Dinosaurusi

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Dinosauria
Vremenski raspon:
231.4–0 Ma
Trijas - danas
Dinosauria montage 2.jpg
rekonstrukcije fosila dinosaurusa
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Nadred:
Dinosauria

Owen, 1842.
Redovi i podredovi:

Dinosaurusi (lat. Dinosauria — Dinosauri) su razgranata grupa životinja koja se pojavila tokom trijasa, prije skoro 250 miliona godina. Iako tačno vrijeme pojave dinosaurusa još uvijek nije direktno određeno[1], nauka trenutno procjenjuje da su se pojavili između 231 i 243 miliona godina[2].

Sve do kraja 20. vijeka se vjerovalo da su sve grupe dinosaurusa izumrle prije 65 miliona godina; kakogod, fosilni ostaci dinosaurusa pronađeni 1990-ih godina su potvrdile prijašnja mišljenja da su se današnje ptice ubrajaju u dinosauruse, i da su potekle od mali dinosaurusa mesoždera. Danas se zna da su se prve ptice razvile u doba jure,[3] da su jedina grupa dinosaurusa koja je preživjela veliko izumiranje krajem krede,[4] da se za njih koristi termin avijanski ili ptičji dinosaurusi (engl. Avian dinosaurs).

Dinosaurusi su veoma raznolika grupa životinja gledano iz taksonomskih, morfoloških i ekoloških stavova. Ptice, na više od 10.000 živih vrsta[5], su najraznolika grupa kičmenjaka nakon riba[6]. Koristeći fosilne dokaze, paleontolozi su identifikovali više od 500 posebni rodova[7] i više od 1000 različitih vrsta ne-ptičji dinosaurusa[8].

Dinosaurusi su zastupljeni na svim kontinentima, bilo da se radi o živim vrstama ili izumrlim vrstama[9]. Neki od njih su biljojedi, drugi mesožderi, a neki i svežderi. Današnje vrste dinosaurusa se kreću hodajući na dvije noge, dok su u prošlosti postojale mnoge izumrle grupe koje su se kretale na četiri noge ili na dvije, a neke su bile u stanju da se kreću i na dvije i na četiri noge. Pojedine vrste su imale posebne koštane strukture, kao što su to rogovi, krijeste ili koštane modifikacije kao što su kosti oklopa i kičme koje su služile za raspoznavanje pripadnika iste grupe.

Iako su moderni dinosaurusi (ptice) uglavnom mali i ograničeni u veličini zbog toga što su razvili sposobnost letenja, mnogi izumrli dinosaurusi su imali velika tjela, među kojima su najveći bili sauropodski dinosaurusi koji su bili najveće kopnene životinje svih vremena[10]. Procjenjuje se da je najduži dinosaurus bio Amfikoelias altus (lat. Amphicoelias altus), koji je dostizao dužinu od 58 metara, iako novija istraživanja u 2015. godini ukazuju da se radi o pretjeravanju u veličini. Osim Amfikoeliasa, za najdužeg dinosaurusa se smatra Argentinosaurus altus (lat. Amphicoelias altus), koji je dostizao dužinu između 30 i 39.7 metara. Najviši dinosaurus je bio Sauroposejdon proteles (lat. Sauroposeidon proteles), koji je dostizao visinu od 18 metara[11]. Najmanji izumrli dinosaurus je bio Ksiksianikus zangi (lat. Xixianykus zhangi), koji je bio dug 50 centimetara.

Iako se dinosaurusi ubrajaju u gmizavce, oni nisu gušteri, niti su njihovi potomci. Umesto toga, dinosaurusi ne posjeduju osobine koje se tradicionalno pripisuju gmizavcima, kao što su raskrečen stav nogu ili hladnokrvnost. Iako riječ dinosaurus bukvalno znači „strašni gušter”, ovaj naziv se često upotrebljava pogrešno za neke izumrle vrste gmizavaca (uključujući: mosasauruse, ihtiosauruse, pterosauruse, plesiosauruse, kao i sinapside), iako oni nisu taksonomski klasifikovani kao dinosaurusi.

