Усмерена демократија
| Део серије о политици | ||||||||||
| Основни облици владавине | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Структура моћи | ||||||||||
|
||||||||||
| Извор моћи | ||||||||||
|
||||||||||
| Идеологија моћи | ||||||||||
|
||||||||||
 Политика | ||||||||||
Усмерена демократија, такође називана руковођена демократија,[1] је формално демократска влада која функционише као де фацто аутократија. Такве владе се легитимишу на изборима који су слободни и фер, али немају могућност да промене политички курс, мотиве и циљеве.[2]
Другим речима, влада контролише изборе, тако да грађани могу да уживају сва своја права али без могућности да заиста промене државну политику. Чак I док влада прати основне демократске принципе, могу се појавити велика одступања према ауторитарности. Под усмереном демократијом, државина континуирана употреба пропаганда онемогућава бирачком телу да има значајан утицај на политику.[3]
Концепт „усмерене демократије” развили су у 20. веку Волтер Липман у свом чувеном раду Јавно мњење (1922) I Едвард Бернаис у свом раду Кристализација јавног мњења.
Након Другог светског рата, термин је коришћен у Индонезији за приступ влади под Сукарно администрацијом од 1957. до 1966. године. Данас је широко распрострањен у Русији, где је уведен у свакодневну употребу од стране теоретичара са Кремља, нарочито Глеба Павловског.[4] Шелдон Волин, профессор на Принстон Универзитету описује овај процесс као обрнути тоталитаризам. За Сједињене Државе се такође може рећи да одговарају овом опису због огромног утицаја који новац корпорација има на политички систем САД-а. Скорашње истраживање Принстон I Нортвестерн универзитета истиче: „Централна ствар која се појављује у нашим истраживањима је да економска елита I организоване групе које заступају пословне интересе имају значајан утицај на политику америчке владе, док интересне групе са великом подршком I обични грађани имају мало или немају утицаја уопште.”[5] Исто Принстон истраживање је описало Сједињене Државе као де фацто олигархију.
Важна разлика, међутим, прави се између влада чије изборе посматрачи не оцењују као слободне I фер I оних чији се избори сматрају таквим. Руска Федерација под вођством Јељцина, Путина I Медведева је такође описивана као нелиберална демократија. Избори се спроводе редовно, али многи страни посматрачи (нпр. Из ОЕБС-а) не сматрају их за слободне и фер. Тринаест руских новинара умрло је у периоду између 2000. и 2003. године. Такође, већина великих телевизијских мрежа I новине су у власништву или под контролом власти I отворено подржавају њу или странке које подржавају владу током избора.[6][7]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Рохманн, C (2000) А Wорлд оф Идеас : Тхе Дицтионарy оф Импортант Идеас анд Тхинкерс, Баллантине Боокс ISBN 978-0-345-43706-8
- ^ Wolin, Sheldon S. (2008). Democracy Incorporated: Managed Democracy and the Specter of Inverted Totalitarianism Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2016). п. 47
- ^ Wолин, Схелдон С. (2008). Демоцрацy Инцорпоратед: Манагед Демоцрацy анд тхе Спецтер оф Инвертед Тоталитарианисм Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2016). п. 60
- ^ Wеир, Фред (Оцтобер 1, 2003). "Кремлин лобс анотхер схот ат маркетплаце оф идеас". Тхе Цхристиан Сциенце Монитор. Ретриевед 2009-11-10.
- ^ http://www.businessinsider.com/major-study-finds-that-the-us-is-an-oligarchy-2014-4
- ^ Иллиберал Демоцрацy анд Владимир Путин'с Руссиа. "Цоллегебоард". Јулy 2004
- ^ Султан ор демоцрат? Тхе манy фацес оф Туркеy'с Рецеп Таyyип Ердоган, ЦБЦ, 5 Јуне 2013. Ретриевед 19 Јуне 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Манагед Демоцрацy (Јулy 8, 2005, Тхе Мосцоw Тимес артицле дисцуссинг тхе манагед демоцрацy ин Руссиа)
