Aćim Medović

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
aćim medović
Dr Aćim Medović
Lični podaci
Datum rođenja(1815-05-15)15. maj 1815.
Mesto rođenjaPodvizov, Austrijsko carstvo Austrijsko carstvo
Datum smrti11. maj 1893.(1893-05-11) (77 god.)
Mesto smrtiBeograd,, Knjažestvo Srbija Kneževina Srbija
Profesijalekar
Delovanje
Učešće u ratovimaSrpsko-turski rat

Aćim Medović (polj. Joachim Medowic; Podvizov, 15. maj 1815 – Beograd, 11. maj 1893) bio je lekar i pisac, prvi predsednik Srpskog lekarskog društva, sekretar sanitetskog odeljenja u Popečiteljstvu unutrašnjih dela, fizikus Požarevačkog okruga i profesor sudske medicine na Velikoj školi u Beogradu.

Biografija i školovanje[uredi | uredi izvor]

Aćim Medović

Aćim Medović rođen je 15. maja 1815. godine u mestu Podvizdovu, u Istočnoj Galiciji (tadašnje Austrijsko carstvo).[1] Kršteno ime mu je bilo Joahim Medovič.[2] Gimnaziju je završio u Podolini, u Poljskoj. U Beču je diplomirao najpre na Filozofskom fakultetu, a potom je diplomirao na Medicinskom fakultetu.[3] Promovisan je 1841. godine za doktora medicine, hirurgije i babičluka.[4] Nakon završenog fakulteta nije se vratio u svoj rodni kraj, već je došao u Kneževinu Srbiju.

Život i rad u Požarevcu[uredi | uredi izvor]

Ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića postavljen je za fizikusa Okruga požarevačkog krajem 1842. godine. Šef Sanitetskog odeljenja bio je dr Jovan Stejić. Aćim Medović je sa žarom prihvatio taj posao i počeo da primenjuje nove i efikasne metode lečenja.[5] Sve je činio kako bi unapredio zdravstvstvo u Požarevcu. Nakon par godina, 20. aprila 1845. godine podneo je molbu za sticanje srpskog državljanstva.[6] Državljanstvo mu je dodeljeno 22. maja 1845. godine, kada je položio i zakletvu.[7] U spisak žitelja srpske varoši Požarevac uveden je 8. juna 1845. godine.

Četrdesetih godina 19. veka nastala je prava invazija golubačke mušice u Srbiji. Njen ujed bio je smrtonosan i stradalo je na hiljade grla stoke. Jovan Stejić u svojstvu šefa Sanitetskog odeljenja u svom godišnjem izveštaju iz 1843. godine piše: „Domaća stoka ovoga proleća je u istočnim Srbije okružijama najviše od zlosrećne golubičke mušice postradala. Samo okružje Gurgosovačko, Aleksinačko i Crnorečko prilikom te napasti do 11327 komada koje goveda, koje ovaca i koza, koje svinja i konja”.[8] Godine 1846. stiže naredba Okružnog načelstva u Požarevcu da se što hitnije ispita rasprostranjenost ovog insekta kako bi mu se stalo na put.[5] Dr Aćim Medović prihvatio je posao i u narednih par mecesi na terenu, nemajući nikakvu stručnu literaturu i bez pomoći mikroskopa, pratio je život golubačke mušice. O svojim rezultatima obavestio je Ministarstvo unutrašnjih dela i to je bila prva studija o tom ubitačnom insektu. U svetu nauke studija je bila od velikog značaja.

Aćim Medović je izveštaj o gulubačkoj mušici poslao i Društvu srpske slovesnosti. Njegov celokupni rad i značajna publicistička aktivnost, preporučili su ga da 28. decembra 1847. godine postane član Društva srpske slovesnosti.[9]

Posao Aćima Medovića kao fizikusa zahtevao je česta putovanja po okrugu. U slobodno vreme bavio se istraživanjem i zapisivanjem. Interesovala su ga srednjovekovna utvrđenja, tragovi porušenih manastira, mesta bitaka, običaji, kultura, ustanici iz Karađorđevog i Miloševog vremena, kao i zdravstveno stanje stanovništva u okrugu.[10] Na osnovu prikupljene građe napisao je 1851. godine „Povestnicu okruga požarevačkog sa strane državnoopisne i povestne”.[5] U knjizi je bila geografska karta koju je sam uradio, kao i istorijsko geografski prikaz požarevačkog okruga.

