Pređi na sadržaj

Atelje 212

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pozorište „Atelje 212“
Zgrada pozorišta „Atelje 212“ u Beogradu
LokacijaSvetogorska 21[1]
Beograd (Stari grad)
Srbija
Koordinate44° 48′ 51″ S; 20° 28′ 05″ I / 44.81403° S; 20.46809° I / 44.81403; 20.46809
TipPozorište
Otvoreno12. novembar 1956.
Period aktivnosti1956—danas
VlasnikGrad Beograd
DirektorNovica Antić[2]
Veb-sajt
atelje212.rs

Pozorište „Atelje 212“ je pozorište u Beogradu, osnovano 12. novembra 1956. godine u prostorijama novinske kuće „Borba“.[3] Osnovala ga je grupa reditelja, glumaca i pisaca sa ciljem da stvori teatar avangardnog repertoara, koji bi se suprotstavljao klasičnim pozorištima u Beogradu.

Prva predstava bila je Faust, u režiji Mire Trailović. Ime pozorišta nastalo je, prema jednoj od verzija, po 212 stolica koliko je mala sala u zgradi „Borbe“ imala u trenutku osnivanja.[4]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Osnivanje i avangardni repertoar (1956)

[uredi | uredi izvor]
Spomenik Zoranu Radmiloviću u kostimu Kralja Ibija, ispred pozorišta

„Atelje 212“ je od samog početka bio okrenut novim, avangardnim dramskim tekstovima. U ovom pozorištu je po prvi put u jednoj od zemalja istočne Evrope izvedena čuvena predstava Čekajući Godoa Semjuela Beketa. Ubrzo su uslijedili i drugi avangardni pisci čija su dela postavljana na scenu, kao što su Žan-Pol Sartr, Jonesko, Žari, Marej Šizgal, Artur Kopit i Žene.

Prvi rukovodioci pozorišta bili su Radoš Novaković i Bojan Stupica, ali je Mira Trailović ubrzo preuzela vođenje kuće kao upravnik i ostala na toj poziciji dugi niz godina, dajući pozorištu prepoznatljiv pečat.

Nova zgrada i BITEF

[uredi | uredi izvor]

Nakon nekoliko godina, pozorište se preselilo u današnju zgradu u Svetogorskoj ulici, koju je projektovao Bojan Stupica. Zgrada je bila jedinstvena po mehanizmu za obrtanje scene i krovu koji je leti mogao da se otvara.

Mira Trailović je 1967. godine osnovala i festival novih pozorišnih tendencija BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival), koji je izrastao iz umetničke orijentacije Ateljea 212 i danas ima svetski značaj. Na BITEF-u su gostovala najuglednija svetska imena poput Living Teatra, Divadla na brnov i Pitera Bruka.

Kultne predstave

[uredi | uredi izvor]

Jedna od najpoznatijih predstava u istoriji „Ateljea“ je mjuzikl Kosa, koja je premijerno izvedena 1969. godine, pre mnogih velikih svetskih pozorišnih centara. U skladu sa tadašnjim trendovima, predstava je izazvala revoluciju pojavljivanjem glumaca bez odeće na sceni.[5]

Godine 1972. izvedena je rok opera Isus Hristos Super Star u režiji Mire Trailović, sa muzičkom adaptacijom Saše Radojčića i prepevom Jovana Ćirilova. Zapažene uloge imali su Zlatko Pejaković, Zlatko Golubović, Azra Halilović, Bora Đorđević i Branko Milićević.[6]

Među najdugovečnijim predstavama ovog pozorišta je „Ljubavno pismo”, koje je svoje 300. izvođenje imalo 24. marta 2018. godine.[7] Među poznatijim predstavama novijeg datuma je Detroit, premijerno izvedena 2017. godine.

Ispred glavnog ulaza u „Atelje 212“ nalazi se spomenik Zoranu Radmiloviću u kostimu Kralja Ibija, glavnog lika predstave koja je obeležila njegovu karijeru.

Upravnici

[uredi | uredi izvor]
Pozorišni plakat za dramu Mir-Jam u Ateljeu 212, 1972. godine u Beogradu.

U periodu od 2012. do 2013. vršilac dužnosti upravnika bila je dramaturg Ivana Dimić koja je vratila dugove pozorišta i za vreme čijeg mandata je dobilo status ustanove od nacionalnog značaja.[12][13] Nastavila je da upravlja pozorištem i po odlasku u penziju krajem 2013. godine.[14]

Ansambl

[uredi | uredi izvor]

Kroz ovo pozorište, kao članovi, prošle su gotovo sve glumačke zvezde bivše Jugoslavije. Prve decenije obeležila je i Pavica Gertner, upamćena pozorišna blagajnica.

Velikani Ateljea 212

[uredi | uredi izvor]

Stalni ansambl danas

[uredi | uredi izvor]

Danas „Atelje 212“ ima stalni ansambl od 32 glumca, ali je otvoren i za one umetnike koji nisu stalno vezani za ovo pozorište.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Atelje 212”. hocupozoriste.rs. Приступљено 22. 1. 2026. 
  2. ^ a b „Директор”. atelje212.rs (na jeziku: srpski). Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 20. октобар 2025.  Tekst „ Pozorište "Atelje 212" ” ignorisan (pomoć)
  3. ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. str. 316—317. 
  4. ^ Kako je 212 stolica krstilo jedno pozorište („Politika“, 10. februar 2016)
  5. ^ Žena koja je uzdrmala domaću kulturnu scenu (B92, 4. februar 2017)
  6. ^ "Jugopapir" RTV Revija jun 1972.
  7. ^ Jubilarno 300. izvođenje kultne predstave "Ljubavno pismo" (B92, 23. mart 2018)
  8. ^ Monografija Ateljea 212 (izvodi iz, objavljeno u "Politici", 2006)
  9. ^ „Курир/Ивана Димић нова управница Атељеа 212”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г. Приступљено 24. 10. 2014. 
  10. ^ Blic/ Ivana Dimić ide u penziju
  11. ^ „Танјуг/Бранимир Брстина-директор због одговорности према колегама”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г. Приступљено 24. 10. 2014. 
  12. ^ Dugove moram da vratim - intervju sa Ivanom Dimić („Politika“, 24. decembar 2012)
  13. ^ Penzija je sloboda („Večernje novosti“, 6. decembar 2013)
  14. ^ Kako štedi Atelje 2012 („Politika“, 10. januar 2014)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атеље_212&oldid=31109947”