Хипотаурин

С Википедије, слободне енциклопедије
Хипотаурин
Скелетал формула
Балл-анд-стицк модел
Називи
IUPAC назив
2-Aminoethanesulfinic acid
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ECHA InfoCard 100.155.825
МеСХ Хyпотаурине
  • C(CS(=O)O)N
Својства
C2H7NO2S
Моларна маса 109,15 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Хипотаурин је дериват сулфинске киселине који је интермедијар у биосинтези таурина[3][4]. Попут таурина, ова киселина такође дејствује као ендогени неуротрансмитер [5] путем акције на глицин рецепторе.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Марио Фонтана, Силвестро Дупрè & Лаура Пецци (2006). Адванцес ин Еxпериментал Медицине анд Биологy: Тхе Реацтивитy оф Хyпотаурине анд Цyстеине Сулфиниц Ацид wитх Пероxyнитрите. стр. 15—24. ИСБН 978-0-387-32356-5. дои:10.1007/978-0-387-33504-9_2. [мртва веза]
  4. ^ Бранд А, Леибфритз D, Хампрецхт Б, Дринген Р (1998). „Метаболисм оф цyстеине ин астроглиал целлс: сyнтхесис оф хyпотаурине анд таурине”. Ј Неуроцхем. 71 (2): 827—32. ПМИД 9681475. 
  5. ^ {{ците јоурнал |аутхор1=M. Лорраине Леибфриед |аутхор2=Б. D. Бавистер |ластаутхорамп=yес |титле=Еффецтс оф епинепхрине анд хyпотаурине он ин-витро фертилизатион ин тхе голден хамстер |јоурнал=Ј Репрод Ферт |волуме=66 |иссуе= |пагес=87-3 |yеар=1982 |пмид= |дои= |урл=

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]