Božićni obredni hlebovi
Božićni obredni hlebovi su posebne vrsta obrednih kolača koji pravoslavni vernici u mnogim srpskim selima mese za Božićne praznike. Pripremu obrednih hlebova mogu pratiti razna običajna pravila i obredi. Uobičajeno je da se u umešeno testo za obredne hlebove stavi novčić, a prema lokalnim običajima i neki drugi sitni predmeti. Oni imaju određenu magijsku ulogu i predstavljaju neku vrstu žrtvenog običaja koji se podnosi u cilju veće rodnosti useva, berićeta, i zdravlja ukućana i stoke. Kako po narodnom verovanju božićni obredni hlebovi poseduju i plodonosnu moć, odnose se u polja, voćnjake i vinograde i daju stoci.[1]
Priprema[uredi | uredi izvor]
Obredne hlebove pripremaju domaćin ili domaćica na Badnji dan ili rano ujutru na Božić. Mese se po pravilu od pšeničnog ali i od drugog brašna.[2]
Voda za mešenje testa u nekim srpskim selima donosi se pre svitanja sa izvora ili bunara, u koji se prethodno baci pregršt žita.[3] Ovoj vodi, koju vernici nazivaju jakom vodom, pridaje se posebna blagotvorna moć.[4] Pripremu obrednih hlebova može da prate i razna pravila: brašno se uzima samo iz pune vreće; voda za testo donosi se sa tri izvora; osoba koja će ih spremati mora se prethodno okupati, itd.
U istočnoj i južnoj Srbiji, testom ulepljenim rukama domaćin ili domaćica hvataju voćke, košnice i stoku da bi se učinili plodnijim.[2]
U posebne vrste obrednih hlebova, ubacuje se novčić, koji se može čuvati i koristiti za ovu namenu više godina uzastopno, naročito ako je od plemenitog metala (zlata ili srebra). U nekim oblastima u testo se stavljaju i figurice izrezane od drenovog drveta, koje predstavljaju živinu, volove, krave, svinje, pčele itd.[4], ili se ubacuju zrna žita i boba, orah, pramen vune, prutić, i iver od raznih građevinskih materijala,[2] (npr u Semberiji se u testo obrednih kolača stavlja komadić prvog ivera nastalog sečenjem badnjaka; i objašnjava da se ovo čini „radi pčela“).[5] Gornja površina oblikovanog obrednog hleba može biti pred pečenje ukrašena raznim simbolima,[2] kao što su hristogram, zvezde, krugovi, otisak ključa ili češlja.[6]
Vrste obrednih hlebova[uredi | uredi izvor]
Za Božićne praznike pripreman je veliki broj raznovrsnih obrednih hlebova: česnica, božićni kolač i veći broj figuralnih hlebova „zakončića“.
- Na obrednom kolaču „kuća“ predstavljeni su svi ukućani, sa jednom figurom više da bi bilo prinove, tu su i mačka, pas, ognjište sa drvima.
- Kolač „bačva“ koristi se za ritualno ispijanje vina iz otvora za čep, uz blagoslov za zdravlje.
- U nekim selima mesi se „Bogu brada“, „tajna večera“, „krave“, „svinja“, „kola“, „srp“, „čeze“, „njive“, „traktor“, „lojze“, „livade“, „ovčarnik“. Imena ovih hlebova, kao i njihov izgled kazuju kome su namenjeni.
- Na hlebu namenjenom polju „njiva“ centralno mesto zauzimaju ukršteni snopovi sa figurom zmije, kroz čiju glavu je provučen klas žita. Ovaj ornament srećemo npr u Aleksinačkom pomoravlju, istočno od Morave, svrljiškim selima zapadne zone, niškim selima severoistočne zone. Teritorijalno on predstavlja celinu i sigurno vuče korene iz dalje prošlosti kada je zmija poštovana kao kućno i agrarno božanstvo, i bila „čuvarica njiva i kuća“.
- Pored navedenih obrednih hlebova mesi se i neparan broj kravajčića „kovržanja“, „kovržanjca“, „gugutki“, namenjenih pokojnim precima, a dele se po komšiluku sutradan, nakon Božića.
