Јоакимфест (Међународни позоришни фестивал)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Јоакиминтерфест)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јоакимфест
Лого Јоакимфеста.png
Лого Фестивала
Датум(и)7. - 15. октобар
Основан2006.
Трајање8 дана
Типпозоришни
ЛокацијаСрбија Књажевско-српски театар, Крагујевац, Србија
ОснивачиКњажевско-српски театар, Крагујевац
Веб-сајт
www.joakimvujic.com

Јоакимфест је Међународни позоришни фестивал који се одржава сваке године од 7. до 15. октобра у Крагујевцу, Књажевско-српском театру (до 2019. Јоакиминтерфест).[1]

Фестивал је добио име по Јоакиму Вујићу, директору првог српског театра основаног у Крагујевцу 1835. године. Домаћин Фестивала је Књажевско-српски театар, а главни покровитељ Град Крагујевац.[2]

Историјат[уреди | уреди извор]

Јоакимfест је међународни позоришни фестивал који се одржава сваке јесени у Крагујевцу, друге седмице у октобру (do 2019. Joakiminterfest). Фестивал је 2006. године покренуо позоришни редитељ Драган Јаковљевић, тадашњи директор Књажевско-српског театра. Од тада до данас, Фестивал је пролазио кроз различита раздобља успона и падова, у потрази за чврсто утемељеним концептом. Почетком 2019. године, избором Слободана Савића, угледног позоришног критичара из Београда, на место селектора и уметничког дирекора, извршене су корените промене у структури и концепцији Јоаким Интер Феста. Данас је то Фестивал савременог, модерног, друштвено, естетски и поетички референтног позоришта који избором представа настоји да буде видљив и препознатљив не само за локалну заједницу, него у земљи и ширем региону. Његов концепт је евро-регионални и темељи се на избору представа које су у пуном сагласју са модерним извођачким позоришним праксама. Јоакимfest слави и негује естетски софистицирано, друштвено одговорно, субверзивно и еманципаторско позориште које се хвата у коштац с горућим проблемима и феноменима времена и света у којем живимо.

Од оснивања Фестивала до данас, на Јоаким Интер Фесту је изведено преко 140 представа из 25 земаља света у којима је учесвовало више од 700 позоришних стваралаца.

Међународни жири додељује две награде на Фестивлу: Гранд при „Јоаким Вујић“ за најбољу представу у целини и Специјалну награду града Крагујевца.

Фестивал је добио име по „ оцу српског позоришта“ Јоакиму Вујићу, управнику првог српског позоришта основаног у Крагујевцу, тадашњој престоници Србије, 1835. године.

Домаћин и организатор Фестивала је Књажевско-српски театар, а главни покровитељ град Крагујевац.[3]

Награде[уреди | уреди извор]

Зашто је полудео господин Р? Југословенско драмско позориште
  • Гран при „Јоаким Вујић“ за најбољу представу у целини
  • Специјалнa наградa града Крагујевца [4]

Јоакимова награда за најбољу представу[уреди | уреди извор]

  • 2006 - Окамењени принц текст Хенинг Манкел, редитељ Марк ван дер Велден, у извођењу Малог позоришта Душко Радовић,[5]
  • 2007 - Ревизор текст Николај Гогољ, редитељ Хорациу Малаеле, у извођењу Театра комедије из Букурешта,[6]
  • 2008 - Ћеиф текст Мирза Фехимовић, редитељ Егон Савин, у извођењу Београдског драмског позоришта,[7]
  • 2009 - Вишњик текст Антон Павловић Чехов, редитељ Александар Дунђеровић, у извођењу Колектив театра из Манчестера,[8]
  • 2010 - Сан летње ноћи текст Вилијам Шекспир, редитељ Золтан Пушкаш, у извођењу Ујвидеки синхаз из Новог Сада.[9]
  • 2011 - Црвено по мотивима романа Зовем се црвено Орхана Памука у режији Мартина Кочовског, и у продукцији НЕТА, Нове европске позоришне акције.[10]
  • 2014 - Наш разред Тадеуша Слобођанека, у режији Владимира Милчина, продукција Театар за деца и младинци из Скопља.[11]
  • 2015 - Каинов ожиљак Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића, у режији режији Југа Радивојевић, продукција Шабачког позоришта .[12]
  • 2016 - Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали Тања Шљивар, режија Мирјана карановић, продукција Босанско народно позориште Зеница/Камерни театар 55 Сарајево.[13]
  • 2017 - Шекспир, сонет 66 Вилијем Шекспир у режији Кокана Младеновића и продукцији Мађарског државног позоришта «Чики Гергељ», из Темишвара, Румунија.[14]
  • 2018 - Устав Републике Хрватске Анте Томић и Рајко Грлић, режија Винко Брешан, продукција Сатиричко казалиште „Керемпух“, Загреб, Хрватска.[15]

