Jovan VII Paleolog

Jovan Paleolog
Lični podaci
Datum rođenja	1370.
Mesto rođenja	Carigrad, Vizantijsko carstvo
Datum smrti	22. septembar 1408.(1408-09-22) (37/38 god.)
Mesto smrti	Solun, Vizantijsko carstvo
Porodica
Potomstvo	Andronik V Paleolog
Roditelji	Andronik IV Paleolog Keraca Šišman
Dinastija	Paleolozi
Prethodnik	Jovan V Paleolog
Naslednik	Jovan V Paleolog

Jovan VII Paleolog (grč. Ιωάννης Ζ' Παλαιολόγος, živeo 1370—1408) je bio vizantijski car (1390), sin Andronika IV (1376—1379) i njegov savladar (1376—1379), carski regent (1399—1403) u ime svog strica Manojla II (savladar 1373—1391, car 1391—1425) i upravnik Soluna (1403—1408). Bio je oženjen Irinom Gatiluzio sa kojom je imao nekoliko dece, od kojih je najznačajniji njegov sin Andronik.

Pobune Andronika IV

Posle prve pobune svoga oca 1373. godine koja nije uspela, zajedno sa njim je delimično oslepljen, ali ga to nije sprečilo da nastavi da igra važnu ulogu u borbi za vlast u Vizantiji. Nakon druge pobune njegovog oca i preuzimanja vlasti uz pomoć Đenovljana 12.08. 1376. godine, trogodišnji Jovan je ovenčan za savladara. Međutim svega tri godine kasnije, u Vizantiji je 01.07. 1379. godine došlo do novog prevrata kojim su Jovan V (1341—1376, 1379—1390, 1390—1391) i Manojlo (II) vraćeni na tron, a Andronik i njegov sin Jovan su zbačeni sa vlasti, ali im su im na upravu dodeljeni posedi oko Selimvrije, Herakleje Radosta i Panidosa. Pretpostavlja se da je juna 1385. godine posle smrti svoga oca koji je ponovo neuspešno pokušao da preuzme vlast, Jovan preuzeo samostalnu upravu nad tim posedima.

Jovanova pobuna i vladavina

Razvoj situacije na Balkanskom poluostrvu posle Kosovskog boja 15.06. 1389. godine i dolazak Bajazita I (1389—1402) na vlast, doveli su do novog pritiska na Vizantiju. Novi sultan je svog protivnika rešio da oslabi podsticanjem Jovana na pobunu protiv njegovog dede i imenjaka koji je vladao Carstvom. Uz pomoć osmanlijskih snaga, podršku dela vlastele i prava primogeniture, on je 14.04. 1390. godine preuzeo kontrolu nad Carigradom i proglasio se carem. Njegova uzurpacija prestola i jasna Bajazitova podrška, tumačeni su na Zapadu kao uvod u osmanlijsko zauzeće Carigrada, o čemu svedoči i činjenica da je Mletački senat u to doba svojoj delegaciji koju je upućivao u Carigrad dao posebne instrukcije, za slučaj da u doba kada oni pristignu do Carice svih Gradova na Zlatnom rogu bude vladao Bajazit. Međutim, kao i prilikom svrgavanja njegovog oca, ponovo je na scenu stupio njegov stric Manojlo (II) koji je pred Jovanom pobegao na Lemnos. On je dva puta neuspešno pokušao da prodre u grad, da bi mu 17.09. 1390. godine to i uspelo, čime je Jovan V po četvrti put vraćen na presto.

Regenstvo i uprava nad Solunom

Devet godina kasnije, nakon pet godina blokade Carigrada, Jovanov stric Manojlo II je otišao na Zapad u pokušaju da pokrene novi krstaški pohod protiv Osmanlija. U njegovom odsustvu, carski regent postao je Jovan. Tokom četvorogodišnjeg Manojlovog odsustva, on je uspešno vodio odbranu grada koji je na kraju spašen osmanlijskim porazom kod Angore. Iako se nalazio u poziciji da ponovo pokuša da uzurpira vlast, Jovan to nije učinio čak i kada je Bajazit umro posle Angore, a Manojlo produžio svoj ostanak na Zapadu. Sam car se i sam pribojavao ove mogućnosti, zbog čega je svoju suprugu Jelenu i dvojicu sinova Jovana (VIII) (savladar 1421—1425, car 1425—1448) i Teodora (II) (morejski despot 1407—1443) sklonio u Morejsku despotovinu kod svog mlađeg brata Teodora I (morejski despot 1382—1407). Po Manojlovom povratku u prestonicu, on mu je predao vlast posle čega se povukao u Solun koji mu je dodeljen na upravu i u kome je i umro 1408. godine.

Poreklo i porodica

Jovan je bio sin Andronika IV Paleologa i Kerace Šišman koja je bila ćerka bugarskog cara Jovana Aleksandra (1331—1371) koji su pored njega imali i dve ćerke.

Bio je oženjen Irinom Gatiluzio, iz đenovljanske porodice Gatiluzio koja je donela pobedu 1354. godine njegovom dedi Jovanu V u sukobu sa njegovim pradedom Jovanom VI (1331 — 1371), za šta su nagrađeni Lezbosom kojim su upravljali do osmanlijskog osvajanja 1462. godine. Sa njom je imao nekoliko dece, od kojih je najznačajniji njegov sin:

• Andronik (1400—1407), koji je de jure bio njegov savladar, iako je bio samo dete i umro pre njega

Porodično stablo

4. Jovan V Paleolog

2. Andronik IV Paleolog

5. Jelena Kantakuzin

1. Jovan VII Paleolog

6. Sratsimir di Kran

3. Keraca Šišman

7. Keratsa Petritsa

Literatura

• Nicol, Donald M. (1984). The Despotate of Epiros 1267-1479: A Contribution to the History of Greece in the Middle Ages (2. prošireno izd.). Cambridge University Press. 
• Nicol, Donald M. (1993). The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453 (2. izd.). Cambridge University Press. 
• Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta.