Kalvinizam

Statue Vilijama Farela, Žana Kalvina, Teodora Beze, i Džona Noksa u centru Međunarodnog monumentga reformacije u Ženevi, Švajcarska. Bili su među najuticajnijim teolozima koji su pomogli razvoju reformisane tradicije.

Kalvinizam je teološki sistem i pristup hrišćanskom životu koji naglašava vladavinu Boga nad svim stvarima. Ova varijanta protestantizma je nazvana po francuskom reformatoru Žanu Kalvinu. Kalvin je naučavao apsolutnu predestinaciju po kojoj su jedni predodređeni za blaženstvo drugi za prokletstvo. Zajedno s Martinom Luterom učio je da samo vera spasava (sola fide) i nije priznavao crkvenu tradiciju kao izvor vere, nego samo sveto Pismo (sola scriptura). Priznavao je samo dve svete tajne (krštenje i pričešće), tvrdeći da Isus u evharistiji nije realno nego samo duhovno prisutan. Kalvin je svoje ideje pokušao da ostvari uvodeći u Ženevi versku diktaturu.

Žan Kalvin

Kalvinisti su se otrgli od rimokatoličke crkve u 16. veku. Kalvinisti se razlikuju od luterana (još jedne glavne grane reformacije) po pitanju stvarnog prisustva Hrista u evharistiji, teorijama bogosluženja, svrsi i značenju krštenja i primeni Božjeg zakona za vernike, između ostalog. Termin kalvinizam može biti višeznačan, jer je verska tradicija koju on označava uvek bila raznolika, sa širokim spektrom uticaja, a ne sa jednim osnivačem; međutim, gotovo svi oni su crpeli mnogo toga iz spisa Avgustina Hiponskog napisanih par stotina godina ranije. U kontekstu reformacije, Ulrih Cvingli je započeo reformisanu tradiciju 1519. godine u gradu Cirihu. Njegovi sledbenici su odmah označeni kao cvinglani, u skladu sa katoličkom praksom imenovanja jeresi po njenom osnivaču. Vrlo brzo, Cvingliju su se pridružili Martin Buker, Volfgang Kapito, Vilijam Farel, Johanes Ekolampadius i drugi ranoreformatorski mislioci.

Osoba po kojoj je pokret nazvan, francuski reformator Žan Kalvin, odrekao se rimokatoličanstva i prihvatio protestantske poglede krajem 1520-ih ili početkom 1530-ih, nadograđujući početne stavove Ulriha Cvinglija i oblikujući ih u kasniju reformatorsku tradiciju. Pokret je prvi put nazvan kalvinizam po Žanu Kalvinu tokom ranih 1550-ih od strane luterana koji su mu se usprotivili. Mnogi unutar ove tradicije smatraju da je to nefovoljno opisan ili neprikladan termin, i preferirali bi da se umesto toga koristi reč reformini. Među najznačajnije reformisane teologe spadaju Kalvin, Cvingli, Martin Buker, Vilijam Farel, Hajnrih Bulinger, Peter Martir Vermigli, Teodor Beza i Džon Noks. U dvadesetom veku su bili uticajni Abraham Kujper, Herman Bavink, B. B. Varfild, J. Grešam Mahen, Karl Bart, Martin Lojd-Džons, Kornelijus Van Til, Gordon Klark, R. K. Sprol i Dž. I. Paker. Među savremenim reformatorskim teolozima su obuhvaćeni Džon Makartur, Timoti Dž. Keler, Dejvid Vels i Majkl Horton.

Reformatsku tradiciju u velikoj meri predstavljaju kontinentalne reformisane, prezbiterijanske, evangeličke anglikanske, kongregacionalističke i reformisane baptističke porodice. Nekoliko formi crkvene politike vrši grupa reformisanih crkava, uključujući prezbiterijanske, kongregacionističke i neke episkopske. Najveće reformisano udruženje je Svetska zajednica reformisanih crkava sa više od 100 miliona članova u 211 denominacija širom sveta. Postoje konzervativnije reformisane federacije poput Svetske reformisane stipendije i Međunarodne konferencije reformisanih crkava, kao i nezavisne crkve. Danas učenje o predodređenju predstavlja jednu od dominantnih tema u kalvinizmu.

Istorija

Glavni članak: Istorija kalvinizma

Kalvin je propovedao u katedrali Svetog Pjera u Ženevi.

Instituti hrišćanske religije

, objavljenog 1536.]]

U prvi talas reformističkih teologa spadaju Huldrih Cvingli (1484–1531), Martin Buser (1491–1551), Volfgang Kapito (1478–1541), Džon Ekolampadijus (1482–1531) i Gijom Farel (1489–1565). Iako su iz različitih akademskih sredina, njihov rad je već sadržao ključne teme unutar reformisane teologije, posebno prioritet Svetog pisma kao izvora autoriteta. Sveto pismo se takođe posmatralo kao jedinstvena celina, što je dovelo do zavetne teologije o tajnama krštenja i Gospodnjoj večeri kao vidljivim znacima zaveta blagodati. Druga zajednička perspektiva bilo je njihovo poricanje stvarnog prisustva Hrista u Evharistiji. Svaki je shvatio da je spasenje samo po blagodati i potvrdio je doktrinu bezuslovnog izbora, učenje da su neki ljudi izabrani od Boga da budu spaseni. Martin Luter i njegov naslednik Filip Melančton imali su značajan uticaj na ove teologe, a u većoj meri i na one koji su ih sledili. Doktrina opravdanja samo verom, takođe poznata kao sola fide, bila je direktno nasleđe od Lutera.

U drugoj generaciji su bili Džon Kalvin (1509–1564), Hajnrih Bulindžer (1504–1575), Volfgang Maskul (1497–1563), Petar Mučenik Vermilji (1500–1562), Andreas Hiperijus (1511–1564) i Džon Lasko (1499–1560). Napisano između 1536. i 1539. godine, Kalvinovo delo Instituti hrišćanske religije bilo je jedno od najuticajnijih dela tog doba. Sredinom 16. veka, ova verovanja su se formirala jednu doslednu veru, koja će oblikovati buduću definiciju reformisane vere. Konsenzus Tigurinus iz 1549. ujedinio je Cvinglijevu i Bulingerovu memorijalističku teologiju Euharistije, koja je učila da je to jednostavno podsetnik na Hristovu smrt, sa Kalvinovim viđenjem nje kao sredstva milosti sa Hristom koji je zaista prisutan, iako duhovno, a ne telesno, kao u katoličkoj doktrini. Dokument pokazuje raznolikost kao i jedinstvo rane reformisane teologije, dajući joj stabilnost koja joj je omogućila da se brzo širi širom Evrope. Ovo stoji u izrazitoj suprotnosti sa gorkom kontroverzom koju su iskusili luterani pre Formule saglasnosti iz 1579. godine.

Zbog Kalvinovog misionarskog rada u Francuskoj, njegov program reformi je na kraju stigao do frankofonskih provincija Holandije. Kalvinizam je usvojen u biračkom telu Palatinata pod Fridrihom III, što je dovelo do formulacije Hajdelberškog katihizisa 1563. Ovo i Belgijsko ispovedanje usvojeni su kao konfesionalni standardi na prvom sinodu holandske reformisane crkve 1571. godine.

Godine 1573, Vilijam Tihi se pridružio kalvinističkoj crkvi. Kalvinizam je proglašen zvaničnom religijom Kraljevine Navare od strane regantske kraljice Huane d'Albret nakon njenog obraćenja 1560. Vodeći bogoslovi, bilo kalvinisti ili oni koji su naklonjeni kalvinizmu, nastanili su se u Engleskoj, uključujući Martina Busera, Petera Martira i Džona Laskog, kao i Džon Noks u Škotskoj.

Tokom Prvog engleskog građanskog rata, engleski i škotski prezviterijanci su proizveli Vestminstersku ispovest, koja je postala konfesionalni standard za prezbiterijance u svetu engleskog govornog područja. Nakon što se uspostavio u Evropi, pokret je nastavio da se širi na druga područja uključujući Severnu Ameriku, Južnu Afriku i Koreju.

Dok Kalvin nije doživeo da se temelji njegovog rada prerastu u međunarodni pokret, njegova smrt je omogućila da se njegove ideje prošire daleko izvan njihovog rodnog grada i njihovih granica i da uspostave svoj osobeni karakter.

Literatura

• Schaff, Philip. „Protestantism”. New Schaff-Herzog Encyclopedia of Religious Knowledge. IX. str. 297—299. 
• Allen, R. Michael (2010). Reformed Theology. Doing Theology. New York: T&T Clark. ISBN 978-0567034304. 
• Bagchi, David V. N.; Steinmetz, David Curtis, ur. (2004), The Cambridge Companion to Reformation Theology, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-77662-7 
• Busch, Eberhard (decembar 2008). Visser, Douwe, ur. „Reformed Identity” (PDF). Reformed World. 58 (4): 207—218. Pristupljeno 20. 9. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Cottret, Bernard (2000) [1995], Calvin: Biographie [Calvin: A Biography] (na jeziku: francuski), Translated by M. Wallace McDonald, Grand Rapids, Michigan: Wm. B. Eerdmans, ISBN 0-8028-3159-1 .
• DeVries, Dawn (2003). „Rethinking the Scripture Principle”. Ur.: Alston, Wallace M. Jr.; Welker, Michael. Reformed Theology: Identity and Ecumenicity. Grand Rapids, MI: William B. Eerdmans Publishing Company. str. 294—310. ISBN 978-0802847768. Arhivirano iz originala 27. 07. 2020. g. Pristupljeno 08. 02. 2021.  – preko Questia (potrebna pretplata)
• Farley, Edward; Hodgson, Peter C. (1994). „Scripture and Tradition”. Ur.: Hodgson, Peter C.; King, Robert H. Christian Theology: An Introduction to Its Traditions and Tasks. Minneapolis: Fortress Press. Arhivirano iz originala 25. 11. 2015. g. Pristupljeno 08. 02. 2021.  – preko Questia (potrebna pretplata)
• Furcha, E. J., ur. (1985), Huldrych Zwingli, 1484–1531: A Legacy of Radical Reform: Papers from the 1984 International Zwingli Symposium McGill University, Montreal: Faculty of Religious Studies, McGill University, ISBN 0-7717-0124-1 .
• Guthrie, Shirlie C., Jr. (2008). Always Being Reformed (Second izd.). Louisville, KY: Westminster John Knox. 
• Holder, R. Ward (2004), „Calvin's heritage”, Ur.: McKim, Donald K., The Cambridge Companion to John Calvin, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-01672-8 
• Gäbler, Ulrich (1986), Huldrych Zwingli: His Life and Work, Philadelphia: Fortress Press, ISBN 0-8006-0761-9 
• Ganoczy, Alexandre (2004), „Calvin's life”, Ur.: McKim, Donald K., The Cambridge Companion to John Calvin, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-01672-8 
• Horton, Michael (2011a). The Christian Faith. Grand Rapids: Zondervan. ISBN 978-0-310-28604-2. 
• Horton, Michael (2011b), For Calvinism, Zondervan Books, ISBN 978-0-310-32465-2, Pristupljeno 17. 1. 2013 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• McGrath, Alister E. (1990), A Life of John Calvin, Oxford: Basil Blackwell, ISBN 0-631-16398-0 
• McKim, Donald K. (2001). Introducing the Reformed Faith. Louisville, KY: Westminster John Knox. 
• Montgomery, Daniel, and Timothy Paul Jones. (2014). PROOF: Finding Freedom through the Intoxicating Joy of Irresistible Grace. New York: HarperCollins. ISBN 978-0310513896. 
• Muller, Richard A. (2004). „John Calvin and later Calvinism”. Ur.: Bagchi, David; Steinmetz, David C. The Cambridge Companion to Reformation Theology. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0521776622. 
• ———————— (9. 11. 1993). Confessing the Reformed Faith: Our Identity in Unity and Diversity. North American Presbyterian and Reformed Council. Escondido, CA: Westminster Seminary California. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Parker, T. H. L. (2006), John Calvin: A Biography, Oxford: Lion Hudson plc, ISBN 978-0-7459-5228-4 .
• Pettegree, Andrew (2004), „The spread of Calvin's thought”, Ur.: McKim, Donald K., The Cambridge Companion to John Calvin, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-01672-8 
• Stephens, W. P. (1986), The Theology of Huldrych Zwingli, Oxford: Clarendon Press, ISBN 0-19-826677-4 .
• Stroup, George W. (1996). Reformed Reader. 2. Louisville, KY: Westminster/John Knox. 
• Stroup, George W. (2003). „Reformed Identity in an Ecumenical World”. Ur.: Alston, Wallace M. Jr.; Welker, Michael. Reformed Theology: Identity and Ecumenicity. Grand Rapids, MI: William B. Eerdmans Publishing Company. str. 257—270. Arhivirano iz originala 27. 07. 2020. g. Pristupljeno 08. 02. 2021.  – preko Questia (potrebna pretplata)
• Weisse, Wolfram; Anthonissen, Carel Aaron (2004). Maintaining Apartheid Or Promoting Change?: The Role of the Dutch Reformed Church in a Phase of Increasing Conflict in South Africa. Waxmann Verlag. 
• Westminster Confession of Faith. 1646 — preko Vikizvornika. 
• Alston, Wallace M. Jr.; Welker, Michael, ur. (2003). Reformed Theology: Identity and Ecumenicity. Grand Rapids, MI: William B. Eerdmans Publishing Company. ISBN 978-0802847768. 
• Balserak, Jon (2017). Calvinism: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0198753711. 
• Benedict, Philip (2002). Christ's Churches Purely Reformed: A Social History of Calvinism. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0300105070. 
• Bratt, James D. (1984) Dutch Calvinism in Modern America: A History of a Conservative Subculture excerpt and text search
• Eire, Carlos (2017). Reformations: The Early Modern World, 1450–1650. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0300111927. 
• Hart, D.G. (2013). Calvinism: A History. New Haven, CT: Yale University Press, excerpt and text search
• Leith, John H. (1980). An Introduction to the Reformed Tradition: A Way of Being the Christian Community. Westminster John Knox Press. ISBN 978-0804204798. 
• McNeill, John Thomas (1967) [1954]. The History and Character of Calvinism. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0195007435. 
• Muller, Richard A. (2001). The Unaccommodated Calvin: Studies in the Foundation of a Theological Tradition. Oxford University Press, USA. ISBN 978-0195151688. 
• ———————— (2003). After Calvin: Studies in the Development of a Theological Tradition. Oxford University Press, USA. ISBN 978-0195157017. 
• Picken, Stuart D.B. (2011). Historical Dictionary of Calvinism. ISBN 978-0810872240. 
• Small, Joseph D., ur. (2005). Conversations with the Confessions: Dialogue in the Reformed Tradition. Geneva Press. ISBN 978-0664502485. 

Spoljašnje veze

• Reformisana prezviterijanska crkva - zvanični sajt Reformisane prezviterijanske crkve u Srbiji
• "Five Points of Calvinism" by Robert Lewis Dabney.