Бошко Ђуровски

Бошко Ђуровски
Бошко Ђуровски
	Бошко Ђуровски 12. маја 2020.
Лични подаци
Пуно име	Бошко Ђуровски
Рођење	28. децембар 1961. (61 год.); Тетово, ФНРЈ
Висина	1,78 m
Позиција	задњи везни
Јуниорска каријера
	Тетекс
1976—1978	Црвена звезда
Сениорска каријера
Године	Клуб
1978—1989; 1989—1995	Црвена звезда; Сервет
Репрезентативна каријера
1982—1989; 1994—1995	Југославија; Македонија
Тренерска каријера
1998—2001; 1999; 2001—2002; 2002; 2002—2003; 2006—2007; 2007; 2008—2013; 2013—2015; 2016; 2017; 2018; 2021	Сервет (помоћник); Сервет; Црвена звезда (помоћник); Раднички Обреновац; Рад; Црвена звезда (помоћник); Црвена звезда; Нагоја (помоћник); Македонија; Нагоја; Црвена звезда; Кјото Санга; Графичар

Бошко Ђуровски (мкд. Бошко Ѓуровски; рођен 28. децембра, 1961. у Тетову) је бивши југословенски и македонски фудбалер, а данашњи фудбалски тренер. Старији је брат Милка Ђуровског, и стриц Марија Ђуровског и Марка Ђуровског.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Фудбалом је почео да се бави још као пионир у ФК Тетекс, одакле је као омладинац са непуних четрнаест година отишао у београдску Црвену звезду. За први тим Звезде дебитовао је 1978. године, са седамнаест година, где је остао пуних девет сезона, до 1989. године. За Црвену звезду је одиграо 509 утакмица и постигао 103 гола.^[1] Интернационалац је постао 1989. када је из Звезде прешао у швајцарски Сервет у којем је остао све до 1995. године где је завршио своју фудбалску каријеру. Са „Серветом“ је постао првак Швајцарске и као играч и као тренер.

За репрезентацију Југославије одиграо је 4 утакмице. У дресу омладинске репрезентације одиграо је 25 мечева, а у младој и олимпијској 20. Играо је и за репрезентацију Македоније - 8 утакмица и дао 3 гола. Носио је дрес селекције света 1989. на опроштају легендарног Зика.^[1]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Тренерским послом је почео да се бави у Швајцарској, као помоћни тренер у Сервету,^[2] а исти посао је затим обављао у Црвеној звезди од 2001. године.^[3] Самостално је водио Раднички Обреновац, Рад, Срем из Сремске Митровице, ПСК Панчево и Раднички Ниш. Освојио је шампионску титулу са швајцарским Серветом (1999), 2002. године је увео Раднички из Обреновца у Прву лигу Југославије. Као помоћни тренер у стручном штабу Зорана Филиповића има освојен Куп СР Југославије 2002. године са Црвеном звездом.

У марту 2007. преузима функцију шефа стручног штаба Црвене звезде, након оставке Душана Бајевића – за време утакмице са новосадском Војводином (0:3). и са „црвено-белима“ осваја „дуплу круну“ - прву титулу првака Србије (2006/07), и Куп Србије 2006/07.^[1] Након тога добија отказ због лоших игара у Европи и заједно са тадашњим председником Драганом Стојковићем одлази у Јапан, где постаје помоћни тренер у екипи Нагоје. Као асистент Драгана Пиксија Стојковића освојио је јапанску Џеј лигу (2010) и Суперкуп Јапана (2011).

У новембру 2013. Ђуровски је постављен за селектора фудбалске репрезентације Македоније. На тој позицији се задржао до априла 2015. када је отпуштен због слабих резултата.^[4] Током 2016. био је поново у Нагоји, али овога пута као главни тренер. У мају 2017. по други пут је постављен за тренера Црвене звезде, овога пута као привремено решење до краја сезоне 2016/17.^[5]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Бошко Ђуровски је истакао да је из српске породице из Старе Србије (данашња Северна Македонија). Његово презиме с очеве стране је било Стојановић, а с мајчине Петровић. Међутим, под комунистичком диктатуром Јосипа Броза у ФНРЈ одмах после Другога светског рата, они су морали да промене презиме. Оно је добијено по најстаријем живом члану породице Ђуру Стојановићу (Бошковом прадеди).^[6] Бошко Ђуровски је истакао:

„Тито и његови сарадници вршили су притисак на народ да се узима презиме по неком претку и да се додаје -ски на крај, уместо -ић... Тата је рођен у Београду, али је почетком Другог светског рата прешао у данашњу Македонију. Само је стриц остао у Београду. Мој деда Никола био је херој из Првог светског рата, рођен је 1892. Човек који је прешао голготу са српском војском. Нажалост, ја као дете нисам много запиткивао о томе, а у то време се о Првом светском рату више ћутало него причало. Жао ми је што не знам више појединости о томе.”^[6]

Године 2020. одлучио је да се укључи у политику тврдећи да жели да се бори за аграрна права, заштиту животне средине и развој спорта у Србији.^[7] Добио је тринаесто место на изборној листи Здраве Србије и Боље Србије на изборима за народне посланике Србије 2020. године,^[8] али листа није прешла цензус.

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в „FK Crvena zvezda - Staffs”. FC Crvena Zvezda. Приступљено 2021-02-02.
^ „Zvono za povratak”. glas-javnosti.rs. Приступљено 16. 2. 2001.
^ Crvena zvezda kompletirala stručni štab
^ Ђуровском отказ и - 21.000 евра mondo.rs
^ Ђуровски преузео црвено-беле: Уговор нисам потписао, Звезда ме је звала и то је довољно! blic.rs
^ ^а ^б d.o.o, Promotim. „Ispovijest legende Crvene zvezde: Zbog Tita je moja porodica promenila prezime!”. www.frontal.ba (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-21.
^ Ekipa „Blica“. „SA FUDBALSKOG TERENA U POLITIČKU ARENU Boško Đurovski: Često ni u fudbalu nema fer-pleja”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-03-07.
^ „Ko je sve na listi Milana Stamatovića i Dragana Jovanovića za poslanike?”. www.danas.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-03-07.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Профил на сајту ФК Црвена звезда

[:0-1] а ^б ^в „FK Crvena zvezda - Staffs”. FC Crvena Zvezda. Приступљено 2021-02-02.

[2] „Zvono za povratak”. glas-javnosti.rs. Приступљено 16. 2. 2001.

[3] Crvena zvezda kompletirala stručni štab

[4] Ђуровском отказ и - 21.000 евра mondo.rs

[5] Ђуровски преузео црвено-беле: Уговор нисам потписао, Звезда ме је звала и то је довољно! blic.rs

[:1-6] а ^б d.o.o, Promotim. „Ispovijest legende Crvene zvezde: Zbog Tita je moja porodica promenila prezime!”. www.frontal.ba (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-21.

[7] Ekipa „Blica“. „SA FUDBALSKOG TERENA U POLITIČKU ARENU Boško Đurovski: Često ni u fudbalu nema fer-pleja”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-03-07.

[8] „Ko je sve na listi Milana Stamatovića i Dragana Jovanovića za poslanike?”. www.danas.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-03-07.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]