Пређи на садржај

ФК Хамбургер

С Википедије, слободне енциклопедије
ФК Хамбургер
Грб
Грб
Пуно имеHamburger Sport-Verein
НадимакЦрвене панталоне
ХСВ (Ха-Ес-Фау)
Ханзеати
Основан(1887-09-29)29. септембар 1887.(137 год.)
СтадионФолкспарк, Хамбург
Капацитет57.000
ДиректорЊемачка Марсел Јансен
ТренерЊемачка Тим Валтер
ЛигаДруга Бундеслига
2023/24.4.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

ФК Хамбургер (нем. Hamburger SV (HSV)), је немачки фудбалски клуб из града Хамбурга. Хамбургер игра своје утакмице на Фолкспаркстадиону капацитета 57.000 гледалаца.

Превод целог немачког имена гласи Хамбуршко Спортско Удржење. У Немачкој се не користи назив „Хамбургер“, већ скраћеница Ха-Ес-Фау (нем. HSV) или „Хамбург“. У немачким новинама се може некад и прочитати исписана прва реч (Хамбургер), увек праћена са великим словима скраћенице Ес-Фау (SV): (нем. Hamburger SV). То се чини јер скраћеницу Ха-Ес-Фау (нем. HSV) користе још нека немачка спортска удружења. Међу српским спортским новинарима је навика да чешће употребљавају назив „Хамбургер“ због прве речи у имену клуба.

Историја

[уреди | уреди извор]

Најславнији клуб на северу Немачке, Хамбургер је основан 1919. године, спајањем три ранија клуба. Од најстаријег међу њима, СЦ Германије, клуб је наследио плаву и црну боју које му се налазе на грбу, али су дресови од самог почетка били црвено-бели, у знак поштовања према бојима Ханзе.

Слава је рано стигла на север, у облику титула 1922, 1923. и 1928. године. После Другог светског рата, Хамбургер је 14 пута освојио Оберлигу Север у 16 година њеног постојања, пре оснивања Бундеслиге. Од оснивања националног шампионата Хамбургер је једини клуб, који никада није испадао, али је на трофеје морао да сачека деценију и по.

Пре тога иза њих је остао петнаестогодишњи период обележен једним фудбалером - од када је 1954. ушао у први тим, до 1970. године, када се пензионисао. Уве Зелер је носио дрес клуба из родног града. Један од најбољих немачких фудбалра 60-их, Зелер је одбијао да пређе у неки од успешнијих и богатијих клубова, па је током каријере освојио само два трофеја - Бундеслигу 1960. и куп три године касније.

Славни дани Хамбургера почели су 1976, освајањем Купа Немачке. Следеће године освојен је Куп победника купова, а у дресу клуба заиграо је Кевин Киген, двоструки фудбалер сезоне на континенту. У периоду од 1979. до 1983. освојене су три титула првака Немачке, а врхунац је сачуван за Атину, где је 1983. побеђен Јувентус и освојен Лига шампиона. Био је то ултимативни успех генерације коју су предводили бек Манфред Калц, везни играч Феликс Магат и огромни центарфор Хорст Хрубеш, уз помоћ Бранка Зебеца и Ернста Хапела са клупе. Онако како је почела, серија се и завршила - освајањем купа 1987. године. Следи дуги низ лоших сезона, често у доњој половини табеле, који је прекинут тек на смени векова. Хамбургер није освојио ниједан трофеј већ скоро две деценије, али је наступ генерације који предводи холанђанин Рафаел ван дер Варт довољан за озбиљну наду.

Национални

[уреди | уреди извор]

Међународни

[уреди | уреди извор]

Тренутни састав

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 28. октобра 2023.[1]
Бр. Позиција Играч
1 Португалија Г Данијел Еуер Фернандес
2 Француска О Вилијам Микелбронсис
3 Њемачка О Мориц Хајер
4 Њемачка О Себастиан Шонлау
5 Босна и Херцеговина О Денис Хаџикадунић
6 Пољска С Укаш Поремба
8 Словачка С Ласло Бенс
9 Њемачка Н Роберт Глацел
10 Холандија С Имануел Фирај
11 Гана Н Ренсфорд-Јебоа Конигздорфер
12 Њемачка Г Том Микел
13 Португалија О Гиљерме Рамош
14 Холандија С Лудефит Рајс (капитен)
18 Гамбија Н Бејкери Џата
19 Њемачка Г Матео Ра
Бр. Позиција Играч
20 Мађарска Н Ондраш Нимет
21 Њемачка С Левин Ецтунали
22 Белгија О Ињас Ван Де Бремт
23 Њемачка С Јонас Меферт
27 Француска Н Жан-Лук Домпе
28 Швајцарска О Миро Мухајм
35 Гана О Стефан Амбросиас
36 Финска С Анси Сухонен
37* Србија О Ваљон Зумберија
41 Египат С Омар Мађид
44 Хрватска О Марио Вушковић
45 Њемачка Н Том Зане
46 Њемачка С Елија Кран
47 Њемачка О Николас Оливеира

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Spieler”. HSV Fußball AG. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]