Tokom vremena, obredni hlebovi doživljavali su mnoge transformacije i bili izloženi različitim uticajima. Zato se danas u raznim krajevima Srbije sreće mnogo različitih oblika, naziva i motiva obrednih hlebova, koji imaju i različitu namenu.
Obredni hlebovi za Badnji dan i veče[uredi | uredi izvor]
Na Badnji dan, izjutra, domaćica mesi brojne hlebove za večernju trpezu. Obavezno se mesi pogača – česnica sa novčićem koja se lomi pre večere. Postoji verovanje da će onaj kome se padne novčić biti srećan i uspešan u poslovima tokom cele godine. Pored pogače domaćica kuće mesi i druge hlebove koje šara raznim motivima.
Po unošenju badnjaka i slame u kuću, postavlja se trpeza za Badnje veče i na njoj sva jela, obredni hlebovi, pite, med, raznovrsno suvo voće, orasi kojima se pridaje posebna zaštitna i plodotvorna moć, bundeva, žuti šećer, nišador, crno ili crveno vino, rakija, sokovi. Sva jela su posna jer je Badnji dan poslednji dan Božićnog posta.[7]
Tokom Badnje večere veći broj hlebova se seče i lomi, nešto od toga se pojede, a nepojedeno sutradan daje stoci. Neki vernici kao apotropejon čuvaju obredne hlebove tokom cele godine (npr »Bogu brada« hleb).[8]
Obredni hlebovi za Božić (7. januar)[uredi | uredi izvor]
Božić se, na prostoru cele Srbiji, slavi kao porodična svetkovina i najradosniji praznik. Izjutra rano se spremaju se obredni hlebovi, među kojima je najvažnija česnica-pogača i obredna pečenica-prase, jagnje, negde i vrapci, i prave krstovi od nedogorelih delova badnjaka. Posle Božićnog posta ukućani se nakon 40 dana prvi put „mrse“ pečenim vrapcima ili pečenjem, a u kuću se unosi „šumka“ i dolazi položajnik.
Izjutra rano na Božić po običaju kuću „podlazi“ podlaznik, polaznik, polažajnik (položajnik), polaženik (položenik), zdravo muško dete, dobre naravi, batlija, kome su živi roditelji. Ako kuća napreduje, položajnik se godinama ne menja, poziva se svake godine i dobro nagrađuje novcem, čarapama, šalom, orasima, slatkišima.[9]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Dragoslav Antonijević, Aleksinačko pomoravlje, SEZB, Život i običaji narodni, knjiga 35. Beograd, 1971. 171.
- ^ a b v g Plotnikova, A. A. (2001). „Česnica”. Ur.: Svetlana Mihaйlovna Tolstaя i Ljubinko Radenković. Slovenska mitologija: enciklopedijski rečnik. Beograd: Zepter Book World. str. 577—78.
- ^ Karadžić, Vuk Stefanović (2005). „Naravi i običaji u Crnoj Gori”. Život i običaji naroda srpskoga. Beograd: Politika: Narodna knjiga. str. 323—26.
- ^ a b Vuković, Milan T. (2004). „Božićni praznici”. Narodni običaji, verovanja i poslovice kod Srba (12 izd.). Beograd: Sazvežđa. str. 90—91.
- ^ Čajkanović, Veselin (1994). „Badnjak”. Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama. priredio i dopunio Vojislav Đurić. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 268—71.
- ^ Vukmanović, Jovan (1962). „Božićni običaji u Boki Kotorskoj”. Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slovena. Zagreb: Jugoslavenska akademija nauka i umjetnosti. 40: 491—503. Pristupljeno 07. 03. 2010.
- ^ Iva Trajković, Božićni običaji u Nišu i okolini, GEM, br.69, Bgd. (2005). str. 39.
- ^ Dragoslav Antonijević, Aleksinačko pomoravlje, SEZB, Život i običaji narodni, knjiga 35. Beograd. (1971). str. 117–119.
- ^ Petar Vlahović, Običaji verovanja i praznoverice naroda Jugoslavije, Beograd. (1972). str. 76–77.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Karadžić, Vuk Stefanović (2005). „Naravi i običaji u Crnoj Gori”. Život i običaji naroda srpskoga. Beograd: Politika: Narodna knjiga. str. 323—26.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Božićni obredni hlebovi na Vikimedijinoj ostavi
