Pređi na sadržaj

Боб (биљка)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Bob
Illustration of Vicia faba in flower
Bob u cvetu
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
(nerangirano):
Angiospermae
(nerangirano):
Eudicotidae
(nerangirano):
Rosids
Red:
Fabales
Porodica:
Fabaceae
Rod:
Vicia
Vrsta:
V. faba
Binomno ime
Vicia faba
Sinonimi

Faba sativa Moench.

Bob (lat. Vicia faba) je jednogodišnja biljka iz porodice mahunarki (Fabaceae), krupnih semena koja se koriste u ishrani poput pasulja. Široko se gaji kao usev za ljudsku ishranu, a takođe i kao pokrovni usev. Sorte sa manjim, tvrđim semenom kojim se hrane konji ili druge životinje nazivaju se poljski pasulj ili tik pasulj. Konjski pasulj, Vicia faba var. equina Pers.,, je sorta priznata kao prihvaćeno ime.[1] Ova mahunarka je veoma česta u južnoevropskim, severnoevropskim, istočnoazijskim, latinoameričkim i severnoafričkim kuhinjama.

Opis[uredi | uredi izvor]

Proizvodnja pasulja širom sveta

Bob je jednogodišnja biljka nerazgranatih, šupljih, četvrtastih uspravnih stabljika, visoka do 1 m. Listovi su mesnati, plavičastozeleni sa lisnom drškom koja se produžava u zašiljeni vrh na kome su 2–3 para sedećih jajastih listića. Zalisci su krupni i srcasti. Cvasti su sa 2–4 krupna leptirasta bela i mirišljava cveta.[2] Mahune su u početku uspravne kasnije viseće. Na poprečnom preseku su okrugle, dugačke od 8 do 12 cm i oko 1–2 cm široke. Mlade su zelene i zeljaste, a zrele tamnomrke, kožaste. Mahuna je iznutra pregrađena poprečnim zidovima, sadrži 2–5 pasuljastih do 3 cm velikih semena.

Postoje i pasulj s grimiznim cvetovima, koji je nedavno spasen od izumiranja.[3] Cvetovi imaju jak slatki miris koji je privlačan pčelama i drugim oprašivačima.[4]

Istorija kultivacije[uredi | uredi izvor]

Bob u mahuni

Ova mahunarka je bila gajena još u kasnom neolitu, verovatno prvo u Alžiru ili u jugozapadnoj Aziji, kasnije – u gvozdenom dobu već je raširena širom Evrope. Bob je bio jedna od najvažnijih namirnica mediteranske civilizacije, posebno Starih Grka i Rimljana. Pre nego što je pasulj donesen iz Amerike u Evropu, (pre XVI, XVII veka) variva (slična onim koja se danas prave od pasulja), pripremana su od boba. Danas se bob najviše uzgaja u Kini i Etiopiji a kod nas se gaji i koristi retko, uglavnom u Istočnoj Srbiji.

Bob ima dugu tradiciju uzgoja u poljoprivredi Starog sveta. On je među najstarijim biljkama u uzgoju i među najlakšima za uzgoj. Zajedno sa sočivom, graškom i leblebijem, veruje se da su oni postali deo ishrane istočnog Mediterana oko 6000 godina pre nove ere ili ranije. Međutim, njihov divlji predak nije identifikovan i njihovo poreklo je nepoznato.[5] Još uvek se često gaje kao pokrovni usev da bi se sprečila erozija, jer mogu da prezime i kao mahunarka fiksiraju azot u zemljištu. Veliki broj ostataka boba iz trećeg milenijuma pre nove ere pojavljuje se na arheološkim nalazištima u Mediteranskom basenu i Centralnoj Aziji.[6]

Štetočine i bolesti[uredi | uredi izvor]

Mnoge bolesti se javljaju u većoj stopi pri povišenoj vlažnosti. Stoga, sorte koje se uzgajaju za veću gustinu treba proceniti na probleme sa bolestima. Ovo se može ublažiti redovima zapad-istok za više efekta sušenja na suncu.[7]

Tolerancija na bolesti je važan deo uzgoja V. faba.[7]

Ako se transplantira umesto direktnog sejanja, postoji manji rizik od nekih bolesti uključujući Botrytis fabae (pogledajte Botrytis fabae).[8]

Paraziti[uredi | uredi izvor]

U kontinentalnoj Evropi i severnoj Africi, biljni parazit Orobanche crenata (metlica sa mirisom karanfila) može imati ozbiljne uticaje na polja pasulja, uništavajući njihove prinose.

Gljivične bolesti[uredi | uredi izvor]

Botrytis fabae[uredi | uredi izvor]

Pasulj je napadnut gljivicom čokoladnih pega, koja može imati ozbiljan uticaj na prinos.

