Pređi na sadržaj

Veslanje na Letnjim olimpijskim igrama

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Veslanje se prvi puta održalo na Olimpijskim igrama u Parizu 1900. Takođe je bilo i u programu prvih modernih Igara u Atini 1896 godine, ali su takmičenja bila otkazana zbog vremenskih prilika. Takmičenja za muškarce su bila u programu svih Igara, dok su takmičenja za žene uvedena tek na Igrama u Montrealu 1976. Sve do ’60-ih godina dvadesetog veka, američki veslači su dominirali olimpijskim veslanjem. Tada na scenu stupaju veslači SSSR-a i do ’70-’80. godina su neprikosnoveni, kada tron preuzimaju veslači tadašnje Istočne Nemačke.[1][2]

Veslanje za lake veslače uvedeno je na Igrama u Atlanti 1996 godine.

Trenutno u programu olimpijskih igara je ovih 14 disciplina:

  • Muškarci: četverac skul, dvojac skul, skif, osmerac, četverac bez kormilara, dvojac bez kormilara
  • Muškarci: laki veslači: četverac bez kormilara, dvojac skul
  • Žene: četverac skul, dvojac skul, skif, osmerac, dvojac bez kormilarke
  • Žene lake veslačice: laki dvojac skul[3]

Pravila veslanja[uredi | uredi izvor]

Veslački čamci su često menjali oblik i konstrukciju. Tako su npr. prva pomična sedišta u čamcu koja su upotrebljena 1896. izazvala velike promene u tehnici veslanja. Postoje dve vrste čamaca i predstavljaju dve veslačke forme: rimen i skul. U rimenu, svaki veslač vesla jednim veslom (dužine oko 3,8 metara), dok u skulu vesla sa dva vesla (svako dužine oko 3 metra). Na engleskom se za čamac često upotrebljava izraz shell (školjka, ljuska, kostur) i to zbog toga jer mu je oplata često tanka svega nekoliko milimetara da bi se postigla što manja masa. Ovi čamci su i vrlo dugi i dok su oni takmičarski često uski koliko je god to moguće, čamci za trening ili rekreaciju mogu biti i nešto širi.

Svaki je veslač leđima okrenut smeru kretanja čamca i sila se proizvodi sinhronizovanim kretanjem veslačevih nogu, trupa i ruku preko vesla na vodu. Veslač sedi na pokretnom sedištu koje se pomera na dve paralelne šine.

Svako veslo leži u „viljušci“ U-oblika pričvršćenoj na metalnoj osovini koja je napravljena od metalnih cevi i čvrsto je pričvršćena na trup čamca. Izuzetak su neki evropski rekreativni čamci kod kojih je viljuška direktno postavljena na valobran.

Tipovi veslačkih čamaca dalje su podeljeni prema broju veslača u njima.

Rimen čamci (svaki veslač jedno veslo)[uredi | uredi izvor]

Ovi čamci mogu imati kormilara - lice koje upravlja čamcem pomoću kormila i podstiče veslače.

Uz naziv čamca navedena je i oznaka (simbol) za svaki čamac kao i dimenzije.

  • Dvojac s kormilarom - oznaka 2+. Dva rimen veslača i kormilar. Dvojci su dugi 12 metara i teški 30-tak kg
  • Dvojac bez kormilara - oznaka 2-. Dva rimen veslača bez kormilara.
  • Četverac s kormilarom - oznaka 4+. Četiri rimen veslača i kormilar. Četverci su dugi 14 metara i teški 50-tak kg.
  • Četverac bez kormilara - oznaka 4-. Četiri rimen veslača bez kormilara.
  • Osmerac - oznaka 8+. Osam rimen veslača s kormilarom. Osmerac je dug oko 16 metara i ima masu oko 100 kg.

Upravljanje u čamcima bez kormilara (dvojac i četverac) je ostvarano preko kormila koje je sistemom sajli povezano za nogare jednog od veslača (nogari su uporište na kojem su pričvršćena veslačeva stopala).[4]

Skul čamci (svaki veslač dva vesla)[uredi | uredi izvor]

Samo retko ovi čamci imaju kormilara. Upravljanje se najčešće ostvaruje primenom veće sile na veslo s jedne strane čamca. Ruke se ukrštaju, najčešće leva iznad desne, tokom ciklusa zaveslaja, i najčešće je leva ispred desne u kretanju.

  • Skif ili samac (1 X) Jedan veslač - skuler. Skif je dug oko 8 m i širok 30-tak cm. Takmičarski čamci mogu biti i lakši od 14 kg. Kraće i šire izrade se često vide kao skifovi za rekreaciju.
  • Dubl skul (2X) Dva skulera. Većina dublova se mogu iskoristiti i kao dvojci bez, kormilara uz prepravku dela za rimen vesla. Ako se upotrebljava kao dvojac, obično se dodaje i kormilo. Postoje i verzije dublova za rekreaciju.
  • Četverac skul (4X) Četiri skulera. Engleski izraz je često "Quad". Obično ima kormilo slično kao četverac bez kormilara, a uz prepravke za rimen vesla može se koristiti i kao četverac bez kormilara.
  • Osmerac skul (8X) Osam skulera. Ovo je vrlo retka varijanta, iako se ubotrebljava u Velikoj Britaniji, prvenstveno u trkama mlađih kategorija, kod kojih nije dozvoljeno rimen veslanje.[4]

Težinske kategorije[uredi | uredi izvor]

Prema telesnoj masi veslači se dele u dve težinske kategorije:

  • teški veslači (heavyweight, HWT) i
  • laki veslači (lightweight, LWT).

Laki veslači (M LWT) - za posade lakih veslača, 72,5 kg je pojedinačni maksimum, dok prosek mase posade u čamcu ne sme biti veći od 70 kg.

Lake veslačice (W LWT) - pojedinačni maksimum za veslačice je 59 kg, a prosek mase posade u čamcu ne sme preći 57 kg. U SAD, žene imaju samo pojedinačni maksimum, dok na prosek težine nema ograničenja.

Takmičarski čamac se obično proizvodi imajući u vidu težinsku kategoriju koja će ga koristiti. Sve donedavno, na Olimpijskim igrama su bile zastupljene samo kategorije teških veslača, ali su od 1996. godine uvedene i dicipline za lake veslače, i to LM2x, LM4- i LW2x.[5]

Olimpijske discipline[uredi | uredi izvor]

Trenutno je u olimpijskom programu samo deo veslačkih disciplina. Razlog je potreba da se broj takmičara na Olimpijskim igrama drži u dogovorenim granicama.

  • muški: M1x (skif), M2- (dvojac bez kormilara), M4- (četverac bez kormilara), M2x (dubl skul), M4H(četverac skul), M8+ (osmerac)
  • žene: W1x (skif), W2- (dvojac bez kormilara), W2x (dubl skul), W4x (četverac skul), M8+ (osmerac)
  • laki veslači: LM2x (laki dubl skul), LM4- (laki četverac bez kormilara)
  • lake veslačice: LW2x (laki dubl skul)

Dužina staze i sistem takmičenja[uredi | uredi izvor]

Muški se takmiče na standardnoj stazi od 2000 m, osim 1900 (1.750 m, 1904. (1,5 milja), 1906. (različite dužine), 1908. (1,5 milja) te 1948. (1.880 m.

Staze za ženske disciline su bile 1000 m sve do 1988. kada se uvodi 2000 m.

Na ranijim Igrama u kvalifikacijama se koristio match race sistem takmičenja sa po dva ili tri čamca (svako sa svakim). Moderni sistem sa 6 čamaca u trci je prvi put primenjen na Igrama u Berlinu 1936. godine, a postao je standard na Igrama u Melburnu 1956. Prvi put su staze na nekom veslačkom takmičenju odvojene bovama na Olimpijskim igrama 1960. u Rimu. Ta takmičenja su se održavala na jezeru Albano, nedaleko od Rima, pa se tako u veslačkom žargonu uobičajeno da se od tada svaka veslačka staza podeljena bovama naziva „Albano staza“.[6]


Kvalifikacije[uredi | uredi izvor]

Kako je broj takmičara na Olimpijskim igrama ograničen, Međunarodna veslačka federacija održava kvalifikacijs u olimpijskim disciplinama. Svaki nacionalni savez za Olimpijske igre može prijaviti samo jednu posadu.

Glavna kvalifikaciona trka je Svetsko prvenstvo u veslanju u godini pre održavanja Olimpijskih igara. U samoj olimpijskoj godini održavaju se još četiri kvalifikacione kontinentalne regate na kojima se mogu popuniti preostala mesta za olimpijske igre.

Discipline koje više nisu u programu[uredi | uredi izvor]

Na nekim ranijim Olimpijskim igrama 1900. i 1904. veslačko takmičenje je održavano u još nekoliko drugih kategorija (osim apsolutne) kao što su juniori, početnici, klubovi, napredni i sl. Kroz istoriju Olimpijskih igara veći broj disciplina i vrsta čamaca pojavljivao se u programu, ali je kasnije izbačen.

Sledi pregled nekadašnjih olimpijskih disciplina:

  • Dvojac s kormilarom (muški) (1900—1992)
  • Četverac s kormilarom (muški) (1900—1992)
  • Četverac s kormilarom (žene) (1976—1988)
  • Četverac skul s kormilarom (žene) (1976—1984)
  • Četverac bez kormilara (žene) (1992)
  • Četverac s kormilarom široke gradnje (gig, jola) (1912)

Veslanje u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Sportsko veslanje u naše krajeve stiže 60-ih godina 19. veka, a kada je reč o Republici Srbiji, najstariji klubovi su VK ''Begej 1883'' iz Zrenjanina i ''Danubius 1885'' iz Novog Sada, koji u imenu nose i godinu osnivanja.

Veslački savez Srbije je naslednik nekadašnjeg Jugoslovenskog veslačkog saveza, osnovanog 13. avgusta 1922. godine u Ljubljani.  Prvo prvenstvo Jugoslavije održano je 8. septembra 1923. u Crikvenici, a već naredne, 1924. godine, naš Savez je primljen za vanrednog člana Svetske veslačke federacije (FISA), kada je reprezentacija Jugoslavije prvi put učestvovala i na Evropskom prvenstvu. Dve godine kasnije, 1926, postali smo i redovni član FISA. Naša veslačka reprezentacija je na Igrama prvi put učestvovala  1936. u Berlinu.[7]

Jugoslovenski sportisti učesnici Olimpijskih igara u veslanju[uredi | uredi izvor]

Sa olimpijskih igara su  jednu srebrnu 1980. godine u Moskvi  i jednu bronzanu 1984. godine u Los Anđelesu osvojili dvojac Milorad Stanulov i Zoran Pančić.


Moskva 1980. - Jugoslavija, veslanje, dubl-skul (srebro)

Finale:

  1. GDR 6:24,33
  2. YUG 6:26,34 (Zoran Pančić, Milorad Stanulov)
  3. CZE 6:29,07   

Los Anđeles 1984. – Jugoslavija, veslanje, dubl skul (bronza)

Finale:

  1. USA 6:36,97
  2. BEL 6:38,19
  3. YUG 6:39,59 (Zoran Pančić, Milorad Stanulov)[8]

Zanimljivosti sa Olimpijskih igara[uredi | uredi izvor]

  • Osnivač modernih Olimpijskih igara, baron Pjer de Kuberten, bio je strastveni veslač. On je doneo odluku da bi, do tada aristokratski sport, trebalo da bude dostupan ljudima radničke klase.
  • Žene su veslale na Olimpijskim igrama tek 1976. godine. Uključivanje ženskih timova u Montrealu te godine pomoglo je ženskom veslanju u klubovima širom sveta. Mnogi klubovi su prvi put počeli da prihvataju žene.
  • Po nekim merama najbolji veslač na Olimpijskim igrama je Elisabeta Lipa, Rumunka koja je između 1984. i 2000. osvojila osam medalja (pet zlata). Najviše rangirani muški veslač je Britanac Stiv Redgrejv koji ima pet zlatnih medalja i jednu bronzanu.
  • U početku su se olimpijke takmičile u trci na 1000 m. Danas se sve olimpijske veslačke trke za muškarce i žene odvijaju na stazi od 2.000 m sa šest traka.[9]


Muškarci[uredi | uredi izvor]

Disciplina 96 00 04 08 12 20 24 28 32 36 48 52 56 60 64 68 72 76 80 84 88 92 96 00 04 08 12 Ukupno
Skif H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H 26
Dubl skul H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H 23
Četverac skul H H H H H H H H H H 10
Dvojac bez kormilara H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H 23
Dvojac sa kormilarom H • • • • • • • • • • • • • • • • • 18
Četverac bez kormilara H H H • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • 23
Četverac sa kormilarom H H • • • • • • • • • • • • • • • • • • 20
Četverac GIG • 1
Osmerac H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H H 26
Dvojac skul laki veslači • • • • • 5
Četverac bez kormilara laki veslači • • • • • 5
Ukupno disciplina 5 5 4 4 5 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 180

Žene[uredi | uredi izvor]

Disciplina 96 00 04 08 12 20 24 28 32 36 48 52 56 60 64 68 72 76 80 84 88 92 96 00 04 08 12 Ukupno
Skif H H H H H H H H H H 10
Dubl skul H H H H H H H H H H 10
Četverac skul • • • • • • • 7
Dvojac sa kormilarom • • • 3
Dvojac bez kormilara H H H H H H H H H H 10
Četverac skul sa kormilarom • 1
Četverac bez kormilara • • • • 4
osmerac H H H H H H H H H H 10
Dubul skul, laki veslači • • • • • 5
Ukupno disciplina 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 60

Najuspešniji pojedinci[uredi | uredi izvor]

Takmičar/ka (država) Olimpijske igre  Zlato  Srebro Bronza Ukupno Napomena
Elizabeta Lipa, Rumunija 1984, 1988, 1992, 1996, 2000, 2004 5 2 1 8 20 godina između prve i zadnje zlatne medalje
Stiv Redgrejv, Ujedinjeno Kraljevstvo 1984, 1988, 1992, 1996, 2000 5 0 1 6 Zlatna medalja na 5 igara za redom
Đeorđeta Damjan, Rumunija 2000, 2004, 2008 5 0 0 5 dve zlatne u osmercu i tri u dvojcu bez kormilara 2000, 2004 i 2008.
Dojna Ignat, Rumunija 1992, 1996, 2000, 2004, 2008 4 1 1 6 Članica čuvenog rumunskog osmerca
Viorika Susanu, Rumunija 1996, 2000, 2004, 2008 4 0 1 5 Dve zlatne i jednu bronzanu u osmercu i dve u dvojcu bez kormilara
Katrin Boron, Nemačka 1992, 1996, 2000, 2004, 2008 4 0 1 5 Četiri zlata za redom
Metju Pinsent, Velika Britanija 1992, 1996, 2000, 2004, 4 0 0 4 Četiri zlatne medalje za redom, ekipni partner Stiva Redgreva
Džek Beresdorf, Velika Britanija 1920, 1924, 1928, 1932, 1936 3 2 0 5 Prvi veslač s medaljom na 5 igra za redom.
Elena Đeorgđesku, Rumunija 1992, 1996, 2000, 2004, 2008 3 1 1 5 Kormilarka rumunskog osmerca
Konstanca Burčka, Rumunija 1996, 2000, 2004,2008 3 1 1 5 Sve medalje osvojene u dvojcu skulu za lake veslačice
Marni Makbin, Kanada 1992, 1996 3 0 1 4 Sve medalje u dvojcu s Ketlin Hedl
Ketlin Hedl. Kanada 1992, 1996 3 0 1 4 Sve medalje u dvojcu s Marni Makbin
Džejms Tomkin. Australija 1988, 1992, 1996, 2000, 2004 3 0 1 4 Najuspešniji australijski veslač
Džon B. Keli, sr. SAD 1920, 1924 3 0 0 3 Prvi veslač s tri zlata- Otac poznate glumice Grejs Keli
Pol Kostelo, SAD 1920, 1924, 1928 3 0 0 3 Prvi veslač s tri zlatne medalje u istoj disciplini (dvojac skul)
Vjačeslav Ivanov, SSSR 1956, 1960, 1964 3 0 0 3 Prvi veslač s tri zlata u najprestižnijoj disciplini, skifu
Zigfrid Bricke, Istočna Nemačka 1972, 1976, 1980 3 0 0 3 Trostruki zlatni, prvi iz Nemačke
Perti Karpinen, Finska 1976, 1980, 1984, 1988, 1992 3 0 0 3 Sve medalje osvojene u skifu
Agostino Abanjale, Italija 1988, 1996, 2000 3 0 0 3 Njegova braća Karmine i Đuzepe su osvojili po dva zlata, što ih zajedno čini najuspešnijom veslačkom porodicom na svetu
Liliana Gafenku, Rumunija 1996, 2000, 2004 3 0 0 3 Članica rumunskog osmerca
Dru Gin, Australija 1996, 2004, 2008 3 0 0 3

Bilans reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Veslanje na Olimpijskim igrama
Plasman Država Zlato Srebro Bronza Ukupno
1  Istočna Nemačka 33 7 8 48
2  Sjedinjene Američke Države 30 30 21 81
3  Velika Britanija 22 18 8 48
4  Nemačka 19 11 13 43
5  Rumunija 18 10 7 35
6  Sovjetski Savez 12 20 10 42
7  Italija 10 12 12 34
9  Kanada 8 13 13 34
8  Australija 8 9 12 29
10  Francuska 6 13 10 27
11  Švajcarska 6 8 9 23
13  Danska 5 3 9 17
14  Novi Zeland 5 2 6 13
12  Holandija 4 10 10 24
15 Njemačka Zapadna Nemačka 4 4 6 14
16 Nemačka 4 4 1 9
17  Finska 3 0 3 6
18  Norveška 2 6 5 13
19  Bugarska 2 4 7 13
20  Poljska 2 2 9 13
21 Češka Čehoslovačka 2 2 71 11
22  Belorusija 2 1 2 5
23  Jugoslavija 1 1 3 5
24  Argentina 1 1 2 4
 Slovenija 1 1 2 4
26  Rusija 1 0 3 4
27  Belgija 0 6 2 8
28  Austrija 0 3 2 5
29  Kina 0 2 2 4
30  Švedska 0 2 0 2
31  Urugvaj 0 1 3 4
32  Mađarska 0 1 2 3
33  Hrvatska 0 1 1 2
 Ukrajina 0 1 1 2
35  Češka 0 1 0 1
 Estonija 0 1 0 1
 Španija 0 1 0 1
38 ZND 0 0 1 1
 Litvanija 0 0 1 1
 Južna Afrika 0 0 1 1
 Grčka 0 0 1 1
Ukupno (41) 212 212 215 639

Učešća nacija u veslanju na Letnjim olimpijskim igrama[uredi | uredi izvor]

Država 96 00 04 08 12 20 24 28 32 36 48 52 56 60 64 68 72 76 80 84 88 92 96 00 04 08 12 Godina
 Alžir - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 1 2 1 3 1 5
 Argentina - - - - - 9 9 - 3 26 9 - 9 12 9 18 10 - 7 6 6 22 8 6 2 10 10
 Australazija - - - 10 - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 1
 Australija - - - - - 10 1 1 12 8 14 26 25 26 11 16 13 16 25 16 28 45 45 45 48 46 21
 Austrija - - - 6 - - 2 - 9 7 4 4 10 7 3 16 3 7 6 5 12 13 8 5 - - 18
 Azerbejdžan - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 2 1

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Rowing Equipment and History - Olympic Sport History”. International Olympic Committee (na jeziku: engleski). 15. 05. 2018. Pristupljeno 03. 12. 2019. 
  2. ^ Admin (06. 08. 2016). „Rowing Olympics - A Brief Look At Rowing History”. Ivacy VPN Blog (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 03. 12. 2019. g. Pristupljeno 03. 12. 2019. 
  3. ^ „DISCIPLINE NA SVETSKIM PRVENSTVIMA - veslačke discipline”. www.serbian-rowing.org.rs. Pristupljeno 03. 12. 2019. 
  4. ^ a b veslanjee (14. 11. 2016). „Veslački čamci”. Veslanje (na jeziku: srpski). Pristupljeno 03. 12. 2019. 
  5. ^ „O veslanju”. VK Sabljaci (na jeziku: hrvatski). 08. 11. 2011. Arhivirano iz originala 03. 12. 2019. g. Pristupljeno 03. 12. 2019. 
  6. ^ „Veslanje”. Veslanje (na jeziku: engleski). Pristupljeno 03. 12. 2019. 
  7. ^ „Veslački savez Srbije”. www.serbian-rowing.org.rs. Pristupljeno 03. 12. 2019. 
  8. ^ „Veslanje - Olimpijski komitet Srbije”. www.oks.org.rs. Arhivirano iz originala 31. 05. 2019. g. Pristupljeno 03. 12. 2019. 
  9. ^ „Fun Facts about Rowing & Its History”. RowingReviews.com (na jeziku: engleski). 09. 11. 2015. Pristupljeno 03. 12. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Veslanje na Letnjim olimpijskim igrama na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Веслање_на_Летњим_олимпијским_играма&oldid=27739869”