Пређи на садржај

Мухамед Јунус

С Википедије, слободне енциклопедије
Мухамед Јунус
Yунус ат а Университy оф Салфорд евент ин Маy 2013
Јунус на Универзитету Салфорд у мају 2013. године
Име по рођењуМухаммад Yунус
Датум рођења(1940-06-28)28. јун 1940.
Место рођењаЧитагонг, Бенгалско председништво, Британска Индија
Држављанствобангладешко
Образовање
Универзитет
Занимањеекономиста
Организација
Потпис

Мухамед Јунус (бенг. মুহাম্মদ ইউনূস; рођен 28. јуна 1940) бангладешки је друштвени предузетник, банкар, економиста, и вођа цивилног друштва који је био награђен Нобеловом наградом за мир због оснивања Граминске банке и његових пионирских доприноса концепту микрокредита и микрофинансирања. Ови кредити се дају предузетницима који су превише сиромашни да би се квалификовали за традиционалне банкарске зајмове. Године 2006, Јунус и Граминска банка заједнички су добили Нобелову награду за мир „за њихове напоре путем микрокредита на стварању економског и социјалног развоја одоздо”. Норвешки Нобелов комитет је изјавио да се „трајни мир не може бити постигнут уколико велике групе становништва не пронађу начине на које се могу ослободити сиромаштва” и да су „широм култура и цивилизација, Јунус и Граминска Банк показали да чак и најсиромашнији од сиромашних могу радити на остваривању свој властитог развоја”.[1] Јунус је примио неколико других националних и међународних признања. Добио је Председничку медаљу слободе Сједињених Држава 2009. године и Златну медаљу Конгреса 2010. године. [2]

Године 2008. он је рангиран на друго место на листи „Топ 100 глобалних мислилаца” часописа Спољана политика .[3]

У фебруарy 2011, Јунус је заједно са Саскијом Брајстином, Софи Ајсенман и Хансом Рајцом основао безпрофитну организацију Јунусов социјални бизнис - глобалне иницијативе (YSB). YSB ствара и оснажује социјална предузећа за адресирање и решавање социјалних проблема широм света. Као међународна имплементација Јунусове визије новог, хуманог капитализма, YSB управља средствима инкубатора за социјална предузећа у земљама у развоју и пружа саветодавне услуге компанијама, владама, фондацијама и невладиним организацијама.

Године 2012, он је постао канцелар Глазговског каледонијског универзитета у Шкотској. Ту дужност је обављао до 2018. године.[4][5] Раније је био професор економије на Читагоншком универзитету у Бангладешу. Он је објавио је неколико књига везаних за свој финансијски рад. Члан је оснивачког одбора Грамин Америке и Грамин фондације, који подржавају микрокредите.

Јунус такође ради у управном одбору Фондације Уједињених нација, јавној добротворној установи коју је 1998. године креирао амерички филантроп Тед Тарнер поклоном од једне милијарде долара за подршку УН иницијатива.[6]

У марту 2011, влада Бангладеша је отпустила Јунуса са његове функције у Граминској банци, наводећи законске прекршаје и старосну границу на његов положај.[7]

Рани животи и образовање[уреди | уреди извор]

Ране године[уреди | уреди извор]

Јунус као дечак извиђач 1953. године
Јунус у посети Читагоншкој колегијатној школи, 2003. године

Треће од деветоро деце,[8] Јунус је рођен 28. јуна 1940. у бенгалској муслиманској породици у селу Батуа, поред Каптај пута у Хатазарију у округу Читагонг, у Бенгалском председништву Британске Индије, садашњем Бангладешу.[9][10] Отац му је био Хази Дула Миа Шоудагар, драгуљар по занимању, а мајка Суфија Катун. Своје рано детињство провео је у селу. Године 1944, његова породица се преселила у град Читагонг, и он је из сеоске школе прешао у основну школу Ламабазар.[9][11] До 1949. године његова мајка је оболела од психолошке болести.[10] Он је касније положио матурски испит при Читагоншкој колегијатној школи рангирајући се на 16. место међу 39.000 ученика у Источном Пакистану.[11] Током школских година био је активни извиђач и путовао је у Западни Пакистан и Индију 1952. године, а у Канаду 1955. да би присуствовао Џамборију.[11] Касније, док је Јунус студирао на Читагоншком колеџу, постао је активан у културним активностима и освајао је награде за драму.[11] Године 1957, он је уписао економски одсек на Универзитету у Даки, где је дипломирао 1960. године, а магистрирао 1961. године.

Публикације[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тхе Нобел Пеаце Призе фор 2006”. Нобел Фоундатион. 13. 10. 2006. Приступљено 13. 10. 2006. 
  2. ^ "Хоусе анд Сенате Леадерс Анноунце Голд Медал Церемонy фор Профессор Мухаммад Yунус" Архивирано 2018-08-29 на сајту Wayback Machine, Пресс Релеасе, УС Цонгресс
  3. ^ ФП Топ 100 Глобал Тхинкерс
  4. ^ „Мухаммад Yунус аццептс Гласгоw Цаледониан Университy пост”. ББЦ Неwс. 1. 7. 2012. 
  5. ^ „Мухаммад Yунус Цханцеллор оф Гласгоw Цаледониан Университy”. УК Парлиамент. 16. 7. 2012. 
  6. ^ Унитед Натионс Фоундатион, аддитионал теxт.
  7. ^ Полгреен, Лyдиа; Бајај, Викас (2. 3. 2011). „Мицроцредит Пионеер Оустед, Хеад оф Бангладесхи Банк Саyс”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  8. ^ „Абоут Др. Yунус: Фамилy”. МухаммадYунус.ОРГ. Архивирано из оригинала 16. 4. 2008. г. Приступљено 14. 5. 2008. 
  9. ^ а б „Фирст лоан хе гаве wас $27 фром оwн поцкет”. Тхе Даилy Стар. 14. 10. 2006. Архивирано из оригинала 18. 05. 2015. г. Приступљено 22. 8. 2007. 
  10. ^ а б Хаидер, Махтаб (1. 1. 2007). „Мухаммад Yунус: Тхе триумпх оф идеалисм”. Неw Yеар Специал: Хероес. Неw Аге. Архивирано из оригинала 7. 1. 2007. г. Приступљено 11. 9. 2007. 
  11. ^ а б в г Yунус, Мухаммад (14. 10. 2003). গিরেবর উপকাের লােগ োদেখ বਗ਼ োলাক অামােদর বઘাংেক টাকা জমা রাখেত এিগেয় এেসেছ ড় মઓহামઅদ ইউনકস. Протхом Ало (интервју) (на језику: бенгалски). Интервју са Рахман, Матиур. Дхака. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 9. 1. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мухамед Јунус на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Muhamed_Junus&oldid=27869589”