Korisnik:Nedja995/pesak

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ova stranica je o fiktivnim ljudskim bićima. Za specifične karaktere i druga korišćenja pogledajte stranicu ORC.

Orkovi (takođe napisani kao ork , orch , ili irch) su fiktivna ljudska bića koja pripadaju izmišljenoj rasi slično Goblinima.

Dok celokupan koncept orkova nacrtan u varijanti već postojeće mitologije glavni koncept ovih bića je baziran iz fantazije Dž. R. R. Tolkina, pogotovo u delu Gospodar prstenova. U Tolkinovom radu orkovi su opisani kao životinjska, agresivna, odbojna i loša bića u potpunoj suprotnosti u odnosu na Vilenjake (od kojih su razvijeni i korumpirani njihovi preci) i generalno stavljeni u službu zle sile. Tolkinov koncept orkova je bio zatim adaptiran i ubačen u ostala dela ili fantaziske fikcije kao i nadrealne (eng. role-playing) igranje uloge strateške igrice (kao što su Lagumi i zmajevi, Ratni čekić, i Vorkraft), prošireni poznavanjem bića u popularnoj kulturi.

Ranija upućivanja na stvorenja emitološko ili konceptualno slična orkovima je moglo biti nađeno u starim engleskim (eng. Old English) i anglo-saksonskim (eng. Anglo-Saxon) izvorima; uključujući Beovulf i Italijanske priče iz 16. Veka, posebno onih od Džambatista Bazl.

Izgled[uredi | uredi izvor]

U popularnoj kulturi (uključujući Fantastika i Fantazijska igra uloga), orkovi su različito prikazani ali imaju tendenciju ka prvobitno postavljenim opisima od strane Tolkina. Oni su približno ljudskog oblika (sa povijenim nogama i dugim rukama) i varira im visina. Iako su generalno manji od ljudi (i dosta različiti), mogu biti psihički jači ili slabiji. Orkovi su prljavi i ružni, sa istaknutim kandžama i izobličenim licem koje vuče izgledom ka mešavini Šimpanza i Svinja. Tipična boja njihove kože je u nijansama zelene, sive, crne, braon ili ponekad crvene (Tolkin je u kontrastu opisao neke kao "blede" a neke kao "crne" —ne mora da bude referenca za boju kože—i jedne kao "crne-kože").

Orkovi su agresivni grabljivci i mesožderi (takođe jedu i ljudsko meso). Poseduju veoma nizak nivo lukavosti i oni su ilustrovani kao rasa koja služi kao bibični ratnici koji su pod kontrolom bića veće moći ili više inteligencije. Nasilni po svojoj prirodi, boriće se svirepo ako im je naređeno od njihovih vladara ali oni teže ka haotičnom ponašanju (uključujući kukavučluk) ako su prepušteni sami sebi. Oni često koriste svinje, Vukove, i varge (eng. wargs), i ostala neuobičajena bića za transport prilikom borbe.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Moderna korišćenja Engleskog termina ork da se opiše zla sila, ljudolika bića su imala početak sa J. R. R. Tolkinom. Tolkinovi najraniji Vilni rečnici ukljukuju upis Ork (orq-) "monstrum", "ogre", "demon", zajedno sa orkindi "ogrese". Tolkin je ponekad koristio množinu orkui u svojim ranijim tekstovima. [1]

Tolkin ponekad, naročito u hobitu, je koristio reč Goblin(zao) umesto reči ork da opiše ovo biće. Napisao je da je “ork“ često “prevođen“ kao “goblin“. U Gospodar prstenova, "goblin" je reč korišćena kao alternativa za "ork", naročito u delovima gde se opisuju događaji iz perspektive hobita. Das, Uruk-hai od Ajzengarda i Mordora i kapetan orkova Grisnak su opisani kao i "orkovi" i "goblini" u Gospodar prstenova. Kasnije u svom životu, Tolkin je izrazio želju da piše samo ork,[2] ali to se ostvarilo za vreme njegovog života samo u izdatoj verziji Avanture Toma Bombadela , u pesmi Bombadilovo veslanje: "Pozvaću orkove na tebe: zbog toga ćeš početi da trčiš!" U Silmarilion, izdanju “orkovi“ su bili zadržani.

Stari Engleski[uredi | uredi izvor]

Stari engleski rečnici su imali zabeleženu reč ork koja je bila odgovarajuća sa latinskom reči Orkus (božanstvo podzemlja), i takođe je sinonim za tajrs "ogre" (koja je u srodstvu sa [Sn: þurs] greška: {{lang}}: neprepoznata oznaka jezika: Norw (pomoć)), kao i sa "pakleni đavo".

The lat. Orcus ‘je napomenuto kao "[Staroengleski jezik: Orc, þyrs, oððe hel-deofol] greška: {{lang}}: neprepoznata oznaka jezika: se (pomoć)"[a] i dato u prvoj verziji Kleopatrinog Dnevnika (deseti vek), i za ovo delo Tomas Rajt je napisao, "Orkus je bilo ime za Pluto-a, boga paklenih regija, stoga je mogao lako da razume značenje hel-defol. Ork, u Anglo-Saksonskom, kao thyrs, što znači goblin ili avet."[3][4][b]

Verovatno, usamljeni književni primeri su iz Beovulfa, i pesma je našla korist od orc- u orcneas, jedno od plemena stvorenja imenovanih pored vilenjaci i Etina (giganata) koji su bili osuđeni od strane Boga:

þanon untydras ealle onwocon
eotenas ond ylfe ond orcneas
swylce gigantas þa wið gode wunnon
lange þrage he him ðæs lean forgeald
—Beowulf, Fitt I, vv. 111–14[5]
Stoga sva legla zla su rođena,
Džinovi i vilenjaci i zli duhovi
—giganti takođe, koji su se dugo vremena borili uz Boga,
zbog toga im je dao nagradu
—John R. Clark Hall tr. (1901)[6]

Jedinjenje orkneas je označeno kao "zle duše", ali pravo značenje je nejasno. Klaeber je sugerisao da sadržaj orc < L. orcus "podzemlje" + neas "mrtva tela" i zato je prevod "zle duše" bio nevažeći.[7][v]

Leksikografija se zakomplikovala od strane Bosvort-Tolera koji je predpostavljao da je orkneas nastalo od forme *orken koji imaju moguće značenje "(?) morsko čudovište," verovatno nadovezano na Is: orkn (örkn).[8][9]

Rana moderna upotreba[uredi | uredi izvor]

Oksfordov engleski rečnik upućuje na orke, i to je korišćeno na način koji podseća na gigante i ogrove. On predpostaavlja da 'orke'/'ogre' su došli u Engleski jezik putem kontinentalnih Bajki, posebno iz 17. Veka gde je francuski pisac Šarl Pero, pozajmio većinu svojih priča i razvio svoje "Ogre", iz 16. Veka francuski pisci Giambatista Basil, Giovani Frančesko Straparola (koji su zaslužni za prikazivanje literarne forme bajke) i Bastile, koji je napiisao Napuljski dialekt i tvrdi da se prosto prenosilo sa kolena na koleno u njegovoj regiji gde ih je prikupljao. U najmanje 10 ili više priča, Bastile koristi huorco, huerco or uerco, formu Napolitanaca - orco [italijanski] "gigant", "monstrum", da opiše velike, dlakave, muškobanjaste zveri koje su mogle da pričaju i koje su živele u tamnim šumama ili baštama gde bi možda mogli da uhvate i pojedu ljude, ili čak da budu ravnodušni pa možda i blagonakloni - sve zavisi od priče.[10]

Italijanski zapis "orco" je striktno izveden od latinske reči Orkus, i korektno je prevedeno na engleski kao ogre. Orkus je bio podzemni bog u staroj Rimskoj mitologiji i u srednjovekovno vreme, po asocijaciji na smrt i podzemlje, termin orkus je počeo da se koristi i za monstruozna bića i preuzet je u srednjovekovno vreme. Tako italijansko orko, naročito ukazuje na antropomorfno biće sa zverskim osobinama. Često demonskim koje podsećaju na Anglo-Saksonskog ogra. Zbog takvog italijanskog prevoda termina orc ili ork koji se mogu naći u Beovulfu, Dž. R. R Tolkin i Markus Heitz ostaju uvek problematični, i u diskreciji prevodioca su prevedeni s vremena na vreme kao orgo (ogar), mezz’orco(polu-ork) ili orchetto(mali ogar)..

Prvo korišćenje u engleskom jeziku reči "orke", godine 1656. (četrdeset-jedna godina pre nego što je Perault objavio Majka gusaka priče), dolazi iz dela Don Zara, koju je napisao Samjuel Holand. To je mešavina parodije i bajne španske romanse Don Kihot i verovatno je puno životinja i monstruma što je zajedničko za njih.[11] Monstrum sa imenom Orcus se pominje u Edmund Spenserovoj Kraljica iz zemlje mašte (Knjiga II, Spev XII, red XLVII).

Ork je isto pravo ime za one likove u kompleksnoj mitologiji Vilijam Blejka. Suprotno od srednjovekovnih morskih zveri, ili Tolkinova ljudolika čudovišta, Blejkovi Orkovi su pozitivne ličnosti, otelovljenje Tradicija. On je, međutim, predvideo da budu demonski po prirodi.

Reč na kraju dolazi iz latinske reči Orkus, demonskog Rimskog boga smrti, koji ne bi trebao da se meša sa Pluton, bogom podzemlja, i da se transformiše u nekoliko faza od značenja "podzemlje", "pakao", "đavo", "zlo biće" u "ogar". Tolkin i rečnici koje je on koristio pripisuju poreklo sumnjivog Staro-engleskog orc u "Orcus" a u jednom od njegovih izmišljenih rečnika, reč “orc” je imala pisanu formu orco.

Reč koja je dobijena ili je povezana sa terminom orko takođe postoji i u ostalim zemljama:Osim italijanskog dijalekta uerco, huerco, i huorco i Španske reči güercu, postoji i Tirol ork, a "kućni gnom" ili "planinski duh" koji se postavlja kao štićenik divljih životinja.[12]

Tolkin je eksplicitno negirao bilo kakvu povezanost njegovih Orkova sa Kit ubica Orcinus orca i ostalih kitova, koji su takođe povezani sa orkovima.[13] Ovo je pozajmljivanje od latinske reči orca, i korišćeno Plinije Stariji, koji se odnosi na neku vrstu kita, vrlo verovatno na Orcinus orca i koji se takođe pojavljuje Džon Miltonova pesma Izgubljeni raj tokom deskripcije Velikog Potopa.

U literaturama i folkloru[uredi | uredi izvor]

Tolkin[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ork (srednja zemlja)

Ljudolika bića, rasa orkova koja ne živi u pomorskim predelima koja postoji u Srednja zemlja je izmišljena od strane od Dž. R. R. Tolkina, iako oni koje je naveo u pisma su bili pod uticajem Džordž MekDonaldovog dela Princeza i Goblin. Reč ljudoliki uglavnom se ne nalazi u Tolkinovim delima.

Na Tolkinovom izmišljenom jeziku, na jeziku Vilenjaka reči za orka su izvedene iz ruk koja se odnosi na strah i horor, a iz te reči nastala je reč uruk. Imenica *uruku je izvedena iz proširenog korena. Ova reč se na Kvenija (jezik) jeziku kaže urco, u množini urqui. Reč *urkō se na Sindarin jeziku kaže orch, u množini yrch. Kuenijska reč se izgovara tako da ima manje specifično značenje od sandrainskog jezika, takozvani 'bauk'. Specifična bića zvana yrch na sindrainskom, na kuenijskom orco, u množini orcor i orqui, su napravljena.

Ovi orkovi su imali slična imana i na ostalim jezicima u Srednja zemlja: na orkovskom uruk (takozvani ork-vojnik); na jeziku Dúnedain gorgûn; na jeziku Kuzdul rukhs, u množini rakhâs; i na jeziku Rohan i na ostalim zajedničkim jezicima, ork.

Opis[uredi | uredi izvor]

Ork
Osnovne informacije
Nadimakgorgun, uruk, kresliva orda
Datum rođenjaAman
Podaci o kreaciji
IzmislioJ. R. R. Tolkin

Po Tolkinovom pisanju, orkovi su ljudskog izgleda, različitih visina ali uvek niži od ljudi. Oni su opisani kao ružni i prljavi, kao i da jedu ljudsko meso. Oni imaju kljove, krive noge i dugačke ruke, a boja kože im je mračna, kao da je izgorela. U privatnom pismu, Tolkin ih je opisao kao "iskrivljeni, široki, sa ravnom kosom, bledom kožom, sa širokim ustima i kosim očima.[14] Oni su prikazani kao nesrećna, lukava i zla bića.

Oni se bore svirepo sve dok je vođina "želja" (kao npr. Morgot ili Sauron) da ih prisiljava ili upućuje. Tolkin ponekad opisuje Orkove kao bića koja su stvorena za borbu. [15] Orkovi su korišćeni kao vojnici od strane većih a i manjih zlikovaca u filmu Gospodar prstenova, kao npr od strane Saurona i Sarumana.

Orkovi jedu sve vrste mesa, uključujući i ljudsko meso. Iz opisa i dešavanja koja su vezana za orkove može se primetiti da se upuštaju u kanibalizam: u drugom poglavlju knjige Dve kule, Grishnákh, Ork iz Mordora, tvrdi da Izengard Orkovi jedu orkovsko meso, ali da li je istina ili je lažna vest, to ostaje nesigurno.

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Poreklo orkova se prvo opisuje u The Tale of Tinúviel kao "zlih broodlings od Melkor[16] koji prelazi u inostranstvo i radi svoj zli posao". U The Fall of Gondolin Tolkin je napisao "da su sve te rase stvorene od Melko[16] od podzemnih toplota i sluzi. Njihova srca su od granita i tela su im deformisana; njihova gadna lica koja se nisu smejala, ali zato njihov smeh je bio kao sudar metala, i ništa više nisu mogli sem što su bili prinuđeni da pomognu na najgrublji mogući način u svrhe Melko."[16]

U The Silmarillion, Tolkin je zamislio Orkove da budu Vilenjaci koji su bili zarobljeni od strane Morgota, slomljeni i preokrenuti u zle ratnike. U drugim verzijama njihovog porekla, uključujući one iz Tolkinovih beleški, Orkovi su prikazani kao parodije ili fabričke greške od Morgoth, animirani pojedinačno po njegovoj zloj želji ili možda, po njegovoj difuznoj srži i napravljeni da se namerno rugaju i prkose Iluvatar kreacijama Eldar i Edain.

Pogledajte poreklo Orkova za kompletnu listu mogućih porekla za Orkove koje je predložio Tolkin.

Jezici Orkova[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Crni govor

U Gospodar prstenova, orkovi pričaju Crni govor, jezikom Mordora. U filmu Družina prstena, Gandalf recituje pesmu o Prstenju moći koja uključuje stihove "One Ring to rule them all, One Ring to find them, One Ring to bring them all and in the darkness bind them" Za Froda kod Bag Kraja. Kasnije, u zidinama Rivendela kod Vilenjaka, Gandalf se oseća potpuno sigurno da recituje stihove na jeziku iz kog ustvari potiču iz,Crnog rovora: "Ash nazg durbatulûk, ash nazg gimbatul, ash nazg thrakatulûk, agh burzum-ishi krimpatûl".

Nazgûl Duh prstena
Ash Jedan
Ghash Vatra
Snaga Rob
Sharkû Starac
Ishi U
Bûrz Mrak
Bûrzum Mračno
Lûgburz Mračna Kula
Nazg Prsten
Durbatulúk Da svima gospodari
Gimbatul Da ih nađe
Thrakatulúk Da ih sve okupi
Agh burzum-ishi krimpatul I u tami ih sveže

Neke od ovih reči sadrže iste delove, kao na primer atul, i uk, koje see ponavljaju u Durbatuluk i Tharakutuluk. Iz ovoga može da se predpostavi da uk u jednoj tački znači "svi". Ovaj jezik sadrži mnogo složenih reči.

Uticaj starog engleskog[uredi | uredi izvor]

Tolkin je po starom engleskom reč ork, nadajući se “da je reč zapravo iz starog engleskog”zapravo “demon”, ali samo zbog svoje phonetičke sličnosti [17] and "I originally took the word from Old English orc (Beovulf 112 orc-neas and the gloss orc = þyrs ('ogre'), heldeofol ('hell-devil')). Reč ork nije trebala da bude povezana sa modernim engleskim “orc” ork, reč se zapravo odnosi na razna vodena-stvorenja delfina. .[18] Tolkin je takođe primetio povezansot sa latniskom reči orkus. Ali zbog sličnosti sa staro engleskom reči “orc” koja znači “zli duh ili bogei” sa elfskim rečima. Iako ne bi trebalo da bude bilo kakve sličnosti između njih. Engleska reč je verovatno dovedena iz latinskog orkus ".[19] On je isto rekao da “Ork” dovedeno iz anglo-saksonskog znači demon, ali ne veruje da je to dovoljno povezano da bi se primenilo ovde. [20]

Reč orcné, se pojavljuje u množini reči orcnéas, i to je Hapak legomenon u pesmi Beovulf. Obično treba da sadrži element -né, koja je srodna sa Gotskim naus i sa Staro-Nordijskim nár, a oba znače 'mrtvo telo'.[21] Uobičajena Staro-engleska reč za leš je líc, ali -né se pojavljuje u nebbed 'leš krevet',[22] i u dryhtné 'mrtvo telo ratnika', gde dryht je naziv vojne jedinice koje se mogu nejasno prevesti kao 'bend' ili 'domaćin'. U, * orcne treba da bude napomenuto da Orkus 'mrtvo telo ", značenje može biti" telo od Orkus (tj Podzemno) ", ili" đavolskog leša ", shvatio kao neku vrstu stvorenja koje hoda mrtvo. Ova etimologija je prihvatljiva, ali i dalje ostaje pretpostavka da . Ork pojavljuje na još dva mesta u pesmi Beovulf , ali se odnosi na šolje plemenitih metala koje je našla u riznici blaga.

Staro-engleska reč þyrs, daje sjaj latinskoj reči orcus, koja je srodna sa Starom Nordijskom þurs 'div', 'ogre', originalno obe potiču od unatestiranih zajednički germanski termina Thurisaz, koji su u Nordijskoj mitologiji koja se odnosi na jednu od monstruoznih potomaka giganata Imira. Ali treba naglasiti u vezi sa Tolkinovim odnošenjem na orc=þyrs, da na početku jedanaestog veka Engleski rečnici su podrazumevali ekvivalenciju, [Latin] orcus' sa' [Old English] orc þyrs oððe heldeofol, da su ovo u stvari stapanja dva rečnika u jedan koji je nastao ranije u sedmom veku, a nađeno na dva različita mesta: [Latinsko] orcus [Staro-englesko] orc i [Latinsko] orcus [Staro-englesko] þyrs oððe heldiubol". Prvi od ova dva rečnika je u jednom delu posvećeno oruđu domaćinstava i 'orcus' je, u tom slučaju korupcija latinkse reči urceus 'jug', 'pitcher', ili od orca 'pot', 'jar'. Reč 'orc' je u prvom rečniku značila 'čaša': Ova reč vodi poreklo od stare Germanske reči urceus, koja je povezana sa Gotskim aurkeis 'cup', a obe su povezane sa modernim engleskim izrazima ark 'vessel', 'container'. U drugom rečniku, Latinska reč orcus izjednačuje na Staro-engleskim 'gigantom', 'đavoljim paklom', ali ne na već postojeću Staro-englesku reč 'orc', kako je Tolkin greškom mislio.

Blejk[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ork (Blejk)

Ork je pravi naziv za likove u kompleksnoj mitologiji koju je pisao Vilijam Blejk. Suprotno od srednjovekovnih morskih zveri, ili Tolkinovih ljudolikih monstruma, Blakeovi Orkovi su pozitivne figure, koje stoje nasuprot Urizena, oličenja tradicije.

U Blejkovoj ukrašenoj knjizi Američko proročanstvo, Orkovi su opisani kao njegov mitski protivnik, "Albino Anđeo" kao "Ljubitelj divlje pobune, i prestup božijeg zakona". On simbolizuje duh pobune i slobode, koja je isprovocirala Francusku revoluciju.

Nikls[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Orkovi: Prva krv

U savremenoj literaturi, serija knjiga napisana od strane Stena Nikolsa koji je bio fokusiran na konflikt između grupe orkova i ljudi, ali kroz nekovencionalan pogled na orkove. Trilogija, prvo štampanje u Ujedinjenom Kraljevstvu od strane Viktora Golanca je postao internacionalni besteler.[23]To je jedana od par serija gde se orkovi predstavljaju kao gavni likovi.

Pračet[uredi | uredi izvor]

U Teri Pračetovoj seriji Disksvet, orkovi su rasa koja je blizu istrebljenja. Oni su napraljeni od strane ljudi, što znači da nisu goblini, kako se prvobitno verovalo. Kako bi se koristili u Velikom Ratu, 'ohrabrivani' bičevima i premlaćivani.

Do sada jedini živi ork, zvani Nut, koji je prikazivan kao lik, iako je navedeno da ima i drugih koji postoje u divljini dalekog Ubervalda. Zbog brutalnog ugleda i legendama o orkovima, koji odražava tradicionalni fantaziski koncept bezdušnih ubica, Nut je prvobitno bio ignorisan od strane svoje vrste i učen kao čovek. On je opisan kao dobro stvorenje, a proširenje članova njegove vrste je opisano kao žrtve pobedničke propagande.

S datom prilikom i smernicama, orkovi se lako mogu obrazovati i pokazati odličan osećaj poštenja i morala. S obzirom da su oni prvobitno napravljeni kao ratnički robovi koji jedino znaju da budu okrutni i nasilni, oni imaju zastrašujuću reputaciju.

Heic[uredi | uredi izvor]

Orkovi igraju važnu ulogu u Markus Heitzovim delima, kao što su "Patuljasti kvartet", "Patuljci", "Ratovi patuljaka", "Osveta patuljaka" i "sudbina patuljaka", zajedno poznate kao "Saga o patuljcima".

Mitologija[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Bauk

Ork je tirolski demon, alpske tradicije. Kao patuljak, ork sa dobrim ponašanjem đavolka / kućnog duha u Vinskom podrumu. On može biti povezan na figuru Orkise u srednjovekovnoj pesmi Nevin, o Ditrih fon Bernovoj borbi sa nejasno sličnim bićem.

Ostali fantazijski radovi[uredi | uredi izvor]

Od objavljivanja Tolkinovog Gospodar Prstenova, Orkovi su postali uobičajeni za fantastika fikcije i fantazijska igra uloga, gde su orkovi i goblini obično smatrani za posebne vrste Goblinoida. Oni su nekada često prikazivani sa svinjskim licima, iako oni nikada nisu opisani tako kod Tolkina. Tokom 1980-ih, još jedan ork ideal uveden je na vrh minijaturne ratnih igara Ratni čekić fantaziska bitka, kao mišićav, varvarin sa zelenom kožom i prevelikim kljovama, čelom, i donjom vilicom, čija ličnost nije toliko zla kao kod brutalne ubice, nego često komičnog stepena. Ovaj stil orka je od tada postao popularan u velikom broju fantastike i igara, uključujući i Vorkraft serije kompjuterskih igara i spin-ofovima.

Tamnice i zmajevi[uredi | uredi izvor]

Za Orkove u Lagumi i zmajevi fantazijska igra uloga pogledajte stranicu Ork (Lagumi i zmajevi).

Ratni čekić[uredi | uredi izvor]

Glavni članci: Orc (Ratni čekić) i Ork (Ratni čekić 40,000)

Fantazija Igračke Radionice, Ratni Čekić i Ratni Čekić 40,000 igre imaju orkove ( 'Orkovi' u Ratni Čekić 40,000). Ovo kasnije podešavanje je jedinstveno za karakteristike orka u jednom naučno fantastičkom okruženju koji su u stanju da grade građevine, funkcionalna vozila, oružja, pa čak i svemirske brodove. Anatomski, Ratni Čekić Orkovi nisu viši od ljudi, osim kada u uspravnom položaju stoje umesto pognute glave, ali su znatno širi, sa majmunolikim kratkim nogama i dugim rukama. Imaju ogromne glave koje dolaze direktno napred na vratu od tela, dajući im povijen izgled. Oni imaju debelu zelenu kožu koja je jako otporna na bol. Orkovi iz Ratnog Čekića nisu inteligentni, ali su nekada lukavi. Oni su ratoborni i njihovo društvo je usmereno ka stalnom ratovanju. Njihova stalna potreba da se bore je izraz Orkovske kulture: orci ne formiraju saveze, osim privremene između sebe. U borbi mogu da transformišu čak i najčešći predmet u smrtonosni instrument za ubijanje. Orkovi imaju tendenciju za savez sa goblinima, koji se naziva Grečn u Ratnom Čekiću 40.000, i Snotling, ali kada su u savezu, orkovi deluju kao nasilnici prema njihovim manjim Goblinoidnim (Orkid u Ratnom Čekiću 40.000) rođacima, koristeći ih kao Ljudski (Goblin) štit, Orkovske (Goblin) štitove, ili urgentan izvor hrane. Oni obožavaju par bogova poznatih kao Gork i Mork (drugi bogovi su bili uključeni u ranijim izdanjima igre, ali više nisu uključeni), od kojih je jedan opisan kao jako lukav, a druga kao lukavo brutalna, mada orci sami ne znaju koji je koji. U Ratnom Čekiću 40.000, orkovi se razvijaju iz gljive. Oni su se razvijali iz spora koji se stalno emituju tokom života nekog orka i svi nestanu kada ork umre.

Vorkraft serija[uredi | uredi izvor]

Orkovi su jedna od najvažnijih rasa u Vorkraft kompjuterska igra seriji. Prvobitno predstavljeni kao tipična rasa divljih čudovišta, novije Vorkraft igre su revizirale svoju sliku u "divljake, ali plemenite" ratnike i šamane. Orkovi su prvobitno bili u Draenor dok je većina klanova prevarena da služi sili demona koji uništavaju svet, pod nazivom Vatrena Legija. Pod uticajem Legije, orkovska Horda je pobila članove svog nekadašnjeg saveznika Draenei-a a zatim su mistično prebačeni u Azeroth da je osvoje u ime Legije. Posle dva razorna rata, orkovi su konačno poraženi od strane Saveza Ljudi i zarobljeni u logorima. Tamo su ostali sve dok ih mladi ork koji je odrastao uz ljude po imenu Tral (ime po rođenju Go'el), nije okupio i oslobodio veći deo horde od uticaja demona. Tral je zatim osnovao novu Hordu po principima snage i časti, u nadi da povrate plemenitu baštinu orkova.

Vorkraft orkovi su humanoidni, ali čudesno mišićavi, sa širokim nosevima i prepoznatljivim kljovastim ustima. Postoji mnogo plemena orkova, imaju različitu boju kože. Orkovi Horde su pretežno zeleni, a moguća je tamno braon ili crvena. Muški orci su značajno viši od ljudi, oko 65 ft (20 m) kada stoje uspravno, međutim većina muških orkova je pogrbljena. Ženski orkovi, koji su se prvi put pojavili kao karakteri sa kojima može da se igra u Svet Vorkrafta, su nešto veći od ljudskih žena i mnogo su mršaviji od muških orkova, ali su još uvek dobro mišićavi. Kljove kod ženskih orkova su veoma male, i imaju više izoštrene očnjake od kljova. Ork ratnici nose mali oklop, ali imaju rogove na kacigi i nose sekire. Vorkraft " je jedna od nekoliko podešavanja u kojima orkovi nisu svojstveno zli i nakon značajnih planova dešavanja u najnovijoj "Vorkraft" igri, one čak mogu biti i heroji. Moglo bi se razmotriti da su orkovi nepravedno osuđivani od strane ljudi, ne samo pogrešno, čak su i ocrnjeni. Neprijateljstvo ljudi i predrasude prema orkovima mogu se vratiti u prošlost tokom prve i druge invazije i mogu biti delimično opravdani, ako su to bili orkovi pod kontrolom Vatrene Legije. Uprkos naporima reforme nekih orkova (kao što je Tral) za ulazak u eru mira između ljudi i orkova, sumnje ljudske vrste prema orkovima su doprineli i ratovima i ekspanzionističkim stavovima delova orkovskih društva, kao što je Varsong klan, koji zalaze u drevne teritorije Noćnih Vileljaka, saveznika ljudi. Tralovi orkovi su povremeno formirali uspešne saveze sa ljudima.

Njihov politički stav u Vorkraft univerzumu onaj postavljen kao vodeći od strane Horde, udruženja rasa nastalog za unapređenje uzajamnog opstanka.Trolovi, slična rasa u igri, delimično živi u istoj oblasti kao orkovi i takođe su razbacani oko Azerota, gde većina živi u divljini..

Pad Zemlje i Pokret senke[uredi | uredi izvor]

U fantazijskoj rol-plejing igri Erthdovn i Šedovran , orkovi nisu ni dobri ni zli. U Padu Zemlje oni imaju svoje mesto među drugim rasama: ljudi, Patuljci, vilenjaci, opsidijan, Tskrang, trolovi i vindlingovi.

U Šedouran-u, u orkovi su podvrsta homo sapiensa, između ostalih koji žive na Zemlji posle 2011. Oni su se pojavili tokom neobjašnjivih Genetičkih izražavanja 2021. godine, kao mladi ljudi koji su se preobražavali u orkove ili bebe koje su rođene kao orkovi od ljudskih roditelja. Oni su kategorisani kao Homo sapiens robustus i smatraju se kao novi ljudi, kao što su trolovi, vilenjaci i patuljci. Oni su u stanju da se ukrste sa ljudima i drugim novimumans-ima. Uprkos tome, njihovo potomstvo (kao potomstvo između svih novih ljudi u Šedouranu) je rase samo jednog od svojih roditelja. Biti ork je tokom izražavanja gena i time melezi ne postoje. Oni rastu mnogo brže nego ljudi, dostignu zrelost u dvanaestoj, i njihova legla mogu imati oko četvoro dece, mada ima slučajeva od šest i osam. Njihov prosečan životni vek je oko 35 do 40 godina. Oni su fizički veći i jači od ljudi i njihove mentalne sposobnosti se smatraju malo slabijim.

Magija: Prikupljanje[uredi | uredi izvor]

U naplatiti kartama Magic: The Gathering , orkovi su prvobitno predstavljeni kao kukavički ratnici koji se oslanjaju na manje, manje inteligentne gobline tokom rata. Mali broj orkovskih bića je izmišljeno: većina njih se pojavljuje u Pala imperija i Ledeno doba ekspanzijama. Dok su orkovi izmišljeni u novijim setovima, oni se nikada nisu pojavli u ekspanzijama do Hladnog talasa, koji je ubacio više orkovskih kartica, zajedno sa legendarnim ork Šamanima: Sek'kuar, Čuvar Smrti. U nedavno izbačenom setu Kans od Tarkira, 7 novih orkovskih kartica je ubačeno, uključujući i legendarne orkovske ratnike: Zurgo Razbijač Kaciga. Sa ovim novim setom, promenilo se prikazivanje orkova iz kukavičkih ratnika u ratnike koji su veoma moćni, bezobzirni u borbi.

Sila i Magija[uredi | uredi izvor]

U univerzumu Moć i Magija franšize, orkovi su prikazivani kao narandžasti, zeleni, ili braon. U Junaci Moći i Magije , oni su povezani sa varvarskom frakcijom.

U Ešanu, orkovi su narandžasta, mišićava ljudolika bića, koja su stvorena od strane čarobnjaka (spajanjem demonske krvi sa ljudskim telom) kako bi se koristili kao udarne trupe protiv demonske invazije. U Mračnom Mesiji , igrač provodi dosta vremena suočavajući se sa članovima klana Crvene Lobanje, grupe orkova koji žive na ostrvu koje je predstavljalo bitan deo zemlje. Oni su predvođeni od strane šamana (koji je bio uključen u razgovor između dva orka kako bi bio izabran za tu poziciju) i on ih je navodio da obožavaju neimenovanu vatrenu boginju. U Plemena Istoka , kopneni orkovi su pravljeni po uzoru na Mongoli, koje predvodi Kan i obožavaju personifikovanog Otac neba.

Iz perspektive heroja[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Iz perspektive heroja

U Hezbrovom Iz perspektive heroja ere igre proizvoda, orkovi dolaze sa praistorijske planete Grut i po tome su poznati kao Grut orkovi.[24] Oni imaju plavu kožu, sa istaknutim kljovama ili rogovima koji vire iz njihovih brada i obraza. Oni su nešto manji nego ljudi, osim elitnih teško naoružanih Grut orkova, koji su veličine prosečnog čoveka.[25] Nekoliko orkova su šampioni u jahanju praistorijskih životinja (uključujući Tiranosaurus, [26] A Velociraptor [27] i Smilodonovi, poznati kao Svogs,[28] ukazuju da su orkovi pripitomljavali životinje.

Elder Skrols[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: The Elder Scrolls

U Tamriel, orkovi su čovekolika bića daleko povezana sa svojim suprotnim vilenjacima i oni su zapaženi za svoju neuzdrmljivu hrabrost u brobi, i varvarsku istoriju. Iako su su sada uvučeni u imperijalnu kulturu, Orkovi su zadržali svoju varvarsku pridordu, sa većinom građana Tameriela uzdržani da ih prihvate u svoje društvo. Oni imaju velike očnjake koji izlaze iz donje vilice njihovih usta. Oni su jedni od najviših rasa u Elder skrols seriji, oni su, suprotno od drugih ubeđivanja, ne toliko krupno i ratno građeni, ali su ipak znatno krupniji od drugih rasa. Oni se razlikuju po svojoj zelenoj koži. Orkovi, ili Osrimer (znač. 'Patrijahalan Narod' na elfovskom jeziku), su niz potomaka originalne vilinske rase. Osimer su prvobitno sledbenici boga Trimank, ali su transformisani iz zlatno-kožnih orkova u zeleno-kožne orkove kada je Trimanak pretvoren u Deadrik Princa Malacat od strane Boetiaham Deadrik princa Prevare i Izdaje. Orkovi sada veruju u Malakata kao svog glavnog boga. Originalno društvo osvajača shodni pljačkanju ljudskih naselja u provinciji Viskokog Kamena i Kamenog Pada, orkovi su pretrpeli nizove poraza od strane ljudi vekovima, napokon , odnos između orkova i ljudi su se znatno poboljšali i orkovi su postali poštovani članovi u carskom društvu (ironično, oni se bolje slažu sa ljudima nego sa Tamriel vilenjacima, jer se sumnja da elfovi žele da osvoje ljdska carstva ). Ipak, većina građana Tameriela su uzdržani po pitanju prihvatanja orkova u svoja društva , zbog njohove varbarske istorije. Još jedna posebna osobina Orkova u Elder skrols je da su talentovani kovači i odlični vojnici, osobine koje su obično dodeljenje patuljcima. Rečeno je da trupe orkova u teškom oklopu jedni od najboljih ratnika u Tamrielu, i poznati su po svom varbarskom besu.

Sudbina[uredi | uredi izvor]

U Sudbina video igri, Orkovi se prikazuju kao visoki, stvorenja odevena snagom, u sličnom konceptu kao Jeti i Ogr, osim da su uglavnom naoružani. Oni imaju sivu kožu, snažni su i imaju rogove isturene na glavi, koji pomalo liče na Nosorogove.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Objašnjenja[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Varijanta štampane redakcije: "orcus   [orc].. þrys l heldeofol" u prvom Kleopatrinom Dnevniku (D 459/31) u Pfeifer 1974, str. 37n
  2. ^ Korpus Rečnik (. Korpus Khristi fakultet MS. 144, kasni 8. do početka 9. veka) ima dva sjaja: " Orkus , ork" i " Orkus , ðyrs, hel-diobul. Wright 1974, vol. 2. str. 115 i Pfeifer 1974, str. 37n
  3. ^ Imajte na umu da Klaeber ovde uzima značenje orcus da bude svet a ne bog, kao što to čini Bosvort & Toler 1898, str. 764: "orc, es; m. Pakleni region (orkus)", iako izgleda da je ovaj drugi predikat sinteze jedinjenja "Orcþyrs" Po promenjenom čitanju Kleopatrinih dnevnika kao što je dato od Vrajtovog Vok-a. drugi je njegov izbor.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Parmavilatkaiat izdanje XII: "Kenia Leksikon Kenia rečnika": 'Ork' ('orq-' čudovište, orge, demon. "Orkindi" ogrese. [Originalno čitanje drugog unosa je bilo >'Orkinan' ogrese .< Možda je namenjen značenje raniji oblik 'oblast orgi'; u poređenju sa 'Kalimban', 'Hisinan'. 'Poetskom i mitologici reči od Eldarisa' daju značenje 'ork' 'orge, gigant' i 'poreklo' 'ogres', koji može da bude ženskog bolika. ...]"
  2. ^ Tolkien, J. R. R. (1993), Tolkien, Christopher, ur., Morgoth's Ring, Boston: Houghton Mifflin, p. 414, 422, ISBN 0-395-68092-1 
  3. ^ Wright 1873, str. 63.
  4. ^ Pheifer, J. D. (1974). Old English glosses in the Épinal-Erfurt glossary. Clarendon Press. str. 37,106. 
  5. ^ Klaeber, Friedrič (1950). Beofulf i Finesburg Fragment. Džon R. Klark Biblioteka. (3 izd.). Alen i Unvin. str. 5. 
  6. ^ Klaeber 1950, str. 25
  7. ^ Klaeber 1950, str. 183: Orcneas: "evil spirits" ne iznosi celokupno značenje. Orkneas je komplikovanije od ork (od Lat. orcus "podzemlje" ili Had) i rt "leševa". Nekromantija je bila praksa među drevnim Germanima!
  8. ^ Bosvort, Džozef; Toler, T. Nortkot (1898). Anglo-saksonski rečnik. 1 A-Fir. Klarendon Pres. str. 764. , "orken (?) morsko čudovište... Cf. (?) Icel. orkn (örkn) a kind of seal, navodeći Beovulf primer orcneas.
  9. ^ Hensel, Markus Dejl (2012). De monstoro:anatomiju Grendel (PDF) (Teza). Univerziti Oregon. Pristupljeno May 2013.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć). str. 95
  10. ^ Vidite posebno Basilijeve priče Peruonto i Lo Kuento del Uerco.
  11. ^ Straparola je prevedena sa španskog u 1583. Nezavisno od toga, u Španiji dan danas postoje narodne priče “hueco” ili “ guercu”, što znači nosilac nezavisne smrti, senka u obliku osobe koja će da umre.
  12. ^ http://www.sphinx-suche.de/lexmonst/ork.htm
  13. ^ Preface to Tolkin, Dž. R. R. (1966). (snippet). Hogton Mifin. str. 8 http://books.google.co.jp/books?id=m7vyAAAAMAAJ.  Nepoznati parametar |titte= ignorisan (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć): "Ork je hobitsko ime dato u vreme ovih stvorenja, a nije povezan uopšte sa našim orkovima, ork, primenjen na ime morskih životinja koje su vrste delfina Orca" „orc”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). Oxford University Press. septembar 2005.  (Potrebna je pretplata ili članska kartica javne biblioteke UK.)
  14. ^ Carpenter, Humphrey, ur. (1981), The Letters of J. R. R. Tolkien, Boston: Houghton Mifflin, p. 274, ISBN 0-395-31555-7 
  15. ^ Pogledaj “Bitke od Fordovi od Isena".
  16. ^ a b v U Tolkinovoj mitologiji, ime od Vala od zla je u stvari Melko; Posle je izmenjeno na Melkor, forma koja se nije pokazivala od kasnih 1930ih.
  17. ^ Carpenter, Humphrey, ur. (1981), The Letters of J. R. R. Tolkien, Boston: Houghton Mifflin, #144, ISBN 0-395-31555-7 
  18. ^ Imenik Gospodara prstenova.
  19. ^ Tolkien, J. R. R. (1994), Tolkien, Christopher, ur., The War of the Jewels, Boston: Houghton Mifflin, p. 391, ISBN 0-395-71041-3 
  20. ^ Unpublished letter to Gene Wolfe
  21. ^ Dž. R. R. učen čovek i pripovedač: Izveštaji iz Sećanja, Mari Salu, Robert T. Farel (eds.), Kornel univerzitet novine, (1979). str. 291.
  22. ^ Patricija Katlin Brehaut, sporni putnik u Beovulfu, Dept. of English, (1961). str. 8.
  23. ^ „Stan Nikols”. www.fantasticfiction.co.uk. Pristupljeno 21. 2. 2009. 
  24. ^ http://www.hasbro.com/games/kid-games/heroscape/default.cfm?page=Inside/CharacterDetail&char_id=2&set_id=3&set_type=2
  25. ^ http://www.hasbro.com/games/kid-games/heroscape/default.cfm?page=Inside/CharacterDetail&char_id=103&set_id=8&set_type=2
  26. ^ http://www.hasbro.com/games/kid-games/heroscape/default.cfm?page=Inside/CharacterDetail&char_id=42&set_id=1&set_type=1
  27. ^ http://www.hasbro.com/games/kid-games/heroscape/default.cfm?page=Inside/CharacterDetail&char_id=39&set_id=3&set_type=2
  28. ^ http://www.hasbro.com/games/kid-games/heroscape/default.cfm?page=Inside/CharacterDetail&char_id=33&set_id=4&set_type=2

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Nedja995/pesak na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Nedja995/песак&oldid=24108906”