Kockanje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Igre na sreću
Karavađo, Kartaroši, cca 1594
Tombola u Bajinoj Bašti
Listić tombole

Kockanje (kocka, igre na sreću) je zajednički naziv za sve igre koje učesnicima daju mogućnost da ostvare dobitak u novcu, stvarima, uslugama ili pravima, pri čemu ishod igre zavisi od nekog slučajnog ili neizvesnog događaja. Ne mogu se sve igre smatrati igrama na sreću, primer su kvizovi u kome učesnik ostvaruje dobitak na osnovu svog znanja, a ne nekog slučajnog događaja. Odluku o tome koje će se igre ili kvizovi smatrati igrama na sreću, odlučuje Ministarstvo nadležno za poslove finansija.

Za kockanje je neophodno da su prisutna tri elementa: razmišljanje, šansa i nagrada.[1] Ishod opklade je obično neposredan, kao što je jedno bacase kocke, okretanje ruletnog točka, ili prolazak konja kroz ciljnu liniju, mada ni duži vremenski okviri nisu neuobičajeni, njima se omogućava klađenje na ishode budućeg sportskog takmičenja ili čak celokupne sportske sezone. Termin kockanje[2] u ovom kontekstu se tipično odnosi na slučaje u kojima je aktivnost bila specifično dozvoljena zakonom.[3][4]

Kockanje je takođe značajna međunarodna komercijalna aktivnost. Procenjuje se da je legalno kockarsko tržište ostvarilo $335 milijardi 2009. godine.[5] U drugim formama, kockanje se može sprovoditi sa materijalima koji imaju vrednost, ali nisu realan novac. Na primer, igrači klikera mogu da se klade klikerima, i slično tome igre Pogs ili Magic: The Gathering se mogu igrati sa kolekcionarskim komadima igre (respektivno, malim diskovima i razmenom karti) kao uloga, što rezultira u metaigri u pogledu vrednosti igračeve kolekcije komada.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Kockari u satiri „Brod budala“, 1494
„Igrači i kurtizane pod šatorom“, rad Kornelisa de Vosa
Lucas Vorsterman: Igrači tavle

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Torba sa 65 ukrašenih kockarski štašića, 19. vek, Bruklinski muzej

Mnoge popularne igre u modernim kasinima potiču iz Evrope i Kine.[6] Igre poput krepsa, bakarata, ruleta, i blekdžeka vode poreklo iz raznih oblasti Evrope. Verzija kenoa, jedan vid antičke kineske lutrije, se igra u kasinima širom sveta. Isto tako se igra, paj gou poker, koji je hibrid između paj gou igre i pokera.[7]

Regulacija[uredi | uredi izvor]

Mnoge nadležnosti, kako lokalne tako i nacionalne, zabranjuju kockanje ili ga u velikoj meri kontrolišu licenciranjem uslužnih objekata. Takve regulacije generalno dovode do kockarskog turizma i ilegalnog kockanja u oblastima gde ono nije dozvoljeno. Učešće vlada, kroz regulaciju i oporezivanje, je dovelo do bliske veze između mnogih vladinih i igračkih organizacija, pri čemu legalno kockanje obezbeđuje znatne vladine prihode, kao što je to slučaj u Monaku ili Makau u Kini.

Obično postoje zakonski propisi koji zahtevaju da su kvote u igračkim uređajima statistički randomne, kako bi se onemogućilo pružaocima usluga da onemoguće neke od ishoda sa visokim isplatama. Pošto isplate velikih iznosa imaju veoma malu verovatnoću, bajas kuće može veoma lako da bude propušten ukoliko se kvote pažljivo ne provere.[8]

Većina uprava koje dozvoljavaju kockanje zahteva od učesnika da budu iznad određenog uzrasta. U nekim oblastima, kockarliski uzrast varira u zavisnosti od tipa kockanja. Na primer, u mnogim američkim državama osoba mora biti preko 21 da bi ušla u kazino, ali može kupiti lutrijski kupon sa 18 godina starosti.

Osiguranje[uredi | uredi izvor]

Ugovori o osiguranju imaju mnoge karakteristike koje su zajedničke sa opkladama. Ugovori o osiguranju se obično zakonski razlikuju kao sporazumi u kojima bilo koja strana ima interes u ishodu opklade koji je „izvan“ specifičnih finansijskih uslova, npr. „opklada“ sa osiguravačem o tome da li će nečija kuća izgoreti nije kockanje, već „osiguranje“ - pošto vlasnik kuće ima očigledan interes za kontinuirano postojanje njegovog doma „nezavisno od“ čisto finansijskih aspekata opklade (tj. polise osiguranja). Bez obzira na to, ugovori o osiguranju i kockanju obično se smatraju aleatornim ugovorima u većini pravnih sistema, iako su predmet različitih vrsta regulativa.

Oporavak sredstava[uredi | uredi izvor]

U skladu sa opštim pravom, naročito Engleskim pravom (Engleski zakon o nepravednom bogaćenju), kockarski ugovori ne mogu da daju kasinu status bona fide kupca, te dozvoljavaju povraćaj ukradenih sredstava u nekim situacijama. U slučaju Lipkin Gorman v Karpnale Ltd, gde je advokat koristio ukradena sredstva za kockanje u kasinu, Dom lordova je poništio prethodnu presudu Visokog suda, odlučujući da kasino treba da vrati ukradena sredstva osim onih koja su predmet odbrane promene položaja. Presedani američkog zakona su donekle slični.[9] Stavovi predmentnog zakona o povraćaju kockarskih dugova u slučajevima gde je gubitnik ukrao sredstva su izloženi u „Pravima vlasnika ukradenog novca protiv onog ko ga je osvojio u kockarskoj transakciji od lopova“.[10]

Interesantan aspekt ovog činjeničnog obrasca je da se zapita šta se događa kada je osoba koja pokušava da izvrši povraćaj supružnik kockara, a izgubljeni novac ili imovina je bila supružnika, ili je to bila zajednička imovina. To je bio jedan od aspekata kojima se bavi Peri Mejsonov roman, The Case of the Singing Skirt, i u njemu se navodi jedan stvarni slučaj: Novo v. Hotel Del Rio.[11]

Religija[uredi | uredi izvor]

Maks Kaur i religiozne vođe, protestvuju protiv kockanja, Talin, Estonija

Religiozne perspektive o kockanju su mešovite. Drevne Hindu poeme kao što su Kockarsko naricanje i Mahabharata svedoče o popularnosti kockanja među drevnim Indusima. Međutim, tekst Arthašastra (c. 4. vek p. n. e.) preporučuje oporezivanje i kontrolu kockanja.[12] Drevne jevrejske vlasti su imale odbojan stav prema kockanju, čak su imali tendenciju da diskvalifikuju profesionalne kockare pri izboru svjedoka na sudu.[13]

Stanovište katoličke crkve je stav da nema moralne prepreke kockanju, dokle god je pošteno tako da svi učesnici imaju razumnu šansu da pobede, dok nema prevare, i učesnici ne znaju unapred ishod opklade.[14] Uglavnom preovladava stav da kockanje ima društvene konsekvence, poput onih koje je Balzak satirično opisao. Zbog tih društvenih i religioznih razloga, većina zakonskih nadležnosti ograničava kockanje. Paskalovo gledište je bilo da je kockanje prihvatljivo[15] dokle god su sledeći uslovi ispunjeni: kockar može da priušti da izgubi opkladu, zaustavlja se kad dosegne svoj limit, i motivacija je zabava a ne lična dobit koja vodi do „ljubavi prema novcu“[16] ili životnog poziva.[17] Generalno, katolički biskupi nisu podržavali kockanje u kasinima na bazi toga da to previše mami ljude u problematično kockanje ili zavisnost, te ima posebno negativan uticaj na siromašne ljude; oni takođe ponekad navode sekundarne uticaje kao što su povećana zastupljenost zelenašenja, prostitucije, korupcije, i opšte javne nemoralnosti.[18][19][20] Postoji bar jedan slučaj gde je biskup koji se suprotstavljao aktivnostima kasina, prodao zemljište da bi se koristilo za izgradnju kasina.[21] Neki parohijski pastori takođe su se suprotstavili kasinima iz dodatnog razloga da odvlače ljude od crkvenog binga i godišnjih festivala gde se igre poput blekdžeka, ruleta, krepsa, i pokera koriste za sakupljanje sredstava.[22]

Igre na sreću u Republici Srbiji[uredi | uredi izvor]

Igre na sreću koje se mogu sprovoditi u skladu sa Zakonom su:

Za obavljanje poslova državne uprave u oblasti igara na sreću obrazovana je kao organ u sastavu Ministarstva finansija, Uprava za igre na sreću[23].

