Баук

Из Википедије, слободне енциклопедије

Баук је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба[1]. Са њиме су се некада плашила мала дјеца.

Поријекло и значење назива[уреди]

Ријеч баук се у неким крајевима користи као синоним везан за пауке и косце.

Глагол бауљати, која означава неспретан ходање, долази од имена овог митолошког бића. Ономатопеја која се користи за баука је бау[1].

Опис баука у митологији и народним предањима[уреди]

Баук је описан као застрашујуће створење које неспретно корача и крије се на тамним местима (у рупама или напуштеним кућама) гдје чека да зграби, однесе и прождере своју жртву. Једини начин на који се баук може отјерати је са јаким светлом и буком[1].

Могуће објашњење овог митолошког бића[уреди]

Илустрација.

Интерпретација баукових особина наводи на закључак да је баук у ствари опис евроазијског мрког медвједа (лат. Ursus arctos arctos), подврсте мрког медвједа која је већ била изловљена у неким дјеловима Србије и познати само као биће из легенди[1]. Сама ријеч баук је испрва била коришћена као хипокоризам за медвједа[1].

У популарној култури[уреди]

  • Баук се користи као превод енглеске рјечи "goblin" у српским издањима дјела Џ. Р. Р. Толкина, која су први превели Мери и Милан Милишић[2];
  • Баук се такође користи као превод енглеског надимка за Тириона Ланистера "The Imp" у српском издању Пјесме леда и ватре, које је превео Никола Пајванчић[3];
  • Баук се још користи и као превод енглеске рjечи "огр" у серијалу цртаних филмова Шрек[4].

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Мартин, Џ. Р. Р. (2003). Igra prestola [A Game of Thrones]. превод Никола Пајванчић. Београд: Лагуна. стр. 37, која одговара страни 34 (почетак поглавља "Eddard") једног од енглеских издања. ISBN 86-7436-099-8. COBISS.SR 107207180. 
  • Кулишић, Шпиро (1970). „Баук”. Ур.: Кулишић, Шпиро; Петровић, Петар Ж.; Пантелић, Никола. Српски митолошки речник. Београд: Нолит. стр. 20. 
  • Толкин, Џ. Р. Р. (1986). Hobit [The Hobbit]. превод Мери и Милан Милишић. Београд: Нолит. стр. 65. ISBN 86-19-00897-8. COBISS.SR 31269383. 

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Кулишић (1970). стр. 20.
  2. Толкин, Џ. Р. Р. (1986). Hobit [The Hobbit]. превод Мери и Милан Милишић. Београд: Нолит. стр. 65. ISBN 86-19-00897-8. COBISS.SR 31269383. 
  3. Мартин, Џ. Р. Р. (2003). Igra prestola [A Game of Thrones]. превод Никола Пајванчић. Београд: Лагуна. стр. 37, која одговара страни 34 (почетак поглавља "Eddard") једног од енглеских издања. ISBN 86-7436-099-8. COBISS.SR 107207180. 
  4. Крстарица: Šrek srećan zauvek