Botrytis fabae je jedna od najgorih bolesti kod V. faba. Oštećenje lišća, umanjuje fotosintezu, smanjujući produktivnost pasulja. B. fabae prelazi sa neagresivnog rasta na agresivnu patogenost pod kombinacijom povećane temperature i vlažnosti, a to je pogoršano niskim K i P zemljišta, kao i višom vlažnošću izazvanom gušćom setvom. Neagresivna faza je obeležena malim crveno-smeđim lezijama listova, a ponekad istim na stabljikama i mahunama. Tretman je manje efikasan od prevencije. Ranom sadnjom izbegava se problematična kombinacija visoke temperature i vlage u kasno proleće u rano leto. Smanjenje gustine setve ili proređivanje nakon nicanja je takođe efikasno. Folijarni fungicid je efikasan.[9] Ako V. faba cveta tokom visokih letnjih temperatura postoji povećan rizik od ove bolesti.[8] Ako se transplantira umesto direktnog sađenja, postoji manji rizik od B. fabae.[8]

Erysiphe cichoracearum[uredi | uredi izvor]

Erysiphe cichoracearum prezimljava na ostacima i ima alternativne domaćine. Otporne sorte i nadzemno navodnjavanje su preventivni. Sumporni fungicidi se preporučuju u teškim slučajevima.[10]

Fusarium solani[uredi | uredi izvor]

Utica ovog tlom prenosivog patogena se ublažava nižom temperaturom, aeracijom, drenažom i dovoljnom ishranom. Simptomi uključuju zaostajanje u razvoju, žutilo, nekrotične bazalne listove i braon ili crvene ili crne lezije korena u obliku pruge koji rastu zajedno i mogu se pokazati iznad tla kako bolest napreduje.[11]

Uromyces viciae-fabae var. viciae-fabae[uredi | uredi izvor]

Rđa pasulja je gljivični patogen koji obično utiče na biljke pasulja u zrelosti, izazivajući male narandžaste tačke sa žutim oreolima na listovima, koje se mogu spojiti i formirati narandžaste površine na obe površine lista.

Sclerotinia trulež stabljike[uredi | uredi izvor]

Sclerotinia sclerotiorum i S. trifoliorum su patogeni od interesa. Litourgidis i saradnici su uradili opsežan rad tokom godina, uključujući 2007. za S. t, 2005. za S. s, i 1989. u vezi sa procedurama za terensko testiranje sa S. s.[12]

Bakterijske bolesti[uredi | uredi izvor]

Xanthomonas campestris i X. axonopodis[uredi | uredi izvor]

Xanthomonas campestris i X. axonopodis se mogu inokulisati kontaminacijom semena i prezimljavanjem u ostatku useva. Povećana učestalost se podudara sa višim temperaturama, padavinama i vlažnošću. Stvaraju se vodnjikave, nekrotične lezije, ponekad sa širim žutim lezijama oko njih, a u uznapredovaloj bolesti biljka će izgledati spaljeno. Može se sprečiti ili lečiti upotrebom neinficiranog semena, otpornih sorti, tretmana semena i bakarnih baktericida.[13]

Pseudomonas syringae[uredi | uredi izvor]

Pseudomonas syringae prezimljava na ostatku. Neinficirano seme, rotacija i uklanjanje ostataka su preventivni.[14]

Virusne bolesti[uredi | uredi izvor]

Faba bean necrotic yellows virus koji deli sa drugim pripadnicima roda Vicia.[15] Timčenko i saradnici su 2006. objavili da Klink nije očigledno neophodan, ali je ipak visoko očuvan, što sugeriše da se održava zbog potrebe za infekcijom drugih Vicia.[15]

Insektne štetočine[uredi | uredi izvor]

Aphis fabae[uredi | uredi izvor]

Biljke pasulja su veoma podložne ranim letnjim infestacijama lisne uši crnog pasulja, koje mogu da pokriju velike delove biljaka koje rastu infestacijom, obično počevši od vrha biljke. Ozbiljne infestacije mogu značajno smanjiti prinose, a mogu uzrokovati i promenu boje mahuna i smanjenje njihove prodajne vrednosti.

