Boro Drašković

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Boro Drašković
BoroDraskovic.JPG
Datum rođenja(1935-05-29)29. maj 1935.(84 god.)
Mesto rođenjaSarajevo
 Kraljevina Jugoslavija

Boro Drašković (Sarajevo, Kraljevina Jugoslavija, 29. maj 1935) je srpski režiser i scenarista , profesor univerziteta, član je i počasni doktor Evropske Filmske Akademije ESRA, kao i član Srpskog PEN centra.[1]

Biografija[uredi]

Diplomirao je režiju na Akademiji za pozorišnu i fimsku umetnost, u klasi profesora Huga Klajna. Do 1959. godine radio je kao novinar u sarajevskom "Oslobođenju". Zatim prelazi u sarajevsko Narodno pozorište, da režira pozorišne predstave. Postaje 1965. godine stalni reditelj u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. U Novom Sadu od 1976. godine je profesor režije na tamošnjoj Akademiji umetnosti. Šef je Katedre za režiju i izvodi multimedijalnu nastavu glume i režije.[2]

Kao profesor na mnogim univerzitetima (SAD, Indija, Kuvajt, Irak, Mađarska, Norveška…), jedan od retkih reditelja koji su se, sa podjednakim uspehom bavili raznim medijima (radiom, televizijom, filmom), autor više knjiga o glumi i režiji (Promena, Lavirint, Ogledalo, Paradoks o reditelju, Kralj majmuna…). U pozorištu je tumačio najznačajnija dela, u širokom luku od Eshila do Beketa, uz Šekspira, Molijera, Čehova, i naše klasike Domanovića, Petra Kočića, Danila Kiša... Objavio je knjigu-putopis Pogled prolaznika. Piše kratke priče, scenarija, radio-drame i drame. Bora Drašković je nagrađivan u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nagrada gradova Beograda, Sarajeva, Novog Sada, pečata grada Orlean, Nagrade filmskih gledalaca (Moskva), Sterijine nagrade za teatrologiju, Statuete Joakim Vujić 2011. godine.[3] Draškoviću je pripala i nagrada mediteranskih filmskih festivala za mir i toleranciju (Jerusalim), Nagrada Ekrani Ljubavi za najbolji umetnički doprinos (Verona), Nagrada za životno delo Univerziteta u Novom Sadu, Nagrada Udruženja filmskih radnika Srbije za životno delo, odnosno za sveukupno stvaralaštvo i doprinos srpskoj kinematografiji...

Supruga Maja Drašković (scenarista, kostimograf, scenograf), stalni mu je saradnik u svim projektima i medijima.[4]

„Mislim da je iz mnogo razloga današnji svet veoma teško mesto za život. Toliko različitih energija je stalno u sukobu. Čoveku je veoma teško da izabere pravi put i njemu ostane dosledan. Svega je previše na svetu, a čoveku neprestano nedostaje baš ono najvažnije - ljubav, hleb, vino, spokojstvo, posao, nepogrešiv pogled u budućnost... Iskustva kroz koja smo prolazili omogućavaju nam da ako ništa drugo, shvatimo šta bi trebalo da činimo. I ako nam se pruži prilika sigurno nećemo pogrešiti u izboru. Mislim da smo za to zreli.”

— Boro Drašković

Filmovi[uredi]

Godina Naziv
1969. Horoskop
1971. Nokaut
1979. Usijanje
1985. Život je lep
1994. Vukovar - jedna priča

Dokumentarni filmovi i TV drame[uredi]

  • Promena
  • Peta kolona
  • Žena
  • Žad
  • Nešto sasvim lično
  • Prizori iz Kine 1,2,3
  • Ježi Kavalerovič
  • Haldor Laksnes
  • Pohvala Islandu, 1973.
  • Ubijanje kitova
  • Paradoks o šahu, 1973.
  • Prva žena dirigent
  • Nedelja popodne na Grenlandu, 1973.
  • Kuhinja, 1976.
  • Moderni izraz u umjetnosti
  • Čudo iz Bruklina,
  • Film o filmu: Seobe
  • Sasvim lično

Knjige[uredi]

Galerija[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Srpski PEN centar
  2. ^ http://www.prometej.rs/autori/boro-draskovic/
  3. ^ „Dobitnici Statuete Joakim Vujić, www.joakimvujic.com”. Arhivirano iz originala na datum 22. 10. 2008. Pristupljeno 12. 2. 2011. 
  4. ^ Boro i Maja Drašković
  5. ^ „Joakimovi potomci, www.joakimvujic.com”. Arhivirano iz originala na datum 8. 7. 2013. Pristupljeno 10. 2. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi]