопловству.[87] Такође, Саудијско ратно ваздухопловство има агробацку групу опремљену са авионима „хок“.[87]

Преговори BAE системса и ваздухопловства Јужне Африке, почели су 1993. године, за обнављање авијације.[88] До 2004. године, почела је производња авиона „хок“ у Јужној Африци, по лиценци, купљеној од BAE системса.[89] Први властити јужно афрички „хок“, из серије од 24 наручених примерака, направио је прву лет 13. јануара 2005. године.[90]


Варијанте[уреди]

BAE системс хок је развијен и производи се у 18 варијанти, према захтевима и потребама купаца, а и према политичким оквирима за дозволе нивоа преноса технологије. Број произведених авиона „хок“, по варијантама приказан је у доњој табели, са насловом „Табеларни преглед укупног броја произведених авиона „хок“ (до 2012.)“. Наоружање и сензори су такође приказани у табели, са насловом „Опремање авиона BAE системс хок, по корисницима“.[91]

Хок T1[уреди]

Хавк Т1 је основна варијанта, коју користи британско ваздухопловство, почевши оперативну употребу и њихов пријем у новембру 1976. године. Укупно је ваздухопловство примило 176 примерака у овој варијанти.[92]

Хок T1A[уреди]

Хок T1A је модификован Хок T1, намењен да замени Хокер хантера у тактичким јединицама за подршку британског ваздухопловства. Варијанта Хок T1A се користи у акробатској групи Ред аровс (енгл. Red Arrows), где се на подрупни носач подкачињање генератор дима у боји, за побољшање акробацких ефеката, уместо контејнера топа.[93]

Хок 50[уреди]

Хок 50 је варијанта настала од оригиналне, за потребе ваздухопловстава Финске, Индонезије и Кеније.[92]

  • Хок 51 - Извозна је варијанта, за финско ваздухопловство.[94]
  • Хок 51A - Извозна је варијанта, за финско ваздухопловство са мотором Адур 851 и са модификованом структуром и крилом.[95]
  • Хок 52 - Извозна је верзија, за кенијско ваздухопловство, са испорукама од 1980. до 1981. године. Поседује кочни падобран.[96]
  • Хок 53 - Извозна је верзија, за индонежанско ваздухопловство, испоручени су између 1980. и 1984. године.[95]

Хок 60[уреди]

Варијанта, која замењује фамилију Хок 50. Намењена је за конверзију и борбене обуке. Наоружање овог авиона је повећано. То је двосед, са унапређеним мотором Адур 861, способним да постигне брзине на оптималној висини од 1.028 km/h, што одговара Маховом броју = 0,84.[92] Из ове варијанте је изведен и амерички морнарички авион Т-45 гошек.[6][97]

  • Хок 60 - Извозна је варијанта за ваздухопловство у Зимбабвеу. Ови авиони су опремљени кочним падобраном и обезбеђено им је ношење извиђачког контејнера, а испоручени су између јула и октобра 1982. године.[98]
  • Хок 60А - Такође су продати Зимбабвеу, а испоручени су између јуна и септембра 1992. године.[98]
  • Хок 61 - Извозна је варијанта за Уједињене Арапске Емирате, испоручени су од марта до септембра 1983. године и један у 1988.[94]
  • Хок 63 - Такође је извозна варијанта за Уједињене Арапске Емирате, испоручени су између октобра 1984. године и маја 1985.[99]
  • Хок 63А - 15 примерака Хок 63 су надограђени на овај стандард, од октобра 1991. године, са мотором Адур 871 и напредним борбеним крилом стандарда са авиона Хок 100, са четири спољња носача наоружања и „нултим“ ракетним шинама, али задржавајући једноставнију опрему Хока 63.[99][100]
  • Хок 63C - Четири нова произведена авиона по стандарду Хок 63А, продати су Емиратима као наставак сарадње, а испоручени су у 1995. године.[99]
  • Хок 64 - Извозна је варијанта, за Кувајтско ваздухопловство, а испоручени су од 1985. до 1986. године.[101]
  • Хок 65 - Извозна је варијанта, за Саудијско ваздухопловство, са испорукама од августа 1987. до октобра 1988. године.[102][103]
  • Хок 65А - Побољшан стандард за Саудијску Арабију као део наставка сарадње.[102][103]
  • Хок 66 - Извозна је варијанта, за Швајцарско ваздухопловство, испорука је била од новембра 1989. до октобра 1991. године.[104]
  • Хок 67 - Извозна је варијанта, за ваздухопловство Републике Кореје, са испоруком до новембра 1993. године. Са продуженим носним делом трупа авиона Хок 100, да би примио опрему и систем за управљање носним точком.[96]

Хок 100[уреди]

Хок 120D, 2005. године.

Хок 100 је фамилија варијанти двоседа, са напредним наоружањем и са додатном опремом, опционо поседује инфрацрвене сензоре, са репојектованим је крилом и користи систем команди лета HOTAS (енгл. hands on throtle and stick).[26][105]

  • Хок 102 - Извозна је варијанта, за Уједињене Арапске Емирате. Испорука је реализована између априла 1993. и марта 1994. године.[102][99]
  • Хок 103 - Надограђен у борбени авион и за обуку у ваздухопловству Омана. Опремљен је системом FLIR и ласерским мерачем даљине уграђеним у проширеном носном делу трупа, BAE скај гардијан RWR и лансирним шинама нулте дужине за ракете.[102][106]
  • Хок 108 - Извозна је варијанта, за ваздухопловство Малезије. Опремљен је са BAE скај гардијан RWR и лансирним шинама нулте дужине за ракете. Испорука је реализована јануара 1994. до септембра 1995. године.[102][107]
  • Хок 109 - Извозна је варијанта, за Индонежанско ваздухопловство.[108]
  • Хок 115 - Извозна је варијанта, за Канадске оружане снаге, обележен је CT-155 хок у канадској оперативној употреби.[108]
  • Хок 129 - Извозна је варијанта, за Бахреин.[108]

Хок 120/LIFT[уреди]

Хок 120/LIFT (енгл. Lead-In Fighter Trainer) је варијанта, за прелазну борбену обуку, изабрана је од Јужно Африког ваздухопловства у децембру 1999. године. Код ове варијанте се користи мотор Адур 951. Варијанта авиона Хок 120/LIFT се користи и у Астралијском ратном ваздухопловству. Ова нова генерација „хока“ (120, 127 и 128), поседује ново крило, предњи и централни део трупа, вертикални и хоризонтални реп. Авион има само 10% заједништва са првом варијантом авиона. Нове варијанте имају четири пута већи животни век од оригиналне (почетне).[36][109]

Хок 127[уреди]

Хок 127

Аустралијско ваздухопловство је обезбедило 33 примерка авиона Хок 127/LIFT, у јуну 1997. године, од њих су 12 примерака произведени у Великој Британији, а 21 у Аустралији. Ова варијанта је такође са мотором Адур 871.[110]

Хок 128 (Хок T2)[уреди]

Хок 128 је нови напредни авион за обуку за Британску морнарицу, укључује савремене приказиваче уместо класичних инструмената, а покреће га мотор Адур 951. Заснива на пројекту аустралијског Хока 127 и јужноафричког Хока 120.[24]

Ову варијанту користе и саудијско и оманско ваздухопловство.[23][25][26][111]

Хок 132[уреди]

Производна линија Хока 132
у Бангалору.

Хок 132 је најновија извозна варијанта „хока“, а раније је била обележена као Mk. 115Y. BAE системс је испоручио 24 примерка Великој Британији до новембра 2009. године.[112] Индија је увела у оперативну употребу Хок 132, први властити је произведен 14. августа 2008. године.[113] Ови авиони су такође опремљени са мотором Адур мк 871.[114]

Хок 165[уреди]

Хок 165 је извозна варијанта по захтеву Саудијског ваздухопловства. Сви купљени, 22 примерка авиона произведени су у Великој Британији од стране BAE системс.[115]

Хок 200[уреди]

Хавк 200 је једносед, лаки вишенаменски ловац са акцентом на противваздухопловну одбрану, против транспортне, јуришне и хеликоптерске авијације. Малог је долета, за блиску ваздушну подршку и нападе ваздух-земља.[36] Корисници ових авиона су Индонезија, Малезија и Оман. Брунеј је такође заинтересован за куповину ове варијанте авиона.[116]

  • Хок 203 - Извозна је варијанта, за Оман.
  • Хок 205 - Предложена је варијанта, верзија за Саудијско ваздухопловство.
  • Хок 208 - Извозна је варијанта, за Малезијско ваздухопловство.
  • Хок 209 - Извозна је варијанта, за Индонежанско ваздухопловство.
Avhawk 0803.PNG
Хок 208, једносед са подвесним теретима.

Т-45 гошек[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Т-45 гошек

Т-45 гошек је водећи врхунски авион, развијен је од Хока 60 за Америчку морнарицу, за употребу у обуци на носачима авиона.[6]

Корисници[уреди]

Тренутни[уреди]

Застава Аустралије Аустралија
  • 76. ескадрила/№ 78. пук, у бази Вилијамтон.
  • 79. ескадрила/№ 78. пук, у бази Пирц.[117]
Застава Бахреина Бахреин
  • 5. ескадрила, у бази Шеик Иса.[118]
Застава Канаде Канада
  • 2. Канадски школски центар
  • 419. школско-тренажна ескадрила / 4. пук.[119][120]
Застава Финске Финска
  • 41. борбена ескадрила.
  • Акробатска група финског ваздухопловства.[121]
Застава Индије Индија
  • Индијско ваздухопловство.[108]
  • Индијска морнарица.[108]
Застава Индонезије Индонезија
  • 1. ескадрила
  • 12. ескадрила „Црни пантери“.
  • 15 ескадрила / 3. пук.[108]
Застава Кувајта Кувајт
  • 12. школско ескадрила.[108]
Застава Малезије Малезија
  • 6. ескадрила
  • 9. ескадрила
  • 15. ескадрила „Пантери“.[108]
Застава Омана Оман
  • 6. ескадрила[108]
Застава Јужне Кореје Јужна Кореја
  • 216. школска ескадрила.[108]
Застава Саудијске Арабије Саудијска Арабија
  • 21. ескадрила / 7. пук
  • 79. ескадрила / 7. пук
  • 88. ескадрила / 7. пук[108]
Застава Јужноафричке Републике Јужна Африка
  • 85. војна пилотска школа
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
  • 4. школско тренажни центар.
    • IV. ескадрила / 4. школско тренажни центар.
    • 208. ескадрила / 4. школско тренажни центар.
  • 100. ескадрила
  • Акробатска група Ред аровс (енгл. Red Arrows).
  • Заједничко унапређивање ваздухопловне обуке и стандарда јединица (JFACTSU).
  • Центар ваздухопловне медицине британског ваздухопловства.[108]
  • Морнаричка авијација.[108]
Flag of the United Arab Emirates Уједињени Арапски Емирати
  • 63. напредна тренажна ескадрила.
  • 102. ескадрила.[108]

Ранији[уреди]

Тренутни оператори „хока“, приказани су у тамно плавој боји,
бивши у црвеној, а Т-45 гошек у светло плавој.
CT-155 хок, у канадској служби,
3. новембар 2005.година.
Застава Кеније Кенија
  • – 7 Хок 52, престала им је оперативна употреба,
    2012. године.
Застава Швајцарске Швајцарска
  • – 20 Хок 66, повукли су их из оперативне употребе у 2002. године, од којих је 18 продато Финској у јуну 2007.
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство

Били су у јединицама:

  • 4. школско тренажни центар.
    • 74. ескадрила
    • 208. ескадрила
  • 6. школско тренажни центар.
  • 1. тактичка борбена јединица.
    • 79. ескадрила
    • 234. ескадрила
  • 2. тактичка борбена јединица.
    • 63. ескадрила
    • 151. ескадрила
  • 7. школско тренажни центар.
    • XIX. ескадрила
    • 92. ескадрила

Карактеристике[уреди]

Упоредне карактеристике варијанти авиона BAE системс хок
Параметри Хок T1[1][2][3][4] Хок 128[7][26] T-45C гошек[122][123]
Тип: Обука и подршка Обука и подршка Обука
Дужина: 11.85 12,43 m 11,97 m
Размах крила: 9.39 m 9,94 m 9,39 m
Површина крила: 16.7 m² 16,7 m² 16,7 m²
Виткост крила: 5,82 5,57 5,82
Специфично оптерећење крила:
  • Минимално: 274 kg/m²
  • Максимално: 545 kg/m²
  • minimal: 255 kg/m²
  • maximal: 383 kg/m²
Висина: 4 m 3,98 m 4,09 m
Маса празног: 3.647 kg 4.480 kg 4.263 kg
Максимална маса: 8.340 kg 9.100 kg 6.387 kg
Максимална брзина (висина H): 1.037 km/h (М = 0,85) (H-опт 1.028 km/h (М = 0,85) (H-опт)
  • 1.006 km/h (H = 2.500 m )
  • 922 km/h (H = 9.150 m )
Брзина крстарења: 1.019 km/h (на нивоу мора)
Плафон лета: 15.240 m 13.565 m 12.955 m
Максимални успон: 2.834 m/min 2.128 m/min
Радијус (без / са спољ. рез.):
  • 583 km
  • 925 km

Долет: 2.400 km 2.584 km 1.850 km
Макс. спољна носивост: 3.085 kg
Погон, један мотор: Адур Mk.151-01/02 Адур Mk. 951 F405-PR-401
Потисак: 25,1 kN 28,89 kN 25,98 kN
Однаос потисак / маса:
  • Максимум: 0,65
  • Минимум: 0,32
  • Максимум: 0,62
  • Минимум: 0,41


Опремање
Опремање авиона BAE системс хок, по корисницима.[121]
Држава Ракете
ваздух-ваздух

