Video-igra

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jedna od prvih igračkih konzola koja je koristila kartridže. Atari-600xl

Video-igra (video-igrica ili samo igrica) je igra koja se igra uz pomoć analognih ili digitalnih računara ili igračkih konzola priključenih na računar ili televizor. U novije vreme je jedan od najpopularnijih oblika zabave na svetu. Video-igre se iz dana u dan razvijaju, i poboljšavaju im se tehničke karakteristike. Postaju sve važniji ekonomski faktori mnogih zemalja. Osnovni zahtevi video-igara su izlazni i ulazni grafički uređaji. Novije igre zahtevaju grafički procesor i mrežnu opremu. Što vreme dalje odmiče i video igre postaju naprednije, tako im se povećavaju hardverski zahtevi tako da su potrebna sve snažniji računari da bi se mogle pokrenuti.

Postoji mnogo žanrova video igara, a samo neki od njih su RPG (igranje uloga), akcijske igre, pucačine (iz prvog i trećeg lica) i platformske igre.[1][2] Danas one najčešće dolaze na CD-ovima ili DVD-ovima, a nekada su dolazile na ROM kertridžima. Neke se video igre mogu i skinuti sa Interneta. Uređaj koji se koristi za igranje igre kući se zove konzola. Postoji i postojalo je mnogo vrsta konzola i kućnih računara namenjenih za igranje; neke od prvih su Atari (Atari 600), Sega (Sega) i Nintendov sistem za zabavu (Nintendo Entertainment Sistem) tokom 80-ih godina.[3][4][5] Novije konzole su Xbox 360 (Xbox 360), Plejstejšn 3 (PlayStation 3) i Nintendo Vii (Nintendo Wii).[6][7] Najprodavanija konzola svih vremena je Plejstejšn 2 (PlayStation 2) koju je proizveo Soni (Sony).[8][9] Osim konzola, ljudi koriste i personalni računar kako bi igrali igre koje se na personalnom računaru zovu kompjuterske igre. Za starije konzole se obično ne prave novije igre, iako se igre za konzole ponekad emuliraju za personalne kompjutere.

Digitalne igre su igre koje su zasnovane na naprednoj kompjuterskoj i internet tehnologiji i na virtuelnoj platformi. One korisnicima omogućuju i interakciju sa drugim igračima kao i sa grupama drugih igrača. „Digitalna igra se definiše kao sistem u kom igrači učestvuju u veštačkom sukobu, definisanim pravilima, što rezultira u izmerivom ishodu.“[10] Dakle, digitalne igre su prvobitno kreirane za zabavu. Vremenom je postalo jasno koliki potencijal one imaju za uključivanje u proces obrazovanja.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Istorija video-igara seže do 1948. godine kada je Tomas T. Goldsmit dobio ideju video-igre i patentirao je. Prva video-igra koja je bila predstavljena javnosti bila je Tenis za dvoje Vilijama Higinbothama 1958. godine. Prva računarska igra bila je Svemirski rat (Spacewar) iz 1961. godine koju su osmislili dva studenta Masačusetskog Instituta za tehnologiju prema naučno-fantastičnoj priči Skajlark (Skylark).[11] Prva generacija video-igara sastojala se od tekstualnih igara. To su bile igre u kojima je igrač ručno unosio komande i tako određivao kuda se želi kretati. Druga generacija video-igara predstavljala je mešavinu tekstualnih igara i igara sa statičnom grafikom. Vodeći žanr u 70-im i 80-im godinama 20. veka bile su tekstualne avanture. Prva tekstualna avantura bila je Avantura (Adventure) (Krauter i Vuds 1976), napravljena 15 godina nakon Svemirskog rata. [12]

Prva igra ikada napravnjena, Spacewar! Osciloskop je korišćen kao ekran

Kako se hardver razvijao, tako su i igre postajale kompleksnije. Računari 80-ih godina bili su već dovoljno snažni da pokrenu igre s grafikom, pa je došlo razdoblje grafičkih avantura. Dolaskom miša tekstualni interfejs je zamenjen grafičkim. Tako su u osamdesetim godinama strateške igre preuzele titulu najpopularnijih. S razvitkom tehnologije računari su postali dovojno jaki da prikazuju pokretne objekte, pa je to dovelo do pojavljivanja novih žanrova kao što su simulacije letenja i vožnje automobila. Takođe je došlo do unapređenja postojećih žanrova. U ranim devedesetim godinama razvojna kuća Apač Softver (Apache Software) je kreirala demo verzije igara što je igračima omogućilo da prvi deo igre probaju besplatno, ali su za ostatak igre morali platiti. Demo verzije postoje i danas, uz probne verzije koje omogućuju igračima da isprobaju igru na određeno vreme, obično oko 60 minuta.

