Aramejski jezik

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
aramejski jezik
ארמית [Arāmît,], ܐܪܡܝܐ [Ārāmāyâ]
Syriac Aramaic.jpg
Arāmāyā sirijak dijalektom aramejskog jezika
IzgovorIPA[arɑmiθ], [arɑmit],
[ɑrɑmɑjɑ], [ɔrɔmɔjɔ]
Govori se u Izrael
 Irak
 Iran
 Liban
 Sirija
 Turska
RegionBliski istok i Mala Azija
aramejski abdžad, sirijski abdžad, hebrejsko pismo (abdžad), arapsko pismo (abdžad), mandejski alfabet, demotsko pismo[1] i kinesko pismo[2]
Jezički kodovi
ISO 639-1нема
ISO 639-2arc
ISO 639-3Razno:
arc – Carski i zvanični aramejski (700-300. p. n. e.)
oar – Stari aramejski (pre 700. p. n. e.)
aii – Asirijski neoaramejski jezik
aij – Lišanid Nošan
amw – Zapadni neoaramejski jezik
bhn – Bohtanski neoaramejski jezik
bjf – Barzanski neoaramejski jezik
cld – Haldejski neoaramejski jezik
hrt – Hertevinski jezik
huy – Kurdistanski neoaramejski jezik
jpa – Galilejski aramejski jezik
kqd – Koj-sandžački sirijski jezik
lhs – Mlahso
lsd – Lišana Deni
mid – Savremeni mandejski
myz – Klasični mandejski
sam – Samaritski aramejski
syc – Klasični sirijski jezik
syn – Senaja
tmr – Jevrejski vavilonski aramejski
trg – Lišan Didan
tru – Turojo

Aramejski jezik pripada grupi semitskih jezika koji su govorili Aramejci već u 12. veku pre Hrista. Danas se smatra ugroženim jezikom.[3] Govori se u nekim krajevima Bliskog istoka, uglavnom kod starije populacije. Istorija aramejskog je duga oko 3000 godina i bio je važan jezik u vreme stvaranja Novog i Starog zaveta (Talmud, Zohar) i svetih spisa u biblijskim krajevima na Bliskom istoku. Na aramejskom je pisan Talmud i delovi Starog zaveta. Bio je to glavni jezik Jevreja u periodu Drugoga hrama (539. p. n. e. do 70. posle Hrista). Jezik je bitan kod arheoloških pronalazaka na Bliskom istoku.

Aramejski jezik je bio jezik Isusa Hrista.[4]

Popularna kultura[uredi]

Aramejski jezik je upotrebljen u filmu Mela GibsonaStradanje Hristovo“.

Izvori[uredi]

  1. ^ Steiner, R.C. 1991. The Aramaic Text in Demotic Script: The Liturgy of a New Year's Festival Imported from Bethel to Syene by Exiles from Rash. Journal of the American Oriental Society 111 (2): 362-363.
  2. ^ Yutaka, Y. 1983. Manichaean Aramaic in the Chinese Hymnscroll. Bulletin of the School of Oriental and African Studies 46: 326-331.
  3. ^ Naby, Eden. „From Lingua Franca to Endangered Language”. Assyrian International News Agency. 
  4. ^ Helmut Koester, Introduction to the Gospel of Thomas

Spoljašnje veze[uredi]