AIM-9M сајдвиндер

Електронско
ратовање и сензори

AN/APG-66

Ракете

ваздух-земља
AGM-65D маверик

Мотор
Адур 871 Адур 951
Застава Аустралије Аустралија
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Застава Бахреина Бахреин
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Застава Брунеја Брунеј
Green check.svg Урађено
Застава Канаде Канада
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Застава Финске Финска
Green check.svg Урађено
Застава Индије Индија
Green check.svg Урађено
Застава Индонезије Индонезија
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Застава Кеније Кенија
Green check.svg Урађено
Застава Кувајта Кувајт
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Застава Малезије Малезија
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Застава Омана Оман
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Застава Саудијске Арабије Саудијска Арабија
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Застава Јужноафричке Републике Јужна Африка
Green check.svg Урађено
Застава Јужне Кореје Јужна Кореја
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Застава Швајцарске Швајцарска
Green check.svg Урађено
Flag of the United Arab Emirates Уједињени Арапски Емирати
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Застава Сједињених Америчких Држава САД
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Green check.svg Урађено
Застава Зимбабвеа Зимбабве
Green check.svg Урађено


Табеларни преглед укупног броја произведених авиона „хок“ (до 2012.)[уреди]

Укупно произведено примерака авиона BAE системс хок (до 2012.)[45][54]
Корисник Број примерака Варијанта
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 176 Хок T1
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 88 наоружани AIM-9L сајдвиндер, Хок T1A.
Застава Финске Финска 50 Хок 50, подршка / друге способности.
Застава Финске Финска 7 Хок 51, побољшан Хок 50.
Застава Кеније Кенија 12 Хок 52, са кочним падобраном.
Застава Индонезије Индонезија 20 Хок 53
Застава Зимбабвеа Зимбабве 8 Хок 60
Застава Зимбабвеа Зимбабве 5 Хок 60A, побољшан Хок 60.
Flag of the United Arab Emirates Уједињени Арапски Емирати 8 Хок 61, подршка / друге способности.
Застава Венецуеле Венецуела Хок 62, предложени.
Застава Абу Дабија Абу Даби 16 Хок 63
Застава Абу Дабија Абу Даби Хок 63A, са новим мотором и модификованим крилом.
Застава Абу Дабија Абу Даби 5 Хок 63C, слично Хоку 63А.
Застава Кувајта Кувајт 12 Хок 64, са четири AIM-9L сајдвиндера.
Застава Саудијске Арабије Саудијска Арабија 30 Хок 65
Застава Саудијске Арабије Саудијска Арабија 20 Хок 65A, са побољшаним мотором и крилом.
Застава Швајцарске Швајцарска 20 Хок 66
Застава Јужне Кореје Јужна Кореја 20 Хок 67
Застава Абу Дабија Абу Даби 18 Хок 102
Застава Омана Оман 4 Хок 103
Застава Малезије Малезија 10 Хок 108
Застава Индонезије Индонезија 8 Хок 109
Застава Канаде Канада 21 Хок 115, за канадски међународни програм обуке.
Застава Аустралије Аустралија 33 Хок 127, са напредном кабином.
Застава Бахреина Бахреин 6 Хок 127
Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 28 Хок 128, (Хок T2).
Застава Индије Индија 66 Хок AJT
Застава Омана Оман 12 Хок 203, једносед (Хок 200).
Застава Малезије Малезија 18 Хок 208, једносед (Хок 200).
Застава Индонезије Индонезија 32 Хок 209, једносед (Хок 200).
Укупно обележених „хок“: 665
Укупно обележених „Т-45 гошек“: 206
Укупно произведено: 871 примерака.

Напомене[уреди]