FPS (eng. First-Person Shooter), pucačina u prvom licu, žanr je kreiran predstavljanjem igre Vulfenštajn (Wolfenstein 3D) id Softver (id Software, 1992. godine).[13][14] Vulfenštajn predstavlja jednu od najprodavanijih igara svih vremena. Dok su procesori vodećih Sega (Sega) i Nintendo (Nintendo) igračkih konzola radili na frekvenciji između 3 i 7 MHz, 486 procesor je radio na mnogo većih 66 MHz što mu je omogućavalo da izvrši puno veći broj proračuna u sekundi. 1993. godine je izašao FPS Dum (Doom) koji je bio prelomna tačka u grafici i dizajnu.[15]

Razvijanje[uredi | uredi izvor]

Izrada video igre u grafičkom okruženju

Pojavom prvih personalnih računara, javljaju se i prve digitalne igre. Preteča video-igara bila je igra „Pong“ (mini stoni tenis), koju je kreirala kompanija Atari. 1972. godine. Sredinom osamdesetih godina, video igre počinju da se koriste za profesionalnu obuku vojske. U to vreme kompanije Nintendo i Sega na tržište izbacuju konzolne igre. Konzolne igre su stekle veoma veliku popularnost kod mlađe populacije. Period osamdesetih godina obeležava virtuelna stvarnost (Virtual Reality). „Danas se virtuelna stvarnost koristi u vidu digitalne, interaktivne kreativne forme zabave, ali i u medicini, nauci, dizajnu proizvoda, industrijskim tehnologijama i obrazovanju.“[16] Pojavom Interneta i multimedijalnih računara, nastaje novo razdoblje digitalnih igara.

Za razvoj video-igre često je potrebno nekoliko desetina pa i stotina ljudi koji rade na njoj. Razvojni tim video-igara, kako se nazivaju zaposlenici u industriji video-igara, primarno uključuju programere i grafičke dizajnere. Tokom godina u razvojni tim su se počeli uključivati i dizajneri zvuka, muzičari i ostali, koji svi rade na tome da igra bude što bolja, kvalitetnija i zanimljivija igraču. U projektu posebno pomaže producent igara.[17]

Nekada je na igri često radila samo jedna osoba, ali s povećanom kompleksnošću platformi i njihovog sadržaja sve više su bili potrebni veći timovi ljudi za generisanje grafike i zvuka, programiranje i sl. Ipak, još uvek nije u potpunosti nestala praksa da jedna osoba radi igru.[18]

Modifikacije[uredi | uredi izvor]

Mnoge igre za personalni računar su dizajnirane tako da ih tehnički orijentisani igrači mogu po potrebi modifikovati. To su modifikacije ili kraće modovi koji mogu dodati notu interesantnosti igri. Razvojni timovi poput id Softver (id Software), Valv (Valve), KrajTek (CryTek), Betezda (Bethesda), Epik Gejms (Epic Games) i Blicard Entertejnmenta (Blizzard Entertainment) izdaju svoje igre s nekom vrstom razvojnih alata koji su se koristili za izradu igre zajedno s dokumentacijom za izradu modova.[19][20][21][22][23] Internet je jeftini medij za promociju i distribuciju modova, koji mogu biti faktor za komercijalni uspeh pojedinih igara.[24]

Varanje[uredi | uredi izvor]

Varanje u video-igrama može obuhvatati šifre ili kodove i skrivena mesta koji je proizvođač implementirao u igru, modifikacije od trećih strana, ili iskorištavanje bagova u igri od strane igrača. Varanje čini igru jednostavnijom ili zanimljivijom, npr. tako što daje neograničenu količinu resursa (npr. zlata, oružja, municije, zdravlja), omogućavajući igraču da hoda kroz zidove i sl. Neki načini varanja mogu omogućiti igraču korišćenje inače nedostupnih mogućnosti ili pružiti neobične ili zabavne efekte, npr. promenjene boje u igri i ostali vidovi promenjene grafike.[25]

Bagovi[uredi | uredi izvor]

Iako među razvojnim timovima često postoje testeri koji uvek iznova igraju igre i pokušavaju otkriti bagove u njima, ponekad im poneki i promakne. To se može dogoditi ako se bag pojavljuje samo u neobičnim trenucima u igri, bio je premalen da bi se ispravio, ili se programerima žurilo da izdaju igru. Bagovi mogu rangirati od manjih grafičkih nelogičnosti i grešaka do onih ozbiljnih koji mogu izbrisati korišćene podatke u vezi igre ili uzrokovati da ona ne radi dobro ili čak uopšte. U nekim slučajevima izdavači izdaju zakrpe koje ispravljaju bagove. Ponekad bag može biti i dobar za igrača, i u tom slučaju se naziva eksploit.[26][27]

Digitalne obrazovne igre[uredi | uredi izvor]

