Усмерена демократија

С Википедије, слободне енциклопедије

Усмерена демократија, такође називана руковођена демократија,[1] је формално демократска влада која функционише као де фацто аутократија. Такве владе се легитимишу на изборима који су слободни и фер, али немају могућност да промене политички курс, мотиве и циљеве.[2]

Другим речима, влада контролише изборе, тако да грађани могу да уживају сва своја права али без могућности да заиста промене државну политику. Чак I док влада прати основне демократске принципе, могу се појавити велика одступања према ауторитарности. Под усмереном демократијом, државина континуирана употреба пропаганда онемогућава бирачком телу да има значајан утицај на политику.[3]

Концепт „усмерене демократије” развили су у 20. веку Волтер Липман у свом чувеном раду Јавно мњење (1922) I Едвард Бернаис у свом раду Кристализација јавног мњења.

Након Другог светског рата, термин је коришћен у Индонезији за приступ влади под Сукарно администрацијом од 1957. до 1966. године. Данас је широко распрострањен у Русији, где је уведен у свакодневну употребу од стране теоретичара са Кремља, нарочито Глеба Павловског.[4] Шелдон Волин, профессор на Принстон Универзитету описује овај процесс као обрнути тоталитаризам. За Сједињене Државе се такође може рећи да одговарају овом опису због огромног утицаја који новац корпорација има на политички систем САД-а. Скорашње истраживање Принстон I Нортвестерн универзитета истиче: „Централна ствар која се појављује у нашим истраживањима је да економска елита I организоване групе које заступају пословне интересе имају значајан утицај на политику америчке владе, док интересне групе са великом подршком I обични грађани имају мало или немају утицаја уопште.”[5] Исто Принстон истраживање је описало Сједињене Државе као де фацто олигархију.

Важна разлика, међутим, прави се између влада чије изборе посматрачи не оцењују као слободне I фер I оних чији се избори сматрају таквим. Руска Федерација под вођством Јељцина, Путина I Медведева је такође описивана као нелиберална демократија. Избори се спроводе редовно, али многи страни посматрачи (нпр. Из ОЕБС-а) не сматрају их за слободне и фер. Тринаест руских новинара умрло је у периоду између 2000. и 2003. године. Такође, већина великих телевизијских мрежа I новине су у власништву или под контролом власти I отворено подржавају њу или странке које подржавају владу током избора.[6][7]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]