  1. ^ Подаци у „кутијици“ се односе на основну варијанту Хок T1.[1][2][3][4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Hawk Mk.1“ (на ((ru))). Уголок неба Приступљено 21. 2. 2013.. „Hawk Mk.1“ 
  2. ^ а б „Hawker Siddeley / BAe / BAE Systems Hawk“ (на ((en))). flugzeuginfo.net Приступљено 21. 2. 2013.. „Hawker Siddeley / BAe / BAE Systems Hawk“ 
  3. ^ а б „Hawk - British Aerospace“ (на ((en))). fas.org Приступљено 24. 2. 2013.. „Hawk - British Aerospace“ 
  4. ^ а б в „Specifications for the BAe Hawk“ (на ((en))). fiddlersgreen.net. 1994. - 2013. Приступљено 26. 2. 2013.. „Specifications for the BAe Hawk“ 
  5. ^ а б в г д „The BAE Hawk“ (на ((en))). airvectors.net Приступљено 21. 2. 2013.. „The BAE Hawk“ 
  6. ^ а б в Donald 2004, стране 175
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „BAE Hawk“ (на ((en))). articleblast.com Приступљено 24. 2. 2013.. „BAE Hawk“ 
  8. ^ Flight International 22 November 1986, pp. 61.
  9. ^ а б „HAWK ORIGINS“ (на ((en))). airvectors.net Приступљено 21. 2. 2013.. „HAWK ORIGINS“ 
  10. ^ Reed, A., "Modern Combat Aircraft 20: BAe Hawk", Chapter 1 (Ian Allan, 1985). ISBN 978-0-7110-1465-7.
  11. ^ а б в „HAWK T.1 / T.1A“ (на ((en))). airvectors.net Приступљено 24. 2. 2013.. „HAWK T.1“ 
  12. ^ „HAWK MARK 50 / MARK 60 EXPORT VARIANTS“ (на ((en))) Приступљено 21. 2. 2013.. „HAWK MARK 50 / MARK 60 EXPORT VARIANTS“ 
  13. ^ а б в „BAE Systems Hawk“ (на ((en))). tutorgigpedia.com Приступљено 21. 2. 2013.. „Варијанте хока“ 
  14. ^ а б „T-45A/C Goshawk -, United States of America“ (на ((en))). naval-technology.com Приступљено 21. 2. 2013.. „T-45A хок“ 
  15. ^ Taylor 1976, стране 63
  16. ^ Phythian (2001), стр. 166.
  17. ^ Phythian 2001, pp. 156, 239, 246.
  18. ^ Phythian (2001), стр. 180.
  19. ^ Phythian 2001, pp. 180-181, 246.
  20. ^ Polmar and Bell 2004, pp. 387.
  21. ^ „Written Answers to Questions“ (на ((en))). publications.parliament.uk. 26 Jan 2005. Приступљено 22. 2. 2013.. „Hawk Advanced Jet Trainer“ 
  22. ^ „BAE lands £450m Hawks contract“. Blackpool Today. 20. 10. 2006.. 
  23. ^ а б „The Hawk Mk.128/ RAF Hawk-T Mk2“ (на ((en))) Приступљено 22. 2. 2013.. „The Hawk Mk.128/ RAF Hawk-T Mk2“ 
  24. ^ а б "Hawk Mk 128 Makes Maiden Flight" Air Forces Monthly, September 2005, pp. 6.
  25. ^ а б „Hawk mk128 LIFT advanced jet trainer“ (на ((en))). airforce-technology.com Приступљено 22. 2. 2013.. „Hawk mk128 LIFT advanced jet trainer“ 
  26. ^ а б в г „HAWK MARK 100 / MARK 200 / HAWK LIFT / HAWK 128“ (на ((en))). airvectors.net Приступљено 22. 2. 2013.. „HAWK 128“ 
  27. ^ „Australia to upgrade Hawk trainers to RAF's T2 standard“ (на ((en))). „Аустралијски хок“ 
  28. ^ Craig Hoyle (20 Mar 2012). „USAF training bosses underscore need for T-X acquisition“ (на ((en))). flightglobal.com Приступљено 22. 2. 2013.. „Замена Нортроп T-38 талон“ 
  29. ^ „BAE Systems Brings New Hawk Advanced Jet Trainer Aircraft for First Time To U.S. Air Force Air Shows“ (на ((en))). businesswire.com. 29. 9. 2011. Приступљено 26. 2. 2013.. „Hawk Advanced Jet Trainer Aircraft“ 
  30. ^ Dave Allport (30-Sep-2011). „Hawk Advanced Jet Trainers Depart for US Sales Tour“ (на ((en))). key.Aero/military Приступљено 26. 2. 2013.. „Hawk Advanced Jet Trainers Depart for US Sales Tour“ 
  31. ^ а б в Field 1976, стране 834
  32. ^ а б Field 1976. pp. 834-835.
  33. ^ Field 1976, стране 842
  34. ^ а б Field 1976, стране 835
  35. ^ (на ((en))) Hawk 200 faces a tougher market. New Scientist. 10 July 1986.. стр. 28 Приступљено 23. 2. 2013.. „Hawk 200 faces a tougher market“ 