Digitalne igre u obrazovnom procesu karakteriše integracija obrazovnog sadržaja sa osobinama igre. Obrazovne digitalne igre u sebi sadrže neke od dobro poznatih pedagoških koncepata. U obrazovnim digitalnim igrama možemo prepoznati obeležja konstruktivističkih, biheviorističkih i kognitivističkih pristupa. Savremene obrazovne igre sve više stavljaju akcenat na konstruktivistički pristup, dok su u ranijem periodu druga dva bila zastupljenija. Savremene digitalne obrazovne igre korisnicima pružaju mogućnost za interakciju, kao i za prilagođavanje potrebama pojedinaca. „U poslednje vreme, pojavio se novi pokret, koji se opisuje kao Ozbiljne igre (eng. Serious Games). Cilj ovog pokreta je upotreba nove tehnologije igara za obrazovne potrebe ili potrebe obuke i istraživanja obrazovnog, terapeutskog i socijalnog uticaja digitalnih igara, koje su rađene sa unapred predviđenim rezultatima učenja ili bez njih.“[28] Ovaj pokret je izuzetno značajan za učenike nove generacije, koji se nazivaju digitalni urođenici. Nastavnici takođe, sve više uviđaju neophodnost uključivanja digitalnih obrazovnih igara u nastavni proces, za učenike koji danas mahom spadaju u grupu digitalnih urođenika. Digitalne obrazovne igre se mogu koristiti u različitim formama, uključujući CD-ROM, DVD i onlajn.

Žanrovi[uredi | uredi izvor]

Digitalne igre se mogu podeliti u više grupa posmatrajući neke od sledećih kriterijuma: softverska arhitektura, platforma, modalitet i proizvođač.

Softverska arhitektura Platforma Modalitet Proizvođač
1. aplikacione igre,
  1. klijent-server igre,
  2. veb igre.
 1. personalni računar,
  1. konzolna igra za koju je neophodan TV,
  2. portabl igre,
  3. igre putem mobilnih telefona...
 1. za jednog igrača,
  1. za više igrača,
  2. mrežna igra,
  3. masivno višeigračka igra...
 Electronic Arts, Lucas Arts, Nintendo, Talevords itd.

U literaturi se daju različite taksonomije digitalnih igara. Mi prilažemo klasifikaciju na devet kategorija digitalnih igara, kao i njihovo objašnjenje koje daje M. Ristić :

  1. Avanturističke igre/igre potrage;
  2. Igre simulacije;
  3. Igre za razmišljanje;
  4. Akcione igre;
  5. Strategija u realnom vremenu;
  6. Igre igranja uloga;
  7. Masivno višeigračka igra igranja uloga;
  8. Igre virtuelne realnosti i
  9. Mešovite igre.

Akcione igre[uredi | uredi izvor]

Logo akcione igre Super Mario Bros

Ova vrsta igara je možda najjednostavnija i jedna od najstarijih. Akcione igre već duži niz gododina spadaju među najprodavanije digitalne igre. Osnovna karakteristika ovih igara je da one pre svega podstiču reflekse igrača. Iz ove kategorije proizašle su mnoge druge potkategorije. Ovoj grupi igara pripadaju: 1) igre umešnosti ili preciznosti kao što su golf, tenis ili bilijar koje podstiču preziznost igrača koji upravlja komandama kao što su tastaura, miš ili džojstik; 2) platformske igre u kojoj igrač uvodi na scenu lik koji prelazi sa platforme na platformu kako bi izbegao opasnosti ili povećao dobitak. Većina igara je rađena u 2D okruženju, a razvojem njih proizašle su 3D tj. FPS, 3D platforme, avanture itd. Jedna od najpoznatijih igara ovo tipa je Super Mario[29] i 3) igre pucanja koje su najpoznatije i istovemo najosporovanije u kojima je cilj igrača da uništi neprijatelja koji se pojavljuje na ekranu (lik, letelica, podmornica). Akcione igre se koristite za poboljšanje čula i spretnosti igrača kao i veština preciznosti i motoričkih veština. U današnje vreme većina akcionih igara je rađena u Makromedia fleš (Macromedia flash) okruženju.[30] Male su veličine i nema potrebe za instalacijom.

Avanture[uredi | uredi izvor]

Avanturističke igre/igre potrage počivaju na scenariju koji odgovara romanu ili filmu. Igrač u određenom vremenu treba da reši veliki broj enigmi, da pronađe određene predmete, upotrebi ih na odgovarajućem mestu itd. Ove igre zahtevaju koncentraciju, razvijaju sposobnost donošenja odluka, rešavanja problema i pomažu razvoj osećaja za prostor. Potrebno je da zadaci u igri budu u usklađeni sa nastavnim planom i programom.

Razvoj avantura počinje 1970. sa Avanturom Ogromne Pećine (Collosal Cave Adventure), kasnije poznatom kao Zork (Zork) serijal.[31][32] Igrač je bio glavni lik priče, tokom igranja nailazio bi na razne zagonetke rešavajući deo po deo uz razne predmete. Prve igre ovoga tipa bile su tekstualne i igrač je komande zadavao tekstualnim putem (na primer, „idi napred“ - (eng. go forward), ili „pokupi to“ - (eng. pick up) i računar bi ispisivalo reakcije na to. U slučaju da je igrač upisao nepostojeću ili nepravilnu komandu ispisala bi se poruka o grešci. S razvojem grafike razvijaju se i avanture pa umesto tekstualnih komandi sada bi igrač uz pomoć miša davao komande. Ove igre se sada zovu pokaži i klikni (eng. point-and-click) avanture i stekle su veliku popularnost zahvaljujući serijalima kao što su Ostrvo majmuna (Monkey Island), Kraljev zadatak (King's Quest) ili Slomljeni mač (Broken Sword).[33][34][35][36]

Arkade[uredi | uredi izvor]

Arkadna igra Fliper

Arkade predstavljaju sve igre koje se igraju na određenim mašinama uz pomoć žetona ili novca. Rade na principu da se nakon ubacivanja novca ili žetona dobije određen broj bodova (života) ili vremena. Ove igre se obično nalaze u zabavnim parkovima, centrima, kafićima itd. Najpoznatije igre ovoga tipa su: poker i slot. Pored ovih igara u arkadne igre spadaju i fliper, pikado, stoni fudbal itd.[37]

Horor preživljavanje[uredi | uredi izvor]

Horor preživljavanje (eng. Survival Horror) je žanr u kojem vodite jednog lika i pokušavate preživeti u rigoroznim uslovima.[38] Element straha je sveprisutan. Igre znaju biti teške u pogledu akcije i rešavanja raznih zagonetki. Grafički su prevladavale savremenije igre u 3D okruženju (radi većeg realizma). Prizori krvi su često naveliko i naširoko prisutni, kao i mnogo nasilnih i morbidnih scena, stoga se ne preporučuju mlađim igračima, niti onima sa slabim srcem. Neke igre su čak i zabranjene u pojedinim državama.[39]

Simulacije[uredi | uredi izvor]

Pod simulacijama se podrazumevaju igre u kojima se simulira stvarni život ili neki njegovi delovi.

Igre simulacije su dobro poznate široj javnosti pre svega zbog simulatora letenja i simulatora za vožnju automobila. Drugi tipovi igara simulacije daju mogućnost igraču da donosi odluke u raznovrsnim oblastima (ekonomija, istorija, 7 biologija, ekologija, poljoprivreda...). Treći tip igara simulacije su sportovi u kojima igrač pravi strateške izbore. Suština ovih igara se ogleda u eksperimentalnom modelu fenomena koji se izučava. Cilj simulacije je da prikaže moguću realnu situaciju u kojoj se određeni parametri mogu menjati, a što izaziva promenu stanja posmatranog sistema. Time se stvara problemska situacija koju učenik treba da reši. Učenici mogu da primene različite koncepte i da sami uoče posledice svojih odluka. Igra simulacije učenike podstiče na analizu. Simulacije u kojima se igraču daje model sa kojim će igrati zovu se simulacije ponašanja. One mogu biti dinamičke (učenik može da menja parametre modela i da proverava naučne i svoje pretpostavke); metodološke (suština je da učenik sazna razliku između prirode i simulacije prirode, odnosno da utvrdi domen korisnosti simulacije u učenju) i operativne (što podrazumeva simulaciju eksperimenta, sredstva ili procesa za zadatkom da se istakne cilj ili pronađu relacije među zavisnim varijablama). Igra SimEarth je dobar primer primene igre simulacije na području ekologije.

Upravljačke simulacije[uredi | uredi izvor]

U simulacije takođe spadaju i igre kao što je to Simsovi (Sims), igra u kojoj igrač simulira život kompjuterskih likova kroz razne radnje kao u realnom životu ili SimGrad (SimCity), gde je cilj izgraditi grad, usput svladavajući razne prepreke.[40][41] Prema tome simulacija je opširan pojam i iz njega su proizašle razne kategorije kao što su igra Boga (eng. God game), strategija u realnom vremenu itd.[42]

Najpoznatije igre ovog tipa su: Simsovi (Sims), Crno i Belo (Black&White), SimGrad (SimCity), Grad Tajkuna: Njujork (Tycoon City: New York).[43][44]

Simulacije vožnje i letenja[uredi | uredi izvor]

Ove se ipak izdvajaju kao posebna grupa, budući da su često na granici i sa sportskim igrama. Tako simulacije vožnje mogu biti i sportska takmičenja, ali i razne arkadne igre kao Potreba za brzinom (Need For Speed) serijal.[45][46]

To su igre kao što su majkrosoftov simulator letenja (eng. Flight Simulator), igra u kojoj igrač preuzima ulogu pilota aviona, ili druge koje simuliraju svemirske letelice.[47]

Sportske igre[uredi | uredi izvor]

Sportske igre su igre koje simuliraju određenu vrstu sporta. Jako su popularne i simuliraju sve vrste sportova uključujući fudbal, košarku, odbojku, rukomet, golf, ragbi, bejzbol, kuglanje, ribolov, lov, boks itd.[48] Sve igre uglavnom sadrže imena pravih igrača, a svake godine izlaze nove verzije igara pa se istovremeno i ažuriraju sa novim igračima. Najpoznatiji izdavač ovih igara je firma I-Ej Sports (EA Sports).[49]

Najpoznatije igre ovoga tipa se uglavnom zovu po organizacijama, ligama ili pojedincima koje su u njima u prvom planu: FIFA Fudbal (FIFA Soccer), En-Bi-Ej Uživo (NBA Live), En-Ha-Ek (NHL), Tajger Vuds (Tiger Woods) i druge.[50][51][52][53]

Igre za razmišljanje[uredi | uredi izvor]

Igre za razmišljanje počivaju na intelektualnom naporu koji igrač treba da uloži. Igrači obično igraju tradicionalne igre kao što su: šah, dame, karte, monopol i igre memorije.

FPS - pucačina u prvom licu[uredi | uredi izvor]

Logo pucačine iz prvog lica Star Wars Battlefront

Pucačka igra iz prvog lica, se može smatrati kao potkategorija akcionih pucačina. Igre su rađene u trodimenzionalnom okruženju i u potpunoj interakciji igrača i okoline.[54] Takođe mnoge igre sa pogledom iz trećeg lica se smatraju FPS igrama kao što su Star Wars Battlefront, Unreal Tournament 2004, Duke Nukem 3D.[55][56][57] Pored običnih postoje i tzv. šunjalice ili „(eng. stealth-based games, igre šunjanja)” kao što je Splinter Cell i Thief.[58][59] FPS igre su jako popularne i spadaju u grupu najprodavanijih igara danas.

Najpoznatije igre ovoga tipa su: Half-Life, Counter-Strike, Quake, Doom, Halo, Far Cry, Battlefield[60][61][62]

RTS - strategije u realnom vremenu[uredi | uredi izvor]

RTS (eng. Real-Time Strategy), strategija u realnom vremenu, bi bila igra u kojoj se ne igra na poteze, kao u TBS (eng. turn-based strategy), poteznim strategijama, već u realnom vremenu. Igrač upravlja jednom nacijom i razvija je vojno i ekonomski da bi na kraju porazio drugog igrača.[63] Prva igra ovoga tipa izašla je 1983. - Stonkersi (Stonkers) i bila je napravljena za 3H Spektrum (ZX Spectrum). Najveću popularnost RTS doživio je zahvaljujući Vestvud (Westwood) i Blicard (Blizzard) studiju koji su bili zaslužni za Komanduj i Osvoji (Command & Conquer), odnosno Vorkraft (Warcraft) serijal zahvaljujući kojem je RTS stekao veliku popularnost. Po mnogima, najizbalansiranija RTS igra je Starkraft (StarCraft), u direktnom srodstvu sa Warcraft igrama, čiji multiplayer mod je i sada, desetak godina kasnije, popularan među igračima.[64][65]

Najpoznatije igre ovoga tipa su: Svet Vorkrafta (Warcraft serijal), StarKraft (StarCraft), Komanduj i Osvoji (Command & Conquer), Doba Imperije (Age of Empires), Djun (Dune serijal).[66]

RPG - igre igranja uloga[uredi | uredi izvor]

RPG (eng. Role-playing game), igre igranja uloga, su igre u kojoj igrač preuzima ulogu lika i prolazi kroz igru putem naracije, odnosno interakcije sa ostalim NPC (neigrivim igračima) kompjuterski vođenim likovima.[67] Igrač ima potpuno kreativnu kontrolu nad pričom. Bitni pogledi ovih igara jesu kreiranje i dalje unapređivanje likova. U toku igre igrač dobija bodove koje troši na dalji razvoj lika. RPG se mogu podeliti na 2 vrste:

  • zapadnjačke
  • japanske

Glavna razlika između ovih igara je u tome što su japanske igre više linearne i igrač nema punu kontrolu nad pričom. Takođe, u zapadnjačkim igrama konstrukcija lika je potpuno drugačija od japanske, pa tako prilikom kreiranja likova igrač može birati rasu i klasu. Klase u većini igara su slične pa igrač može birati između Vorior (ratnik), Mejdž (mađioničar), Nekromenser (vođa), Monk (monarh), Arčer (strelac). Svaka klasa se odlikuje određenim atributima koje se povećavaju kako igrač napreduje kroz igru i svaka klasa ima specijalne moći pa tako Nekromenser podiže mrtve, Mejdž baca magije, Monk leči itd. Sve ove klase imaju svoje prednosti i mane. Za razliku od toga u japanskim RPG igrama glavni junak priče je najčešće ratnik. Jedno od karakteristika japanskih igara jesu 4 elementa sveta, vatra, voda, vazduh i zemlja koja su u većini igara povezana sa određenim neprijateljima, odnosno bićima.[68]

Najpoznatije igre ovoga tipa su: Fajnal Fantazi (Final Fantasy), Baldurs Gejt (Baldur's Gate), Diablo (Diablo), Diablo 2(Diablo 2), Morovind (Morrowind), Nevervinter najts (Neverwinter Nights), Zvezdani okean (Star Ocean), Grandia (Grandia), Lunar (Lunar), Hrono Triger (Chrono Trigger), Hrono Kros (Chrono Cross) i Suikoden (Suikoden).[69]

MMORPG - Masivna više-igračka igra igranja uloga[uredi | uredi izvor]

Masivno višeigračka igra igranja uloga (eng. Massive Multiple Online RolePlaying Games – MMOPG) je jedna od najnovijih tipova igara za iako igrači za nju plaćaju mesečnu pretplatu.[70] Izuzeci su besplatne igre ovoga tipa kao što su Planetsajt 2 (PlanetSide 2), Najt Onlajn (Knight Online), Anarhi Onlajn (Anarchy Online) itd. Jedna karakteristična igra za ovaj žanr je Gild Vors (Guild Wars) jer je to jedina MMO igra koja ne zahtijeva mesečnu pretplatu nego samo kupljeni original.[71]

Najpopularnija igra jeste World of Warcraft koja ima preko 9 miliona ljubitelja širom sveta. Obrazovne potencijale ove igre karakteriše istraživačka komponenta i mogućnost za saradnju između igrača. Igre virtuelne realnosti - podrazumevaju upotrebu specijalne opreme. Oprema se sastoji iz displeja ili kacige koja se montira na glavu korisnika prekrivajući mu oči i uši. U kacigi su montirani minijaturni TV ekrani i slušalice. Za kretanje i dejstva u virtuelnom svetu korisniku su potrebne senzorske rukavice ili rukavice podataka. Rukavica je ulazna jedinica koja pretvara pokrete i pozicije u kompjuterske signale. Sistemi sa visokim stepenom utapanja podrazumevaju korišćenje virtuelnog odela sa senzorima raspoređenim po celom telu korisnika. Koristi se i platforma za kretanje koja obezbeđuje osećaj putovanja po virtuelnom svetu ili točak. Sve ove komponente su povezane sa centralnim računarskim sistemom koji bez obzira na nivo uranjanja mora posedovati sofisticiranu programsku podršku koja omogućava ulazak u trodimenzionalni virtuelni svet. Kao što smo napomenuli u jednom ranijem radu sintetičko virtuelno 3D okruženje nudi najefikasniju formu za učenje i obuku i to putem iskustva. Softver virtuelne stvarnosti nudi trodimenzionalnu kompjuterski generisanu informaciju kreiranu u realnom vremenu, koja za razliku od animacije pruža osećaj slobode pokreta. Virtuelna stvarnost omogućava učenje putem iskustva. To je istovremeno aktivno i interaktivno učenje. Korisnicima je data mogućnost da utiču na ključne elemente okruženja, da menjaju parametre i proveravaju pretpostavke. Okruženje bazirano na simulaciji stvara osećanje prisutnosti u okruženju i stvarnog doživljaja. Virtuelna stvaranost nam omogćava da se slobodno poigravamo sa eksperimentima čije bi izvođenje u svetu bilo opasno i naravno da eksperiment simuliramo neograničen broj puta.

Mešovite igre[uredi | uredi izvor]

Mešovite igre su sve prisutnije na tržištu digitalnih igara. Najpoznatije igre su istovremeno i igre simulacije i igre avanture i strateške igre. Za pomenutu igru Civilization, možemo reći da pripada ovoj kategoriji.

Socijalni aspekt[uredi | uredi izvor]

Demografija[uredi | uredi izvor]

Nilsen aktivna gejmerska studija (Nielsen Active Gamer Study) u oktobru 2005. anketirao je 2000 gejmera (eng. gamer), osoba koje igraju igre, te je izneo nekoliko podataka. Veliki deo muških gejmera star je između 25 i 40 godina. Kežual onlajn igre u stilu slagalica i jednostavne igre na mobilnom telefonu igraju otprilike podjednako i muški i ženski pol. U zadnje vreme povećava se segment ženskih igrača agresivnih stilova igara koji se istorijski smatraju primarno muškim žanrovima (npr. pucačine iz prvog lica). Po ESRB-uESRB-u skoro 41% gejmera čine žene i devojčice.

Upoređujući ove podatke s onima od pre 20 godina, vidi se da je povećan broj odraslih igrača kao i žena koje igraju igre. Iako je marketing za tinejdžere i mlade odrasle muškarce još uvek snažan, demografija se ipak menja. ESA (ESA) ima sažetak podataka dobijenih iz ankete u 2011. u kojoj je učestvovalo skoro 1200 američkih domaćinstava, a koju je sproveo Ipsos MediaCT (Ipsos MediaCT):

  • Prosečni gejmer ima 37 godina i 12 godina iskustva u igranju. 38% gejmera ima preko 18 godina.[72]
  • 42% svih gejmera su žene; žene starije od 18 godina predstavljaju jednu od najbrže rastućih aspekata demografije igračke industrije
  • Danas ima više odraslih žena koje igraju video igre (37%) od dečaka i mladića koji su stari 17 godina ili manje (13%).[73]
  • 29% gejmera je starije od 50 godina, što predstavlja povećanje od 9% u odnosu na 1999. godinu[74]
  • 65% gejmera igra se s prijateljima
  • 55% gejmera igra se na mobilnim telefonima[75]
Odnos muškaraca i žena na globalnom nivou u toku 2012. godine
Region/Zemlja Istraživačka kompanija Odnos
(žena naspram muškaraca)
Australija IGEA[76] 47 : 53
Kanada ESAC 46 : 54
Kina 17173[77] 27 : 73
Japan 17173[77] 66 : 34
Novi Zeland IGEA[78] 46: 54
Amerika ESA 47 : 53
Evropa ISFE[79] 45 : 55
Austrija ISFE[79] 44 : 56

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Logo kompanije za rejting igara ESRB

Kao i s njima povezani mediji, kompjuterske i video igre su bile često predmet raznih cenzura i kontroverzi zbog raličitih razloga: nasilja, seksualnih tema, korišćenja droga i alkohola, pušenja, propagande i psovanja. Kritičare uključuju, između ostalih, roditeljske grupe, političare i organizovane religijske skupine. Neke su igre optužene da uzrokuju zavisnost pa i nasilno ponašanje (za šta se posebno optužuje serijal Gradn Teft Auto (Grand Theft Auto),[80] iako nije dokazana veza između igranja nasilnih igara i primenjivanja nasilnog ponašanja u životu. Kada je neka video igra cenzurisana, to znači da neko područje kontroliše njeno igranje, distribuciju i prodavanje. Cenzura dolazi u mnogo oblika, a i ona sama predmet je kontroverzi i sporova.

Pojedine organizacije poput ESRB (ESRB) u Severnoj Americi ocenjuju igre tako da im odrede prikladnost za određene starosne grupe te sukladno tome stavljaju oznaku godina na kutiju igre, obično na njen prednji deo.[81]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Evolucija žanrova video igara”. hcl.hr. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  2. ^ „O video igrama”. Weebly.com. Weebly. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  3. ^ „IGN PRESENTS THE HISTORY OF SEGA”. ign.com. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  4. ^ „Atari Timeline 1972-1984”. atariatari.com. atari. Arhivirano iz originala 11. 6. 2016. g. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  5. ^ „The Surprisingly Long History of Nintendo”. gizmodo.com. gizmodo. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  6. ^ „THE HISTORY OF THE XBOX”. digitaltrends.com. digitaltrends. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  7. ^ „All PlayStation 3 Games”. ign.com. ign. Arhivirano iz originala 11. 05. 2016. g. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  8. ^ „Top 100 playstation 2 games”. ign.com. ign. Arhivirano iz originala 02. 11. 2015. g. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  9. ^ „Rebuilding from the Ashes”. sony.net. sony. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  10. ^ Salen, Katie (2004). Rules of Play: Game Design Fundamentals. The MIT Press. str. 80. 
  11. ^ „Skylark series”. goodreads.com. goodreads. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  12. ^ „Istorija video igara”. igriceigre.net. igreceigre. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  13. ^ „id Software official website”. idsoftware.com. idsoftware. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  14. ^ „Wolfenstein 3D”. wolfenstein.wikia.com. wolfenstein. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  15. ^ „Doom”. doom.wikia.com. doom. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  16. ^ Ristić, Miroslava (2003). „Virtuelna stvarnost u obrazovnim i procesima obuke”. Obrazovna tehnologija. 3: 53—59. 
  17. ^ „How To Form A Solid Indie Game Development Team”. nyfa.edu. nyfa.edu. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  18. ^ Doulin, Alistair. „Building A Strong Indie Game Development Team”. gamasutra.com. gamasutra.com. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  19. ^ Bregger, Patrick. „Valve Corporation”. mobygames.com. mobygames. Arhivirano iz originala 05. 06. 2008. g. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  20. ^ „A Chronological History of Crytek”. highrezgaming.com. highrezgaming. Arhivirano iz originala 21. 8. 2016. g. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  21. ^ „History of Bethesda”. theofficialbethesdasoftworks.wikia.com. theofficialbethesdasoftworks. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  22. ^ „Epic Games History”. giantbomb.com. giantbomb. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  23. ^ „THE HISTORY OF BLIZZARD”. ign.com. ign. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  24. ^ „Digital Distribution”. giantbomb.com. giantbomb. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  25. ^ Aboukhadijeh, Feross. „Cheating in Video Games”. feross.org. feross. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  26. ^ „How to Find Glitches”. wikihow.com. wikihow. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  27. ^ „Bughunting”. speeddemosarchive.com. speeddemosarchive. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  28. ^ Patrick, Felicia (2009). Digitalne igre u školama. European Schoolnet. 
  29. ^ Pot, Justin. „The Origins & History Of Mario [Geek History Lessons]”. makeuseof.com. makeuseof. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  30. ^ „Macromedia Flash Player 8 Release Notes”. adobe.com. adobe. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  31. ^ Lammle, Rob. „Eaten by a Grue: A Brief History of Zork”. mentalfloss.com. mentalfloss. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  32. ^ Adams, Rick. „Colossal Cave Adventure”. rickadams.org. rickadams. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  33. ^ „10 Essential Point And Click Adventures You Must Play”. whatculture.com. whatculture. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  34. ^ „Tales of Monkey Island”. telltalegames.com. telltalegames. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  35. ^ „King Quest”. sierra.com. sierra. Arhivirano iz originala 3. 4. 2015. g. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  36. ^ „Broken Sword Game”. brokenswordgame.com. brokenswordgame. Arhivirano iz originala 04. 04. 2007. g. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  37. ^ „Check Out This Glorious, Colorful History of Arcade Games”. wired.com. wired. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  38. ^ YOUNG, SHAMUS. „The Survival Horror Genre is a Mess”. escapistmagazine.com. escapistmagazine. Arhivirano iz originala 07. 07. 2019. g. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  39. ^ „The 20 best horror games of all time”. gamesradar.com. gamesradar. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  40. ^ MAHARDY, MIKE. „A VISUAL HISTORY OF THE SIMS”. ign.com. ign. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  41. ^ „SimCity”. ea.com. ea. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  42. ^ „God Games”. armorgames.com. armorgames. Arhivirano iz originala 01. 05. 2016. g. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  43. ^ „Video Game / Black & White”. tvtropes.org. tvtropes. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  44. ^ GOBLE, GORD. „Tycoon City: New York Review”. ign.com. ign. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  45. ^ „The 10 best flying games EVER”. stuff.tv. stuff. Arhivirano iz originala 12. 5. 2016. g. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  46. ^ „History of Need for Speed (1994—2013)”. shimul93blog.wordpress.com. shimul93blog. Pristupljeno 2. 5. 2016. 
  47. ^ Lackey, Jeff. „Microsoft Flight Simulator X Review”. gamespot.com. gamespot. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  48. ^ „PC Sports Games”. metacritic.com. metacritic. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  49. ^ „EA Sports”. giantbomb.com. giantbomb. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  50. ^ „FIFA Football (PS Vita) - Review”. game.co.uk. game. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  51. ^ MITCHELL, MIKE. „NBA LIVE 16 REVIEW”. ign.com. ign. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  52. ^ G. MACY, SETH. „NHL 16 REVIEW”. ign.com. ign. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  53. ^ Todd, Brett. „Tiger Woods PGA Tour 14 Review”. gamespot.com. gamespot. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  54. ^ „The 50 best first-person shooters EVER”. vg247.com. vg247. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  55. ^ Peckham, James. „Star Wars Battlefront review: a second opinion”. techradar.com. techradar. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  56. ^ „UNREAL TOURNAMENT”. ign.com. ign. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  57. ^ AHEARN, NATE. „DUKE NUKEM 3D REVIEW”. ign.com. ign. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  58. ^ Kasavin, Greg. „Tom Clancy's Splinter Cell Review”. gamespot.com. gamespot. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  59. ^ STAPLETON, DAN. „THIEF REVIEW”. ign.com. ign. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  60. ^ „HALF-LIFE REVIEW”. ign.com. ign. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  61. ^ „Counter-Strike Review”. ign.com. ign. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  62. ^ Ward, Trent. „Quake Review”. www.gamespot.com. gamespot. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  63. ^ „Top 25 Best RTS Games of All Time: Click, Click, Die”. gameranx.com. gameranx. Arhivirano iz originala 26. 04. 2016. g. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  64. ^ Hudak, Chris. „Command & Conquer Review”. gamespot.com. gamespot. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  65. ^ ADAMS, DAN. „WARCRAFT III: THE FROZEN THRONE REVIEW”. ign.com. ign. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  66. ^ McDonald, Tim. „Age of Empires Review”. gamespot.com. gamespot. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  67. ^ „The best RPGs of all time”. pcgamer.com. pcgamer. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  68. ^ Rouse, Margaret. „role-playing game (RPG)”. techtarget.com. techtarget. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  69. ^ „IGN's Top 100 RPGs of All Time.”. ign.com. ign. Arhivirano iz originala 02. 05. 2016. g. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  70. ^ „World of Warcraft subscribers hit 5.5 million, lowest numbers for 10 years”. ibtimes.co.uk. ibtimes. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  71. ^ „Guild Wars 2 Review”. tentonhammer.com. tentonhammer. Pristupljeno 3. 5. 2016. 
  72. ^ Lofgren, Krista. „2015 Video Game Statistics & Trends Who’s Playing What & Why?”. bigfishgames.com. Arhivirano iz originala 23. 04. 2016. g. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  73. ^ „Adult women are now the largest demographic in gaming”. dailydot.com. dailydot. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  74. ^ „HOW MUCH DO YOU KNOW ABOUT VIDEO GAMES?”. esrb.org. esrb. Arhivirano iz originala 28. 04. 2016. g. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  75. ^ „Women significantly outnumber teenage boys in gamer demographics”. pbs.org. pbs. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  76. ^ Brand, Jeffrey E.; Pascaline Lorentz; and Trishita Mathew. "https://igea.net/2013/10/digital-australia-2014/ Digital Australia DA14]." Interactive Games & Entertainment Association. Pg.3. 2014.
  77. ^ a b Tech in Asia - Connecting Asia's startup ecosystem
  78. ^ Brand, Jeffrey E.; Pascaline Lorentz; and Trishita Mathew. "Digital New Zealand DNZ14" Interactive Games & Entertainment Association. Pg.3. 2014.
  79. ^ a b Bosmans, Dirk and Paul Maskell. "Videogames in Europe: Consumer Study Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2016)." Interactive Software Federation of Europe. Pp.11, 36-51. November 2012.
  80. ^ „Do Games Like 'Grand Theft Auto V' Cause Real-World Violence?”. forbes.com. forbes. Pristupljeno 30. 4. 2016. 
  81. ^ „ESRB RATINGS PROCESS”. esrb.org. esrb. Pristupljeno 30. 4. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Video-igra na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Видео-игра&oldid=26093296”