Ђока Кара-Јовановић
| Ђока Кара-Јовановић | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.png) Ђока Кара-Јовановић на фотографији Милана Јовановића из 1893. | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 24. децембар 1870. | ||||||||||||
| Место рођења | Београд, Кнежевина Србија | ||||||||||||
| Професија | Адвокат | ||||||||||||
| Породица | |||||||||||||
| Супружник | Лепосава | ||||||||||||
| Родитељи | Милован Кара-Јовановић Александра Рајић | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Народна радикална странка | ||||||||||||
| |||||||||||||
Ђорђе "Ђока" Кара-Јовановић (Београд, 24. децембар 1870.) био је српски адвокат и политичар. Обављао је дужност Председника Београдске општине.
Каријера
[уреди | уреди извор]Ђорђе Кара-Јовановић је основну школу, гимназију и правни факултет Велике школе завршио у Београду. Прве три године након завршеног школовања радио је као судски писар. Након положеног адвокатског испита (1896), почео је да ради као адвокат. Био је кмет општине Београдске (1897), окружни начелник (1901), владин комесар при Народној банци (1917) и председник Београдске општине (1920). [1]
Заступао је Радикалну странку током својих мандата у Београдској општинској управи.[2]
У броју 148 "Правде" од 29. маја 1931. под насловом "Једна невоља" Карајовановић се жали на комарце "који у великој мери досађују публици тако да је Калемегдан данас у ствари парк за здравији и бољи живот комараца, а не Београђана - наравно кривицом самих Београђана". У борби против комараца Карајовановић препоручује слепе мишеве.[3]
Приватно
[уреди | уреди извор]Ђока Кара-Јовановић био је пријављен на адресама Кнез Михајлова 20 и Краљев трг 10 у Београду.[4]
Његов син Милован Бата-Карајовановић, чиновник посланства Краљевине Југославије у Мадриду, извршио је самоубиство јануара 1932. бацивши се под воз на Сењаку.[5]
Књиге, текстови, интервјуи
[уреди | уреди извор]- Накнада ратне штете. Београд, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, 1919.
- Одговор Г. Мил С. Мостићу, овд. адв. и пуномоћнику друштва: "Асикурациони Женерали" на његову брошуру: "Друштво Ђенерали и исплата једне полисе на доносиоца". Београд, Милош Велики - Штампарија Бојовића и Мићића, 1920.
- Менично право. Удешено по државном програму за ђаке трговачких школа у опште. Београд, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, 1920.
- Хрватско питање и др. Милован Недељковић. Време, Београд, 5. новембар 1928.
- Будућност великог Београда. Време, Београд, 17. новембар 1929.
- Наше ново законодавство, Нов казнени законик увреда и клевета. Време, Београд, 12. децембар 1929.
- Коментар општег кривичног законика са законом, којим се кривични законик ставља на снагу и уводи у живот. Београд, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, 1930.
- Познавање права и дужности. Београд, Издање пишчево - Народна штампарија Мирка Дробца, 1933.
- МајкаБеоград, Сељанка, Лист за просвећивање жене на селу, 1933
- Одбрана по кривици Др. Милете Новаковића, професора Универзитета и осталих, као судија избр. суда за дело подмићивања. Београд, Издање пишчево - Штампарија "Зора", 1935.
- Политички - социјални и правни чланци. Београд. Издање пишчево - Штампарија "Раденковић", 1940.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ 35 година издавачке књижарнице Геца Кон 1901-1935. 1935.
- ^ Годишњак Музеја града Београда 17. Београд: БИГЗ. 1970. стр. 110.
- ^ Марган, Владимир (5. јун 1931). „"Једна невоља"”. Правда. 155: 3.
- ^ „Управа града Београда - Картотека житеља”. Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда.
- ^ „Зашто је Милован-Бата Карајовановић извршио самоубиство”. Време: 9. 29. јануар 1932.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вученов, Димитрије (прир.), Радоје Домановић – Сабрана дела I–III: Прича о томе како је начелнички положај без икаква зазора и стида насрнуо на доброг и ваљаног грађанина г. Ђоку Кара-Јовановића., Просвета, Београд 1964.
- Г. Карајовановић говори о турској калдрми и подизању Дорћола. Време, Београд, 13. август 1925.
