Индо-скитско царство

Индо-скитско краљевство
око 150 пне–400
Територије (зелено) и експанзије (жуто) Индо-скитског краљевства у његовом највећем обиму.
Престоница	Сигал Таксила Матура
Заједнички језици	Скитски, грчки пали (кароштијско писмо) санскрит, пракрит (брахманско писмо) вероватно арамејски
Религија	хиндуизам будизам древна грчка религија
Влада	Монархија
краљ
• 85–60 пне	мауес
• 10	Хајатрија
Историјска ера	Антика
• Успостављен	око 150 пне
• Укинут	400
Површина
20 проц.	2.600.000 км2 (1.000.000 сq ми)
Претходник Наследник Грчко-Бактријско краљевство Индо-Грчко краљевство Мауријско царство Кушанско царство Сасанидско царство Нагванши династија Гупта царство

Историја Јужне Азије Историја Индије
Камено доба	70.000–7000. п. н. е.
Култура Мергар	7000–3300. п. н. е.
Цивилизација долине Инда	3.300.–1700. п. н. е.
Касна Харапа култура	1700.–1300. п. н. е..
Ведска цивилизација	1500.–500. п. н. е.
· Краљевства античке Индије	· 1200.–700. п. н. е.
Махаџанапади	700.–300. п. н. е.
Царство Магада	684.–26. п. н. е.
· Мауријско царство	· 321.–184. п. н. е.
Средња краљевства Индије	230. п. н. е.–1279. нове ере
· Сатавахана царство	· 230. п. н. е.–199. нове ере
· Кушанско царство	· 60.–240. нове ере
· Гупта царство	· 240.–550.
· Чола царство	· 848.–1279.
Исламски султанати у Индији	1210.–1596.
· Делхијски султанат	· 1206.–1526.
· Декански султанати	· 1490.–1596.
Хојсала царство	1040.–1346.
Виџајанагарско царство	1336.–1565.
Могулско царство	1526.–1707.
Марата царство	1674.–1818.
Колонијална Индија	1757.–1947.
Подела Индије	1947.–
Историје држава Република Индија · Пакистан · Бангладеш Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви
Регионалне историје Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам Пакистански региони · Синд · Тибет

Индо-Скити (такође звани Индо-Сакас) били су група номадских иранских народа који су водили порекло од Сака и Скита који су мигрирали на југ у западне и северне делове јужне Азије (Согдијана, Бактрија, Арахозија, Гандара, Синд, Кашмир, Пунџаб, Харајана, Утар Прадеш, Бихар, Раџастан, Гуџарат и Махараштра) од средине 2. века пне до 4. века.

Први краљ Сака у Јужној Азији био је Мајес/Мога (1. век пне) који је успоставио власт Сака у Гандари и долини Инда. Индо-Скити су проширили своју надмоћ над северозападном Индијом, покоривиши Индо-Грке и друга локална краљевства. Индо-Скити су били потчињени Кушанском царству, било Куџула Кадфизе или Канишка. Ипак, Саке су наставили да владају као сатрапијама, формирајући Северне и Западне Сатрапе. Моћ владара Саке почела је да опада у II веку пне након што су Индо-Скити били поражени од сатаваханског цара Гаутамипутра Сатакарнија. Индо-скитска владавина на северзоападу Индијског потконтинента престала је кад је последњи Западни Сатрап Рудрасимха III поражен од Гуптијског цара Чандрагупте II 395. године.

Инвазија северних региона Индијског потконтинента од стране скитских племена из централне Азије, која се често назива и индо-скитском инвазијом, играла је значајну улогу у историји Индијског потконтинента као и околних земаља. Заправо, индо-скитски рат само је једно поглавље у догађајима које је покренула номадско бегство централноазијаца од сукоба са племенима као што је Сјунгну у II веку пне, што је имало трајне ефекте на Бактрију, Кабул и Индијски потконтинент, као и далеки Рим на западу, и ближе на западу у Партији.

Древни римски историчари, укључујући Аријана и Клаудија Птоломеја, поменули су да су древне Саке ('Сакај') били номадски народ. Итало Ронка у својој детаљној студији Птоломејевог поглавља VI наводи: „Земља Сака припада номадима, они немају градове, већ живе у шумама и пећинама”.

Оригинс

Главни чланак: Сака

Скитски коњаник из генералне области Или реке, Пазирик, ц 300 пне

Благо краљевског укопа Тилија Тепе приписује се Сакасу из 1. века пне у Бактрији.

Забрађени човек с капом, вероватно Скитијан, Бамијан, 3.–4. век.

Сматра се да су преци Индо-Скита била сакаска (скитска) племена.

