Дрозд боровњак

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Drozd borovnjak
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Passeriformes
Porodica: Turdidae
Rod: Turdus
Vrsta:
T. pilaris
Binomno ime
Turdus pilaris

Drozd borovnjak (Turdus pilaris) je član porodice drozdova Turdidae. Gnezdi se u šumama i šipražju u severnoj Evropi i širom Palearktičke zone. To je izražena selica, sa mnogo ptica sa severa koje kreću na jug tokom zime. Vrlo je retka stanarica na Britanskim ostrvima, ali u velikom broju prezimljuje u Velikoj Britaniji, Južnoj Evropi, Severnoj Africi i na Bliskom istoku. Svaštojed je, leti jede razne mekušce, insekte i gliste, a zimi bobice, žito i semenke.

Drozd borovnjak često se gnezdi u malim kolonijama, verovatno radi zaštite od predatora. Gnezdo gradi na drvetu i polaže pet ili šest jaja. Piliće hrane oba roditelja i napuštaju gnezdo nakon dve nedelje. U južnim delovima zona rasprostranjenosti mogu postojati dva legla, ali samo jedno severnije. Ptice selice i ptice ne-selice često formiraju velika jata, često u društvu crvenokrilaca.

Drozd borovnjak je dug 25 cm, sa sivom krunom, vratom i zadnjicom, smeđim leđima, tamnim krilima i repom i belim podkrilcima. Prsa i bokovi su jako istačkani. Prsa su crvenkaste boje, a ostatak donjih delova je beo. Polovi su slični po izgledu, ali su ženke nešto više braon boje. Mužjak ima jednostavnu brbljavu pesmu.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Uobičajeni engleski naziv feldefare datira barem iz jedanaestog veka. Stara engleska reč feldefare možda označava putnika kroz polja.[2]

Ovu vrstu je opisao Karl fon Line u svom značajnom desetom izdanju Systema Naturae iz 1758. godine pod današnjim naučnim imenom.[3] Naziv Turdus pilaris potiče od dve odvojene latinske reči za drozd.[4] Nijedna podvrsta nije prepoznata.[5]

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Oko 65 vrsta srednjih do velikih drozdova je u rodu Turdus, koji karakterišu zaobljene glave, dugačka, šiljasta krila i obično milozvučne pesme. Iako su dva evropska drozda, drozd pevač i drozd imelaš, rani izdanci iz evroazijskog roda Turdus drozdova nakon što su se proširili severno od Afrike, drozd borovnjak je potomak predaka koji su kolonizovali Karipska ostrva iz Afrike, a zatim je stigao u Evropu odatle.[6]

Opis[uredi | uredi izvor]

Drozd borovnjak se lako prepoznaje po sivoj glavi, potiljku i zadnjici, tamno-smeđim leđima, crnkastom repu i pegavim grudima. Tokom leta, njegova bela podkrilca i pazusi su upadljivi. Oštar letni poziv „cak cak“ takođe je karakterističan.[7]

Čelo i kruna mužjaka su plavičasto-sivi, a svako pero ima centralnu smeđe-crnu traku. Regije između očiju i kljuna i ispod očiju su crne i imaju slabe, blede pruge iznad očiju. Ušni pokrov, potiljak, zadnji deo vrata i zadnjica su plavičasto-sivi, obično sa belim prugama blizu osovine svakog pera. Lopatice i perje plašta su tamno kestenjasto-smeđe boje sa tamnim centralnim prugama i bledim vrhovima. Četrnaest je repnih pera sa šiljatim vrhom, a spoljašnja dva su nešto kraća od ostalih i daju zaobljen rep. Smeđe-crne su boje, sa neupadljivim tamnijim prugama. Spoljna ivica svakog repnog pera je obrubljena sivom bojom blizu baze, a spoljni par perja ima usku belu ivicu na unutrašnjoj ivici. Brada, grlo i gornji deo grudi su kremasto-smeđe boje sa smelim prugama i mrljama smeđe-crne boje. Donji deo grudi je kremasto-beo sa sve manjim nijansama i manje pega, a trbuh je slično kremasto-bele boje, pri čemu su pege ograničene na najviše delove. Boje primarnih pera su braonkasto-crne sa prednjom ivicom obrubljenom sivom bojom, a unutrašnja ivica spoljnog perja siva blizu baze, dok je unutrašnje perje obrubljeno smeđom bojom u osnovi. Sekundarna pera su slična, ali obrubljena su kestenjasto-smeđom bojom na prednjoj ivici. Gornji pokrov krila je braonkasto-crn i sličan spoljnim bojama primarnih pera. Kljun je snažan, sa blagom krivinom i zarezom blizu vrha. Zimi je narandžasto-žut, sa gornjom čeljusti pomalo braonkaste boje i oba vrha mandibule smeđe-crne boje. Leti su obe mandibule muškog kljuna žute. Šarenice su tamnosmeđe, a noge i stopala smeđe. Prosečna dužina odrasle osobe je 25 cm, dužina krila je 14,5 cm i tarzalna dužina 3,5 cm.[8] Raspon krila kreće se od 39 do 42 cm, a težina se kreće od 80 do 140 g.[9]

Ženka je veoma slična mužjaku, ali su gornji delovi nešto braonkasti, a perje na kruni ima uže crne centralne pruge. Grlo i grudi su bleđi sa manje manjih oznaka. Kljun je sličan muškom zimskom kljunu. Mladunci su tamnije boje od odraslih sa bledo obojenim prugama na perju koje ima tamne pruge kod odraslih. Mladunci dobijaju perje odraslih nakon prvog mitarenja u jesen.[10]

Poziv se uglavnom čuje u letu i grub je "cak cak cuk". Isti zvuk, ali mekši, više se čuje kada se pojedine ptice okupe na drveću. Kad su ljuti ili uznemireni, emituju različite zvukove upozorenja koji podsećaju na drozda imelaša (Turdus viscivorus). Mužjak ima prilično slabu pesmu koju peva u sezoni parenja. To je mešavina nekoliko fraza poput onih kod običnog kosa (Turdus merula) isprepletenog zvižducima, grlenim škripama i notama poziva. Ovo se peva u letu, a takođe i sa drveta, a prigušenu verziju ove pesme sa više mračnih nota peva grupa ptica na zajedničkim skloništima.[10]

Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]

Drozdovi borovnjaci zimi
Drozd borovnjak ispred prozora

Drozd borovnjak je migratorna vrsta sa palearktičkom rasprostranjenošću. Gnezdi se u severnoj Norveškoj, severnoj Švedskoj, Finskoj, Belgiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Sibiru do istoka do Transbajkala, reke Aldan i planina Tjen Šan u severozapadnoj Kini. Njegov zimski raspon proteže se kroz zapadnu i južnu Evropu do severne Afrike, iako je to neuobičajeno u mediteranskoj regiji. Istočna populacija migrira u Anadoliju, Izrael, Iran i severozapadnu Indiju, a povremeno i u severoistočnu Indiju. To je skitnica u Islandu, Grenlandu, Špicbergenu, Kanarskim ostrvima, Balearskim ostrvima, Madeiri, Korzici, Sardiniji, Siciliji, Malti i Kipru.[10] Let drozda borovnjaka je spor i direktan. Potrebno je nekoliko snažnih udara, a zatim nakratko sklopi krila pre nego što zamahne. Veoma je društven, prilično stidljiv i lako se plaši zimi, a hrabar i bučan u sezoni parenja. Kada je grupa na drvetu, svi imaju tendenciju da se okreću u istom smeru, neprestano brbljajući.[11] Kada traže hranu na tlu, često u saradnji sa crvenokrilcima, svaka ptica zastaje tako često da stoji uspravno i gleda uokolo pre nego što nastavi sa hranjenjem. Kada su uzbunjeni, oni lete niz vetar, a grupa za hranjenje se reformiše na drugom mestu.[11] U šumama se ne šunjaju po šipražju kao kosovi ili drozdovi pevači, već umesto toga sede na otvorenom na grmlju i visokim granama. Druže se, ponekad u obraslim živicama i grmlju, ali obično na zemlji. Uobičajena nalazišta su u travi među žbunjem ili gomilama rogoza, u mladim zasadima, na strništima i u brazdama oranica.[10]

Stanište[uredi | uredi izvor]

U leto drozdovi posećuju šume breze, jove, bora, smrče i jele, često u blizini močvara, ili drugog otvorenog tla. Ne izbegavaju blizinu ljudi i mogu se videti na obrađenim površinama, voćnjacima, parkovima i baštama. Takođe nastanjuje otvorenu tundru i padine brda iznad linije drveća. Zimi se grupe uglavnom nalaze na otvorenom, poljoprivrednom zemljištu, voćnjacima i otvorenim šumama. Oni su nomadi, lutaju svuda gde ima obilja bobica i insekata. Kasnije tokom godine prelaze na pašnjake i obrađena polja.[12]

Drozd borovnjak jede crva

Migracije[uredi | uredi izvor]

Bobice su važan deo zimske ishrane

Migracije na jug iz gnezdilišta počinju u oktobru, ali većina ptica stiže u Veliku Britaniju u novembru. Neke od njih su još u prolazu i nastavljaju u kontinentalnu Evropu, ali druge ostaju. Prolaznici-migranti vraćaju se u aprilu, a oni i rezidentni migranti odlaze iz Ujedinjenog Kraljevstva uglavnom do početka maja.[10]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Drozdovi borovnjaci su svaštojedi. Životinjska hrana u ishrani uključuje puževe i golaće, gliste, pauke i insekte poput buba i njihovih larvi, muva i skakavaca. Kada bobice sazrevaju u jesen, jedu ih u velikom broju. Glog, božikovina, rovan (rowan fruit), tisa, kleka, šipak, Cotoneaster, Pyracantha i Berberis su za uživanje. Kasnije tokom zime jedu neočekivane jabuke, žito i seme.[10] Kada se oni iscrpe, ili po posebno surovom vremenu, ptice se mogu preseliti u močvare ili čak priobalje gde mogu naći mekušce.[12]

Uzgoj[uredi | uredi izvor]

Jaja, Muzejska kolekcija Visbaden, Nemačka
Gnezdo i pilići

Sezona parenja počinje u maju u Poljskoj, ali severnije u Skandinaviji može početi tek početkom jula. Drozd pravi gnezdo u obliku zdele bez pokušaja prikrivanja. Lokacija je često u šumi, ali može biti u živoj ogradu, vrtu, među stenama, u gomili trupaca ili na tlu.[10] Drozdovi se obično gnezde u neposrednoj blizini drugih istih vrsta. Odrasli će agresivno braniti gnezdo, i grubo ga štititi od predatora. Gnezdo je izgrađeno od osušene trave i korova sa nekoliko grančica i malo mahovine, sa oblogom blata i unutrašnjom oblogom od fine trave. U leglu obično ima pet do šest jaja, ali povremeno se snese tri, četiri, sedam ili osam jaja. Jaja variraju u veličini od 28,8 x 20,9 mm do 33,5 x 23,4 mm i promenljive su boje. Mnoga su bledoplave boje sa finim smeđim tačkama i podsećaju na jaja običnog kosa. Druga su svetlo plava, sa ili bez većih crveno-smeđih mrlja. Inkubacija počinje pre nego što sva jaja polože i traje trinaest do četrnaest dana. Ženka obavi celu ili većinu inkubacije. Pilići su nejaki i oba roditelja im donose hranu. Obično su spremni da napuste gnezdo nakon četrnaest do šesnaest dana, a u sezoni mogu biti dva legla, naročito u južnim delovima opsega gnezdilišta.[10]

Status i očuvanje[uredi | uredi izvor]

Drozd borovnjak ima široku rasprostranjenost, procenjuje se na 10 miliona kvadratnih kilometara i veliku populaciju, uključujući procenjenih četrdeset dva do sedamdeset dva miliona jedinki u Evropi. Smatra se da u Rusiji ima do dvadeset miliona jedinki, a globalna populacija se procenjuje na između četrdeset četiri i devedeset šest miliona jedinki. Čini se da je veličina populacije stabilna i ne veruje se da se ptica približava pragovima za kriterijume opadanja populacije Liste ugroženih vrsta (tj. opada za više od 30% u deset godina ili tri generacije), pa se stoga procenjuje kao "najmanje zabrinjavajuća".

U Ujedinjenom Kraljevstvu, na krajnjem rubu uzgojnog polja, samo nekoliko parova se razmnožava. Zbog toga je Kraljevsko društvo za zaštitu ptica klasifikovalo kao vrstu sa Crvene liste od januara 2013.[13]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ BirdLife International (2012). „Turdus pilaris”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2012. Pristupljeno 26. 11. 2013. 
  2. ^ „Fieldfare”. Fine Dictionary. Pristupljeno 2013-09-13. 
  3. ^ Linnaeus, C. (1758). Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I. Editio decima, reformata. (na jeziku: latinski). Holmiae. (Laurentii Salvii). str. 168. „T. rectricibus nigris: extimis margine interiore apice albicantibus, capite uropygioque cano.” 
  4. ^ Jobling, James A (1991). A Dictionary of Scientific Bird Names. Oxford University Press. str. 306, 393. ISBN 0-19-854634-3. 
  5. ^ „Fieldfare (Turdus pilaris) Linnaeus, 1758”. Avibase. Pristupljeno 2013-08-10. 
  6. ^ Reilly, John (2018). The Ascent of Birds. Pelagic Monographs. Exeter: Pelagic. str. 221–225. ISBN 978-1-78427-169-5. 
  7. ^ Coward, T. A. (1941). The Birds of the British Isles and their Eggs. Frederick Warne. str. 201—203. 
  8. ^ Witherby, H. F., ur. (1943). Handbook of British Birds, Volume 2: Warblers to Owls. H. F. and G. Witherby Ltd. str. 107—111. 
  9. ^ Oiseaux.net. „Grive litorne - Turdus pilaris - Fieldfare”. www.oiseaux.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-29. 
  10. ^ a b v g d đ e ž Witherby, H. F., ur. (1943). Handbook of British Birds, Volume 2: Warblers to Owls. H. F. and G. Witherby Ltd. str. 107—111. 
  11. ^ a b Coward, T. A. (1941). The Birds of the British Isles and their Eggs. Frederick Warne. str. 201—203. 
  12. ^ a b Coward, T. A. (1941). The Birds of the British Isles and their Eggs. Frederick Warne. str. 201—203. 
  13. ^ „Fieldfare”. RSPB. Pristupljeno 2013-01-27. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дрозд_боровњак&oldid=26872604”