Гран при „Јоаким Вујић“ за најбољу представу у целини[уреди | уреди извор]

Медејини дечаци, Аполо 111 из Букурешта
  • 2019 - Медејини дечаци по мотивима Еурипидове драме, режија Андреј Мажери, Аполо 111, Букурешт, Румунија.[16]
  • 2020 - „Зашто је полудео гоподин Р?“ Рајнер Вернер Фасбиндер, Михаел Фенглер, у режији Боба Јелчића, Југословенско драмско позориште [17]

Специјалнa наградa града Крагујевца[уреди | уреди извор]

  • 2019 - Ведранa Божиновић - за рад на драматургији представе "Хасанагиница" Новосадског позоришта/Ујвидеки Сзинхаза.[18]
  • 2020 - Бојани Милановић и Соњи Исаиловић за улоге Џенис Џоплин у представи „Ко је убио Џенис Џоплин?“, Српског народног позоришта, Нови Сад, редитељке Соње Петровић.[19]

Фестивали[уреди | уреди извор]

1. Јоакимфест – 2006.

Селектор: Драган Јаковљевић, редитељ

  • Театар Јоаким Вујић из Крагујевца (Србија), представа Последње мене, аутор Фурио Бордон, режија и сценографија Масимо Лукони.
  • Мало позориште Душко Радовић из Београда (Србија), представа Окамењени принц, аутор Хенинг Манкел, сценска адаптација Марк ван дер Велден.
  • Позоришна група из Манчестера (Енглеска), представа Новац у његовом џепу, аутор Мери Џонс, редитељ Едвард Џејмс Бенет.
  • Београдско драмско позориште из Београда (Србија), представа Мала трилогија смрти, аутор Елфриде Јелинек, режија Небојша Брадић.
  • Театар плус и Херцегновско позориште из Херцег Новог (Црна Гора), представа Ноћ Богова, аутор Миро Гавран, режија Југ Радивојевић.
  • Српско народно позориште из Новог Сада (Србија), представа Грета Стр. 89., аутор Лук Хибнер, режија Борис Лијешевић.
  • Сцена Маска из Шапца (Србија), представа Клара догодило се нешто неочекивано, аутор А. и И. Томашевић, режија Иван томашевић.
  • Гледалишче Глеј из Љубљане (Словенија), представа Љубав дуга три дана и три ноћи, режија Томаж Штруцл.
  • Народно позориштеиз Ниша (Србија), представа Емигранти, аутор Славомир Мрожек, режија А. Михаиловић, В. Посавец.
  • Театар Ал Давила из Питештија (Румунија), представа Екстрем, аутор Вилјам МАстосимоне, режија Дан Тудор.
  • Театар Ругантино из Загреба (Хрватска), представа Са ће Божо, сваки час, аутор И. Иванишевић, режија Марио Ковач.

Пратећи програм

Жири

  • Драгана Бошковић, театролог (Србија) - председник,
  • Снежана Ковачевић, костимограф (Србија),
  • Џон Мердок, драмски писац (Енглеска),
  • Пјер Валтер Полиц, редитељ (Немачка).


Најбоља представа

  • Награду за најбољу представу на Првом ЈоакимИнтеФесту добила је представа Окамењени принц, Малог позоришта Душко Радовић из Београда. Редитељ, Марк ван дер Велден и његови глумци, Горан Јевтић и Иван Томић, успели су да превазиђу позоришни језик, да испричају причу за сва времена у којој учествујемо сви ми. Отварање према свету, изолованост од осталог света, само су поводи у оквиру којих је екипа Окамењеног принца нашла инструменте да исприча сопствени живот, са и без лажи, а без помоћи видео-трака. Међународни жири захваљује на задовољству учествовања у оваквом перформансу.
2. Јоакимфест – 2007.

Селектор: Драган Јаковљевић, редитељ

  • Народно позориште Републике Српске из Бање Луке (Република Српска), представа Породичне приче аутор Биљана Србљановић, редитељ Јовица Павић.
  • Битеф театар из Београда (Србија), представа Превара, аутор Харолд Пинтер, редитељ Жанко Томић.
  • Театар комедије из Букурешта (Румунија), представа Ревизор, аутор Николај Васиљевич Гогољ, редитељ Хорациу Малаеле.
  • Књажевско-српски театар из Крагујевца (Србија), представа Бајка о мртвој царевој кћери, аутор Николај Кољада, редитељ Бошко Димитријевић.
  • Московски обласни државни театар младих из Москве (Русија), представа Моцарт и Салијери аутор Александар Пушкин, редитељ Валериј Персиков.
  • Мозаик позоришна група из Барселоне (Шпанија), представа У љубави, сценарио и режија Едуард Кодина Пујолрију.
  • Словенске коморне дивадло, Мартин (Словачка), представа Иванов, аутор Антон Павлович Чехов, редитељ Роман Полак.
  • Народно позориште из Мостара (Босна и Херцеговина), представа Дервиш и смрт, утор Меша Селимовић, редитељ Ерол Кадић.
  • Бетон хала театар из Београда (Србија), представа Антигона, аутор Бертолд Брехт, редитељ Ивана Вујић.
  • НУЦК - Антон Панов из Струмице (Македонија), представа Гола Вера, аутор Ђорђе Милосављевић, редитељ Александра Ковачевић.
  • Позориште Добрица Милутиновић из Сремске Митровице (Србија), представа Дон Жуан се враћа из рата, аутор Еден фон Хорват, адаптација и режија Владимир Лазић.
  • Театар Ал. Давила из Питештија (Румунија), представа Фројдов канабе, аутор Корнел Удреа, редитељ Матеи Вароди.
  • Народно позориште из Суботице (Србија), представа Фритцспеил, аутор Борис Сенкер, редитељ Роберт Рапоња.

Пратећи програм

Жири

  • Иван Клеменц, глумац, редовни професор на Академији уметности у Новом Саду на предметима мачевање и сценски покрет, Србија
  • Драгана Бошковић, театролог из Београда, Србија,
  • Криса Мантака, костимограф, доцент на Школи за ликовну уметност у Солуну - Грчка,
  • Љубослав Мајера, редитељ, професор глуме на Академији уметности у Новом Саду и Академији драмске уметности у Банској Бистрици, Словачка - Србија,
  • Мирча Гицулеску, књижевник и позоришни критичар из Букурешта - Румунија.

Најбоља представа

  • Прецизно стилизована, стилски осмишљена, визуелно и семантички тачна представа у којој се истиче доследна тимска игра глумачке екипе и која држи пажњу и увлачи публику у себе је представа рађена по тексту Н. В. Гогоља у режији Хорацију Малаелеа и извођењу Театра комедије из Букурешта - Ревизор.
3. Јоакимфест – 2008.

Селектор: Драган Јаковљевић, редитељ

  • Књажевско-српски театар из Крагујевца (Србија), представа Теза. Аутори П. Мид, Џ. Дјукс и Д. Парнел; редитељ Дан Тудор.
  • Словенско народно гледалишче из Марибора (Словенија), представа Интимни аутопортрет Фриде Кало. Аутор Славенка Миловановић Прегељ и Ивана Вујић, редитељ Ивана Вујић.
  • Народно позориште Републике Српске Бања Лука (Република Српска), представа Дивље месо. Аутор Горан Стефановски, редитељ Лари Запиа.
  • Драмско-луткарски театар из Враца (Бугарска), представа Сан летње ноћи. Вилијам Шекспир, редитељ Николај Пољаков.
  • Народно позориште из Ужица (Србија), представа Уметност и доколица. Аутор Стив Тешић, редитељ Немања Ранковић.
  • Театар Ал. Давила из Питештија (Румунија), представа Скин Дип. Аутор Пол Мид, редитељ Дан Тудор.
  • Београдско драмско позориште из Београда (Србија), представа Ћеиф. Аутор Мирза Фехимовић, редитељ Егон Савин.
  • Театар Форме, Вроцлав (Пољска), представа Глад. Аутор Кнут Хамсун, редитељ Јозеф Маркоцки.

Пратећи програм

  • Ауторски пројекат Ларе Јанкович у копродукцији Културног друштва Б-51 (Фестивал Експонто) из Љубљане (Словенија), представа Као ја. Редитељ Зијах А. Соколовић.

