Кушићи
Кушићи | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Моравички |
Општина | Ивањица |
Становништво | |
— 2011. | 555 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 29′ 00″ С; 20° 05′ 00″ И / 43.483333° С; 20.083333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 792 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 32258 |
Позивни број | 032 |
Регистарска ознака | IC |
Кушићи су насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Налазе се у подножју планине Јавор, на надморској висино од 1.000. метара, на 25 километара од Ивањице. Окружени су листопадним шумама и ливадама, на којима влада планинска клима, са кратким и свежим летима и дугим и хладним зимама. У Кушићима се сваке године традиционално одржава Јаворски сабор двојничара[1] и свирача на старим народним музичким инструментима.[2]
Овде се налази основна школа са веома дугом традицијом. Прва школска зграда изграђена је 1927. године и од самог почетка имала је велики број ђака. Државна основна школа у Кушићима је октобра 1932. године отворила и треће одељење.[3] Од 1962. године, школа носи име мајора Илића, који је 1876. године у Првом српско-турском рату, погинуо на Јавору, 15 километара југозападно од села.[4]
У селу се налази Хотел "Јавор", са две звездице, у приватном власништву,[5] реновиран 2011. У непосредној близини налази се скијашка стаза са лифтом, у дужини од 400 метара,[6] на располагању посетиоцима, али и спортистима, који овде долазе на припреме.[7]
Село је познато по гајењу кромпира.[8] Овде се налазе Крајпуташи у Кушићима.
Прошлост
[уреди | уреди извор]Кнез у Кушићима је био 1785. године Радивој Јовановић. Он се у друштву са другим кнезовима и оберкнезовима потписао на писму које је послато руском кнезу Потемкину. Тражили су народни прваци Старог Влаха да им руска царска војска помогне да Турке отерају.[9]
Кушићи су се нашли у средишту ратних збивања, током окршаја између Срба и Турака на планини Јавору лета 1876. године. Било је то током Првог српско-турског рата. Водиле су се ноћне борбе спрам Кушића. Српске трупе током повлачења са Јавора, дошле су у место. Војска су скупила у Кишићима ради консолидације и направила логор. Усред места око суднице, подигли су шаторе и упалили велике ватре, као поруку Турцима. Становништво, нејач са стоком се током ноћи повукло у позадину, даље од Кушића. Ту је положај држао капетан П. Борисављевић, командант Ужичке бригаде. Утврђен положај у Кушићима, као припрема за дефанзиву.[10]
Научник Јосиф Панчић српски ботаничар је 1891. године био у Кушићима, током истраживања по Јавору. Водили су га поједини мештани по тој планини.
По новој административној подели Краљевине Србије, 1901. године општину Јаворску су чинила села Деретин, Кушићи, Маскова, Опаљеник и Сивчина. Под селом Кушићи били су засеоци: Барице, Јавор, Овчја Стијена и Тисовина.[11]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису из 2002. било је 555 становника (према попису из 1991. било је 617 становника). У насељу Кушићи живи 420 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (35,7 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 167 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 3 | 5 | ||
75—79 | 6 | 9 | ||
70—74 | 13 | 13 | ||
65—69 | 15 | 18 | ||
60—64 | 8 | 13 | ||
55—59 | 12 | 8 | ||
50—54 | 18 | 14 | ||
45—49 | 32 | 23 | ||
40—44 | 29 | 30 | ||
35—39 | 18 | 16 | ||
30—34 | 18 | 14 | ||
25—29 | 14 | 16 | ||
20—24 | 24 | 16 | ||
15—19 | 23 | 24 | ||
10—14 | 19 | 19 | ||
5—9 | 24 | 16 | ||
0—4 | 21 | 4 | ||
Просек : | 35,7 | 39,9 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 233 | 74 | 145 | 12 | 2 | 0 |
Женски | 219 | 36 | 148 | 33 | 2 | 0 |
УКУПНО | 452 | 110 | 293 | 45 | 4 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 171 | 109 | 0 | 0 | 32 |
Женски | 124 | 79 | 0 | 0 | 25 |
УКУПНО | 295 | 188 | 0 | 0 | 57 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 2 | 6 | 8 | 5 |
Женски | 0 | 0 | 5 | 2 | 4 |
УКУПНО | 0 | 2 | 11 | 10 | 9 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 1 | 2 | 3 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 6 | 2 |
УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 8 | 5 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 2 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Званична презентација Кушића Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2013), Приступљено 3. 2. 2013.
- ^ Ивањица: Култура Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2013), Приступљено 3. 2. 2013.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1932. године
- ^ Кушићи: Школа Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2012), Приступљено 3. 2. 2013.
- ^ Ивањица: Туризам Архивирано на сајту Wayback Machine (19. март 2013), Приступљено 3. 2. 2013.
- ^ Кушићи: Туризам Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2012), Приступљено 3. 2. 2013.
- ^ Хотел Јавор: Хотел Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2013), Приступљено 3. 2. 2013.
- ^ Од кушићког кромпира оста само прича („Вечерње новости“, 11. јун 2013)
- ^ "Правда", Београд 1937. године
- ^ "Отаџбина", Београд 1890. године
- ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.