  36. ^ а б в Polmar and Bell 2004, pp. 389.
  37. ^ „HAWK MARK 100 / MARK 200 / HAWK LIFT / HAWK 128“ (на ((en))). airvectors.net Приступљено 23. 2. 2013.. „HAWK MARK 200“ 
  38. ^ Donald, David ed. "British Aerospace (HS) Hawk", The Complete Encyclopedia of World Aircraft. Barnes & Nobel Books, 1997. ISBN 0-7607-0592-5.
  39. ^ Field 1976, стране 836
  40. ^ Caliaro, Luigi. In flight with the Red Arrows, A&D Magazine, May 1996, pp. 51.
  41. ^ Jackson 2003, pp. 479-480.
  42. ^ Phythian (2001), стр. 181.
  43. ^ „RAF Red Arrows – Team History.“ (на ((en))). Royal Air Force. 25 August 2012. Приступљено 25. 2. 2013.. „RAF Red Arrows“ 
  44. ^ „BAE Systems Hawk set to celebrate 25 years with the Red Arrows“ (на ((en))). ameinfo.com. January 04 - 2005 Приступљено 26. 2. 2013.. „25 years with the Red Arrows“ 
  45. ^ а б „SUMMARY TABLE, SOURCES, & REVISION HISTORY“ (на ((en))). airvectors.net Приступљено 25. 2. 2013.. „SUMMARY TABLE“ 
  46. ^ Jane's Defence Weekly, 1986. pp. 395-400.
  47. ^ „Inside a Navy Hawk fighter jet“ (на ((en))). BBC News Приступљено 26. 2. 2013.. „Inside a Navy Hawk fighter jet“ 
  48. ^ Gething, Michael J. "RAF Hawk FRP Moves Onwards." Jane's Defence Upgrades, 1. 4. 2003..
  49. ^ Craig Hoyle (26 February 2009.). „RAF accepts first Hawk T2s but others head for storage“ (на ((en))). Flight International Приступљено 26. 2. 2013.. „First Hawk T2“ 
  50. ^ Craig Hoyle (15 March 2012.). „UK ready to launch Hawk T2 training, says RAF“ (на ((en))). Flight International Приступљено 26. 2. 2013.. „Hawk T2“ 
  51. ^ „Tributes paid to Red Arrows crash pilot Jon Egging“ (на ((en))). BBC Online. 21 August 2011 Приступљено 26. 2. 2013.. „Tributes paid to Red Arrows crash pilot“ 
  52. ^ „RAF Hawk jets cleared to fly again“ (на ((en))). Defence Management,. 26 August 2011 Приступљено 26. 2. 2013.. „RAF Hawk jets cleared to fly again“ 
  53. ^ „Britain-Finland barter deal“ (на ((en))). The Christian Science Monitor. 6 January 1978. Приступљено 26. 2. 2013.. „Finland Hawk Mk. 50“ 
  54. ^ а б „BAe Hawk“ (на ((en))). bcar.org.uk Приступљено 26. 2. 2013.. „BAe Hawk“ 
  55. ^ GERALD O'DWYER (17 August 2011.). „Finland looks at German MiG-29“ (на ((en))). Flight International. Retrieved Приступљено 27. 2. 2013.. „Фински лимит“ 
  56. ^ „Finland Purchases 18 Jet Trainers (Mk. 66) from Switzerland“ (на ((en))). Defense-aerospace.com.. 17 August 2011 Приступљено 27. 2. 2013.. „Додатно купљени“ 
  57. ^ „Missile armed Hawk BAe Hawk with R-60“ (на ((en))). sci.fi. 17 August 2011. Приступљено 27. 2. 2013.. „Руска ракета Р-60“ 
  58. ^ „Suomi hankkii lisää Hawk-hävittäjiä“ (на ((en))). Finnish Broadcasting Agency (YLE). 28 June 2007 Приступљено 27. 2. 2013.. „Suomi hankkii lisää Hawk-hävittäjiä“ 
  59. ^ „Midnight Hawks home page“ (на ((fi))). Midnighthawks.fi. 13 August 2011. Приступљено 27. 2. 2013.. „Midnight Hawks home page“ 
  60. ^ Craig Hoyle (16 June 2009.). „PARIS AIR SHOW: Finnish air force chief accepts first upgraded Hawk jet trainer“ (на ((en))). Flight Global Приступљено 27. 2. 2013.. „PARIS AIR SHOW“ 
  61. ^ „Finnish Air Force decommissioning 41 Hawk trainer jets“ (на ((en))). Helsingin Sanomat. 5 November 2010. Приступљено 27. 2. 2013.. „Finnish Air Force decommissioning 41 Hawk trainer jets“ 
  62. ^ Pugliese, David (13 July 2012.). „Glass Cockpit“ (на ((en))). Ottawa Citizen Приступљено 27. 2. 2013.. „Glass Cockpit“ 
  63. ^ Kulkarni, Sagar (23 February 2008.). „AJT Hawk inducted into IAF“ (на ((en))). hindustantimes.com Приступљено 27. 2. 2013.. „AJT Hawk inducted into IAF“ 
