Велика спрутка

Velika sprutka
Velika sprutka leti
Velika sprutka zimi
Status ugroženosti
Skoro ugrožen  (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Charadriiformes
Porodica:	Scolopacidae
Rod:	Calidris
Vrsta:	C. canutus
Binomno ime
Calidris canutus (Linnaeus, 1758)
Sinonimi
Tringa canutus Linnaeus, 1758

Velika sprutka (lat. Calidris canutus) je ptica selica iz reda šljukarica. Naziv roda Calidris potiče od starogrčke reči kalidris ili skalidris, koja se u vreme Aristotela upotrebljavala za sivu pticu koja se sreće u blizini vode. Postoje dva objašnjenja kako je latinska reč canutus pripala baš ovoj ptici. Prvo je nastalo na osnovu sivobele obojenosti perja u zimskom periodu, a drugo, verodostojnije objašnjenje, je po danskom kralju Knutu Velikom. Naime, legenda kaže da je ovaj vladar zabranio plimi da nadolazi. Plima ga nije poslušala i nakvasila mu je kraljevsku odoru i stopala. Velikoj sprutki, dok traži hranu na obali, talasi dodiruju stopala, pa to podseća na nezgodu koja se desila kralju Knutu.

Opis

Dužina tela od vrha repa do vrha kljuna je 23-26 cm, a raspon krila je 45-53 cm. Masa ptice je od 85 do 220 grama. Dosta je veća i krupnija od crnotrbe sprutke. Kljun je obično prav, kratak i debeo. U letu joj se primećuje tanka bela linija na dugim krilima, kratko zaobljeno telo i bledosivi nadrepak. Zimsko perje i perje mladih ptica je sivo sa izraženom svetlom obrvom iznad oka i kratkim sivozelenim nogama. Mužjak je u sezoni parenja jarko narandžasto obojen, dok je ženka nešto manje upadljiva. Mlade jedinke, pored sive boje, na sebi imaju i žute prelive na grudima. Ponekad je žuta boja toliko izražena da mladunac može podsećati na odraslu jedinku u gnezdećem perju.

Rasprostranjenje i stanište

Areal rasprostranjenja

Ima veoma veliki areal rasprostranjenja. Naseljava Aljasku, ostrva Kanadskog Arktičkog arhipelaga, Grenland, ostrva ruskog Arktika i poluostrvo Čukotka. Zimu provodi na istočnim i zapadnim obalama Atlantika i Pacifika, u priobalju Indije i oko cele Australije.

Podvrste

Na svetu postoji 6 podvrsta velike sprutke i svaka ima drugačije rasprostranjenje:

• C. c. canutus - Naseljava poluostrvo Tajmir i verovatno Jakutiju; tokom seobe odmara duž obale Vadenskog mora, a zimuje u zapadnoj i južnoj Africi i južnoj Aziji.
• C. c. rufa - Naseljava južnije delove kanadskog Arktika; tokom seobe odmara na obali zaliva Delaver, a zimuje u priobalju južne Floride, Teksasa i severnog Brazila.
• C. c. piersmai - Naseljava Novosibirska ostrva; tokom seobe odmara na obali Bohajskog mora, a zimuje u severozapadnoj Australiji.
• C. c. roselaari - Naseljava Vrangelovo ostrvo i severozapadnu Aljasku; tokom seobe odmara u delti reka Jukon i Kaskokvim i u okrugu Grejs Harbor, a zimuje na obali zapadnog Meksika, jugoistočnog SAD, severne Venecuele i južne Paname.
• C. c. rogersi - Naseljava poluostrvo Čukotka; tokom seobe odmara u probalju Bohajskog mora, a zimuje na području Australazije.
• C. c. islandica - Naseljava severnije delove kanadskog Arktika i severni Grenland; tokom seobe odmara na obali okruga Troms u Norveškoj, a zimuje na plažama zapadne Evrope.

Naseljava nepolodne, stenovite visoravni arktičke tundre. Pogodno stanište za svijanje gnezda su joj grebeni izloženi vremenskim nepogodama, zabarena staništa u podnožju brda, ocedne humke nastale od biljaka iz roda Dryas i brdoviti platoi sa oskudnom vegetacijom, koju obično čine biljke iz roda Salix. Van gnezdećeg perioda je striktno vezana za morske obale, zonu plime i oseke, estuare, lagune, peščane skrovite plaže, zalive i luke. Povremeno se može sresti u braktični močvarama.

Biologija

Mlada jedinka

Ishranu u periodu razmnožavanja dominantno čine adultni i larvalni oblici insekata, uglavnom iz redova Diptera, Lepidoptera, Trichoptera i Coleoptera, ali i pauci, račići, puževi i crvi. Nedostatak insekata upotpuniće semenom trske, rastavićima i mladicama biljaka. Na seobi se češće hrani školjkama, puževima, člankovitim crvima, račićima, insektima i ikrom potkovičastih kraba iz roda Limulus. Retko se hrani ribom i semenom. Četiri jajeta polaže u plitko udubljenje na ogoleloj zemlji, steni ili šljunčanoj plaži, a obično je okruženo vegetacijom tundre. Roditelji se smenjuju tokom inkubacije koja traje dvadesetak dana. Ubrzo nakon izleganja ptići sami traže hranu, a mogu da lete već nakon 18 do 20 dana. Uglavnom se seli noću. Odrasle jedinke seobu počinju već u julu, dok polno nezrele ptice kreću na ovo opasno putovanje tek sredinom avgusta, kako bi prikupile što više masnih naslaga. Na gnezdeće teritorije se vraća u periodu maj-jun. Veliki broj ptica se zadržava u Finskoj početkom juna. Ponekad se na zimovanju okuplja u ogromna jata. Smatra se da se u Evropi gnezdi između 15 000 i 30 000 parova, dok je svetska populacija procenjena da broji od 891 000 do 979 000 jedinki.

Ugroženost

Velikoj sprutki najviše preti gubitak staništa na kojima se hrani tokom seobe. Na populacije koje se sele duž obale istočne Azije, nepovoljno utiče degradacija priobalnog pojasa Žutog mora. Procenjuje se da je 65% plimnih nanosa izgubljeno u poslednjih pet decenija. Taj gubitak se pripisuje urbanizaciji, melioraciji zemljišta i ekspanziji industrije i poljoprivrede, koje direktno ugrožavaju staništa na kojima se, pored ove, hrane i odmaraju, i ostale vrste ptica iz porodice Scolopacidae. Na smanjenje dostupnog plena prilično utiče prekomerna eksploatacija ostriga, ali i izgradnja brana na rekama, zagađenje, akvakultura, naftne bušotine, obnovljivi izvori energije i invazivna vrsta biljke iz roda Spartina, koja svojim brzim širenjem u pesku ne ostavlja mnogo prostora za razmnožavanje sitnih beskičmenjaka kojima se ova ptica hrani. U prošlosti je povećano prikupljanje potkovičastih kraba (Limulus polyphemus) u SAD prouzrokovalo nedostatak hrane, jer se velika sprutka hrani jajima ove krabe. Ilegalno je lovljena u Brazilu, Kini i na Novom Zelandu, a još uvek se lovi u Francuskoj. Postoje slučajevi uplitanja u ribarske mreže. Podložna je ptičjem gripu, pa je veće epizootije mogu ugroziti.

Velika sprutka u Srbiji

Posmatranja ornitologa iz 1843. nam govore da je ova ptica bila retka u Sremu i da se pojavljivala zajedno sa drugim šljukaricama. U prošlosti, pored ovog, postoji još nekoliko nalaza iz okoline Kovina. Tokom druge polovine 20. i početkom 21. veka je beležena, uglavnom pojedinačno, na seobi i to jedino u Bačkoj i Banatu. Na slatinskom jezeru Rusanda 18.09.2007. je posmatrana mlada jedinka velike sprutke koja je bila u društvu sa ostalim sprutkama. Južno od Save i Dunava nije nađena. Pojavljuje se u priobalju različitih plitkih vodenih staništa prirodnog ili veštačkog porekla. U zimskom periodu nije registrovana.

Galerija

• 
  Zimsko perje
• 
  Odrasla i mlada jedinka
• 
  Potraga za hranom
• 
  Velike sprutke u letu
• 
  Šljuka kamenjarka (levo) i velika sprutka (desno)
• 
  Jaje iz muzejske zbirke

Literatura

• Sandrock, James; Prior, Jean C. (mart 2014). The Scientific Nomenclature of Birds in the Upper Midwest. University of Iowa Press. str. 32. ISBN 978-1-60938-225-4. 
• Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 izd.). Harper Collins. ISBN 9780007268146.