Жири

Најбоља представа

  • Награду за најбољу представу добила је представа Ћеиф Мирзе Фехимовића у режији Егона Савина у продукцији Београдског драмског позоришта из Београда, Србија. Представа Ћеиф је трагикомична прича о повратку човечности, подсећање на оно што осећамо и што јесмо у времену које је учинило све да свако чуло у нама отупи. Она нам нуди огледало у коме не само да препознајемо себе већ смо позвани да том истом огледалу постављамо питања. Оно нас разголићује али тим разголићењем и очишћава кроз истинито сведочење о оном што је у нама најљудскије.
4. Јоакимфест – 2009.

Селектор: Драган Јаковљевић, редитељ

  • Књажевско-српски театар из Крагујевца, (Србија) и Колектив Театар, Манчестер, Енглеска, представа Клуб Нови светски поредак, по мотивима текстова Харолда Пинтера, Хајнера Милера и Платона, редитељ Александар Дунђеровић.
  • Театар Ругантино из Загреба, Хрватска, представа Бог масакра, аутор Јасмина Реза, редитељ Франка Перковић.
  • Театар Ал. Давила из Питештија, Румунија, представа Дон Жуан, аутор Жан Батист Поклен Молијер, редитељ Богдан Чаба.
  • Колектив Театар Ливерпул, Манчестер и Лондон, Енглеска, представа Вишњик, аутор Антон Чехов, редитељ Александар Дунђеровић.
  • Мал Драмски Театар, Битола и Нов Театар, Охрид, Република Македонија, представа Граница, аутор Венко Андоновски, редитељ Софија Ристевска.
  • Мал Драмски Театар, Битола, Република Македонија, представа Друга страна, аутор Дејан Дуковски, редитељ Мартин Кочовски.
  • Народно позориште Ужице, Србија, представа Родољупци, аутор Јован Стерија Поповић, редитељ Лари Запиа.
  • Позоришна трупа, Нортечптон, САД, представа Милошевић у Хагу, аутор Милан Драгићевић, режија Шерил Студлеј (енгл. Sheryl Stoodlay) и Милан Драгићевић.
  • Театар Кореја, Леће, Италија, представа, Страст Тројанки, режија Антонио Пицикато и Салваторе Трамаћере.

Пратећи програм

  • Шелтер сцена из Крагујевца, Србија, представа Десет дана капетана Постникова, аутор Микаело Борнстеин, редитељ Милић Јовановић. Представа се изводи у част награђених.

Жири

  • Анастас Попдимитров, глумац, директор Драмско луткарског позоришта, Враца, Бугарска (председник),
  • Драгана Бошковић, театролог, Београд,
  • Слободан Савић, позоришни критичар и писац из Београда.

Најбоља представа

  • ВИШЊИК, Театар Колектив, Манчестер-Лондон, Енглеска. Представа Вишњик, у промишљеној режији Александра Дунђеровића, на иновативан и оригиналан начин наглашава универзалне вредности Чеховљевог текста и смешта их у савремени контекст данашњег света који је духовност и људскост претворио у робу на тржишту. Представа снажних емоција и са јасном поруком коју истовремено прожимају меланхолија, иронија и цинизам.


Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Књажевско-српски театар, Приступљено 12. 9. 2020.
  2. ^ Књажевско-српски театар, Приступљено 12. 9. 2020.
  3. ^ Јоакимфест, Приступљено 14. 1о. 2020.
  4. ^ Књажевско-српски театар, Приступљено 12. 9. 2020.
  5. ^ 1. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 4. 5. 2013.
  6. ^ 2. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 4. 5. 2013.
  7. ^ 3. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 4. 5. 2013.
  8. ^ 4. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 4. 5. 2013.
  9. ^ 5. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 4. 5. 2013.
  10. ^ 6. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (10. октобар 2011), Приступљено 4. 5. 2013.
  11. ^ 9. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 24. 10. 2014.
  12. ^ 10. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 3. 9. 2016.
  13. ^ 11. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јануар 2014), Приступљено 15.10.2016.
  14. ^ 12. ЈоакимИнтерФест Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2014), Приступљено 19.10.2017.
  15. ^ ЈоакимИнтерФест 2018. , Приступљено 9.2.2019.
  16. ^ ЈоакимИнтерФест 2019. , Приступљено 9.2.2020.
  17. ^ Награде 15. Јоакимфеста, Приступљено 13.10.2020.
  18. ^ ЈоакимИнтерФест 2019. , Приступљено 9.2.2020.
  19. ^ Награде 15. Јоакимфеста, Приступљено 13.10.2020.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]