Klasične igre na sreću[uredi | uredi izvor]

Američki rulet

U klasičnim igrama na sreću učestvuje veći broj učesnika sa namerom da budu jedini ili delimični dobitnici unapred definisanog fonda. Klasične igre na sreću su: lutrija, instant-lutrija, video lutrija, sportska prognoza (pogađanje ishoda fudbalskih i drugih sportskih takmičenja), loto, keno, tombola, bingo, fonto.[24] Učesnik u klasičnoj igri na sreću je svako lice koje poseduje određene srećke, listiće ili druge potvrde o uplati ili registrovanjem u centralnom kompjuterskom sistemu priređivača.

Posebne igre na sreću[uredi | uredi izvor]

Posebne igre na sreću predstavljaju igre u kojima učesnici igraju jedan protiv drugog ili protiv priređivača. U posebne igre na sreću spadaju: posebne igre na sreću u igračnicama, posebne igre na sreću na automatima, posebne igre na sreću - klađenje. Posebne igre na sreću u igračnicama predstavljaju igre koje se organizuju u kazinima a gde igrači igraju jedan protiv drugog ili protiv priređivača, a igraju se sa različitim rekvizitima kao što su karte, kockice, kuglice i sl. U ove igre spadaju: Blackjack, američki rulet, francuski rulet, Baccarat (chemin de fer), Craps, Draw poker, Texas Holdem poker, Carribien karo poker, Carribien 7 stid poker.[24] Klađenje predstavlja igru na sreću u kojoj se učesnici klade na različite sportske rezultate, ishode sportskih mečeva, prognoze pobede u različitim takmičenjima i sl.

Nagradne igre u robi i uslugama[uredi | uredi izvor]

Nagradne igre u robi i uslugama su igre koje u reklamne i druge svrhe priređuje pravno lice, odnosno preduzetnik, u kojima se učesnicima pruža mogućnost da ostvare nagradu u stvarima ili uslugama dok kriterijume i saglasnost utvrđuje Uprava za igre na sreću.[23][24]

Organizatori igara na sreću[uredi | uredi izvor]

Pravo na organizovanje i sprovođenje igara na sreću ima Republika. Ona može to pravo preneti na druga pravna lica koja imaju sedište na teritoriji Srbije.

Organizatori klasičnih igara na sreću[uredi | uredi izvor]

Klasične igre na sreću organizuje Državna lutrija Srbije. Ona poseduje monopol nad organizacijom klasičnih igara na sreću. Državna lutrija Srbije može, uz saglasnost vlade, angažovati operatere i agente. Kao jedini organizator klasičnih igara na sreću, Državna lutrija Srbije mora da ispuni određene uslove kao i da poseduje određenu visinu novčanih sredstava jer je ona jedini garant isplate dobitka. Pravila za organizovanje svake vrste klasičnih igara na sreću moraju biti javno objavljena i dostupna svim učesnicima. Pravila propisuje Državna lutrija Srbije, a potrvđuje ih Uprava za igre na sreću.[24]

Blackjack

Organizatori posebnih igara na sreću[uredi | uredi izvor]

Organizatori posebnih igara na sreću mogu biti pravna lica sa sedištem na teritoriji Srbije. Da bi pravno lice moglo da priređuje posebne igre na sreću potrebno je da prethodno dobije dozvolu nadležnog organa. Za sve vrste posebnih igara na sreću, pravno lice koje želi da se bavi priređivanjem istih, mora da ima osnovni kapital u određenom iznosu kao i određenu visinu novčanih sredsava na računu banke, kako bi osigurali isplatu dobitaka (ni Vlada ni Državna lutrija Srbije ne garantuju isplatu dobitaka za igre koje priređuju druga pravna lica). Pravno lice koje želi da se bavi priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama mora da ima i audio-video nadzor, dok za priređivanje igara na automatima mora da se poseduje i dozvola o tehničkoj ispravnosti automata. Pravna lica koja žele da se bave priređivanje klađenja moraju da ispune i niz drugih uslova kao što su udaljenost od škola, posedovanje hipodroma ili ugovora zaključenog sa hipodromom za klađenje na rezultate konjičkih trka, posedovanje određene tehničke i softverske opreme.[24]

Organizatori nagradnih igara u robi i uslugama[uredi | uredi izvor]

Nagradne igre u robi i uslugama može orgnizvovati pravno lice ili preduzetnik. On može najviše 4 puta u toku godine da organizuje nagradne igre uz saglasnost Uprava za igre na sreću. Organizator utvrđuje vrstu i pravila igre, kao i vreme trajanje igre i visinu nagradnog fonda što mora javno objaviti 30 dana pre početka nagradne igre.[24]

Državna lutrija Srbije[uredi | uredi izvor]

O Državnoj lutriji Srbije[uredi | uredi izvor]

Priređivanje igara na sreću predstavlja delatnost od opšteg značaja za Republiku.[24] U Srbiji klasične igre na sreću može organizovati samo Državna lutrija Srbije.[25] Osnovana je 2004. godine u skladu sa Zakonom o igrama na sreću[24], kao jednočlano društvo sa oganičenom odgovornošću. Osnovni kapital Državne lutrije Srbije iznosi 1.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti koji obezbeđuje Republika. Organi Državne lutrije Srbije su direktor, upravni i nadzorni odbor. Direktora i članove upravnog i nadzornog odbora imenuje Vlada. Uz prethodnu saglasnost Vlade, Državna lutrija Srbije može da angažuje operatere (pravna lica koja priređuju određene klasične igre na sreću) i agente (preduzetnici ili fizička lica za prodaju srećaka). Međusobna prava i obaveze između Državne lutrije Srbije i operatera, odnosno agenata regulišu se ugovorom.

TV izvlačenja dobitaka[uredi | uredi izvor]

Državna lutrija Srbije[25] može, za sve igre ukupno, najviše dva puta nedeljno da organizuje izvlačenje dobitaka u televizijskom prenosu.[24] Indirektan televizijski prenos izvlačenja dobitaka je zabranjen.[26]

Odlaganje, promena dana ili mesta izvlačenja dobitaka[uredi | uredi izvor]

U slučaju odlaganja dana ili mesta izvlačenja dobitaka Državna lutrija Srbije je dužna da objavi odlaganje u dnevnoj ili nedeljnoj štampi pre početka priređivanja igre. Državna lutrija Srbije može otkazati priređivanje igre na sreću, kolo ili seriju pojedine igre, za koju je počela prodaja srećaka, listića ili kartica s tim što je dužna da vrati novac učesnicima od prodatih srećki, listića ili kartica, odnosno uplaćenih uloga. Nakon utvrđivanja dobitnika Državna lutrija Srbije je dužna da u štampi i na prodajnim mestima objavi rezultare igre na sreću najkasnije sedam dana od dana izvlačenja.

Isplata dobitaka[uredi | uredi izvor]

Isplata novčanog dobitka u klasičnim igrama na sreću obavlja se u roku određenom pravilima igre, a najkasnije u roku od 60. dana od dana utvrđivanja dobitaka. Nakon isteka ovog roka, neisplaćena sredstva postaju prihod Republike.

Raspodela novaca loto uplate[uredi | uredi izvor]

Raspodela novaca loto uplate

- Uplata loto jedna kolona 40 dinara

- Fond za dobitke 20 dinara (50%)

- Budžet 12 dinara (60% od preostalih 50% uplate)

- Državna lutrija Srbije 8 dinara (40% od preostalih 50% uplate)

Napomena: U slučaju dobitka, dobitnik ima obavezu da uplati i porez

od 20 odsto, što takođe ide u budžet, a oporezuju se iznosi veći od

19.467 dinara.[27]

Pravni okvir[uredi | uredi izvor]

Pravni okvir predstavlja propise koje uprava za igre na sreću primenjuje u vršenju ovlašćenja.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Gambling and the Law®”. 
  2. ^ „United Kingdom Office of Public Sector Information: Definition as Gaming”. Opsi.gov.uk. Pristupljeno 22. 9. 2012. 
  3. ^ Humphrey, Chuck. „Gambling Law US”. Gambling Law US. Arhivirano iz originala na datum 06. 02. 2011. Pristupljeno 22. 9. 2012. 
  4. ^ „UK Gambling Commission”. Gamblingcommission.gov.uk. Pristupljeno 22. 9. 2012. 
  5. ^ „You bet”. The Economist. 8. 7. 2010. 
  6. ^ 29 July 2012 (29. 7. 2012). „The History of American Gambling”. Casino.org. Pristupljeno 22. 9. 2012. 
  7. ^ „Gambling History, from the beginning.”. Gambling Info. Arhivirano iz originala na datum 12. 06. 2011. Pristupljeno 23. 6. 2011. 
  8. ^ „Nevada Gaming Control Board : Home”. Pristupljeno 5. 9. 2016. 
  9. ^ See 38 Am. Jur. 2d Gambling § 162.
  10. ^ Annotation, 44 A.L.R.2d 1242.
  11. ^ 141 Cal. 2d 304, 295 P.2d 576 (3d Dist. 1956) (wife entitled to recover husband's gambling losses on the ground that he had made a gift of community property without her written consent); see also 38 Am. Jur. 2d Gambling § 175 (statutory provisions allowing third parties to recover gambling losses).
  12. ^ Bose, M. L. (1998). Social And Cultural History Of Ancient India (revised & Enlarged Edition). Concept Publishing Company. str. 179. ISBN 978-81-7022-598-0. 
  13. ^ Wein, Berel. „Gambling”. torah.org. Arhivirano iz originala na datum 16. 6. 2010. Pristupljeno 20. 7. 2010. 
  14. ^ Kucharek, Rev. Cass (1974). To settle your conscience a layman's guide to Catholic moral theology. Our Sunday Visitor. ISBN 978-0-87973-877-8. 
  15. ^ „Blaise Pascal - Mathematician, Physicist and Thinker - D. Adamson - Palgrave Macmillan”. Приступљено 5. 9. 2016. 
  16. ^ Moran, Dylan. „Is Gambling a Mortal Sin in the Bible? | tech-life-game-news”. Christianpost.com. Архивирано из оригинала на датум 26. 05. 2016. Приступљено 30. 5. 2016. 
  17. ^ „Is Gambling a Sin?”. 2. 1. 2013. Приступљено 5. 9. 2016. 
  18. ^ „ADOM :: Florida bishops oppose expanding casino gambling”. Приступљено 5. 9. 2016. 
  19. ^ Courier, By Mike Latona/Catholic. „State's bishops oppose casino expansion - Catholic Courier”. Архивирано из оригинала на датум 11. 06. 2016. Приступљено 26. 08. 2017. 
  20. ^ „Kentucky bishops urge opposition to casino gambling : News Headlines”. Приступљено 5. 9. 2016. 
  21. ^ „Roman Catholic Diocese of Springfield opposes casino despite selling 1st parcel of land to MGM”. Приступљено 5. 9. 2016. 
  22. ^ „Catholic bishops oppose casino idea”. Приступљено 5. 9. 2016. 
  23. 23,0 23,1 „Министарство финансија - Влада републике Србије”. 
  24. 24,0 24,1 24,2 24,3 24,4 24,5 24,6 24,7 24,8 „Народна скупштина Републике Србије”. Архивирано из оригинала на датум 05. 01. 2010. 
  25. 25,0 25,1 „О нама | Државна лутрија Србије”. Архивирано из оригинала на датум 07. 10. 2012. 
  26. ^ „Narodna skupština Republike Srbije”. Архивирано из оригинала на датум 05. 01. 2010. 
  27. ^ „Blic Online”. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zakon[uredi | uredi izvor]

Uredbe[uredi | uredi izvor]

Pravilnici[uredi | uredi izvor]

Odluke[uredi | uredi izvor]