Даничићи
Даничићи | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Фоча |
| Становништво | |
| — 2013. | 163 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 31′ 56″ С; 18° 41′ 55″ И / 43.5322° С; 18.6986° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 600-750 m |
| Површина | 3,35 km2 |
  Даничићи Даничићи на карти Босне и Херцеговине | |
Даничићи су насељено мјесто у општини Фоча, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 26 становника.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се на 600-750 метара надморске висине, површине 3,35 км2, удаљено око 11 км од општинског центра. Припада мјесној заједници Козја Лука. Разбијеног је типа, а засеоци су: Горње и Доње село, Даничићи, Меденице, Орловице, Сијерче и Станишта. Атаром села доминира брдо Орловска коса. На старом путу од Фоче према Калиновику, у Пирном долу, налазе се земљане пирамиде, настале у плиоценским седиментима дјеловањем природних сила. Састоје се од кварца, пијеска и глине. Становништво се бави пољопривредом, највише сточарством, воћарством и пчларством. Ђаци су похађали школу у Козјој Луци, а послије рата Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. у Фочи. У селу постоје православно и муслиманско гробље. Џамија је подигнута 2011. године. Најближе цркве су у селу Миљевина и у Фочи. Село је добило електричну енергију 1968, а фиксну телефонску мрежу 2007. године. Мјештани се водом снабдијевају са каптираних извора.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Према народном предању, на брду Кисаћ код Даничића била је "грчка црква". Народ вјерује да на том брду има сребрне руде. У предању се сачувала пјесма у којој херцег Стефан говори: "Мој Штовићу, мој златни столићу / Моја Кута, моја златна скута / Даничићи, моји јагличићи". Уз православно гробље сачувана је средњовјековна некропола, са 27 мрамора (стећака). У дефтеру из 1468/1469. у Нахији Бистрица помиње се село Даничићи, са пет домаћинстава и четири неожењена. Према дефтеру из 1475/1477. село је било у посједу двојице тимарлија, а имало је 15 хришћанских домаћинстава, три неожењена и једног муслимана. У дефтеру из 1585. помињу се села Горњи и Доњи Даничићи, док се села Сирча и Сирича могу убицирати као данашњи заселак Сијерче. У истом попису помиње се и село Соколица, које се може убицирати у данашњи заселак Орловице.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Даничићи су 1879. имали 15 домаћинстава и 92 становника (66 муслимана и 26 православаца); 1910. - 170 становника; 1948. - 196; 1971. - 273; 1991. - 162 (132 Муслимана и 30 Срба); 2013. - 14 домаћинстава и 26 становника. Породица Драганић слави Светог Матеја; Матовић - Лазареву суботу; Милетић, Ристићевић - Аранђеловдан; Ребић, Ђускић - Ђурђевдан. Прије Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. у селу су живјеле муслиманске породице: Дедовић, Дургут, Караусановић, Мусић, Спаха, Ђемо, Ђустовић, Хањалић и Чустовић. У Другом свјетском рату погинула су два борца Југословенске војске, један борац Народноослободилачке војске Југославије и 21 цивил, а у рату 1992-1995. страдало је шест мјештана.[2]
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1879. | 92 | |
| 1910. | 170 | |
| 1948. | 196 | |
| 1971. | 273 | |
| 1981. | 240 | |
| 1991. | 162 | |
| 2013. | 26 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 17. 11. 2021. г. Приступљено 17. 11. 2021.
- ^ а б в Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 58-59. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
.svg)
