Igor Kokoškov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Igor Kokoškov
Igor Kokoškov 2017.
Lični podaci
Puno ime Igor Kokoškov
Datum rođenja (1971-12-17)17. decembar 1971. (52 god.)
Mesto rođenja Banatski Brestovac, SFRJ
Državljanstvo Srbija
SAD
Informacije o karijeri
Pozicija trener
Trenerska
karijera		 1992—danas
Trenerska karijera
Godine Klubovi
1992—1994. OKK Beograd (juniori)
1994—1995. OKK Beograd (pom.)
1995—1996. OKK Beograd
1996—1997. Partizan (juniori)
1999—2000. Misuri (pom.)
2000—2003. LA klipersi (pom.)
2003—2008. Detroit pistonsi (pom.)
2004—2005. Srbija i Crna Gora (pom.)
2008—2015. Gruzija
2008—2013. Finiks sansi (pom.)
2013—2014. Klivlend kavalirsi (pom.)
2015. Orlando medžik (pom.)
2015—2018. Juta džez (pom.)
2016—2017. Slovenija
2018—2019. Finiks sansi
2019—2020. Sakramento kingsi (pom.)
2019—2021. Srbija
2020—2021. Fenerbahče
2021—2022. Dalas maveriksi (pom.)
2022—2023. Bruklin netsi (pom.)
2023— Atlanta hoksi (pom.)
Nagrade
Kao pomoćni trener:
Medalje
Košarka
Selektor Slovenije
Evropsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Turska 2017. Ekipa

Igor Kokoškov (Banatski Brestovac, 17. decembar 1971) jeste srpski košarkaški trener. Trenutno je pomoćni trener u Atlanta hoksima.

Kokoškov je postao prvi strani[1] trener u NBA ligi (vodeći Finiks sanse), a pre toga je bio prvi strani pomoćni trener u NBA, prvi strani pomoćni trener koji je došao do šampionske titule (sa Detroit pistonsima), kao i prvi strani trener koji je bio deo NBA Ol-star meča.[2] Kao selektor je doveo reprezentaciju Gruzije prvi put do Evropskog prvenstva, a vodeći reprezentaciju Slovenije je osvojio Evropsko prvenstvo 2017. godine. Bio je i selektor reprezentacije Srbije od 2019. do 2021. godine.

Igračka karijera[uredi | uredi izvor]

Igor Kokoškov potiče iz sportske porodice. Njegov otac Stefan bio je fudbaler FK Voždovca, pa je i sam Igor prvo počeo da trenira fudbal. Ipak ubrzo je promenio sport i počeo da trenira u školi košarke Vojvoda Stepa. Na poziv Branislava Rajačića, kao kadet Vojvode Stepe, prelazi u juniore KK Crvena zvezda. U juniorima Zvezde je igrao sa 2-3 godine starijim igračima, a saigrači su mu bili Neša Ilić i Saša Obradović.

Nakon završetka srednje škole Igor odlazi na služenje vojnog roka. Služio je u vojnoj policiji u Nišu. Tamo je doživeo saobraćajnu nesreću gde mu je nastradao skočni zglob i koleno. Proveo je 11 meseci po bolnicama i imao četiri operacije, nakon čega je odlučio da završi igračku karijeru.[3]

Trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

Klubovi[uredi | uredi izvor]

Trenersku karijeru je počeo u OKK Beogradu. Tu je počeo da radi sa kadetima i juniorima a ubrzo je i postao pomoćnik u prvom timu da bi sa 24 godine postao prvi trener ekipe i tako postao najmlađi trener u SR Jugoslaviji.[4] Kasnije je počeo da radi u KK Partizan gde je radio u kadetskoj i juniorskoj selekciji a uporedo je i radio u mlađim kategorijama reprezentacije Jugoslavije. Radio je i u KK Torlak iz Beograda.

Sredinom devedesetih godina Košarkaški savez je poslao dvojicu trenera na usavršavanje u SAD, a jedan od njih je bio i Igor Kokoškov.[5] Tada je proveo dva meseca na univerzitetu Konektikat kod trenera Džima Kalhuna. Kasnije dok je bio u poseti univerzitetu Djuk upoznao je Kvina Snajdera tada asistenta Majka Križevskog koji je bio glavni trener Djuka. Kada je Snajder 1999. godine preuzeo mesto glavnog trenera univerziteta Misuri on je pozvao Kokoškova da mu bude asistent. Tako je Kokoškov postao prvi neamerički trener u koledž košarci. Misuri tajgersi su u toj sezoni ostvarili skor 18-13, bez učešća u „martovskom ludilu“. Njihovi najbolji igrači bili su kasniji NBA plejmejker Kejon Duling, kao i levoruki šuter Karim Raš, takođe NBA igrač koji je igrao i u Evropi za Lijetuvos ritas.[6]

Kokoškov je 2000. godine postao pomoćni trener Los Anđeles klipersa, i tako postao prvi stranac na toj poziciji u istoriji NBA.[7] Iz Los Anđelesa je 2003. godine otišao u Detroit pistonse, gde je bio asistent Leriju Braunu i osvojio NBA prsten 2004. godine. U leto 2008. godine prelazi u Finiks sanse, gde je čak pet godina bio prvi pomoćnik. U međuvremenu je dobio i američko državljanstvo 2010. godine.[8] Jedno vreme proveo je i kao pomoćni trener u Klivlend kavalirsima[9] i u Orlando medžiku, da bi potom od 2015. do 2018. godine ponovo sarađivao sa Kvinom Snajderom ovoga puta u Juti džez.

Početkom maja 2018. godine Finiks sansi su imenovali Kokoškova za prvog trenera tima.[10][11] Tako je Kokoškov, postao prvi glavni trener nekog NBA tima koji je rođen u Evropi i ujedno prvi Srbin koji vodi NBA tim.[12] Kokoškov je sa ekipom Finiksa regularni deo sezone 2018/19. završio sa skorom 19-63, što je bio najlošiji rezultat na Zapadu a ujedno i najlošiji učinak u istoriji ove franšize. Dana 23. aprila 2019. je dobio otkaz od strane Finiksa.[13] U junu 2019. godine je postao pomoćni trener u Sakramento kingsima.[14]

Kokoškov je u julu 2020, posle 20 godina, napustio Severnu Ameriku i vratio se u evropsku klupsku košarku, potpisavši ugovor sa Fenerbahčeom. Na klupi turskog kluba zamenio je Željka Obradovića, a ugovor je potpisao na tri godine.[15] Pod vođstvom Kokoškova, Fenerbahče je regularni deo Evrolige, u sezoni 2020/21, završio sa skorom 20-16.[16] To je bilo dovoljno za 7. mesto na tabeli i plasman u četvrtfinale gde je protivnik bio moskovski CSKA, koji je eliminisao Fenerbahče rezultatom 3:0 u pobedama.[17] U prvenstvu Turske, ekipa Igora Kokoškova je nakon regularnog dela sezone zauzela drugo mesto sa skorom 22-8.[16] Nakon toga, Fenerbahče je u četvrtfinalu eliminisao Darušafaku,[18] u polufinalu Karšijaku,[19] da bi u finalnoj seriji bio poražen od Anadolu Efesa rezultatom 3:0 u pobedama.[20] Kokoškov je 27. jula 2021. sporazumno raskinuo ugovor sa Fenerbahčeom.[16][21]

Dana 31. avgusta 2021. godine, Kokoškov je zvanično predstavljen kao pomoćni trener Džejsona Kida u Dalas maveriksima.[22][23] Dana 6. jula 2022. godine, Kokoškov je imenovan za novog asistenta u Bruklin netsima.[24] Dana 15. juna 2023. godine, postao je novi pomoćni trener u Atlanta hoksima.[25]

Reprezentacije[uredi | uredi izvor]

Bio je pomoćni trener reprezentacije Srbije i Crne Gore na Olimpijskim igrama u Atini 2004. i Evrobasketu 2005.[7]

Od 2008. do 2015. godine bio je selektor košarkaške reprezentacije Gruzije.

U januaru 2016. postavljen je na mesto selektora košarkaške reprezentacije Slovenije.[26] Pod vođstvom Kokoškova, Slovenija je osvojila istorijsko zlato u finalu protiv Srbije na Evropskom prvenstvu 2017. godine.[27]

Srbija[uredi | uredi izvor]

Kokoškov je 20. novembra 2019. imenovan za novog selektora košarkaške reprezentacije Srbije.[28] Debitovao je kao selektor 20. februara 2020. na gostovanju Finskoj u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2022.[29] Srbija je pobedila rezultatom 80:58.[30] Tri dana kasnije, u drugom kolu kvalifikacija, Kokoškov je sa Srbijom poražen od Gruzije (90:94) u Hali Aleksandar Nikolić.[31] U narednoj rundi kvalifikacija, 28 novembra 2020, Kokoškov je doživeo novi poraz, ovoga puta na gostovanju u Švajcarskoj (92:90).[32] Dva dana kasnije u Beogradu je ponovo savladana Finska (75:66).[33] U februaru 2021. Srbija se revanširala Gruziji i ubedljivo slavila na gostovanju u Tbilisiju (92:66),[34] mada Kokoškov zbog obaveza u Evroligi nije vodio ovaj meč, već njegov pomoćnik Dejan Milojević.[35] U poslednjoj rundi kvalifikacija je savladana Švajcarska (88:81).[36] Kokoškov se tako sa skorom 4-2 plasirao sa Srbijom na Evropsko prvenstvo 2022.

Kokoškov je zatim vodio reprezentaciju Srbije na kvalifikacionom turniru za Olimpijske igre u Tokiju. Turnir se održavao u beogradskoj Hali Aleksandar Nikolić od 29. juna do 4. jula 2021. Srbija je redom savladala Dominikansku Republiku (94:76),[37] Filipine (83:76),[38] Portoriko (102:84)[39] ali je u odlučujućoj utakmici za odlazak na Olimpijske igre poražena od Italije (95:102).[40]

Dana 14. septembra 2021. godine, Košarkaški savez Srbije i Igor Kokoškov su sporazumno raskinuli ugovor.[41]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Kokoškov je bio učesnik teške saobraćajne nesreće 1990. godine zbog koje je morao prevremeno da okonča svoju igračku karijeru.[42]

Kokoškov i njegova supruga Patriša su u braku od 2009. godine.[43] Imaju dvoje dece, sina Luku i kćerku Elinu.[44]

Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili je 18. decembra 2011. godine odlikovao Kokoškova nacionalnim ordenom.[45]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Državni timovi[uredi | uredi izvor]

Godina Zemlja Turnir Pozicija OU P I
2009. Gruzija Evropsko prvenstvo — divizija B 1 10 9 1
2010. Gruzija Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2011. 2 8 5 3
2011. Gruzija Evropsko prvenstvo 2011. 11 8 2 6
2012. Gruzija Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2013. 2 8 6 2
2013. Gruzija Evropsko prvenstvo 2013. 17 5 1 4
2014. Gruzija Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2015. 1 6 4 2
2015. Gruzija Evropsko prvenstvo 2015. 15 6 2 4
2016. Slovenija Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2017. 1 6 6 0
2017. Slovenija Evropsko prvenstvo 2017. 9 9 0
Evropsko prvenstvo 5/5 34 20 14

Glavni trener u NBA[uredi | uredi izvor]

Legenda
Regularna sezona: U Utakmica POB Pobeda POR Poraza US % Uspešnost (u %)
Plej-of: PU Utakmica u plej-ofu PPOB Pobeda u plej-ofu PPOR Poraza u plej-ofu PUS % Uspešnost u plej-ofu (u %)
označava sezonu kada osvaja NBA titulu
Tim Godina U POB POR US% Plasman PU PPOB PPOR PUS% Plasman u plej-ofu
Finiks 2018/19. 82 19 63 .232 5 — — — — —
Karijera 82 19 63 .232 — — — — —

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Slovenija

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ izvan SAD i Kanade
  2. ^ „Igor Kokoškov prvi strani trener u istoriji NBA”. blic sport. 3. 5. 2018. Pristupljeno 17. 9. 2019. 
  3. ^ „ISPOVEST NAŠEG NBA STRATEGA Igor Kokoškov za Blicsport: Nesreća koja mi je promenila život”. blic sport. 22. 1. 2017. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  4. ^ „Kokoškov preuzeo reprezentaciju Gruzije”. mondo.rs. 18. 4. 2008. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  5. ^ „Životna priča Igora Kokoškova”. 19. 9. 2016. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  6. ^ „Od Misurija do Arizone - kako je Igor Kokoškov ostvario svoj američki san”. vice.com. 21. 5. 2018. Pristupljeno 4. 5. 2018. 
  7. ^ a b „Suns Complete Coaching Staff” (na jeziku: engleski). 20. 8. 2008. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  8. ^ Pollack, Seth (18. 10. 2010). „Coach Igor Kokoskov Becomes U.S. Citizen In Heartfelt, Slightly Goofy Ceremony”. SB Nation Arizona. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  9. ^ „Kokoškov pomoćnik u Klivlendu”. b92. 17. 9. 2017. Pristupljeno 17. 9. 2017. 
  10. ^ „Suns Agree to Terms with Igor Kokoškov To Become New Head Coach”. NBA.com. 2. 5. 2018. Pristupljeno 2. 5. 2018. 
  11. ^ „Srbin prvi Evropljanin na klupi NBA tima – Finiks izabrao Kokoškova!”. Radio televizija Srbije. 3. 5. 2018. Pristupljeno 27. 9. 2021. 
  12. ^ „Srbin piše istoriju NBA – Kokoškov glavni trener Finiks Sansa!”. b92. 3. 5. 2018. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  13. ^ „Finiks otpustio Igora Kokoškova”. mozzartsport.com. 23. 4. 2019. Pristupljeno 24. 4. 2019. 
  14. ^ „Kokoškov i zvanično u Kingsima”. novosti.rs. 14. 6. 2019. Pristupljeno 22. 6. 2019. 
  15. ^ „Igor Kokoškov i zvanično trener Fenerbahčea”. Radio televizija Srbije. 4. 7. 2020. Pristupljeno 4. 7. 2020. 
  16. ^ a b v „Fenerbahce, Coach Kokoskov part ways”. Euroleague.net (na jeziku: engleski). 27. 7. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  17. ^ „CSKA ELIMINISAO FENER: Turci počišćeni bez Kokoškova”. tvarenasport.com. 28. 4. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  18. ^ „Sada nije bilo drame: Fener u polufinalu, Mahmutoglu i De Kolo sredili Darušafaku, Gudurić isključen”. mozzartsport.com. 15. 5. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  19. ^ „Kokoškov i Fener u finalu turskog plej-ofa, za titulu protiv Efesa”. Radio televizija Srbije. 26. 5. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  20. ^ „"Metla" Efesa za šampionsku titulu, Fenerbahče ponižen”. b92.net. 7. 6. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  21. ^ „Zvanično: Razišli se Kokoškov i Fenerbahče, sledeća stanica - Dalas”. mozzartsport.com. 27. 7. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  22. ^ „Jared Dudley, Kristi Toliver join Jason Kidd's coaching staff in Dallas”. NBA.com (na jeziku: engleski). 31. 8. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  23. ^ „Kid promovisao Kokoškova u Dalasu”. b92.net. 1. 9. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  24. ^ „Brooklyn Nets Name Kokoškov, Caporn and Hendry to Coaching Staff”. NBA.com. 6. 7. 2022. Pristupljeno 14. 9. 2022. 
  25. ^ „Hawks' Quin Snyder finalizes coaching staff, includes Igor Kokoskov & Mike Brey”. NBA.com. 15. 6. 2023. Pristupljeno 23. 7. 2023. 
  26. ^ „Igor Kokoškov novi selektor Slovenije”. Večernje novosti. 18. 1. 2016. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  27. ^ „Slovenija slavi Dragića, 'Orlovi' bez zlata posle drame!”. b92. 17. 9. 2017. Pristupljeno 17. 9. 2017. 
  28. ^ „Igor Kokoškov novi selektor Srbije!”. kss.rs. 20. 11. 2019. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  29. ^ „Kokoškov debituje u Finskoj”. politika.rs. 20. 2. 2020. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  30. ^ „Perfektan debi Kokoškova – Srbija protutnjala kroz Finsku!”. b92.net. 20. 2. 2020. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  31. ^ „Srbija poražena od Gruzije”. Košarkaški savez Srbije. 23. 2. 2020. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  32. ^ „Šokantan poraz – Švajcarska "izrešetala" Srbiju”. b92.net. 28. 11. 2020. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  33. ^ „Srbija drugi put bolja od Finske u kvalifikacijama za EP 2022.”. Košarkaški savez Srbije. 30. 11. 2020. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  34. ^ „Srbija ubedljiva protiv Gruzije za plasman na Evropsko prvenstvo 2022!”. Košarkaški savez Srbije. 19. 2. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  35. ^ „Kokoškov ne vodi Srbiju protiv Gruzije, menja ga Milojević”. rtv.rs. 30. 1. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  36. ^ „Srbija pobedom završila kvalifikacije za Evropsko prvenstvo”. Košarkaški savez Srbije. 21. 2. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  37. ^ „Srbija otvorila OKT pobedom protiv Dominikanske Republike”. Košarkaški savez Srbije. 29. 6. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  38. ^ „Srbija pobedila i Filipine”. Košarkaški savez Srbije. 30. 6. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  39. ^ „Srbija pobedila Portoriko, protiv Italije za olimpijsku vizu!”. Košarkaški savez Srbije. 3. 7. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  40. ^ „Debakl košarkaša – Srbija ostala bez Tokija!”. b92.net. 4. 7. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  41. ^ „KSS i Igor Kokoškov sporazumno završili saradnju”. Košarkaški savez Srbije. 14. 9. 2021. Pristupljeno 26. 9. 2021. 
  42. ^ „Utah Jazz assistant Igor Kokoskov's journey to NBA began in a hospital”. The Salt Lake Tribune. Pristupljeno 23. 7. 2023. 
  43. ^ „Danas je prvi strani trener u ISTORIJI NBA postao SRBIN Igor Kokoškov! A oženjen je ovom PREDIVNOM DAMOM!”. Blic Žena. 3. 5. 2018. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  44. ^ „Magic Name Igor Kokoskov Assistant Coach”. nba.com. 17. 2. 2015. Pristupljeno 3. 5. 2018. 
  45. ^ „"Magični" Kokoškov”. mondo.rs. 3. 5. 2018. Pristupljeno 3. 5. 2018. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Igor Kokoškov na Vikimedijinoj ostavi.


selektor Srbije
2019—2021.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игор_Кокошков&oldid=26002161”