  64. ^ Sharma Ravi (12. 1. 2008.). „The IAF is set to get 40 more Hawk AJTs“ (на ((en))). hindu.com Приступљено 27. 2. 2013.. „The IAF is set to get 40 more Hawk AJTs“ 
  65. ^ Govindasamy Siva (11 February 2008.). „India seeks extra Hawks“ (на ((en))). Flight International Приступљено 27. 2. 2013.. „India seeks extra Hawks“ 
  66. ^ „India Signs Up For 57 More BAE Hawk Jet Trainers“ (на ((en))). blogspot.com. 28. 7. 2010. Приступљено 27. 2. 2013.. „India Signs Up For 57 More BAE Hawk Jet Trainers“ 
  67. ^ Defense Industry Daily staff (Feb 07, 2013). „Hawks Fly Away With India’s Jet Trainer v2 Competition“ (на ((en))). .defenseindustrydaily.com Приступљено 27. 2. 2013.. „Hawks Fly Away With India’s Jet Trainer v2 Competition“ 
  68. ^ „IAF, Navy to get 57 more Hawk jet trainers“ (на ((en))). Timesofindia.indiatimes.com.. Jul 24, 2010. Приступљено 27. 2. 2013.. „IAF, Navy to get 57 more Hawk jet trainers“ 
  69. ^ Amy Wilson (29 Jul 2010.). „BAE wins £500m Hawk order“ (на ((en))). telegraph.co.uk Приступљено 27. 2. 2013.. „BAE wins £500m Hawk order“ 
  70. ^ „GE Aviation gets license“ (на ((en))). Pilotsandplanesmilitary.com.. 10. 2. 2011.. „GE Aviation gets license“ 
  71. ^ „BAE Systems secures £59 million Hawk AJ T spares contract from Indian government“ (на ((en))). Economic Times. 12 Dec, 2011 Приступљено 27. 2. 2013.. „Уговор са BAE системс“ 
  72. ^ Phythian (2001), стр. 163-164.
  73. ^ а б в Ryan Dilley (29 May 2002). „The 'trainer' jet the UK loves to hawk“ (на ((en))) Приступљено 27. 2. 2013.. „The 'trainer' jet the UK loves to hawk“ 
  74. ^ Phythian 2001, pp. 156-157.
  75. ^ Phythian 2001, pp. 165-166.
  76. ^ Hugh O'Shaughnsessy (31 July 1996.). „£1.5M Hawk Attack Women Freed“ (на ((en))). The Independent Приступљено 27. 2. 2013.. „£1.5M Hawk Attack Women Freed“ 
  77. ^ „UK backed millions in loans for Zimbabwe jets“ (на ((en))). ubilee Debt Campaign. 8 May 2012 Приступљено 27. 2. 2013.. „UK backed millions in loans for Zimbabwe jets“ 
  78. ^ Mitchell Emily. „UK Arms Exports to Zimbabwe“ (на ((en))). Campaign Against Arms Trade Приступљено 27. 2. 2013.. „UK Arms Exports to Zimbabwe“ 
  79. ^ Towers, Roy. (27 July 1982). „Year Of Deepening Unease For Security Forces In Zimbabwe“ (на ((en))). Glasgow Herald. pp. 5 Приступљено 27. 2. 2013.. „Year Of Deepening Unease For Security Forces In Zimbabwe“ 
  80. ^ „Zimbabwe military warns Goma bombings to go on“ (на ((en))). South African Press Association. 13 May 1999. Приступљено 27. 2. 2013.. „Zimbabwe military warns Goma bombings to go on“ 
  81. ^ MacAskill Ewen (20 January 2000.). „Britain's ethical foreign policy: keeping the Hawk jets in action“ (на ((en))). guardian.co.uk Приступљено 27. 2. 2013.. „Ембарго наиспоруке“ 
  82. ^ „UK halts arms to Zimbabwe“ (на ((en))). BBC News. 13 May 2000. Приступљено 27. 2. 2013.. „UK halts arms to Zimbabwe“ 
  83. ^ Scott (1996), стр. 560.
  84. ^ Scott (1996), стр. 564-566.
  85. ^ Scott 1996, pp. 567, 570–571.
  86. ^ Pfiefer, Sylvia (29 April 2010.). „Iraq in talks to buy BAE Hawk jets“ (на ((en))). Financial Times Приступљено 28. 2. 2013.. „Iraq in talks to buy BAE Hawk jets“ 
  87. ^ а б в „Saudi catches the UK train“ (на ((en))). Arabian Aerospace. 10 August 2012. Приступљено 28. 2. 2013.. „Saudi catches the UK train“ 
  88. ^ Barrie, Douglas (16 November, 1993.). „BAe in Hawk building talks with South Africa“ (на ((en))). FLIGHT INTERNATIONAL Приступљено 28. 2. 2013.. „BAe in Hawk building talks with South Africa“ 
  89. ^ Kampbell Keith (2nd July 2004.). „Hawk production under way in South Africa“ (на ((en))). Engineering News Приступљено 28. 2. 2013.. „Hawk production under way in South Africa“ 
  90. ^ „First SA-assembled Hawk completes maiden flight“ (на ((en))). engineeringnews.co.za. 14 January 2005. Приступљено 28. 2. 2013.. „First SA-assembled Hawk completes maiden flight“ 
  91. ^ „BAE Systems Hawk“ (на ((en))). aeroflight.co.uk. 25 June 2010. Приступљено 22. 2. 2013.. „Hawk“ 
  92. ^ а б в Polmar and Bell 2004, pp. 388.
  93. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22, pp. 100.
  94. ^ а б Fricker World Air Power Journal Volume 22, pp. 104.
  95. ^ а б Fricker World Air Power Journal Volume 22, pp. 105.
  96. ^ а б Fricker World Air Power Journal Volume 22, pp. 106.
  97. ^ Frawley 2002, стране 48
  98. ^ а б Fricker World Air Power Journal Volume 22, pp. 111.
  99. ^ а б в г Fricker World Air Power Journal Volume 22, pp. 103.
  100. ^ Jackson 2003, pp. 478-480.
  101. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22, pp. 106-107.
  102. ^ а б в г д Jackson 2003, стране 480
  103. ^ а б Fricker World Air Power Journal Volume 22, pp. 108-109.
  104. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22, pp. 109.
  105. ^ Polmar and Bell 2004, pp. 388-389.
  106. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22, pp. 108.
  107. ^ Fricker World Air Power Journal Volume 22, pp. 107.
  108. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Directory: World Air Forces“ (на ((en))). Flight International. 11–17 November 2008. Приступљено 1. 3. 2013.. „Directory: World Air Forces“ 
  109. ^ Leon Engelbrecht (15 February 2010). „BAE Systems Hawk Mk120“ (на ((en))). defenceweb.co.za Приступљено 26. 2. 2013.. „BAE Systems Hawk Mk120“ 
  110. ^ „Hawk mk127 LIFT trainer aircraft“ (на ((en))). airforce-technology.com Приступљено 22. 2. 2013.. „Hawk mk127 LIFT trainer aircraft“ 
  111. ^ ANDREW CHUTER (Dec. 21, 2012). „Oman, BAE Reach Agreement on Typhoon and Hawk Deal“ (на ((en))). defensenews.com Приступљено 2. 3. 2013.. „Oman, BAE Reach Agreement on Typhoon and Hawk Deal“ 
  112. ^ „BAE Systems completes Indian hawk aircraft deliveries“ (на ((en))). indianexpress.com. Nov 06, 2009 Приступљено 2. 3. 2013.. „BAE Systems completes Indian hawk aircraft deliveries“ 
  113. ^ „First HAL-built Hawk-MK132 aircraft handed over to IAF“ (на ((en))). hindu.com. 14. 8. 2008. Приступљено 2. 3. 2013.. „First HAL-built Hawk-MK132 aircraft handed over to IAF“ 
  114. ^ „HAL to Hand Over first Hawk Jet Trainer to Indian Air Force Thursday“ (на ((en))). India-defence.com.. 17. 8. 2011. Приступљено 2. 3. 2013.. „HAL to Hand Over first Hawk Jet Trainer to Indian Air Force Thursday“ 
  115. ^ Ripley, Tim (10 Jul 2012). „Saudis look to surge pilot training in UK“ (на ((en))). janes.com Приступљено 2. 3. 2013.. „Saudis look to surge pilot training in UK“ 
  116. ^ „Royal Brunei Air Force“ (на ((en))). scramblemagazine.nl. 20 June 2009. Приступљено 2. 3. 2013.. „Royal Brunei Air Force“ 
  117. ^ Hoyle Flight International 13–19 December 2011, pp. 33.
  118. ^ Hoyle Flight International 13–19 December 2011, pp. 34.
  119. ^ „CT-155 Hawk“ (на ((en))). rcaf-arc.forces.gc.ca. 10 June 2011. Приступљено 2. 3. 2013.. „CT-155 Hawk“ 
  120. ^ Hoyle Flight International 13–19 December 2011, pp. 36.
  121. ^ а б „Hawk“ (на ((en))). deagel.com Приступљено 26. 2. 2013.. „HAWK“ 
  122. ^ „T-45 Goshawk“ (на ((en))). globalsecurity.org Приступљено 24. 2. 2013.. „Specifications“ 
  123. ^ „T-45 Goshawk Jet Trainer“ (на ((en))) Приступљено 24. 2. 2013.. „T-45“ 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: BAE системс хок