Novine Srbske, broj 63 od 5. juna 1852. godine. str. 1.

Premeštaj i rad u Beogradu[uredi | uredi izvor]

Aćim Medović je zbog uspešnog rada, deset godina posle dolaska i rada u Požarevcu, premešten u Beograd. Lindermajer, koji je bio sekretar Sanitetskog odeljenja u Ministarstvu unutrašnjih dela, zapazio je rad Aćima Medovića i kneževim ukazom broj 459 od 24. maja 1852. godine postavljen je za privremenog „stolonačelnika odelenija saniteta u Popečiteljstvu vnuternih dela”.[11]

Posle premeštaja u Beograd, nastavio je naučni i zdravstveno poslovni rad, i 1852. godine Glasnik Društva srpske slovesnosti odštampao je rad Dr Aćima Medovića „Okružije požerevačko, povesno opisano, sa kartom”[12], a u Velikom beogradskom kalendaru za 1852. godinu odštampana je rasprava „Mane i nedostaci našeg naroda i način kako bi se njima pomoći moglo”.[8] Bio je veoma stručan i savestan lekar. Svake druge nedelje pisao je izveštaje o radu, a nakon tri meseca pisao je opšti, širi izveštaj. Za stalnog sekretara Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela postavljen je 15. maja 1853. godine.[13]

Njegov rad u Sanitetskom odeljenju Ministarstva unutrašnjih dela došao je do izražaja kada je Knez Miloš, po povratku iz izgnanstva 1858. godine, na mesto smenjenog dr Lindenmajera postavio za načelnika Sanitetskog odeljenja Stevu Milosavljevića, prvog lekara poreklom iz Srbije.[13] Dr Milosavljeviću je dr Medović bio dragoceni saradnik, jer je tokom prethodnog perioda stekao potrebno iskustvo u oblasti sanitetske regulative. Dr Milosavljević i dr Medović su značajno unaprediti sanitetsku regulativu kneževine Srbije i učestvovali su u izradi mnogih zakona i propisa.

Aćim Medović izabran je za redovnog člana Srpskog učenog društva 29. jula 1864. godine, i to u Odseku za nauke prirodoslovne i matematičke.[14] Dužnost sekretara vršio je od 1869. do 1870. godine.

Sudska medicina za pravnike. Deo 1, Deo prvi ili pripremni po Bergmanu : sa 40 kamenoreznih slika u tekstu
Male hirurgijske usluge i prva pomoć u povredama tela - za izučene berbere u Kneževini Srbiji - sa 171 drvoreznom slikom
Sanitetska policija : sa 18 drvoreznih slika

Profesor Velike škole i autor prvih udžbenika iz sudske medicine[uredi | uredi izvor]

Priznat kao naučnik i lekar, izabran je 1865. godine za honorarnog profesora sudske medicine i higijene na Velikoj školi.[15] Aćim Medović pokazao je vidne rezultate ne samo kao profesor, već i kao pisac prvog našeg udžbenika za taj predmet. Prve godine po izboru za tu katedru, on je objavio u kaligrafskom izdanju svoja predavanja pod naslovom „Sudska medicina za pravnike”, a sledeće godine štampao je udžbenik „Sudska medicina za sudske, policajne i sanitetske zvaničnike, advokate i ostale pravnike”.[16] Godine 1867. držao je predavanja iz male hirurgije o prvoj pomoći, prelomima i iščašenjima na kursu za berbere i druga lica, koji su u ono vreme samostalno ili kao pomoćnici lekara pružali prvu pomoć i male medicinske usluge.[17] Sva ta predavanja štampao je 1869. godine pod naslovom „Male hirurgijske usluge i prva pomoć pri povredama tela”. Godine 1871. štampao je udžbenik za javnu i socijalnu higijenu „Sanitetska policija”, a 1872. godine objavio je knjigu za poljoprivrednike „Jagodičasto voće”, koja je najpre bila štanpana u člancima u listu Težak.[16] Za redovnog profesora izabran je 1879. godine.

Osnivanje Srpskog lekarsko društvo[uredi | uredi izvor]

Velika otkrića u oblasti medicine učinila su da su lekari morali pronalaziti načine da redovno prate svakodnevne novine u ovoj naučnoj oblasti. Jedan od načina bilo je i osnivanje lekarskih društva, gde su mogli da razmenjuju iskustva, spremaju ili slušaju predavanja, izvodi iz strane literature....

Srpski lekari su veoma rano shvatili važnost osnivanja takvog društva, kao i osnivanje takvog časopisa. Pošto je Medović stekao veliki ugled u našim lekarskim krugovima, zanimao ga je i društveni lekarski rad, zalagao se za osnivanje Srpskog lekarskog društva. Jovan Valenta i Aćim Medović pokušali su 1868. godine osnivanje SLD, ali neuspešno.[18] Početkom 1872. godine na osnivanju Srpskog lekarskog društva radio je Vladan Đorđević i njegovu ideju prihvatilo je nekoliko lekara iz Beograda. Na prvom sastanku osnivačke skupštine bilo je prisutno 15 beogradskih lekara: Aćim Medović, Sava Petrović, Jovan Valenta, Đorđe Klinkovski, Bernhard Bril, Josif Holec, Josif Pančić, Jovan Mašin, Petar Ostojić, Panajot Papakostopulos, Marko Polak, Mladen Janković, Julijus Lenk, Ilija Janimir i Vladan Đorđević.[19] Srpsko lekarsko društvo osnovano je 22. aprila 1872. godine i njegov stručni časopis „Srpski arhiv za celokupno lekarstvo”. Za prvog privremenog predsednika jednoglasno je izabran Aćim Medović, a na prvom održanom redovnom godišnjem sastanku, on je potvrđen za predsednika Srpskog lekarskog društva.[16] Po osnivanju društva zalagao se za njegovo unapređenje, za izradu prvih pravila, za osnivanje biblioteke Srpskog lekarskog društva, kojoj je priložio svojih 300 knjiga.[16]

Međunarodni kongresi[uredi | uredi izvor]

Aćim Medović je govorio poljski kao maternji, slovački, francuski, nemački, latinski i engleski jezik. Bio je veoma stručan i cenjen, te je slat kao vladin delegat na stučne međunarodne kongrese u inostranstvu: 1867. na Veterinarski kongres u Cirihu, 1870-1871. kao član komisije za ispitivanje ratnog sanitetskog iskustva u Nemačkoj, 1872. na kongres mađarskih lekara u Mehadiji, 1873. na Međunarodni kongres lekara u Beču, gde je išao zajedno sa Jovanom Valentom i Vladanom Đorđevićem.[16]

Aćim Medović kao vojni lekar[uredi | uredi izvor]

Aćim Medović je u Srpsko-Turskim ratovima organizovao rezervne bolnice u Beogradu za zbrinjavanje ranjenika i bolesnika.[20] Bio je šef Beogradske vojne bolnice. Bolnica je imala 158 kreveta, kao i sobe za operacije.

Penzionisanje i smrt[uredi | uredi izvor]

Na predlog ministra prosvete i crkvenih poslova Aćim Medović penzionisan je 1. novembra 1887. godine.[21] Za počasnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 15. novembra 1892. godine.

Preminuo je 13. maja 1893. godine u Beogradu, u 79. godini života.[22] Sahranjen je na Starom beogradskom groblju.

Bio je član Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva, Srpskog lekarskog društva, počasni član Srpske kraljevske akademije, višegodišni potpredsednik Srpskog društva Crvenog krsta, aktivan član Srpskog poljoprivrednog društva. Preveo je brošuru Moanjijea pod naslovom „Šta je Crveni krst”.[3] Učestvovao je u svim ratovima i za svoje mnogobrojne zasluge bio odlikovan mnogim odlikovanjima.

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

Sudska medicina za pravnike I (cela knjiga)
Aćim Medović: O odbijanju dece. - U: Čiča Srećkov list, broj 17, 27. april 1948, strana 134
  1. Medović A., O načinu koim narod kod nas ovce od stroke čuva. Beograd 1845, 10. Nov. B 268, br. 1368.
  2. Medović A., O ovogodišnjoj koleri, njenom veštestvu i lečenju u okružju požerevačkom. Podunavka, 1848. br. 46; 186-188 i br. 47; 189-191.
  3. Medović A., O bolesti Janikari (carbunculus malignus). Čiča-Srećkov list, 1848.
  4. Medović A., O odbijanju dece. Čiča-Srećkov list, 1848.
  5. Medović A., O izboru dojkinja. Čiča-Srećkov list, 1848.
  6. Medović A., Mane i nedostaci našeg naroda i način kako bi se tima pomoći pomoglo. Beogradski Veliki kalendar, 1852; 38-55 i 1853; 179-184.
  7. Medović A., Okružje Požerevačko sa strane državopisne i povestne ( sa pridodatom kartom Požerevačkog okruga). Glasnik Društva srpske slovesnosti, 1852. sv. 4; 185-218
  8. Medović A., O negovanju dece u prvim godinama života. Rodonjub, 1858.
  9. Medović A., Sudska medicina za pravnike i lekare deo I (po Bergmanu). Beograd 1865.
  10. Medović A., Sudska medicina za sudske, policajne i sanitetske zvaničnike, za advokate i ostale pravnike. Beograd 1866.
  11. Medović A., Male hirurgijske usluge i prva pomoć u povredama tela, za izučene berbere u Kneževini Srbiji. Beograd 1869.
  12. Medović A., Sanitetska policija prema načelima pravne države ( po Širmajeru) sa nekolikim primedbama i naznačenjem postojećih u Kneževini Srbiji sanitetsko-policijskih zakona, uredaba i nastavljenja glavnijih propisaa i pouka za policajne i sanitetske zvaničnike. Beograd 1871.
  13. Medović A., Jagodičasto voće. Težak 1872. br.20; 157-159 i br. 22; 173-177.
  14. Medović A., O mineralnim vodama u Srbiji. Izveštaj Vilhelma Žigmundija. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva 1879; knj. III; 117-129

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Dr Aćim Medović : (1815-1893) : život i delo : povodom 200 godina od rođenja : zbornik radova s naučnog skupa održanog 22. aprila 2015. godine, Beograd. / uređivački odbor Radoje Čolović, Beograd : SANU : Srpsko lekarsko društvo, 2015 (Beograd : "Makarije"), str 8.
  2. ^ Dr Aćim Medović : (1815-1893) : život i delo : povodom 200 godina od rođenja : zbornik radova s naučnog skupa održanog 22. aprila 2015. godine, Beograd. / uređivački odbor Radoje Čolović, Beograd : SANU : Srpsko lekarsko društvo, 2015 (Beograd : "Makarije"), str 7.
  3. ^ a b Milanović M., Poznati srpski lekari : biografski leksikon, Beograd ; Toronto : M. Milanović =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Beograd : Vojna štamparija =Belgrade : Vojna štamparija). str. 489.
  4. ^ Stanojević V., Dr Aćim Medović 1815-1893, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina LXXXIV (1956), sveska 9. str. 1082.
  5. ^ a b v Poljak ponos srpske nauke
  6. ^ Dr Aćim Medović : (1815-1893) : život i delo : povodom 200 godina od rođenja : zbornik radova s naučnog skupa održanog 22. aprila 2015. godine, Beograd. / uređivački odbor Radoje Čolović, Beograd : SANU : Srpsko lekarsko društvo, 2015 (Beograd : "Makarije"), str 11.
  7. ^ Aćim Medović (1815-1893)
  8. ^ a b Stanojević V., Dr Aćim Medović 1815-1893, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina LXXXIV (1956), sveska 9. str. 1083.
  9. ^ Dr Aćim Medović : (1815-1893) : život i delo : povodom 200 godina od rođenja : zbornik radova s naučnog skupa održanog 22. aprila 2015. godine, Beograd. / uređivački odbor Radoje Čolović, Beograd : SANU : Srpsko lekarsko društvo, 2015 (Beograd : "Makarije"), str 13.
  10. ^ Dr Aćim Medović : (1815-1893) : život i delo : povodom 200 godina od rođenja : zbornik radova s naučnog skupa održanog 22. aprila 2015. godine, Beograd. / uređivački odbor Radoje Čolović, Beograd : SANU : Srpsko lekarsko društvo, 2015 (Beograd : "Makarije"), str 230.
  11. ^ Novine Srbske, broj 63 od 5. juna 1852. godine. str. 1.
  12. ^ Okružije požerevačko, povesno opisano, sa kartom
  13. ^ a b Dr Aćim Medović : (1815-1893) : život i delo : povodom 200 godina od rođenja : zbornik radova s naučnog skupa održanog 22. aprila 2015. godine, Beograd. / uređivački odbor Radoje Čolović, Beograd : SANU : Srpsko lekarsko društvo, 2015 (Beograd : "Makarije"), str 15.
  14. ^ Dr Aćim Medović : (1815-1893) : život i delo : povodom 200 godina od rođenja : zbornik radova s naučnog skupa održanog 22. aprila 2015. godine, Beograd. / uređivački odbor Radoje Čolović, Beograd : SANU : Srpsko lekarsko društvo, 2015 (Beograd : "Makarije"), str 16.
  15. ^ Dr Aćim Medović : (1815-1893) : život i delo : povodom 200 godina od rođenja : zbornik radova s naučnog skupa održanog 22. aprila 2015. godine, Beograd. / uređivački odbor Radoje Čolović, Beograd : SANU : Srpsko lekarsko društvo, 2015 (Beograd : "Makarije"), str 129.
  16. ^ a b v g d Stanojević V., Dr Aćim Medović 1815-1893, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, godina LXXXIV (1956), sveska 9. str. 1084.
  17. ^ Dr Aćim Medović : (1815-1893) : život i delo : povodom 200 godina od rođenja : zbornik radova s naučnog skupa održanog 22. aprila 2015. godine, Beograd. / uređivački odbor Radoje Čolović, Beograd : SANU : Srpsko lekarsko društvo, 2015 (Beograd : "Makarije"), str 18.
  18. ^ Dr Aćim Medović : (1815-1893) : život i delo : povodom 200 godina od rođenja : zbornik radova s naučnog skupa održanog 22. aprila 2015. godine, Beograd. / uređivački odbor Radoje Čolović, Beograd : SANU : Srpsko lekarsko društvo, 2015 (Beograd : "Makarije"), str 33.
  19. ^ Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, god. 1 (1874). str. 1.
  20. ^ Dr Aćim Medović : (1815-1893) : život i delo : povodom 200 godina od rođenja : zbornik radova s naučnog skupa održanog 22. aprila 2015. godine, Beograd. / uređivački odbor Radoje Čolović, Beograd : SANU : Srpsko lekarsko društvo, 2015 (Beograd : "Makarije"), str 50.
  21. ^ Dr Aćim Medović : (1815-1893) : život i delo : povodom 200 godina od rođenja : zbornik radova s naučnog skupa održanog 22. aprila 2015. godine, Beograd. / uređivački odbor Radoje Čolović, Beograd : SANU : Srpsko lekarsko društvo, 2015 (Beograd : "Makarije"), str 26.
  22. ^ Težak, Nekrolog, 30. maj 1893. godine, str 174.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jeremić R., Bibliografija srpske zdravstvene književnosti : 1757-1918, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1947 (Beograd : Jugoslovensko štamparsko preduzeće), Biblioteka Srpskog lekarskog društva ; 1.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аћим_Медовић&oldid=27762731”