Теговиште

Координате: 42° 45′ 43″ С; 22° 04′ 19″ И / 42.7619° С; 22.0719° И / 42.7619; 22.0719
С Википедије, слободне енциклопедије

Теговиште
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаВладичин Хан
Становништво
 — 2011.183
Географске карактеристике
Координате42° 45′ 43″ С; 22° 04′ 19″ И / 42.7619° С; 22.0719° И / 42.7619; 22.0719
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина509 m
Теговиште на карти Србије
Теговиште
Теговиште
Теговиште на карти Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Теговиште је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 183 становника (према попису из 1991. било је 222 становника).

Положај[уреди | уреди извор]

Село лежи непосредно изнад Јужне Мораве, на њеној левој страни. Као и поменута река, оно је издужено од југозапада према североистоку. У том правцу Теговиште је дуго око 3 километра. Источно од села, на десној страни, лежи велики и добро познати каменолом Девојкин Камен. Становници водом се снабдевају из бунара и са кладенаца. Потеси на атару зову се: Цвећа Лука (близу Јужне Мораве), Бандилова Шума, Бунар, Селиште, Бањина Падина, Орао Лука, Ливаде, Мусина Долина, Голема Падина, Царево Гумно, Шаруља, Обешеник, Голема Страна, Вирови, Орнавица. У Теговишту су махале: Бунар, Кућиште, Лешје, Јазина, Горуња, Кана Бара и Рид. Постоје и поједине сасвим издвојене куће. Махале су међу собом оштро издвојене и насеље у целини има јако разбијен тип. У свему Теговиште броји 66 домова (1959).

Старине и прошлост[уреди | уреди извор]

На падини изнад Јужне Мораве је локалитет Црквиште. Ту се налази црква у рушевинама оријентована у правцу исток-запад. Сада се јасно види да се црква састојала од два дела: предњег дугог 5 метара и задњег дугог 4 метра. Ширина цркве је била 5 метара. Црквени зидови дебели су око 80 центиметара. Они су од каменова лепљених блатом. Северни зид висок је до 2 метра, а и остали зидови су прилично високи. Крај ове порушене цркве било је гробова. Око поменутог Црквишта налази се пространо и обрађено земљиште звано Селиште. Тамо има по једну или више њива готово цело село. По народној традицији Црквиште и Селиште припадали су оном старом српском становништву, које је овде живело пре оснивања данашњег насеља.

Становници наводе да су најстарији род у Теговишту Фртунци. Они су се доселили од некуда. После њих доселио се род Деда Јовинци, а иза њих дошли су остали родови. Становници рода Фртунци и рода Деда Јовинци имају највише добре земље на поменутом Селишту. Потеси Царево Гумно и Мусина Долина сада су већином под шумом. У народу се не чује никакво објашњење о постанку њихових имена. Сеоска слава је Митровдан. Сеоски крст је на месту Забел крај школе. Преци данашњих становника понекад су посећивали цркву у Горњем Јабукову (Владичин Хан). Сада се о већим празницима иде у цркву села Мртвице.

У Другом светском paтy, 23. марта 1943. године, бугарски окупатори запалили су једну трећину Теговишта. Том приликом ухватили су 25 мушкараца и стрељали их на Јеловој Глави у планини (изнад Јастрепца).[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Теговиште живи 149 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (42,8 код мушкараца и 45,3 код жена). У насељу има 65 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 387
1953. 381
1961. 368
1971. 295
1981. 257
1991. 222 222
2002. 183 187
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
183 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 93-96 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]