Ljudski pogled na ova bića se mjenjao tokom vremena. Tokom prve polovine 20. vijeka, prije nego što su ptice prepoznate kao grupa dinosaurusa, većina naučne zajednice je vjerovala da su dinosaurusi bili veliki, spori, usamljeni, tromi i hladnokrvni gmizavci koji lutaju po močvarama i vuku za sobom svoje dugačke repove. Tek krajem šezdesetih godina prošlog vjeka sa otkrićem vrste Deinonikus antirhopus (lat. Deinonychus antirrhopus), i sa istraživanja sprovedenim 1970-ih se došlo do zaključka da su svi dinosaurusi bili aktivne toplokrvne društvene životinje morfološki sličnije pticama nego gmizavcima sa povećanim metabolizmom, koje su savršeno prilagođene uslovima svoje sredine.

Još od prvi fosili ostataka koji su prepoznati u ranom 19. vijeku, kosturi dinosaurusa su postali glavne atrakcije u muzejima širom sveta, i dinosaurusi su postali trajni dio svjetske kulture.

Poreklo i značenje naziva[uredi]

Naziv dinosaurus potiče od dvije grčke riječi: deinos (grč. δεινός) što znači strašan, i sauros (grč. σαῦρος) što znači gušter ili gmizavac[12][13]; a dao ga je engleski zoolog ser Ričard Oven 1842. godine[12][14].

Obeležja[uredi]

Supersaur, najveći dinosaurus
Kompsognatus, najmanji dinosaurus, u odnosu na čovjeka

Neki dinosaurusi su, uz kitove, najveće životinje koje su ikad postojale na Zemlji. Diplodok se smatra najvećim dinosaurusom. Dug je 25 metara, te ima dug vrat i malu glavu. Postoje indikacije da su ipak veći supersaur i ultrasaur, mada do danas nije nađen velik broj njihovih fosila. Mamenčisaurov vrat je bio dug 11 metara.

Najmanji je dinosaurus kompsognatus, veličine ćurke, dug 75–91 cm, a težak 3 kg).[15]

Od mesoždera se kao najomraženiji ističe tiranosaurus, dug 15 metara i sa zubima od kojih su neki dugi 20 cm. Postoje dokazi da je veći mesožder karharodontosaur, za koga postoje indikacije da je spor i nespretan, pa čak i da je strvinar.

Prehrana[uredi]

Biljojedi[uredi]

Dinosaurusi biljojedi su imali tupe zube koji su bili prilagođeni teško probavljivoj biljnoj hrani. Imali su i veći probavni sistem od mesojeda. Neki biljojedi su, kao današnje ptice gutali stene (gastrolit) koje bi im se zaglavile u želucu, da bi se lakše usitnila hrana. Neki dinosaurusi biljojedi su: Iguanadon, diplodokid, supersaur, Triceratops, ultrasaur, seismosaur, Parasaurolophus, chasmosaur, ampelosaur, saltasaur, Euoplocephalus, Amargasaurus i pachicefalosaur.

Mesojedi[uredi]

Dinosaurusi mesojedi su imali duge noge, dobar vid i sluh kako bi mogli uloviti plen. Takođe su imali jako oštre zube kako bi ubili i rastrgali plen. Neki mesojedi su bili kanibali, jeli su pripadnike svoje vrste. Nekoliko fosila dinosaurusa pronađeno je sa fosilom druge životinje unutar tela. Neki od mesojeda su: kompsognatus, tiranosaur, alosaur, albertosaur, saurophaganax, mapusaur, daspletosaur, velociraptor, megaraptor, megalosaur .

Svaštojedi[uredi]

Samo nekoliko nama poznatih dinosaurusa su svaštojedi, kao Ornithomimus i Oviraptor koji su jeli biljke, jaja, insekte itd. Dosta biljojeda pri konzumaciji bilja slučajno proguta insekte ili neke druge male životinje.

Razmnožavanje[uredi]

Malo toga se zna o razmnožavanju dinosaurusa. Poznato je da su se dinosaurusi razmnožavali jako rano. Dinosaurus bi oplodio jaje, koje bi ženka zatim snela. Jaja su bila okrugla ili izdužena, slična jajima reptila, ptica i primitivnih sisara. Najveće jaje dinosaurusa je ono hipselosaurovo. Pronađeno je u Francuskoj 1869. Bilo je dugo 30 cm, 25 cm široko, zapremine 2 l i teško 7 kg. Neki naučnici su utvrdili da su ženke imale proširenu cev koja je služila za polaganje jaja.

Evolucija i sistematika[uredi]

Počeci[uredi]

Mnogi naučnici su dugo vremena smatrali da su dinosaurusi bili polifiletična grupa i da su se sastojali od međusobno malo povezanih arhosaura[16][17][18] – danas se na dinosaure gleda kao na zasebnu grupu.[19][20]

Rani dinosaurusi: Herrerasaurus (veliki), Eoraptor (manji) i lubanja Plateosaurusa.

Prvi dinosaurusi su se odvojili od arhosaura tokom srednjeg trijasa, pre oko 235 miliona godina. Samo 20 miliona godina ranije, krajem perma, desilo se najveće izumiranje u Zemljinoj istoriji u kojem je izumrlo 95% svih vrsta.[21][22] U 230 milijuna godina staroj formaciji Ischigualasto u Argentini pronađeni su fosili vrlo primitivnih dinosaurusa, kao npr. Eoraptor, koji je verojatno bio predak svih dinosaurusa koji su se kasnije pojavili;[23] prema tome, prvi dinosaurusi bili su mali dvonožni mesojedi.[24]

Takav pogled će kasnije potvrditi nalazi ornitodira sličnih dinosaurusima, kao što su Marasuchus i Lagerpeton. Ti rodovi su klasifikovani izvan Dinosauria, ali su verojatno bili vrlo srodni zajedničkom pretku dinosaurusa.

Kada su se pojavili prvi dinosaurusi, kopneni ekosistemi bili su zauzeti od strane raznih arhosaura i terapsida: aetosaura, sinodonta, disinodonta, ornitosukida, rauisukida i rinhosaura. Većina njih je izumrla već u trijasu; na prelazu između karnijuma i norijuma desilo se masovno izumiranje u kojem su izumrli disinodonti i mnogi primitivni arhosauromorfi. Sledilo je još jedno izumiranje na prijelazu između trijasa i jure, u kojem je izumrla većina grupa arhosaura. Nakon tih događaja kopnena fauna se sastojala od krokodilomorfa, dinosaurusa, sisara, pterosaura i kornjača.[19]

Rani dinosaurusi su verojatno zauzimali niše koje su postale slobodne izumiranjem neke grupe životinja. Pre se smatralo da su dinosaurusi potisnuli starije grupe dugom konkurencijom, što se danas smatra vrlo neverojatnim: broj dinosaurusa nije postepeno rastao, što se dešavalo sa drugim grupama; u karniju su činili 1-2% faune, ali posle izumiranja drugih grupa taj procenat se popeo na 50-90%. Uspravna pozicija nogu, koja se dugo smatrala ključnom adaptacijom, postojala je i kod drugih grupa koje nisu bile tako uspešne (aetosaura, ornitosukida, rauisukida i nekih krokodilomorfa).[19]

Sistematika i filogenija[uredi]

Karlične kosti kod pripadnika Ornithischia
Karlične kosti kod pripadnika Saurischia

Nadred dinosaurusa spada, kako je to slučaj sa većinom reptila, u diapside. Oni se od sinapsida (od kojih su potekli sisari) i od anapsida (današnjih kornjača) razlikuju po dva otvora u lubanji iza očiju. Unutar diapsida potekli su od arhosaura, koji su imali još dva otvora u lubanji. Današnji potomci tih reptila su odvojeni od krokodila i ptica. Sami dinosaurusi dele se na dva reda, Saurischia i Ornithischia. Oni su se razlikovali po strukturi karličnih kosti. Pripadnici Saurischia su nasledili strukturu karličnih kosti od svojih predaka, dok su pripadnici Ornithischia razvili karlične kosti nalik onima kod ptica.

Pojednostavljeni dijagram sistematike dinosaurusa

Sledi pojednostavljena klasifikacija dinosaurusa do porodica.

Evolucija, paleobiogeografija i paleoekologija[uredi]

Rekonstruirano stanište "Planine jaja" u Montani, SAD.

