Lindsi Von

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Lindsi Von

Lindsi Von
Lindsi Von

Lične informacije
Datum rođenja (1984-10-18)18. oktobar 1984.(34 god.)
Mesto rođenja Sent Pol ( SAD)
Državljanstvo američko
Sportski podaci
Skijaške discipline spust, slalom, veleslalom, superveleslalom, kombinacija
Olimpijske igre
Učešća 3
Medalje 2 (1 zlatna, 1 bronzana)
Svetska prvenstva
Učešća 6
Medalje 6 (2 zlatne, 3 srebrne, 1 bronzana)
Svetski kup
Broj sezona 15 (2000-danas)
Pobede 82
Podijumi 137
Veliki kristalni globus 4 (2007/08, 2008/09, 2009/10, 2011/12)
Mali kristalni globus 16 (8 u spustu, 5 u superveleslalomu, 3 u kombinaciji)
Osvojene medalje
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 2010. Vankuver spust
Bronzana medalja — treće mesto 2010. Vankuver superveleslalom
Bronzana medalja — treće mesto 2018. Pjongčang spust
Svetska prvenstva
Srebrna medalja — drugo mesto 2007. Ore superveleslalom
Srebrna medalja — drugo mesto 2007. Ore spust
Zlatna medalja — prvo mesto 2009. Val d'Izer superveleslalom
Zlatna medalja — prvo mesto 2009. Val d'Izer spust
Srebrna medalja — drugo mesto 2011. Garmiš-Partenkirhen spust
Bronzana medalja — treće mesto 2015. Vejl/Biver Krik superveleslalom

Lindsi Von (engl. Lindsey Vonn; Sent Pol, 18. oktobar 1984), devojačko Kildou, bivša je američka alpska skijašica. Četiri puta je bila ukupna pobednica Svetskog kupa; 2007/08, 2008/09, 2009/10 i 2011/12. Pored titule u generalnom plasmanu osvojila je i male kristalne globuse u spustu (2008, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2015, 2016), superveleslalomu (2009, 2010, 2011. i 2012), kao i u super kombinaciji (2010, 2011. i 2012). Osvajačica je zlatne medalje na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru 2010. u spustu. Zabeležila je rekordne 82 pobede u Svetskom kupu, u svih pet disciplina, i dve zlatne, tri srebrne i tri bronzane medalje na svetskim prvenstvima. Svi ovi rezultati Lindsi Von čine najuspešnijom američkom skijašicom u istoriji.

Privatni život[uredi]

Vonova je rođena u Sent Polu u Minesoti kao Lindsi Kerolin Kildou a odrasla je u obližnjem Epl Veliju. Počela je da skija kada je imala tri godine, posle čega je postala deo čuvenog programa Eriha Zajlera u Bak Hilu. Njen otac, Alen Kildou, koji se takođe bavio skijanjem, ju je veoma podsticao da se bavi ovim sportom. Počela je da se takmiči sa sedam godina a na međunarodnim takmičenjima je učestvovala sa devet godina.

Kada je imala deset godina upoznala je osvajačicu zlatne medalje Pikabu Strit, koju smatra svojim idolom. Vonova je često odlazila u Kolorado sve dok se njena porodica nije konačno preselila u Vejl krajem 90-ih godina dvadesetog veka. Njeni nadimci su „Kildon“, „Don don“ i „D don“. Hobiji koje upražnjava su vožnja bicikla, tenis, čitanje knjiga i gledanje En-Bi-Sijeve serije „Zakon i red“ gde se pojavila kao gost u epizodi „Rubber Room“ 24. maja 2010. Voli da sluša hip hop, naročito Kanje Vesta.

Dana 29. septembra 2007. godine se udala za kolegu iz reprezentacije Tomasa Vona. Tokom turneje po Evropi boravila je u Kirhbergu gde je kao nagradu umesto čeka uzela kravu koja se zove Olimp. Njena najbolja drugarica je ujedno i njena glavna protivnica Marija Riš iz Garmiš-Partenkirhena u Nemačkoj. Lindsi zajedno sa svojim suprugom tradicionalno provodi božićne praznike kod porodice Riš. Tečno govori nemački jezik. Živi u Vejlu u Koloradu, ali ima kuće u Atlanti u Džordžiji, kao i u Nemačkoj.

Skijaška karijera[uredi]

1999–2002[uredi]

Kao četrnaestogodišnjakinja osvojila je 1999. godine „Trofej Topolino“ koji se smatra najznačajnijim takmičenjem skijaša u tom uzrastu. Ona je ujedno i jedina Amerikanka koja je to uspela. Tokom prve godine takmičenja u seniorskoj konkurenciji nekoliko puta je stizala do podijuma u takmičenjima Nor-Am kupa. Prvu pobedu u FIS takmičenjima je ostvarila 2001, te godine je osvojila i bronzanu medalju u kombinaciji na prvenstvu SAD. Iste godine se prvi put takmičila u slalomu u okviru Svetskog kupa, a prve poene je osvojila u superveleslalomu u Val d'Izeru, kada je završila trku na 26. mestu. Na svom debiju na Zimskim olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju 2002. osvojila je šesto mesto u kombinaciji a takmičila se i u slalomu.

2003–2005[uredi]

Nastavila je da napreduje i tokom 2003. osvojivši srebrnu medalju na Juniorskom prvenstvu sveta, kao i srebro i bronzu na prvenstvu SAD. U sezoni 2003-2004 osvojila je dve zlatne medalje na prvenstvu SAD, dve medalje na Juniorskom prvenstvu sveta i po prvi put se popela na postolje u Kortini d'Ampeco. Sledeća sezona je bila još uspešnija za Lindsi Von jer je uspela da ostvari prvu pobedu u Svetskom kupu. Pobedila je u spustu u Lejk Luiz u Kanadi. Pored te pobede ostvarila je još pet plasmana među prve tri i sezonu je okončala na šestom mestu u generalnom plasmanu. Na Svetskom prvenstvu u Bormiju 2005. takmičila se u četiri discipline. Osvojila je četvrto mesto u spustu i kombinaciji, deveto mesto u superveleslalomu, dok je u veleslalomu ostala bez plasmana.

2005–2007[uredi]

Za sezonu 2005/06 Vonova se pripremala sa novim trenerom legendarnim Robertom Trenkvalderom. On je primenio potpun nov način treniranja primeren potrebama Lindsi Von i na taj način stvorio od nje najprofesionalniju skijašicu. Pre Zimskih olimpijskih igara u Torinu Lindsi Von je važila za jednu od glavnih kandidatkinja za medalje, međutim tokom treninga za spust doživela je tešku povredu posle koje je helikopterom prebačena u bolnicu. Bez obzira što je povredila kuk sledećeg dana se takmičila u spustu i osvojila je osmo mesto, takođe zauzela je i sedmo mesto u superveleslalomu i četrnaesto mesto u slalomu.

Lindsi Von u slalomskoj trci u Aspenu novembra 2006.

Tokom sezone 2006/07 ostvarila je pobede u spustu u Lejk Luizu i Val d'Izeru i u superveleslalomu u Sestrijereu. Pored ove tri pobede imala je još šest plasmana među prve tri u Svetskom kupu. Na Svetskom prvenstvu u Oreu u Švedskoj osvojila je srebrne medalje u spustu i superveleslalomu. Ovu sezonu je okončala, četiri nedelje pre kraja jer je povredila ligamente, kao trećeplasirana u takmičenjima za Svetski kup u disciplinama spust i superveleslalom.

2007–2008[uredi]

Lindsi Von tokom 2008.

Tokom sezone 2007/08 Lindsi Von dolazi do punog izražaja. Kao rezultat napornog vežbanja stižu i vrhunski rezultati. Dominacija u brzinskim disciplinama, mali kristalni globus u spustu i drugo mesto u kombinaciji su joj pomogli da dođe do svog najvećeg trijumfa u karijeri pobednice Svetskog kupa. Ona je tako postala druga Amerikanka posle Tamare Makini koja je osvojila veliki kristalni globus. Te sezone je i njen sunarodnik Bodi Miler ostvario isti uspeh.

2008–2009[uredi]

Dalji napredak Lindsi Von je pokazala sledeće sezone kada je pored dominacije u spustu bila najbolja i u superveleslalomu. Ponovo je pobedila u ukupnom poretku Svetskog kupa. Tokom sezone oborila je rekord SAD koji je držala Tamara Mekini od osamnaest pobeda u Svetskom kupu pobedivši u superveleslalomu na takmičenju u Tarviziji u Italiji. Ostvarivši devet pobeda u sezoni ona je postavila rekord SAD po broju pobeda i ženskoj i u muškoj konkurenciji. Na Svetskom prvenstvu u Val d'Izeru Lindsi Von je osvojila svoju prvu zlatnu medalju postavši prva Amerikanka koja je pobedila u superveleslalomu. Diskvalifikovana je u superkombinaciji iako je bila prva posle takmičenja u spustu. Tri dana kasnije osvojila je zlato u spustu. Tokom leta 2009. promenila je proizvođača skija prešavši na Hed iako je tokom cele karijere skijala sa Rosinjolovim skijama. Oktobra 2009. dobila je nagradu za najbolju skijašicu na svetu od strane Međunarodnog udruženja skijaških novinara.

2009–2010[uredi]

Proglašenje pobednica u spustu 18. februara 2010. u Vistleru u Kanadi. Džulija Mankuzo (srebro), Lindsi Von (zlato) i Elizabet Gergl (bronza)

Sezona 2009/10 je bila najuspešnija u karijeri Lindsi Von. Po treći put uzastopno postala je pobednica Svetskog kupa u ukupnom poretku a pored toga osvojila je i mali kristalni globus u spustu, superveleslalomu i superkombinaciji. U tome je nisu omele ni brojne povrede koje je zadobila tokom sezone kao što su povreda ruke i cevanice. I pored bandaže na ruci ostvarila je tri vezane pobede u austrijskom Haus im Enštalu od 8. do 10. januara 2010. Sezonu je završila sa 11 pobeda, ukupno 33, i na taj način nadmašila sunarodnika Bodija Milera po broju pobeda u karijeri. Na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru je i pored velikih očekivanja osvojila zlato samo u spustu, kao i bronzu u superveleslalomu. Osvajanjem zlatne medalje u spustu postala je prva Amerikanka koja je to učinila.

2010-2011[uredi]

Iako je u ovoj sezoni osvojila više bodova nego u prethodnoj, 1725 prema 1671, u ukupnom poretku je bila druga iza Marije Riš. U uzbudljivom i kontroverznom finalu Svetskog kupa u švajcarskom Lencerhajdu nije uspela da u potpunosti nadoknadi prednost koju je njena protivnica i prijateljica ostvarila tokom sezone. Nešto slabiji nastupi u spustu i očajni nastupi u slalomu su doprineli tome da na kraju sezone ima tri boda manje od Marije Riš. Od željenih 12 pobeda na kraju je ostvarila 8 ali je ponovo kao i prethodne sezone osvojila tri mala kristalna globusa, u spustu, superveleslalomu i kombinaciji. Na Svetskom prvenstvu u Garmiš-Partenkirhenu je osvojila jednu srebrnu medalju u spustu. Sedmog februara 2011. dobila je nagradu „Laureus“ za najbolju sportistkinju na svetu u 2010-oj godini.[1]

Osvojeni kristalni globusi[uredi]

Lindsi Von sa kristalnim globusima
Sezona Disciplina
2008. Ukupna pobeda
2008. Spust
2008/09. Ukupna pobeda
2008/09. Spust
2008/09. Superveleslalom
2009/10. Ukupna pobeda
2009/10. Spust
2009/10. Superveleslalom
2009/10. Kombinacija
2010/11. Spust
2010/11. Superveleslalom
2010/11. Kombinacija
2011/12. Ukupna pobeda
2011/12. Spust
2011/12. Superveleslalom
2011/12. Kombinacija
2012/13. Spust
2014/15. Spust
2014/15. Superveleslalom
2015/16. Spust

Pobede u Svetskom kupu[uredi]

(82 pobede (43 spust, 28 superveleslalom, 5 superkombinacija, 2 slalom, 4 veleslalom)

Datum Mesto Disciplina
3. decembar 2004. Kanada Lejk Luiz Spust
3. decembar 2005. Kanada Lejk Luiz Spust
17. decembra 2005. Francuska Val d'Izer Spust
3. marta 2006. Norveška Hafjel Superveleslalom
2. decembra 2006. Kanada Lejk Luiz Spust
20. decembra 2006. Francuska Val d'Izer Spust
28. januara 2007. Italija Sestrijere Superveleslalom
1. decembra 2007. Kanada Lejk Luiz Spust
21. decembra 2007. Austrija Sankt Anton am Arlberg Spust
22. decembra 2007. Austrija Sankt Anton am Arlberg Superkombinacija
19. januara 2008. Italija Kortina d'Ampeco Spust
9. februara 2008. Italija Sestrijere Spust
8. marta 2008. Švajcarska Kran Montana Spust
15. januara 2008. Finska Levi Slalom
5. decembra 2008. Kanada Lejk Luiz Spust
17. januar 2009. Austrija Altenmarkt in Pongau Superkombinacija
30. januara 2009. Nemačka Garmiš-Partenkirhen Spust
1. februar 2009. Nemačka Garmiš-Partenkirhen Superveleslalom
22. februar 2009. Italija Tarvizio Superveleslalom
1. mart 2009. Bugarska Bansko Superveleslalom
11. mart 2009. Švedska Ore Spust
12. mart 2009. Švedska Ore Superveleslalom
5. decembar 2009. Kanada Lejk Luiz Spust
18. decembar 2009. Francuska Val d'Izer Superkombinacija
8. januar 2010. Austrija Haus im Enštal Spust
9. januar 2010. Austrija Haus im Enštal Spust
10. januar 2010. Austrija Haus im Enštal Superveleslalom
22. januar 2010. Italija Kortina d'Ampeco Superveleslalom
23. januar 2010. Italija Kortina d'Ampeco Spust
31. januar 2010. Švajcarska Sankt Moric Superveleslalom
6. mart 2010. Švajcarska Kran Montana Spust
12. mart 2010. Nemačka Garmiš-Partenkirhen Superveleslalom
5. decembar 2010. Kanada Lejk Luiz Superveleslalom
18. decembar 2010. Francuska Val d'Izer Spust
19. decembar 2010. Francuska Val d'Izer Superkombinacija
8. januar 2011. Austrija Cauhenze Spust
21. januar 2011. Italija Kortina d'Ampeco Superveleslalom
23. januar 2011. Italija Kortina d'Ampeco Superveleslalom
26. februar 2011. Švedska Ore Spust
6. mart 2011. Italija Tarvizio Superveleslalom
22. oktobar 2011. Austrija Zelden Veleslalom
2. decembar 2011. Kanada Lejk Luiz Spust
3. decembar 2011. Kanada Lejk Luiz Spust
4. decembar 2011. Kanada Lejk Luiz Superveleslalom
7. decembar 2011. Sjedinjene Američke Države Biver Krik Superveleslalom
15. januar 2012. Italija Kortina d'Ampeco Superveleslalom
27. januar 2012. Švajcarska Sankt Moric Superkombinacija
28. januar 2012. Švajcarska Sankt Moric Spust
4. februar 2012. Nemačka Garmiš-Partenkirhen Spust
26. februar 2012. Bugarska Bansko Superveleslalom
9. mart 2012. Švedska Ore Veleslalom
14. mart 2012. Austrija Šladming Spust
30. novembar 2012. Kanada Lejk Luiz Spust
1. decembar 2012. Kanada Lejk Luiz Spust
2. decembar 2012. Kanada Lejk Luiz Superveleslalom
8. decembar 2012. Švajcarska Sankt Moric Superveleslalom
19. januar 2013. Italija Kortina d'Ampeco Spust
26. januar 2013. Slovenija Maribor Veleslalom
6. decembar 2014. Kanada Lejk Luiz Spust
20. decembar 2014. Sjedinjene Američke Države Val d'Izer Spust
18. januar 2015. Italija Kortina d'Ampeco Spust
19. januar 2015. Italija Kortina d'Ampeco Superveleslalom
25. januar 2015. Švajcarska Sankt Moric Superveleslalom
8. mart 2015. Nemačka Garmiš-Partenkirhen Superveleslalom
18. mart 2015. Francuska Meribel Spust
19. mart 2015. Francuska Meribel Superveleslalom
4. decembar 2015. Kanada Lejk Luiz Spust
5. decembar 2015. Kanada Lejk Luiz Spust
6. decembar 2015. Kanada Lejk Luiz Superveleslalom
12. decembar 2015. Švedska Ore Veleslalom
9. januar 2016. Austrija Altenmarkt-Cauhenze Spust
10. januar 2016. Austrija Altenmarkt-Cauhenze Superveleslalom
23. januar 2016. Italija Kortina d'Ampeco Spust
24. januar 2016. Italija Kortina d'Ampeco Superveleslalom
6. februar 2016. Nemačka Garmiš-Partenkirhen Spust
21. januar 2017. Nemačka Garmiš-Partenkirhen Spust
16. decembar 2017. Francuska Val d'Izer Superveleslalom
20. januar 2018. Italija Kortina d'Ampeco Spust
3. februar 2018. Nemačka Garmiš-Partenkirhen Spust
4. februar 2018. Nemačka Garmiš-Partenkirhen Spust
14. mart 2018. Švedska Ore Spust

Rezultati u Svetskom kupu[uredi]

Godina Ukupno Spust Slalom Veleslalom Superveleslalom Kombinacija Paralelni slalom
Plasman Bodovi Plasman Bodovi Plasman Bodovi Plasman Bodovi Plasman Bodovi Plasman Bodovi Plasman Bodovi
2002. 93 27 41 15 - - - - - - - - - -
2003. 118 3 47 3 - - - - - - - - - -
2004. 30 265 14 158 - - - - - - - - - -
2005. 6 914 5 384 28 60 35 29 3 396 5 45 - -
2006. 5 1067 2 410 9 214 49 7 4 326 3 110 - -
2007. 6 808 3 390 37 28 - - 3 310 7 80 - -
2008. 1 1403 1 755 32 46 13 140 6 262 2 200 - -
2009. 1 1788 1 502 3 440 8 205 1 461 2 180 - -
2010. 1 1671 1 725 14 125 28 41 1 620 1 160 - -
2011. 2 1725 1 650 19 107 13 158 1 560 1 220 5 30
2012. 1 1980 1 690 20 142 2 455 1 453 1 180 3 60
2013. 3 740 1 340 - - 16 114 2 286 - - - -

Reference[uredi]

  1. ^ Press releases | Laureus, Pristupljeno 11. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi]