Пређи на садржај

Огњен Короман

С Википедије, слободне енциклопедије
Огњен Короман
Огњен Короман као играч Крила Совјетов, 2011.
Лични подаци
Датум рођења (1978-09-19)19. септембар 1978.(46 год.)
Место рођења Пале, СФР Југославија
Висина 1,77 m
Маса 71 kg
Позиција десни везни
Јуниорска каријера
Жељезничар Сарајево
Црвена звезда
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1997—1998 Раднички Крагујевац 41 (1)
1998—2000 Спартак Суботица 39 (3)
2000—2001 ОФК Београд 46 (4)
2003—2005 Крила Совјетов 50 (3)
2003—2005 Терек Грозни 6 (1)
2006 Портсмут 4 (1)
2007 Црвена звезда 12 (2)
2007—2009 Црвена звезда 51 (10)
2009—2010 Инчон јунајтед 22 (4)
2010—2011 Црвена звезда 23 (2)
2011—2013 Крила Совјетов 9 (1)
Репрезентативна каријера
2002—2007 Србија 36 (1)
Тренерска каријера
Црвена звезда (млађе категорије)
2019 Жарково
2020— Смедерево

Огњен Короман (Пале, 19. септембра 1978) фудбалски је тренер и бивши репрезентативац Србије у том спорту. Најчешће је играо на десном боку везног реда.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Своје прве фудбалске кораке направио у млађим категоријама сарајевског Жељезничара. Са почетком рата са породицом се сели у Београд и наставља у Црвеној звезди где су га следећих шест година тренирали Тома Милићевић, Владимир Петровић Пижон и покојни Зоран Антонијевић. За све што је научио у фудбалу се захваљује њима тројици.[1] Међутим, када је напунио осамнаест година тадашње руководство је проценило да клубу није потребан и био је практично отеран са Маракане.[1]

Носио је дресове крагујевачког Радничког од 1997. до 1998. и суботичког Спартака до 2000. године, а афирмисао се у дресу ОФК Београда, за који је наступао од 2000. до 2002. године. Као фудбалер плаво-белих са Карабурме дебитовао је и у дресу репрезентације СР Југославије.

Каријеру је 2002. године наставио у Русији у којој је провео пет година и пружао стварно добре партије тако да је две године за редом проглашаван најбољим странцем Премијер лиге Русије. Био је и најбољи стрелац и фудбалер Динама из Москве у којем је провео две успешне године. Одатле одлази у Крила Совјетов одакле се, после две и по године, сели у Терек из Грозног. После три месеца је уследио позив Милана Мандарића и заиграо је у Премијер лиги, у екипи Портсмута из истоименог града, за ког постиже једини погодак у последњем колу против Ливерпула.

У Црвену звезду је стигао у зимском прелазном року 2007. године.[2] Допринео је освајању дупле круне постигавши три гола на 15 мечева, а од тога је најзначајнији погодак постигао у финалу Купа против Војводине за вођство од 1:0 у 62. минуту, а коначан резултат био је 2:0 за црвено-беле, који су на тај начин одбранили дуплу круну у сезони 2006/07, јер су на крају шампионата имали огромних 17 бодова више од вечитог ривала.

Огњен је наредне сезоне у квалификацијама за Лигу шампиона постигао победоносни гол против Левадије (1:0), али екипа није успела да елиминише Глазгов Ренџерс у одлучујућој рунди квалификација. Звезда је ипак такмичење у Европи наставила у Купу УЕФА, где је Короман у групној фази постигао гол против Бајерна (2:3) у Београду. Два гола је постигао у ремију против Партизана (2:2), али и поред тога што Звезда није поражена те сезоне у шампионату и што је била најефикаснији тим лиге уз победу од 4:1 против комшија у другом делу сезоне, није стигла до титуле. Короман је у сезони 2007/08. одиграо 41 меч у свим такмичењима, постигао осам голова и уз Ненада Милијаша био најбољи играч екипе. Изабран је и у идеални тим шампионата по избору Спортског журнала.

Ни наредна сезона није била успешна за Звезду, која је имала лош почетак сезоне. Короман је у свим такмичењима забележио 27 наступа уз четири поготка, да би каријеру наставио у јужнокорејском Инчону, где је играо као позајмљен фудбалер од 2009. до 2010. године. У Звезду се вратио у сезони 2010/11,[3] али није поновио одличне игре из ранијег периода. На 28 сусрета постигао је само два гола. Играо је још једном и за Крила Совјетов од 2011. до 2012. године.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Југославије, касније СЦГ и на крају Србије наступио на 36 утакмица и постигао један погодак. Био је један од ослонаца репрезентације Србије и Црне Горе у квалификацијама за Светско првенство у Немачкој, али након што из тактичких разлога селектора Илије Петковића није био стартер у премијерном мечу са Холандијом (0:1), био је видно незадовољан.[1] У мечу са Аргентином (0:6) добија и други жути картон, тако да је пропустио меч са Обалом Слоноваче (2:3).

Иако је врло ретко наступао за енглески Портсмаут и каснији селектор репрезентације Србије Хавијер Клементе имао је поверење у овог везисту. Последњи меч за Србију забележио је 22. августа 2007. године против Белгије (2:3).

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 13. октобар 2004. Београд, СЦГ  Сан Марино 4–0 5–0 Квалификације за Светско првенство 2006.

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Огњен Короман, www.reprezentacija.rs”. reprezentacija.rs. Приступљено 19. 2. 2018. 
  2. ^ „Короман: "Потписао сам за Звезду". b92.net. 6. 2. 2007. 
  3. ^ „Промовисани Тошић и Короман”. crvenazvezdafk.com. Архивирано из оригинала 08. 08. 2010. г. Приступљено 28. 12. 2011. 


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]