Evolucija dinosaurusa posle trijasa bila je pod uticajem vegetacije i rasporeda kontinenata. U kasnom trijasu i ranoj juri svi su kontinenti bili skupljeni u jednu veliku kopnenu masu koja se naziva Pangaea''; nastanjivali su je celofisoidi (mesojedi) i prosauropodi (biljojedi).[25] Golosemenjače, a najviše četinari, proširili su se toekom kasnog trijasa i verojatno su bili hrana biljojedima. Prosauropodi nisu mogli obrađivati biljke u ustima i bili su zavisni od drugih načina obrade hrane.[26] Homogenost dinosaurusne faune nastavila se do srednje i kasne jure: od teropoda su dominirali ceratosauri, spinosauroidi i karnosauri; od biljoždera stegosauri, ostali pripadnici Ornithischia i sauropodi. Važne i poznate faune kasne jure završavaju u formaciji Morison u Severnoj Americi i u nalazištu Tendaguru u Tanzaniji. Faune Kine pokazuju veću raznolikost kao što su specijalizirani sinoraptoridi i neobični, dugovrati sauropodi poput Mamenchisaurusa.[25] Ankilosauri i ornitopodi su se još više proširili, a prosauropodi izumiru. Četinari i ostale biljne grupe kao što su paprati i preslice dominiraju krajolikom. Za razliku od prosauropoda i sauropoda, pripadnici Ornithischia su razvili mehanizam žvakanja koji je omogućavao obradu hrane u ustima.[26]

Toekom rane krede Pangea se podelila na više konitinenata, pa su i dinosaurusi postali raznolikiji. Ankilosauri, iguanodonti i brahiosauridi su se proširili po Evropi, Severnoj Americi i severnoj Africi. Posle su se, posebno u Africi, pojavili teropodi kao što su spinosauridi i karkarodontosauridi; od sauropoda, značajnije su postale grupe rebahisaurida i titanosaura. U Aziji su maniraptori poput dromeosaurida, trudontida i oviraptosaura postali česti, a važni biljojedi bili su ankilosauri i rani ceratopsi poput Psittacosaurusa. Za to vreme su se u Australiji pojavili primitivni ankilosauridi, hipsilofodonti i iguanodonti.[25] Stegosauri izumiru u kasnoj donjoj kredi ili ranoj gornjoj kredi. Jedna velika promena u donjoj kredi bila je pojava skrivenosemenica. U isto vreme razne grupe biljojeda razvijaju zbijene zube koji se zamenjuju tokm celog života. Kod ceratopsa se pojavljuju kljunovi, a kod hadrosaurida su oni izrazito razvijeni.[26] I neki sauropodi su razvili zbijene zube, kao npr. Nigersaurus.[27]

U gornjoj kredi postojale su tri dinosaurusne faune. U Severnoj Americi i Aziji dominirali su tiranosauridi i razni maleni maniraptori, od biljojeda hadrosauridi, ceratopsi, ankilosauridi i pahicefalosauri. Na južnim kontinentima postojali su abelisauridi kao glavni grabljivci, a od biljojeda titanosauri. Fauna Evrope sastojala se od dromeosaurida, rabodontida (Iguanodontia), nodosaurida (Ankylosauria) i titanosaura.[25] Skrivenosemenice su se još više proširile,[26] a prve trave pojavile su se krajem krede.[28] Hadrosauridi i ceratopsi su krajem krede postali mnogo raznovrsniji u Severnoj Americi i Aziji. Neki teropodi su postali omnivori ili biljojedi, kao npr. terizinosauri i ornitomimosauri.[26]

Pernati dinosaurusi i pojava ptica[uredi]

Prve prave ptice pojavile su se u periodu jure i razvile su se od maniraptora,[29] grupe teropoda vrlo sličnih pticama. Godine 1861. pronađena je poznata praptica {{Archaeopteryx}}. Ta rana ptica imala je celi mozaik ptičjih i teropodskih osobina, ali je toliko ličila na teropode da je jedan primerak koji nije pronađen sa perjem bio svrstan kao Compsognathus. Teorija da su ptice evoluirale od dinosaurusa pojavila se 1970-ih godina kada ju je predložio Džon Ostrom.[30] Do danas je otkriveno preko 100 anatomskih osobina između teropodnih dinosaurusa i ptica[31] – naročito što se tiče vrata, stidne kosti, ručnog zgloba, ramena, noge i prsne kosti.

Od 1990-ih godina do danas pronađen je veliki broj teropoda sa perjem, koji su još jasnije odredili srodstvo između ptica i dinosaurusa. Većina tih fosila pronađena je iz formacije Yixian (severoistočna Kina), koja je poznata po odlično očuvanim fosilima. Ostaci pernatih dinosaurusa su retki, zato što se koža i perje vrlo retko očuva, pa nedostaju kod većine fosila; prema tome, mnogi drugi teropodi mogli su takođe imati perje. Ono je i pronađeno kod kompsognatida Sinosauropteryxa, tiranosauroida Dilonga, Beipiaosaurusa, do danas najvećeg pernatog dinosaurusa,[32] a od maniraptora pronađeni su kod oviraptosaura, trudontida i dromeosaurida.[29][33] Perje se razvilo radi zadržavanja toplote ili radi udvaranja; funkcija leta se pojavila kasnije u evoluciji.[34][35] Kod vrste Microraptor gui iz formacije Yixian pronađeno je letno perje i na rukama i na nogama, pa je verojatno jedrio od drveta do drveta.[36] Još uvek nije poznato kako se razvio pravi let.

Rasprostranjenost fosila[uredi]

Kad su se pojavili prvi dinosaurusi, verovatno je postojao superkontinent Pangea u čiji su sastav ulazili današnji kontinenti. Kad se Pangea počela raspadati na današnje kontinente, dinosaurusi su bili naseljeni na svim njenim delovima. Zato se njihovi fosili mogu naći na svim kontinentima, čak i na Antarktici. Fosili kopnenih dinosaurusa se teže nalaze, jer posle uginuća dinosaurus bi morao upasti u vodu da bi mu se telo fosiliziralo.

Otkriće[uredi]

Okamenjeni dinosaurus
Jaja dinosaurusa

Robert Plot, engleski prirodnjak, otkrio je 1667. prvu kost dinosaurusa. Tada su ljudi mislili da je svet nepromjenljiv. Naučnici su smatrali da se radi o kosti nekog slona ili čak diva. Žena engleskog lekara Mantela 145 godina kasnije nalazi ogromne zube u hrpi kamenja. Mantell je skupio toliko fosila da je svoju kuću pretvorio u muzej. Videli su te velike zube i nisu mogli da odrede kome pripadaju. Naučnici su izveli zaključak da se radi o velikim sisarima. Mantel je primijetio da ti ogromni zubi nalikuju zubima južnoameričkih iguana (Iguanidae). Pomislio je da su to zubi fosilnog guštera kojeg je nazvao iguanodon, što znači "iguanin zub". Naučnici su mislili da je reč o zubima nekog krokodila ili nosoroga.

Konačno, 1841. godine, Ričard Oven prvi put potvrđuje da je reč o davno nestalim reptilma. Nazvao ih je dinosaurusi što na grčkom znači "strašni gušteri". Godine 1861. u peščanim stenama Bavarske je pronađen fosil praptice nazvane Archaeopteryx što znači "staro krilo". Ptica je imala obeležja dinosaurusa, a živela je pre oko 100 miliona godina. Dosta ljudi veruje da je arheopteriks dokaz veze ptica i dinosaurusa. Preko 100 kostura dinosaurusa Coelophzis iz donjeg trijasa nađeno je u Novom Meksiku. To je trenutno najveći broj dinosaurusa nađenih zajedno.

Mnogi misle da su dinosaurusi hladnokrvni gmazovi, ali postoje neke indikacije da su bili toplokrvni, da su bili sličniji pticama, nego reptilima. Takođe se ne zna koje su bili boje, a neki naučnici smatraju da su bili zeleni i smeđi, poput današnjih reptila.

Izumiranje[uredi]

Nestanak dinosaurusa, drugih krupnih mezozoičkih reptila i 65% tadašnjeg živog svijeta, dovodi se u vezu sa padom ogromnog asteroida koji je prije 65 000 000 godina pao na poluostrvo Jukatan u Meksiku.[37] Ako bi meteorit bio dovoljno veliki, udar bi podigao takav oblak prašine da bi stvorio zaklon između Zemlje i Sunca. Samim tim sunčevi zraci ne bi dopirali do površine zemlje i biljke ne bi mogle da sebi stvaraju hranu procesom fotosinteze. Usledilo bi izumiranje herbivora i karnivora usled sukcesivnog povećanja nedostatka hrane. Asteroidna teorija uništenja dinosaurusa je dobila dodatni dio otkrićem početkom 21. veka još jednog velikog kratera koji se danas nalazi u Ukrajini, koji je stvoren udarom meteora par hiljada godina nakon onog u Jukatanu[38], prije nego što se biljni i životinjski svijet oporavio od prvog udara.

U popularnoj kulturi[uredi]

Do 1960-ih godina dinosaurusi su zamišljani kao veliki reptili koji usamljeno hodaju po močvari i vuku svoje duge repove. Zatim se došlo do indikacija da su sličniji pticama nego reptilima. U animiranim filmovima dinosaurusi se najčešće dele na dobre i zle, koji se međusobno bore. Kao dobri su prikazani biljojedi - diplodok i srodnici, triceratops, stegosaur, parasaurolopus и сл. Зли су тираносаур, алосаур и сродници.

Види још[uredi]

Референце[uredi]

  1. ^ Nesbitt, Sterling J.; Barrett, Paul M.; Werning, Sarah; Sidor, Christian A.; Charig, Alan J. (5. 12. 2012). „The oldest dinosaur? A Middle Triassic dinosauriform from Tanzania”. Biology Letters. 9 (1): 20120949. doi:10.1098/rsbl.2012.0949. 
  2. ^ Alcobar, Oscar A.; Martinez, Ricardo N. (19. 10. 2010). „A new herrerasaurid (Dinosauria, Saurischia) from the Upper Triassic Ischigualasto Formation of northwestern Argentina”. ZooKeys. 63: 55—81. PMC 3088398Слободан приступ. PMID 21594020. doi:10.3897/zookeys.63.550. 
  3. ^ Lee, MichaelS. Y.; Cau, Andrea; Naish, Darren; Dyke, Gareth J. (1. 8. 2014). „Sustained miniaturization and anatomical innovation in the dinosaurian ancestors of birds”. Science. 345 (6196): 562—566. Bibcode:2014Sci...345..562L. doi:10.1126/science.1252243. Приступљено 2. 8. 2014. 
  4. ^ Holtz, Thomas R. Jr. (2007). „dinosaurs: the most complete, up-to-date encyclopedia for dinosaur lovers of all ages.”. Random House. ISBN 978-0-375-82419-7. 
  5. ^ „Numbers of threatened species by major groups of organisms (1996–2012)” (PDF). IUCN Red List. 2012. Приступљено 22. 6. 2013. 
  6. ^ Alfaro, M.E.; F. Santini; C. Brock; H. Alamillo; A. Dornburg; D.L. Rabosky; G. Carnevale & L.J. Harmon (2009). „Nine exceptional radiations plus high turnover explain species diversity in jawed vertebrates”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 106 (32): 13410—13414. Bibcode:2009PNAS..10613410A. PMC 2715324Слободан приступ. PMID 19633192. doi:10.1073/pnas.0811087106. 
  7. ^ Wang, S.C.; Dodson, P. (2006). „Estimating the Diversity of dinosaurs”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 103 (37): 13601—13605. Bibcode:2006PNAS..10313601W. PMC 1564218Слободан приступ. PMID 16954187. doi:10.1073/pnas.0606028103. 
  8. ^ Amos, J (17. 9. 2008). „Will the real dinosaurs stand up?”. BBC News. Приступљено 23. 3. 2011. 
  9. ^ MacLeod N, Rawson PF, Forey PL, Banner FT, Boudagher-Fadel MK, Bown PR, Burnett JA, Chambers P, Culver S, Evans SE, Jeffery C, Kaminski MA, Lord AR, Milner AC, Milner AR, Morris N, Owen E, Rosen BR, Smith AB, Taylor PD, Urquhart E, Young JR (1997). „The Cretaceous–Tertiary biotic transition”. Journal of the Geological Society. 154 (2): 265—292. doi:10.1144/gsjgs.154.2.0265. 
  10. ^ Sellers, William Irvin; Margetts, Lee; Coria, Rodolfo Aníbal; Manning, Phillip Lars (30. 10. 2013). „March of the Titans: The Locomotor Capabilities of Sauropod dinosaurs”. PLoS ONE. 8 (10): e78733. Bibcode:2013PLoSO...878733S. ISSN 1932-6203. PMC 3864407Слободан приступ. PMID 24348896. doi:10.1371/journal.pone.0078733. 
  11. ^ Carpenter 2006, стр. 131–138
  12. 12,0 12,1 Owen 1842, стр. 60–204
  13. ^ „Liddell–Scott–Jones Lexicon of Classical Greek”. Приступљено 5. 8. 2008. 
  14. ^ Farlow, J.O.; Brett-Surman, M.K. (1997). „Preface”. Ур.: Farlow, J.O.; Brett-Surman, M.K. The Complete dinosaur. Indiana University Press. стр. ix—xi. ISBN 978-0-253-33349-0. 
  15. ^ Lambert, David (1993). The Ultimate dinosaur Book. New York: Dorling Kindersley. стр. 38—81. ISBN 978-1-56458-304-8. 
  16. ^ H. G. Seeley (1887). On the classification of the fossil animals commonly named dinosauria. Royal Society. стр. 165—171. 
  17. ^ A. S. Romer (1956), Osteology of the Reptiles, University of Chicago 
  18. ^ Brusatte, Stephen L. (2012). „dinosaur Paleobiology (1. ed.)”. 21 (2): 9—20. ISBN 978-0-470-65658-7. 
  19. 19,0 19,1 19,2 Benton 2004, стр. 7–19
  20. ^ R. T. Bakker; P. Galton (1974), dinosaur monophyly and a new class of vertebrates, стр. 168—172, doi:10.1038/248168a0 
  21. ^ L. R. Kump; A. Pavlov; M. A. Arthur (2005), Massive release of hydrogen sulfide to the surface ocean and atmosphere during intervals of oceanic anoxia, стр. 397—400, doi:10.1130/G21295.1 
  22. ^ L. H. Tanner; S. G. Lucas; M. G. Chapman (2004), Assessing the record and causes of Late Triassic extinctions, стр. 103—139, doi:10.1016/S0012-8252(03)00082-5 
  23. ^ P. C. Sereno (1999), The evolution of dinosaurs, стр. 2137—2147, doi:10.1126/science.284.5423.2137 
  24. ^ P. C. Sereno; C. A. Forster; R. R. Rogers; A. M. Monetta (1993), Primitive dinosaur skeleton from Argentina and the early evolution of Dinosauria, стр. 64—66, doi:10.1038/361064a0 
  25. 25,0 25,1 25,2 25,3 Thomas R., Jr. Holtz; Chapman, Ralph E.; Lamanna, Matthew C. (2004). The dinosauria. University of California Press. стр. 627—642. ISBN 978-0-520-24209-8. 
  26. 26,0 26,1 26,2 26,3 26,4 Fastovsky, David E.; Smith, Joshua B.; Weishampel, David B.; Dodson, Peter (2004). The Dinosauria. University of California Press. стр. 614—626. ISBN 978-0-520-24209-8. 
  27. ^ P. C. Sereno; J. A. Wilson; L. M. Witmer; J. A. Whitlock; A. Maga; O. Ide; T. A. Rowe (2007), Structural extremes in a Cretaceous dinosaur, стр. e1230, doi:10.1371/journal.pone.0001230 
  28. ^ V. Prasad; C. A. E. Strömberg; H. Alimohammadian; A. Sahni (2005), dinosaur coprolites and the early evolution of grasses and grazers, стр. 1170—1180, doi:10.1126/science.1118806 
  29. 29,0 29,1 K. Padian (2004). Basal Avialae. University of California Press. стр. 210—231. ISBN 978-0-520-24209-8. 
  30. ^ Ostrom, John H. (1973), The ancestry of birds, стр. 136, doi:10.1038/242136a0 
  31. ^ G. Mayr; B. Pohl; D. S. Peters (2005), A Well-Preserved Archaeopteryx Specimen with Theropod Features, стр. 1483—1486, doi:10.1126/science.1120331 
  32. ^ Xu X.; M.A. Norell; Kuang X.; Wang X.; Zhao Q.; Jia C. (2004), Basal tyrannosauroids from China and evidence for protofeathers in tyrannosauroids, Nature, стр. 680—684, PMID 15470426 
  33. ^ U. B. Göhlich; L. M. Chiappe (2006), A new carnivorous dinosaur from the Late Jurassic Solnhofen archipelago, стр. 329—332 
  34. ^ P. Burgers; L. M. Chiappe (1999), The wing of Archaeopteryx as a primary thrust generator, стр. 60—62 
  35. ^ R. Cowen, History of Life, Blackwell Science 
  36. ^ S. Chatterjee; R. J. Templin (2007), Biplane wing planform and flight performance of the feathered dinosaur Microraptor gui (PDF), стр. 1576—1580 
  37. ^ „dinosaur Extinction Page”. Архивирано из оригинала на датум 02. 07. 2008. Приступљено 01. 03. 2017. 
  38. ^ Double space strike 'caused dinosaur extinction'

Литература[uredi]

  • Thomas R., Jr. Holtz; Chapman, Ralph E.; Lamanna, Matthew C. (2004). The dinosauria. University of California Press. стр. 627—642. ISBN 978-0-520-24209-8. 

Spoljašnje veze[uredi]