Brusnica

Brusnice
Owoce Żurawina.jpg
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Ericales
Porodica: Ericaceae
Rod: Vaccinium
Podrod: Oxycoccus
Vrste
Cranberrymap.jpg
Prirodni areali brusnice

Brusnice (Oxycoccus) predstavljaju podrod roda Vaccinium iz porodice vresova (Ericaceae). To je grupa zimzelenih patuljastih žbunastih biljaka koje rastu u močvarnim područjima severne hemisfere. Čine je 4 vrste: Vaccinium erythrocarpum, Vaccinium macrocarpon, Vaccinium microcarpum i Vaccinium oxycoccos. Plodovi svih vrsta brusnica su jestivi i imaju široku primenu u prehrambenoj industriji, te u industriji lekova.

U pojedinim izvorima takson Oxycoccus se smatra posebnim rodom Oxycoccus Hill (1756).[1]

Latinsko ime podroda oxycoccos izvedeno je od grčkih reči ὀξύς („kiselo”) i κόκκος („bobica”) i u direktnoj je vezi sa ukusom plodova. Doseljenici u Novu Englesku tokom XVII veka ove biljke su često nazivali i „medveđim bobicama” (engl. Bearberries) pošto su zreli plodovi bili omiljena hrana medveda.

Američki domoroci su među prvima plodove brusnica koristili u ishrani. Prvu zvaničnu farmu brusnica u Severnoj Americi osnovao je Henri Hol 1816, a već tokom 1820-ih krenule su i prve isporuke ka Evropi. U Sjedinjenim Državama brusnice se tradicionalno jedu tokom Božića i Dana zahvalnosti.

Morfologija[uredi | uredi izvor]

Slika stabljike sa plodovima

Sve vrste brusnica su puzajući večnozeleni grmovi sa gipkim granama dužine od 15 do 30 cm. Korenov sistem je jako dugačak, a na korenu obitavaju gljivice koje su povezane sa ćelijama korena obrazujući mikorize (simbiotski oblik interakcije između gljiva i korenja viših biljaka). Gljivice iz zemljišta uzimaju hranjive materije, razgrađuju ih i dalje prosleđuju korenovom sistemu koji hrani biljku.

Listovi su duguljasti, dužine od 3 do 15 mm, širine 1−6 mm, i imaju jako kratke peteljke. Listovi su tamnozelene boje na licu, i pepeljasto bele na naličju, i ne opadaju tokom zime. Donji deo lista obložen je voskom koji štiti stome lista od zagušivanja močvarnom vodom.

Cvetovi se bledo ljubičasti do rozi, pravilni i okrenuti prema tlu. Drške na kojima se razvijaju cvetovi su dosta duge, dužine i do 5 cm. Na čašici se nalaze po 4 čašična listića, latice su povijene unazad. Svaki cvet ima po 8 prašnika i jedan tučak. Cveta od maja do juna (ponegde i ranije u zavisnosti od klime), a cvet traje po 18 dana.

Formula cveta je sledeća: Male and female sign.svg

Plod je okrugla do elipsasta bobica crvene boje. Biljke koje rastu u močvarnim predelima daju krupnije plodove i njihove bobice mogu imati prečnik i do 16 mm. Unutar svakog ploda se nalazi sitno seme koje ptice preko izmeta raznose, čime se vrši razmnožavanje biljke. Svaka pojedinačna biljka godišnje produkuje i po nekoliko stotina plodova.

Komercijalna proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Žetva brusnica u Nju Džerziju

Brusnice se danas komercijalno uzgajaju u Sjedinjenim Državama i u Kanadi. U SAD najveći proizvođači su države Masačusets, Nju Džerzi, Oregon, Vašington i Viskonsin (najveći proizvođač), a u Kanadi pokrajine Britanska Kolumbija, Nju Branzvik, Ontario, Nova Skoša, Ostrvo Princa Edvarda, Njufaundlend i Kebek. U dolini reke Frejzer u Britanskoj Kolumbiji nalaze se ogromne farme za uzgoj brusnica u kojima se proizvede oko 95% od ukupne kanadske produkcije (zasađeno je oko 1.500 hektara na kojima se godišnje proizvede 17 miliona kilograma). Manje količine plantaški se uzgajaju i u južnoj Argentini, Čileu i Holandiji.

Nutritivna i medicinska svojstva[uredi | uredi izvor]

Hemijski sastav ploda Brusnica
močvarna
Brusnica
krupnoplodna
Glukoza, % 1,48—2,7 1,8—2,76
Fruktoza, % 1,0—2,15 1,73—2,69
Saharoza, % 0,04—2,7 0,0—1,86
Pektini, % 0,17—1,41 0,4—1,8
Antocijan, mg/100 g 132—790 130—1059
Katehini, mg/100 g 160—579 126—612
Flavonoli, mg/100 g 275—578 263—705
Hlorogena kiselina, mg/100 g 72—129 77—120
Askorbinska kiselina (vitamin C), mg/100 g 45—77
Tiamin (vitamin B1), mg/100 g 0,236—0,64
Riboflavin (vitamin B2), mg/100 g 0,310
Vitamin B3, mg/100 g 0,01
Filohinon, % 0,8—1,.0
Tanini, % 0,1—0,32

Nutritivno gledano, sveža brusnica daje 46 kilokalorija na 100 grama ploda. Sadrži najviše vode (87%), zatim ugljenih hidrata (12%), a ostatak čine belančevine i masti (1%). Od minerala, najzastupljeniji su kalijum, fosfor, kalcijum i mangan, a ima i gvožđa i sasvim malo natrijuma.

Ovo voće ne sadrži holesterol a veoma je oskudno i natrijumom. Umesto toga, brusnica obiluje vitaminom C, flavonoidima i polifenoloidnim jedinjenjima koje pozitivno utiču na zdravlje.

Brusnica je bogata antioksidansima (antocijanini, kvercetol, selen, vitamini A, C, E), pa se ovo voće preporučuje u ishrani. Antioksidansi su, supstance koje čuvaju ćelije od oksidativnog stresa i pogubnog uticaja slobodnih radikala, koji u organizmu nastaju usled različitih spoljašnjih uticaja. Ovi slobodni radikali povećavaju šanse za nastajanje bolesti srca, tumora i mnogih drugih oboljenja.

Brusnica je za srce i krvne sudove blagotvorna zbog smanjivanja rizika za dobijanje bolesti ovih organa, u prvom redu snižavanjem povišenih vrednosti LDL holesterola (loš holesterol) i triglicerida u krvi, a povećavanjem nivoa HDL holesterola (dobar holesterol).

Anticijanini iz brusnice, koji daju ovom voću jarkocrvenu boju, utiču na sprečavanje oksidativnog oštećenja kod endotelnih ćelija. Zdravstveni efekti konzumiranja ovog voća ovim se ne završavaju. Zbog niskog sadržaja natrijuma (a nešto većeg kalijuma), brusnica deluje na snižavanje krvnog pritiska. Sok brusnice blagotvorno deluje na probleme urinarnog trakta.

Vrste[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Иллюстрированный определитель растений Ленинградской области / Под ред. А. Л. Буданцева и Г. П. Яковлева.. — М.: Товарищество научных изданий КМК, — — 799 с. — 700 экз. 2006. ISBN 978-5-87317-260-3. стр. 178, 180—181.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]