„Једна група народа који су говорили индоевропске језике која се рано појавила на сцени Синкјанга је Сака (Ch. Sai). Сака је општији назив него име за специфичну државу или етничку групу; племена Сака била су део културног континуитета раних номада широм Сибира и средњоеуразијских степских земаља од Синкјанга до Црног мора. Попут Скита које Херодот описује у четвртој књизи своје Историје (Сака је иранска реч еквивалентна грчкој Скити, а многи научници их заједно називају Сака-Скитима), Саке су били коњско номадски народ који је говорио ирански језик и користио бојна кола у биткама. Они су жртвовали коње и сахрањивали своје мртве у хумкама званим кургани”.

Према митовима о њиховом сопственом пореклу, они тврде да потичу из Куштан Маурија, прогнаног сина индијског цара Ашокавардана Маурија који је основао Краљевину Хотан у сливу Тарима.

Јуеџи експанзија

Детаљ једне од Орлатових плоча за коју се сматра да представља скитске војнике.

У II веку пне, нови номадски покрет започео је међу централноазијским племенима, производећи трајне ефекте на историју Рима у Европи, Партије у Западној Азији, и Бактрије, Кабула и Индије на истоку у Јужној Азији. Забележено је у аналима династије Хан и другим кинеским записима, да је ово велико племенско кретање започело је након што су племе Јуеџи поразили Сјунгнуи. Бежећи ка западу након свг пораза и стварајући домино ефекат док су расељавали друга централноазијска племена на свом путу.

Према овим древним изворима, Моду Шању из монголског племена Сјунгну напао је Јуеџи (вероватно у контексту Тохараца који су живели у области слива источног Тарима) и протерали их из њихове домовине између Ћиљен шана и Дунхуанга око 175 пне. Остављајући за собом остатке своје популације, највећи део становништва преселио се на запад, у подручје реке Или. Тамо су они раселили Сакасе, који су мигрирали на југ у Фергану и Согдијану. Према кинеским историјским хроникима (који зову Саке, „Сај” 塞): „[Јуеџи] су напали сајског краља који се преселио на значајну удаљеност према југу, а Јуеџи су тада заузели његове земље.”

Нешто после 155 године пне, Јуеџи су поново поразили савез Вусуна и Сјунгнуа, и били су приморани да се преселе на југ, поново расељавајући Ските, који су мигрирали на југ према Бактрији и садашњем Авганистану, а југозападно ближе Партији.

Потомци Индо-Скита

Тадеуш Сулимирски напомиње да су Саке напали и делове Северне Индије. Вир Раџендра Риши, индијски лингвиста, утврдио је језичке сродности између индијских и централноазијских језика, што додатно даје кредибилност могућности историјског утицаја Сака у Северној Индији.

Литература

• Баилеy, Х. W. 1958. "Лангуагес оф тхе Сака." Хандбуцх дер Ориенталистик, I. Абт., 4. Бд., I. Абсцх., Леиден-Кöлн. 1958.
• Фацценна D., "Сцулптурес фром тхе сацред ареа оф Буткара I", Иституто Полиграфицо Делло Стато, Либрериа Делло Стато, Роме, 1964.
• Харматта, Јáнос, ед., 1994. Хисторy оф цивилизатионс оф Централ Асиа, Волуме II. Тхе девелопмент оф седентарy анд номадиц цивилизатионс: 700 Б.C. то А.D. 250. Парис, УНЕСЦО Публисхинг.
• Хилл, Јохн Е. 2004. Тхе Пеоплес оф тхе Wест фром тхе Wеилуе 魏略 бy Yу Хуан 魚豢: А Тхирд Центурy Цхинесе Аццоунт Цомпосед бетwеен АД 239 анд 265. Драфт аннотатед Енглисх транслатион. [1]
• Хилл, Јохн Е.. Тхроугх тхе Јаде Гате то Роме: А Студy оф тхе Силк Роутес дуринг тхе Латер Хан Дyнастy, 1ст то 2нд Центуриес АД. БоокСурге, Цхарлестон, Соутх Царолина. 2009. ISBN 978-1-4392-2134-1..
• Hulsewé, A. F. P. and Loewe, M. A. N. 1979. China in Central Asia: The Early Stage 125 BC – AD 23: an annotated translation of chapters 61 and 96 of the History of the Former Han Dynasty. E. J. Brill, Leiden.
• Huet, Gerard (2010) "Heritage du Sanskrit Dictionnaire, Sanskrit-Francais," pp. 128. [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2008)
• Литвинскy, Б. А., ед., 1996. Хисторy оф цивилизатионс оф Централ Асиа, Волуме III. Тхе цроссроадс оф цивилизатионс: А.D. 250 то 750. Парис, УНЕСЦО Публисхинг.
• Лиу, Xинру 2001 "Мигратион анд Сеттлемент оф тхе Yуезхи-Кусхан: Интерацтион анд Интердепенденце оф Номадиц анд Седентарy Социетиес." Јоурнал оф Wорлд Хисторy, Волуме 12, Но. 2, Фалл 2001. Университy оф Хаwаии Пресс, пп. 261–292. [3].
• Буллетин оф тхе Асиа Институте: Тхе Арцхаеологy анд Арт оф Централ Асиа. Студиес Фром тхе Формер Совиет Унион. Неw Сериес. Едитед бy Б. А. Литвинскии анд Царол Алтман Бромберг. Транслатион дирецтед бy Марy Флеминг Зирин. Вол. 8, (1994), пп. 37–46.
• Миллwард, Јамес А.. Еурасиан Цроссроадс: А Хисторy оф Xињианг. Цолумбиа Университy Пресс, Неw Yорк. 2007. ISBN 978-0-231-13924-3..
• Пуллеyбланк, Едwин Г. 1970. "Тхе Wу-сун анд Сакас анд тхе Yüех-цхих Мигратион." Буллетин оф тхе Сцхоол оф Ориентал анд Африцан Студиес 33 (1970), пп. 154–160.
• Птолемy. Тхе Геограпхy. Транслатед анд едитед бy Едwард Лутхер Стевенсон. 1991 унабридгед репродуцтион. Довер Публицатионс, Минеола, Н. Y. 1932. ISBN 978-0-486-26896-5. (pbk)
• Puri, B. N. 1994. "The Sakas and Indo-Parthians." In: History of civilizations of Central Asia, Volume II. The development of sedentary and nomadic civilizations: 700 B.C. to A.D. 250. Harmatta, János, ed., 1994. Paris: UNESCO Publishing, pp. 191–207.
• Ronca, Italo (1971). Ptolemaios Geographie 6,9–21. Ostrian und Zentralasien, Teil I. IsMEO — ROM.
• Watson, Burton. Trans. 1993. Records of the Grand Historian of China: Han Dynasty II (Revised Edition). Translated from the Shih chi of Ssu-ma Ch'ien. Chapter 123: The Account of Ta-yüan. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-08167-2.
• Wилцоx, Петер анд Ангус МцБриде. Роме'с Енемиес (3): Партхианс анд Сассанид Персианс (Мен-ат-Армс). Оспреy Публисхинг; иллустратед едитион. 1986. ISBN 978-0-85045-688-2..
• Yу, Таисхан. 1998. А Студy оф Сака Хисторy. Сино-Платониц Паперс Но. 80. Јулy 1998. Депт. оф Асиан анд Миддле Еастерн Студиес, Университy оф Пеннсyлваниа.
• Yу, Таисхан. 2000. А Хyпотхесис абоут тхе Соурце оф тхе Саи Трибес. Сино-Платониц Паперс Но. 106. Септембер 2000. Депт. оф Асиан анд Миддле Еастерн Студиес, Университy оф Пеннсyлваниа.
• Политицал Хисторy оф Анциент Индиа, 1996, Х. C. Раyцхаудхурy
• Хинду Политy, А Цонститутионал хисторy оф Индиа ин Хинду Тимес, 1978, К. П. Јаyсwал
• Геограпхицал Дата ин Еарлy Пуранас, 1972, M. Р. Сингх
• Индиа анд Централ Асиа, 1955, П. C. Багцхи.
• Геограпхy оф Пуранас, 1973, С. M. Али
• Греекс ин Бацтриа анд Индиа, W. W. Тарн
• Еарлy Хисторy оф Нортх Индиа, С. Цхаттопадхyава
• Сакас ин Анциент Индиа, С. Цхаттопадхyава
• Девелопмент оф Кхаросхтхи сцрипт, C. C. Дасгупта
• Анциент Индиа, 1956, Р. К. Мукерјее
• Анциент Индиа, Вол III, Т. L. Схах
• Хелленисм ин Анциент Индиа, Г. Н. Банерјее
• Ману анд Yајнавалкyа, К. П. Јаyсwал
• Анабасееос Алеxанддроу, Арриан
• Матхура лион цапитал инсцриптионс
• Цорпус Инсцриптиониум Индицарум, Вол II, Парт I, С. Коноw

Спољашње везе

• "Индо-Сцyтхиан дyнастиес", Р. C. Сениор
• Цоинс оф тхе Индо-Сцyтхианс