Aphis fabae je glavna štetočina. Može zaraziti transplantne rasade. Reflektivni plastični malč može biti preventivan. Može se mehanički ukloniti vodom pod visokim pritiskom kada se biljka uspostavi. V. fabae je tolerantna na niske i srednje stepene zaraze, tako da je primena insekticida potrebna samo u slučaju velike infestacije.[16]

Bob, zrelo seme, sirovo
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija1.425 kJ (341 kcal)
58,29 g
Prehrambena vlakna25 g
1,53 g
26,12 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(48%)
0,555 mg
Riboflavin (B2)
(28%)
0,333 mg
Niacin (B3)
(19%)
2,832 mg
Vitamin B6
(28%)
0,366 mg
Folat (B9)
(106%)
423 μg
Vitamin C
(2%)
1,4 mg
Vitamin K
(9%)
9 μg
Minerali
Kalcijum
(10%)
103 mg
Bakar
(41%)
0,824 mg
Gvožđe
(52%)
6,7 mg
Magnezijum
(54%)
192 mg
Mangan
(77%)
1,626 mg
Fosfor
(60%)
421 mg
Kalijum
(23%)
1.062 mg
Selen
(12%)
8,2 μg
Natrijum
(1%)
13 mg
Cink
(33%)
3,14 mg
Ostali konstituenti
Voda11 g
Link to USDA Database entry
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Bob se koristi kao povrće. U ishrani se koriste mlade mahune ili semena, bogata hranljivim materijama. 100 grama zrelog sirovog semena sadrži preko 25 grama proteina, ugljene hidrate, vlakna i minerale.

Sirovi zreli bob se sastoji od 11% vode, 58% ugljenih hidrata, 26% proteina i 2% masti. Referentna količina od 100 grama obezbeđuje 1,425 kilodžula (341 kilokaloriju) energije hrane i brojne esencijalne hranljive materije u visokom sadržaju (20% ili više dnevne vrednosti, DV). Folna kiselina (106% DV) i dijetarni minerali, kao što su mangan, fosfor, magnezijum i gvožđe (raspon od 52 do 77% DV), imaju značajan sadržaj. Vitamini B imaju umeren do bogat sadržaj (19 do 48% DV). Bob ima najveći odnos proteina i ugljenih hidrata među ostalim popularnim mahunarkama, kao što su leblebija, grašak i sočivo. Štaviše, preporučuje se njihova konzumacija zajedno sa žitaricama, jer su te dve namirnice komplementarne u snabdevanju svim esencijalnim aminokiselinama.[17]

Zdravstveni aspekt[uredi | uredi izvor]

Polen i sirovo seme boba sadrže alkaloide (vicin) koji mogu da izazovu hemolitičku anemiju kod osoba koja imaju nasledni poremećaj metabolizma eritrocita - manjak enzima glukozo - 6 fosfat dehidrogenaze. Ovo stanje poznato je kao '''favizam''' i često se javlja u područjima zahvaćenim malarijom. Hemoliza eritrocita indukovana favizmom deluje nepovoljno na razvoj izazivača malarije Plasmodium falcipacrum, pa u izvesnom smislu predstavlja zaštitu od ove bolesti.

Bob je bogat aminokiselinom L-dopa, koja je preteča dopamina pa se preporučuje kod obolelih od parkinsonizma, jer njihov organizam slabo proizvodi dopamin.

Toksičnost[uredi | uredi izvor]

Pasulj generalno sadrži fitohemaglutinin, lektin koji se prirodno nalazi u biljkama, životinjama i ljudima.[18] Većina relativno niskih koncentracija toksina pronađenih u V. faba može se uništiti kuvanjem pasulja tokom 10 minuta.[18]

Pasulj je bogat levodopom, te bi ga stoga trebalo da izbegavaju oni koji uzimaju ireverzibilne inhibitore monoamin oksidaze da bi sprečili reakciju pritiska.[19][20]

Genetska predispozicija[uredi | uredi izvor]

Oni koji pate od favizma moraju izbegavati pasulj, jer sadrži alkaloidni glikozid vicin koji može da izazove hemolitičku krizu.[21] Mutirana sorta boba sa malim sadržajem vincina je identifikovana tokom 1980-ih i ova osobina je uvedena u nekoliko modernih sorti. Bob sa niskim sadržajem vicina i konvicina je bezbedan za konzumiranje od strane osova sa nedostatkom G6PD. Od 2019. molekularni marker može da se koristi za potpomognuti uzgoj da bi se smanjili nivoi vicina-konvicina u bobu.[22]

Stanište[uredi | uredi izvor]

Bob je redak usev koji se gaji na vlažnim mestima, na bogatom zemljištu. Seje se u drugoj polovini marta. Ubiranje zrna se obavlja kada većina mahuna sazri – pocrni.

Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]

Preko 100 varijeteta boba se gaji u Starom svetu. U Severnoj Americi i Kanadi bob se relativno malo gaji.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Vicia faba
    Vicia faba
  • Zrele mahune boba
    Zrele mahune boba
  • Semena boba u mahunama
    Semena boba u mahunama
  • Seme boba u korpi (Berbersko selo, Tunis).
    Seme boba u korpi (Berbersko selo, Tunis).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The Plant List: Vicia faba var. equina Pers.”. Royal Botanic Gardens, Kew and Missouri Botanic Garden. 2013. Pristupljeno 24. 4. 2018. 
  2. ^ „Core Historical Literature of Agriculture”. Chla.library.cornell.edu. Pristupljeno 2013-04-30. 
  3. ^ „Daughter of the Soil”. Daughter of the Soil. Arhivirano iz originala 28. 10. 2011. g. Pristupljeno 2013-04-30. 
  4. ^ Somerville, Doug (mart 2002). „Honeybees in faba bean pollination” (PDF). Agnote. NSW Agriculture (DAI-128). ISSN 1034-6848. 
  5. ^ Kosterin, Oleg (2014). „The lost ancestor of the broad bean (Vicia faba L.) and the origin of plant cultivation in the Near East”. Vavilov Journal of Genetics and Breeding. 18 (4–1): 831—840. doi:10.18699/VJ15.118. 
  6. ^ Kiple, Kenneth (30. 4. 2007). A Movable Feast: Ten Millennia of Food Globalization. ISBN 9781139463546. 
  7. ^ a b Etemadi, Fatemeh; Hashemi, Masoud; Barker, Allen V.; Zandvakili, Omid Reza; Liu, Xiaobing (2019). „Agronomy, Nutritional Value, and Medicinal Application of Faba Bean (Vicia faba L.)”. Horticultural Plant Journal. 5 (4): 170—182, See p. 172. ISSN 2468-0141. doi:10.1016/j.hpj.2019.04.004 Slobodan pristup. 
  8. ^ a b v Etemadi et al. 2019, str. 174
  9. ^ Etemadi et al. 2019, str. 174 §5.1
  10. ^ Etemadi et al. 2019, str. 174 §5.4
  11. ^ Etemadi et al. 2019, str. 175 §5.5
  12. ^ Saharan, G. S.; Mehta, Naresh (2008). Sclerotinia Diseases of Crop Plants: Biology, Ecology and Disease Management. Dordrecht London: Springer. ISBN 978-1-4020-8407-2. OCLC 288440265.  ISBN 978-1-4020-8408-9. ISBN 1402084072. ISBN 2008924858.
  13. ^ Etemadi et al. 2019, str. 174 §5.2
  14. ^ Etemadi et al. 2019, str. 174 §5.3
  15. ^ a b Dreher, Kate; Callis, Judy (2007-05-01). „Ubiquitin, Hormones and Biotic Stress in Plants”. Annals of Botany. Annals of Botany Company (OUP). 99 (5): 787—822. ISSN 0305-7364. PMC 2802907 Slobodan pristup. PMID 17220175. doi:10.1093/aob/mcl255. 
  16. ^ Etemadi et al. 2019, str. 175 §6
  17. ^ Sharan, S.; Zanghelini, G.; Zotzel, J.; Bonerz, D.; Aschoff, J.; Saint-Eve, A.; Maillard, M-N. (2020). „Fava bean (Vicia faba L.) for food applications: From seed to ingredient processing and its effect on functional properties, antinutritional factors, flavor, and color”. Comprehensive Reviews in Food Science and Food Safety. 20 (1): 401—428. S2CID 229300206. doi:10.1111/1541-4337.12687. 
  18. ^ a b „Bad Bug Book (2012)” (PDF). Foodborne Pathogenic Microorganisms and Natural Toxins Handbook: Phytohaemagglutinin. United States Food and Drug Administration. str. 254. Pristupljeno 2013-12-27. 
  19. ^ Daniel K. Hall-Flavin, M.D. „MAOIs and diet: Is it necessary to restrict tyramine?”. Mayo Clinic. 
  20. ^ Felker, Angela (2008). „Monoamine Oxidase Inhibitors: A Modern Guide to an Unrequited Class of Antidepressants”. CNS Spectrums. 13 (10): 855—870. PMID 18955941. S2CID 6118722. doi:10.1017/S1092852900016965. 
  21. ^ Jennifer E. Frank (oktobar 2005). „Diagnosis and management of G6PD deficiency”. American Family Physician. 72 (7): 1277—82. PMID 16225031. 
  22. ^ Khazaei, H; others (2019-09-01). „Eliminating vicine and convicine, the main anti-nutritional factors restricting faba bean usage”. Trends in Food Science and Technology. 91: 549—556. ISSN 0924-2244. doi:10.1016/j.tifs.2019.07.051 Slobodan pristup. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jančić Radiša, Stojanović Danilo. Ekonomska botanika, korisne biljke i njihovi proizvodi. 1. izd. Beograd: Zavod za udžbenike, 2008.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bob na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Боб_(биљка)&oldid=27559013”