Корнелије Ковач
Корнелије Ковач | |
---|---|
Лични подаци | |
Друга имена | Бата Батика[1] |
Датум рођења | 1. јануар 1942. |
Место рођења | Ниш, Окупирана Србија |
Датум смрти | 13. септембар 2022. (80 год.) |
Место смрти | Београд, Србија |
Занимање | композитор |
Породица | |
Супружник | Споменка Ковач (1970—2005) Снежана Ковач (2014—2022) |
Деца | Александра, Кристина и Ања Ковач |
Музички рад | |
Активни период | 1961—2022. |
Жанр | џез |
Инструмент | клавир |
Корнелије Ковач (Ниш, 1. јануар 1942 — Београд, 13. септембар 2022), такође познат као Бата, био је српски композитор, пијаниста, аранжер.
Биографија
[уреди | уреди извор]Породица
[уреди | уреди извор]Његов отац је био виолиниста, а мајка певачица у хору опере. Брат Михајло Ковач такође се бавио музиком као певач, али се касније определио за новинарство и политику.
Почетак каријере
[уреди | уреди извор]Своју прву композицију Пусти тротоари Ковач је компоновао већ са четрнаест година — 1956. године. Први јавни наступ млади Ковач је имао у суботичкој гимназији, коју је похађао, на тада популарним поподневним чајанкама.
Своју каријеру је започео 1961. године. Захваљујући одличном музичком образовању које је стекао у Музичкој академији у Сарајеву, Корнелије је био композитор, пијаниста, продуцент и аранжер.
У 1961. години, основао је свој први бенд БКБ, који је у то време постао поштован џез трио. Године 1963. учествовали су на фестивалу Ју џез, који је био одржан у Бледу у Словенији.
Након што је био у многим оркестрима у Босни и Херцеговини, придружио се сарајевском најпопуларнијем рок бенду, Индексима. С њима је био на двомесечној турнеји у Русији.
Индекси
[уреди | уреди извор]Ковач је постао члан Индекса 1966. године и са њима је већ следеће године свирао на турнеји по СССР-у. За сарајевске Индексе написао је песме Бој на Мишару и Ако једном будеш сама. Радећи са Индексима, Ковач је стекао име композитора и инструменталисте, али по одслужењу војног рока донео је одлуку да се пресели у Београд.
У Сарајеву, 1967. године, на првом плеј бек фестивалу „Ваш шлагер сезоне”, освојио је прво место с песмом Мој професор.
Корни група
[уреди | уреди извор]Септембра 1968. године Ковач се преселио у Београд где је основао Корни групу, која је 1974. представљала СФР Југославију на Песми Евровизије.
Самостална каријера
[уреди | уреди извор]Ковач је писао музику за многе популарне извођаче попут Здравка Чолића, Оливере Катарине, Бисере Велетанлић, Неде Украден, Микија Јевремовића, Мише Марковића, Лепе Брене. Крајем 1977. године планирао је оснивање југословенске супергрупе К2 коју је требало да чине: Јосип Бочек, Дадо Топић, Слободан Марковић, Карел (Чарли) Новак и Ратко Дивјак.
Године 1979. Корнелије се преселио у Енглеску где је учествовао у многим музичким пројектима. Неки од музичара са којима је Корнелије сарађивао су:
- Берни Марсден, гитариста групе Вајтснејк,
- Ханс Цимер,
- Пол Џонс, бивши певач групе Манфред Мен,
- Енди Песк,
- Колин Хоџкинсон,
- Џоџи Хирота.
Корнелије Ковач је писао музику за позориште, филмове и телевизију. Његове песме су на многим албумима изданима у Југославији, Шпанији, Француској, САД, Шведској, Холандији, Финској… Многе од њих су достигле платинасти или златни тираж.
Од 1989. године, Ковач је учествовао у многим пројектима у Шпанији као продуцент, композитор и аранжер.
Лични живот
[уреди | уреди извор]Корнелије је имао три ћерке: Александру, Кристину и Ању.[2] Александра и Кристина Ковач се такође баве музиком и имају значајног успеха у томе. Био је ожењен Споменком Ковач (текстописац и сценариста) која је преминула 2005. године. Такође је имао и сина ког је добио из другог брака након смрти Споменке Ковач.[3]
Смрт
[уреди | уреди извор]Корнелије Ковач је преминуо 13. септембра 2022. године у 81. години живота.[4][5][6][7] Сахрањен је четири дана касније у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[8][9] Истог дана, 17. септембра, била је комеморација у Свечаној сали Скупштине града Београда.[10] Постхумно је одликован орденом Карађорђеве звезде првог степена.[11]
Дискографија
[уреди | уреди извор]Синглови
[уреди | уреди извор]- Северни ветар/Океан (ПГП РТБ, 1975)
- Панорама/Александра (ПГП РТБ, 1978)
- Квар/Жена (ПГП РТБ, 1979)
Албуми
[уреди | уреди извор]- Између светлости и таме (ПГП РТБ, 1977)
- Буттерфлиес (Иннер Цитy Рецордс, 1981)
- Из другог филма (ПГП РТБ, 1982)
- Самплед Моонлигхт (ПГП РТБ, 1986)
- Балкан (БМГ, 1993)
- Моја генерација (ПГП РТС, 1996)
- Двојни идентитет (Комуна, 2000)
- Кула од карти (Хит Рецордс, 2003)
- Музика из представе лажа и паралажа (К. К. Мусиц Продуцтион, 2006)
- Овоземаљски рај (Цроатиа Рецордс, 2017)
Стваралаштво
[уреди | уреди извор]- Здравко Чолић: Април у Београду,[12] Живиш у облацима,[13] Звао сам је Емили, Једна зима са Кристином,[14] Једина, Мађарица,[15] Она спава,[16] Пјевам дању, пјевам ноћу,[17] Станица Подлугови,[18] Ти можеш све,[19] Ти си била, увијек била, Ти си ми у крви[20]
- Бисера Велетанлић: Буди добар и мисли на мене, Златни дан, Мило моје, Ручак за двоје, Ти си човек мој
- Корни група: Девојчице мала, Етида, Иво Лола, Једна жена, Куда идеш, свете мој, Моја генерација, Пусти да те дирам, Соната, Трла баба лан
- Драган Стојнић: Живот којим живим, Маестро и виолина
- Оливера Катарина: Љубав, Ватра, Трепери једно вече, Хтела бих да знам, Алба, Плови лађа Дунавом, Сањам, Било је тако лепо све, Дозивам те, Летња авантура, Играчка, Осветница, Мирис тела, Љубав је моја текла, Само киша ти и ја, Само ћу мало сневати
- Душан Јакшић: Довиђења стари пијанино
- Мики Јевремовић: Бићеш моја, Сама
- Неда Украден: Још те волим
- Јадранка Стојаковић: Не иди тамо
- Миша Марковић: Сунца ће и даље бити
- Маја Оџаклијевска: Кад нежне свирке замре тон
- Седморица младих: Пољуби ме на киши
- Индекси: Ако једном будеш сама
- Генерација 5: Ти само буди довољно далеко, Уморан од свега
- Саша Васић: К'о лијана
- Лепа Брена: Јанош, Сањам, Ситније Циле, ситније[21]
- Зденка Ковачичек: Отворила сам прозор
- Златко Пејаковић: Кад једном зажелиш, Ове ноћи једна жена, Успомене, успомене
- Ведо Хамшић: Четири младића иду с Требевића
Музика за филм и телевизију
[уреди | уреди извор]- 1968 - Рам за слику моје драге
- 1970 - Бубе у глави
- 1970 - Прва љубав
- 1971 - Улога моје породице у свјетској револуцији
- 1972 - Без речи
- 1972 - Истрел
- 1972 - Роман са контрабасом
- 1972 - 1973 - Образ уз образ
- 1973 - Филип на коњу
- 1974 - Поленов прах
- 1975 - Тестамент (филм из 1975)
- 1976 - Живот је лијеп
- 1976 - Од пет до седам
- 1977 - Зовем се Ели
- 1977 - Луде године (филм)
- 1978 - Квар
- 1978 - Тамо и натраг
- 1978 - Није него
- 1979 - Пјевам дању, пјевам ноћу
- 1980 - Снови, живот, смрт Филипа Филиповића
- 1980 - Дошло доба да се љубав проба
- 1981 - Монтенегро
- 1981 - Сезона мира у Паризу
- 1981 - Љуби, љуби, ал' главу не губи
- 1982 - Прогон
- 1982 - Живети као сав нормалан свет
- 1983 - Карловачки доживљај 1889
- 1983 - Степенице за небо
- 1983 - Хало такси
- 1984 - Чај у пет
- 1984 - Уна
- 1984 - Грозница љубави
- 1984 - Нема проблема
- 1985 - Време леопарда
- 1985 - Брисани простор (серија)
- 1985 - Ћао инспекторе
- 1986 - Добровољци
- 1987 - Златна јабука и девет пауница
- 1987 - Хајде да се волимо
- 1988 - Чавка (филм)
- 1988 - Тамна страна Сунца
- 1989 - Крвопијци
- 1989 - Најбољи
- 1990 - Чаробњаков шешир
- 1992 - Увод у други живот
- 1992 - Девојка са лампом
- 1998 - 2002 - Породично благо
- 2000 - Тајна породичног блага
- 2000 - Сваштара
- 2002 - Држава мртвих
- 2005 - Буђење из мртвих
- 2007 - Одбачен
- 2007 - 2008 - Љубав и мржња
- 2011 - 2012 - Непобедиво срце
- 2011 - 2012 - Цват липе на Балкану
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Здравко Чолић и Бора Ђорђевић опростили се од Корнелија Ковача: Био је музичар светског калибра и предобар човек наш Батика”. Данас. Приступљено 17. 9. 2022.
- ^ Сарајево сам обожавао, Теразије су ме ипак вукле, Блиц Онлајн, 15. април 2007.
- ^ „Хитови по којима ћемо памтити Корнелија Ковача”. Б92. Приступљено 13. 9. 2022.
- ^ „Преминуо Корнелије Ковач”. РТС. Приступљено 13. 9. 2022.
- ^ „Животна прича Корнелија Ковача: После развода и смрти жене, она му је вратила веру у љубав”. Прва.рс. 13. 9. 2022. Приступљено 13. 9. 2022.
- ^ „Југославија и музика: Преминуо Корнелије Ковач, "неприкосновена музичка громада"”. Б92. 13. 9. 2022. Приступљено 13. 9. 2022.
- ^ „Преминуо Корнелије Ковач”. Политика. 13. 9. 2022. Приступљено 13. 9. 2022.
- ^ „Сахрањен Корнелије Ковач у Алеји заслужних грађана”. рс.н1инфо.цом. 17. 9. 2022. Приступљено 17. 9. 2022.
- ^ „ПОСЛЕДЊА ПОЧАСТ КОРНЕЛИЈУ КОВАЧУ: Ћерке уплакане, Бисера једва стоји на ногама, присутни многи из света познатих”. Вечерње новости. 17. 9. 2022. Приступљено 18. 9. 2022.
- ^ „Одржана комеморација Корнелију Ковачу – музички визионар који је спајао неспојиво”. Политика. 17. 9. 2022. Приступљено 18. 9. 2022.
- ^ „Објављен списак добитника сретењских одликовања: Вучић одликовао 169 особа, међу њима Гренел, Ристовски, Синиша Михајловић… - Политика - Дневни лист Данас” (на језику: српски). 2023-02-15. Приступљено 2023-02-15.
- ^ „Како је настала легендарна песма Здравка Чолића "Април у Београду", коју је написао Корнелије Ковач - Телеграф.рс”. www.телеграф.рс. Приступљено 2023-05-08.
- ^ I.M. „"Април у Београду", "Живиш у облацима", "Сањам"… Ово су највећи хитови које је написао Корнелије Ковач”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-05-10.
- ^ „Знате ли ко је Кристина којој је Здравко Чолић посветио пјесму?”. www.атвбл.рс (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-05-08.
- ^ „Здравко Чолић и "Мађарица, "слатка к'о бомбона"”. радиосарајево.ба (на језику: хрватски). Приступљено 2023-05-08.
- ^ „ТРАГИЧНА СУДБИНА ДЕВОЈКЕ КОЈОЈ ЈЕ ПОСВЕЋЕН ЧОЛИН ХИТ: Опевао страшан догађај и СМРТ младе Милице - ево о чему је реч”. Мондо Србија (на језику: српски). Приступљено 2023-05-10.
- ^ Србије, Магазин Новости/ Лепоте. „Коме је Бранко Радичевић посветио песму "Певам дању, певам ноћу"? Век касније ју је Здравко Чолић прославио”. Вецерње Новости Онлине (на језику: српски). Приступљено 2023-05-10.
- ^ „Јутарњи лист - Здравко Чолић, пјевач који је могао сасвим озбиљно опјевати Подлугове”. www.јутарњи.хр (на језику: хрватски). 2020-01-04. Приступљено 2023-05-08.
- ^ Б.З, Ало рс/. „Сви знате Чолине хитове "Рушка" и "Ти можеш све": Можете ли да препознате певачицу која је глумила у његовим спотовима?”. ало (на језику: српски). Приступљено 2023-05-10.
- ^ „ПРВА РЕАКЦИЈА ЈЕ БИЛА МЛИТАВА: Овако је Здравко Чолић реаговао кад му је Корнелије Ковач пустио песму Ти си ми у крви”. курир.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-05-10.
- ^ Сербиа, РТС, Радио телевизија Србије, Радио Телевисион оф. „Корнелије Ковач је стварао музику која је стварала епоху: Још сва срца охладнела нису”. www.ртс.рс. Приступљено 2022-09-16.
Литература
[уреди | уреди извор]- Петар Јањатовић: Илустрована YU Rock енциклопедија (Београд, 1998)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Prog Archives
- Корни група
- Корнелије Ковач: Живим од старих хитова („Вечерње новости”, 25. август 2012)
- Бата Ковач: Све било је музика („Вечерње новости”, 6. јул 2013)
- Корнелије Ковач: Здравка Чолића сам прво отпустио из Корни групе (Б92, 31. јануар 2019)
- Највећи хитови Корнелија Ковача (Б92, 13. септембар 2022)
- Рођени 1942.
- Умрли 2022.
- Музичари из Ниша
- Мађари у Србији
- Српски рок музичари
- Српски композитори
- Српски музички продуценти
- Југословенски музичари
- Југословенски композитори
- Српски клавијатуристи
- Рок композитори
- Бивши студенти Универзитета у Сарајеву
- Чланови групе Индекси
- Чланови групе Корни група
- Добитници награде Годум
- Добитници награде Златна арена
- Добитници награде Накси звезда
- Носиоци Ордена Карађорђеве звезде
- Умрли од последица ковида 19 у Србији
- Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду